CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н

Transcript

1 Н Е ВЕ Н А СА ВИ Ћ CA R M I NA F I GU R A TA У БА РО К У: Ж Е ФА РО ВИ Ћ И ОР ФЕ Л И Н 282 СА Ж Е ТА К : Пр ед с т а в љ е н и р а д ис т р а ж у је ис т о ри ј ск и р а з в ој и оства ре ња уоб ли че не по е зи је са те жњом ка це ло ви том про матрању ове спе ци фич не пе снич ке вр сте у епо си ба ро ка. Њен по стан а к у с т а ри м ц и ви л и з а ц и ја м а у т е ме љи ће А ле к с а н д ри ј ск а ш ко л а у по гле ду саме гра фи ке, об ли цима универзалних или ратних симбо ла, али и ма гич ним ква дра том ко ји ће ди рект но од овог из во ра пре у зе ти, у по гле ду фор ме ба рок, обо га ћен мо ли тве ном ди мен зијом к а о н а с ле ђ ем с р ед њ о в е ков не т р а д и ц и је. Д в а м а г и ч н а к в а д р а т а ко ја к р а с е н а ш у к њи же в н о с т, п р ед с т а в љ е н а у С т е м а т о г р а ф и ји Х р и с т и ф о р а Же ф а р о в и ћ а и С в еч ан ом п оз д р ав у Мојс еј у П у тн ик у За ха ри је О р фе л и на, п р о м и ш љ а на су на по е т и ч кој ра в н и вре ме на у којем на ста ју и не дво сми сле ној и чвр стој ве зи са тра дици јом. Управ о и н т е н зи т е т њи хо в ог де ло в а њ а у т и че н а б а к р о р е з ач к у в е ш т и н у и хе рал дич ку прак су срп ских ба рок них пи са ца и при ре ђи ва ча зборн и к а л и ков ног с а в р ше н с т в а. Пе см а ко ја е с т е т ском и н а д је зи ч ном ди мен зи јом ин си сти ра на дво стру ком ре ци пи јен ту, чи та о цу и посма тра чу, од ко јих је нео дво ји ва, као гра фич ка реч и ре чи та сли ка и с т ов р е м е н о, с в ој в р х у н а ц д о с т и же к а о f i g u r a t a д р у г о г с т е п е н а. Н а по с ле т к у, г р б о ви с р ед њ о в е ков н и х по р о д и ц а и г р б о ви И л и рског цар ства, плете ни ја сло вес и потписи вла да ра и ве ли ка ша пред став љ ен и с у к а о ч у в а њ е т р а д и ц и је и кон т и н у и т е т а c a r mi n a f i g u ra t a у об л и к у од г о ва ра ју ћем в ла да ју ћ и м нор ма ма, у вре ме н у од де сет ог до пе т н а е с т ог в е к а, ко је с е у е в р оп ск и м ок ви ри м а од л и к у је з а т и ш је м овог пе снич ког об ли ка. К ЉУ ЧН Е РЕЧ И : б ар о кн и м ед и ј а в е л и з а м, А л е к с а н д р и ј с к а ш кола (О пт ат ија н), маг и чн и к в ад рат, хера лд ик а, ев ропск а и с рпск а ем бле ма ти ка, Хри сти фор Же фа ро вић, За ха ри ја Ор фе лин, ба кро ре

2 з ач к а в е ш т и н а, т р а д и ц и ја по т п и с а с р ед њ о в е ков н и х в л а д а р а, д руг о с т е пе н и л а ви ри н т. По ста нак и раз вој К ла си ч на де фи н и ц и ја car mi na f i g u ra ta, пе сме-сли ке или уобл ичене песме к а о мет ри ч ко -г р афи ч ко - си мб ол и чко о зн ач ав ањ е сми сла пе сме са на во ђе њем ди рект них при ме ра (углав ном у верба л ној е ло к вен ц и ји б е з ви зу е лне д и мензи је) о с т аје и зв а н с т в арног до ж и в љ а ја и р а з у ме в а њ а ов е спе ц и фи ч не в р с т е. Пр в ен с т в е но и з два раз ло га, за то што се ви зу ел на ди мен зи ја по сма тра ла очи ма чита оца те се једном раз ја шње на сли ка пре но си из речника у крит и ч ке ра до ве, у недоглед, док је д ру г и ра злог оби ч но з а о би ла же ње ре ла ци је са ре ци пи јен том као основ не и не раз двој не функ ци је фиг у р а т е. Уо б л и че на пе сма с е по ја в љу је у т р е н у т к у к а да с е с ло в о по че ло п ри с е ћ а т и св ог л и ков ног по р е к л а и е с т е т ске в р еднос т и. Не ка да је има ло моћ та ли сма на, ма гич ну моћ у ка ба ли и сред њовековној а лхем ији, вра џ би н ск у моћ и л и спо соб нос т да с т во ри но ви ж и во т у ег и патској маг ији и г нос т и ч к и м т ек с т овима. 1 П и кт ог рам и и иде о гра ми озна ча ва ју увек ви ше од јед не про сте ре чи, чи ме би Сли ка 1 п р ед с т а в љ а уо б л и ч е н у пе сму Кри ла Еро са, на ста лу 325. г. п. н. е ( ht t p: // t e x t- m o d e.t u m bl r. com /post/ / si m i a s - r h o d i u s -w i n g s - of- -eros-in-theocritus Слика 2 п р ед с т а в љ а уо б л и ч е н у пе сму Кри ла Еро са, на ста лу 325. г. п. н. е ( ht t p: // t e x t- m o d e.t u m bl r. com /post/ / si m i a s - r h o d i u s -w i n g s - of- - e r o s -i n - t h e o c r i t u s) Сли ка 3 п р ед с т а в љ а уо б л и ч е н у п е с м у С е к и р а ( ht t p: // w w w.i ko n a. n e t / blog / t a g /c a l l i g r a f i a -2 / ) 1 В л а д а н Ра д о в а н о в и ћ, Во ко в и з у е л, Но лит, Бе о град 1987,

3 с е и з да на ш њ е пе р спек т и ве ко ри ш ће њ а фо не т ск и м п исмом могл и од ре ди ти као над је зич не ознаке (сли ка 1). Да кле, сва пи сма Ис тока су ка ли граф ска и по се би де ко ра тив на, док је ла ти нич но пи смо у том сми слу ма ње кре а тив но и естет ски упа дљи во, са пре ло мљеном ли ни јом и еко но мич ном функ ци јом у ли не ар ном чи та њу. 2 Ca r mi na п ред с т а в ља је да н део ра з во ја у т ра д и ц и ји пе сн и ш т ва познатог као техничке играрије, техно паг ни је (τεχ νοπαίγνιον, techno pa ig nion), ко ји је имао за циљ да при ка же пе сни ко во уме ће аранж и ра ња ре ч и на ком п лек сне на ч ине као и да модел ује форм у сам и м сти хо ви ма, та ко да они де лу ју на ду хов ни или ма гич ни на чин, чи ме с е јасно до д ирује с а о бјек т -поезијом која св оје поче тке н ал ази у Ан т о л о г и ји из 7. ве ка п. н. е. Си ми ја (с л и к а 3), Те о к ри т (с л и к а 2) и До си ја д с е сма т р а ју нај б о љи м с т в а р а о ц и ма ов е по е зи је, ч и ме је Пор фи ри је Оп та ти јан, као реп ре зен татив ни п ред став ник и ино ва тор у овој сфе ри, упра во на ста вљач те грч ке тра ди ци је. Ти ме је, у свадби Евр о пе и Ази је, Алек сан дриј ска шко ла уве ла але го ри ју у биб л и ј с к у е гз ег ез у, у п ућ уј у ћ и н а м ис т и ч а н, с к р и в е н и и д у хо в н и са д р жај по ред бу к ва л ног, ком би н у ју ћ и г а и са ви зу ел н и м доменом. Са ја сним ци љем да ути чу на над је зич но, проширује се само значењ е п рик аз аног пос р едс т в ом ч ит аоц а и по см а т р а ч а, о т в а р а с е спек тар зна че ња и а ле го ри ја у г ра фи ч ком об л и к у, а та кође се п ружа јед но став ни ји и бр жи на чин перцепције, и сли ка се по но во пре твара у реч пра ве ћи пун круг обо га ћен но вом ди мен зи јом ре чи том с л и ком. О п т а т и ја н је био п р ви с а с т а в љ ач v e r s u s i n t e xt i, п ис ањ а дво стру ких сти хо ва, ко ји ва ри ра ју на рав ни од акр о стиха до комплексних облика и засебних, самосталних илу стра ци ја, ко је ће прес уд но у т и ца т и на ви з а н т и ј ск у т р а д и ц и ју. 3 Јед на од с уд б о но сн и х ч и њ е н и ца је да р а до ви О п т а т и ја на св о ји м да т и р а њ ем у п у ћу ју на мо мен т е ве л и к и х вој н и х по б е да, п р ед во ђе не цар ск и м п ри р ед ба ма и пре зен та ци јама, и у себи садрже поетичне одреднице за рат, тријумф и сла вље, док је ино ва тив ност има ла за циљ да омек ша ср це им пе ра то ра и умо ли опо зив од из гнан ства ко је му је од ре дио. Та т р а д и ц и ја је с а ч у в а на св е до ба р о к а, са из ве сном па у зом од X до XV ве ка. У сво јој Пе сми 26 он при ка зу је про блем фи гу ра те тог време на кроз на чин ства ра ња и од нос пе сни ка пре ма му зи, где пе сника (ко ји у ла тин ском мо же да озна чи и фан то ма) на зи ва су ро вим зи да ром Музи не ра до ст и, која је по г ре ш но за ро бље на у ра з л и ч и т и м кла сич ним ме три ма, док су сло мље них ср ца пе сни ци у кру гу збуње но сти над сва ком реч ју. Он при том на во ди чи та о ца да шти мује ре чи пре ма свом ин стинк ту и та ко ства ра но ве сти хо ве од већ 2 Исто, М и л о р а д П а в и ћ, Ис т о р и ја с р п с ке к њи ж е в н о с т и б а р о к н о г д о б а ( X V I I и XVI II век), Но лит, Бе о град 1970,

4 постоје ћ и х. Јер ре чи има ју мог ућност да ма ни пу ли шу, али овим чи ном и да бу ду ма ни пу ли са не, а ка да је пе сма ск ри в ена у н у т а р г ра фи ч ког о б л и к а, она по ме ра фо кус од сли ко ви тог гово ра, ко ји чи та па сив ни по сма трач, ка с т в а р а њу с л а г а л и ц е р е ч и и с л о в а, ко ја зах те ва активно учешће по смат р а ча. Тек ка да је упо тре ба ових об лик а п о ч ел а с л у ж и т и п р ед с т а в љ а њу са мом и м пе рат о ру на све ча но с т и ма, об лик је пре ра стао у озбиљну гра фичк у с л и к у у н у т а р спе ц и фи ч не в р с т е ма гич ног ква дра та, ко ји је крио не када и пе т о с т ру ке тај не л и н иј ске и г еомет ријске об л и ке са са д р жа јем што ве ли ча Кон стан ти на, Апо ло на и му зе (Mu sa r u m v in c i r i) или пак Хри ста кроз скри ве ни об лик пал ме и мо но грам (Хи-Ро, ), ко ји је п р ви у по т ре био цар Кон с т а нт и н. 4 Об лик се у гра фич ком сми слу Сли ка 4 пре у зе та из књи ге Дин ка Да ви до ва С р п с к а с т е м а т о г р а ф и ја Сли ка 5 п р е у з е т а и з ф о т о т и п с ко г и з д а њ а, п р и р е д и л а Је л е н а То д о р о в и ћ 4 The C a r m i n a of P u bl i l i u s O p t a t i a nu s Po r phy r i u s a nd t he Cr e a t i ve P r oc e s s, ht t p: //s o m e g r e y m a t t e r.c o m /c a r m i n a. ht m. 285

5 по на вљао око сре ди шње осе ква дра та, док је вер бал ни део био једин ствен и без те жње да се пу тем тек сту ал ног по на вља ња стиг не до мо л и т в е ног с т а њ а ко је је а кцент ов а о ви з у е л н и де о, а л и с е з а т о ко ри с т ио н ај р а з л и ч и т и ји м т е хн и к ам а у н у т а р с а мо јед не пе сме, к ако би пос т иг а о и нг ен ио зн у р а внот е ж у у н у т а р це л и не, г о т о в о увек па не грич ке. Пе сма 19 (го ре ле во) је нај ком плек сни је оствар е њ е и ви з у е л но с е по зи в а н а св е п р е т ход не р а до в е, у п р ед с т а ви ри м ског т ријер а ( р а тн и чког б р од а) с а де ко р а т и в н и м л у ком, док Хри стов мо но грам фор ми ра јар бол са реч ју за кле тва на ње му. Ка да се са ста ве сло ва, од го нет ка но си по е тич ну по ру ку Брод мо ра би ти усме рен, а ти спре ман умом да би се бла го род ство тво је уз нело кри ли ма 5, ко јом је осво јио ми лост по врат ка у до мо ви ну. 286 Ма гич ни ква драт и ла ви ринт По р е к ло м а г и ч ног к в а д р а т а (c a r me n l a by r i nt h i c u m, c a r m i n a qu a dra ta) мо же се да ти ра ти по че ци ма ин те лек ту а ли зо ва не те о лог и је у п и т а г о р е ј ском к в а д ри ри ју м у, у ко јем по р ед г еомет рије, ари т ме т и ке и м у зи ке ме с т о а с т ро но м и је за ме њу је сло во к а о звезда која ме д и т а т и в н и м де ј с т в ом о т в а р а с а з в е ж ђ е. Ц и љ и м је једн а к у н и в е р з а л на х а р мо н и ја ко ју је по т р е б но р а з у ме т и у ко см и ч ком си с т е м у, у мом и д у хом до ве с т и х а о с до р е да. П и т а г о р еј ско на че ло да и н т у и ц и ја на д ма ш у је оп с е р в а ц и ју ја сно је на гл а ше но, ш т о би с е у б а р ок ном си с т е м у по и с т о в е т и ло с а н и в о ом кон че т а, где и з фи к си р а н и х с т в а ри де д у ц и р а мо не о ч и глед не! Њ е г о в о по р е к ло је у ла ви рин ту, а Гу став Ре не Хо ке на во ди да та бли ца ком би на ци ја и ком би на то рич ка ме то да по сто ји от кад је све та, од Ада ма, а звали су је и ал хе миј ским уме ћем. Тај на је у ус по ста вља њу скри ве них од но с а, а ма н и ри с т и ч к а т р а д и ц и ја по ч и њ е у п р а в о ком би на т о риком. 6 Пр е т хо де м у д р ев на ба јањ а и поч ињ е т ехн иком с ас т ав љ ањ а ма г и ј ск и х з а п и с а у по т р е бљ а в а н и х у на р од ној ме д и ц и н и 7, док се у осмом ве ку ја вља пр ви пут ро па лич ки стих у об ли ци ма тро у гла, п р а в о у г а о н и к а, кв а д ра т а, ди ја ман та или пре ло мље ног кру га. На шу ба рок ну књи жев ност кра се два ква дра та, пр ви при казан у Сте ма то гра фи ји (Беч, 1741) Хри сти фо ра Же фа ро ви ћа и други у Све ча ном поздрав у Мојсеју Пу тник у (1757) За ха ри је О р фе л и на. М аг и чн и к в а д р ат у Ст е м а т о г ра ф и ји (с л и к а 4) п р ед с т а в љ а и ме 5 Пре вод са ла тин ског је тек лич ни по ку шај, услед из о стан ка пре во да овог сти ха на срп ски је зик до да нас. 6 Gu stav René Hoc ke, Ma n i r i z a m u k n ji ž e v n o s t i: a l k e m i ja je z i k a i e z o t e r i č n o u mi je ć e k o mbi ni ra nja, prev. An te Sta mać, Cen tar za kul tur nu dje lat nost, Za greb 1984, п о г л а в љ е A r s c o m bi n a t o r i a (4 6 53). 7 Н и ко л а Гр д и н и ћ, Фор м а л н и м а н и р и з м и, Н а р од н а к њи г а / А л ф а, Б е о г р а д 2000, по гла вље Гра фич ки по ступ ци (59 106).

6 Ар с е н и ј ко је г р а д и о б л и к к р с т а, док о смо с т ру ко Че т в р т и спа ја њ е г о в е с т р а н и це и т а ко на с т а ју че т и ри к в а д р а т а у ок ви ру јед ног, ш т о по ве зу је библ ијск у си мбо л и к у овог броја, на след н и део и ме на о с о б е ко јој је по св е ћен и до дат но г е о ме т ри ј ско р е ше њ е у ок ви ру п и т а г о реј ског по с т у п ка у г ра ђе њу ма г и ч ног к ва д ра т а. У ње м у је и ми кро ква драт обра зо ван око по чет ног, цен трал ног сло ва а, вели чи не три пу та три са сло вом с у угло ви ма, што чи ни че ти ри оци ла, од но сно те тра грам у об ли ку кр ста са че ти ри по ља ис пу њен и м с ло ви ма, а под ра зу ме в а и хе ра л д и ч ке си м б о ле. Свет и С ав а је пре у зев ши овај сим бол имао на уму да њи ме по зо ве Ср бе да прогл а с е на ц и о на л н у ау т о но м и ју и з а поч н у о т по р до м и на ц и ји к а т о л и ч ке ц рк в е и Х рис т иф о р Жеф а р ови ћ би т и ме мо г а о с а гле д а т и исти исто риј ски тре ну так од јед на ког зна ча ја за срп ски на род и у по т р е би т и ов ај си м б ол с а по л ит и чком, ис т о ри ј ском и в е р ском мотива ци јом, на ингениозан на чин. Овде се треба задржати, у култур но-исто риј ској ме ди та ци ји, над овим сим бо лом, ко ји ће нас одв е с т и но в ој д и мен зи ји. Н а и ме, к р с т с а че т и ри ог њи л а св о је и з в о риш т е носи у виз а н т и ј ској хе ра л д и ц и, а ис хо д и ш т е у озван иченом гр бу срп ске др жа ве од XIX ве ка. Овај сим бол при хва ћен је као грб Ср би је к а да је С т ефа н Л аз ар е ви ћ п рим ио деспо тск у т ит ул у го ди не. У Сте ма то гра фи ји носи амбле матски и симболички значај (сли ка 6), а са ба рок но-ро кај ним укра си ма ре зао га је у ба к ру З а х а ри ја О р ф е л и н. Сли ка 6 п р е у з е т а с а ф о р у м а К р с т а р и ц е Сли ка 7 ht t p: // w w w. s r bi ja u z i vo. r s / show thre ad.php?6391- Mi%C2%9Alje nje-o-no voj- Сли ка 8 ht t p s: // u d r u r a s e n.wo r d press.com /2012/06/11/ У с рп ском ис т о ри ј ском кон т ек с т у но сио је у в ек по л и т и чк у и пе сн и ч к у д и мен зи ју. С јед не с т р а не, у м и си о на р ској хе р а л д и ч кој к њизи посвећен Ар се н и ју Че т вр том Јо ва но ви ћу, као и у пол ит и чком си с т е м у а п с о л у т не мо на р х и је, по к а зи в а о је к ул т у р на с т р е м љ е њ а 287

7 Србије, бес ком пр о ми сно пра во сла вље и сна жно на ци о нал но осећа ње, да би у срп ској ре во лу ци ји кра сио Ка ра ђор ђев бар јак (сли ка 7), ч име је и зв ршена под рш к а и деји и с т в а р но с т и с рп ске р е в о л у ц и је, то ли ко ја сна да је Беч цен зу ри сао С т е м а т о г р а ф и ј у с прет њом см р т не ка зне. 8 С д ру г е с т ра не, с т и хо ви по све ће н и овом зна к у, ко ји се на ла зе у пот пи су ам бле ма или код Ви те зо ви ћа, у ро ман ти зму доби ја ју још чвр шћу на ци о нал ну сим бо ли ку, пред ста вље ну у из река ма и да нас ак ту ел ним, али и у чи сто умет нич ким по ку ша ји ма Ј. Ј. Зма ја 9, ко јем с е п ри п и с у је ау т ор с т в о т р е ћег ма г и ч ног к в а д р а та, срп ске амај ли је (сли ка 8). На тај на чин че ти ри оци ла по ста ју уо б л и че на пе сма, т и ме ш т о њи хо в а ви з у е л на д и мен зи ја но си у се би исто риј ски и идеј ни зна чај, и при том не ма ње по е тич ки. Он по с т а је цен т ра л н и си м бол у oк ви ру јед ног на ц и о на л но осве ш ће ног (ми кро -фор ма), али и уто пиј ски оства ре ног са вр шен ства (ма кро - -зна че ње), и ми да нас мо же мо уви де ти да је че тво ро стру ко с жи ва фи гу ра та. Она је у ква дра ту Стематографије уцр та на у је дан проду же ни крст, јер вер ти ка ла и хо ри зон та ла иду ису ви ше из над микро ква дра та, што нам ша ље ути сак про стор ног усме ре ња ко је прева зила зи сам к ва д рат, на сле де ћ и на чин: ли ни ја, ако се же у не до глед, у јед ном т р е н у т к у ће с е (в р е мен ск а ко о р д и на т а) по че т и с а ви ја т и и не из бе жно је за кљу чи ти да се та ква ли ни ја у бес крај ном, а са тим и ап со лут ном про сто ру мо ра за тво ри ти, од но сно до ћи до свога поче т ка у об л и к у к ру г а. С д ру г е с т ра не, по че т но за т во ре н и об л и к се у бес ко нач но сти ши ри, али не ра ста вља ју ћи се мо же је ди но до живе ти ме та мор фо зу у дру га чији облик, при ро дом ко смич ке устро јено сти сфе ри чан. На тај на чин се од по чет ног кр ста, а не кру га као м и к р о ко смо са, с т в а ра т р о д и мен зи о на л н и о б л и к к у гле, лоп т е, а не ве ћег к ру г а к а о ма к р о ко смоса, и т име се п ут ем з адобијен и х нови х ди мен зи ја ства ра ја сна але го ри ја тран сфор ми са ња, по стајања, проце с у и р а њ а т е л а у д у ш у, ко нач ног у б е с ко нач но, под р а з у ме в а ју ћ и оба на том пу те ше стви ју, у овом слу ча ју кроз фор му од но сно те ло. За то је и ма гич ни ква драт јед на вр ста кон че ти стич ког сим бо ла. Оси м ве рске и у ме тн и чке д имензије пот р е бно је з ад рж ат и с е још не ко в р е ме у њ е ном по л и т и ч ко - с о ц и ја л ном ок виру који н а с уво ди у спо зна ва ње хе рал дичке рав ни, уско по ве за не са ин сти туци јом цр кве и ак ту ел ним тре нут ком у ко јем се ства ра. На и ме, већ у пр вим да ни ма на кон Се о бе ус по ста вље на је ве за с а Ук ра ји ном 10, ко ја је има ла за за да так да ума њи зна чај при ти ска 8 Д и н ко Да ви дов, Срп с ка с т е м ат ограф и ја Бе ч 1741, Про ме теј, Но ви Сад 2011, Д и нко Д а ви дов, С т у д и је о с рп с кој ум е т н о с т и X V I I I в е ка, СКЗ, Бе о град 2004, Пре ди сло ви је, В а њ а К р а у т, Исто ри ја срп ске гра фи ке од XV до XX ве ка, Деч је но ви не На род ни му зеј, Гор њи Ми ла но вац Бе о град 1985,

8 са За па да, а одр жи дух на пу ште них про сто ра жи вим. У том сми слу цар ска Ру си ја Пе тра Ве ли ког учи ни ла је од лу чу ју ћи ко рак у чу вању и ра з во ју нови х ст и лск и х фор ма ција јед ног заједни чког д уховног оп р е де љ е њ а, ко ји је о си м ш кол с т в а и п и с а не р е ч и под р а з у ме в а о и п р е но ше њ е г р а фи ч ког ма т е ри ја л а, и ко н а, и л у с т р о в а н и х к њи г а и сти хо ва них ба кро ре за. Као што Же фа ро вић и Ор фе лин чи не окосн и ц у с рп ск и х ба р ок н и х и н вен ц и ја, т а ко су д в а б еч к а бак р ор есца п ре суд на з а њи хо во о с т ва ре ње: Ме сме р, у ве зи са Же фа р о ви ће ви м бак р орезима, и Ш м уце р, з асл ужа н з а поп у ла ри зо ва ње Р у бен со вог де ла кроз ба кро ре зне ко пи је, а ко ји је ба кро ре зе по на руџ би ни наш и х људ и и зр ађив а о ус лед ч в р с т е по с ловне в ез е с а О рф ел ином. 11 С л и к а 9, п р е у з е т а са: ht t p: //d i g i t a l. b m s. r s /e bi bl i o t e k a / p a ge F l ip /r e a d e r/ i n d e x.p h p? t y p e = p u bl i c a t i o n s & id =30 21& m =2 # p a ge /1/m o d e / 2 u p Сли ка 10, пре у зе та из књи ге Ва ње Кра ут Исто ри ја срп ске гра фи ке од XV до XX в е к а По че т ком X V I I I в е к а ц р к в а је по че л а на ру ч и в а т и р а зно л и к и са др жај у ба кро ре зној фор ми, јер је, по ред умет нич ког и у по гле ду ма тери ја ла еконо мич ног, уви де ла и про па ганд ни зна чај, ко ји се огледа у под се ћа њу на исто ри ју, т ра ди ци о на л не те ко ви не и д р жав ни ч ке за слу ге. Је дан од при ме ра је ба кро ре зно из да ње ма на сти ра Сту ден и це, на ру че но од ст ра не Ар се н и ја I V Јо ва но ви ћа, са жан р - сценама ло з е Нем ањић а и г р б о в а и л и р ск и х з е м а љ а. 12 Л и ков н а по ру к а је ве о ма ја сна, па т ри јарх се залагао за од ређен и с та т ус ж и в ља ко ји ће уско ро пре ћи, по дру ги пут, на те ри то ри ју Хаб збур го ва ца. Та ко, па р а ле л но с а п р е г о в о ри ма о п ри ви ле г и ја ма с рп ског на р о да, 1741, ре же се гра ви ра Св. Са ва са срп ским све ти те љи ма до ма Не мањи на у Бе ч у (сл и ка 9), п ре ма ц рт еж има Хрис т ифора Жефаровића 13, 11 Исто, Исто, Д. Да ви дов, Српска стематографи ја, Садржај подразумева и стихо в е П а в л а Не н а д о в и ћ а. 289

9 као и Из о бра же ни је ору жиј или ри че ски, по зна ти ју као Сте ма тогра ф и ја 14, а ис т е г од ине Тома Месме р и з ра ђу је и ба к р о р е з р о к ај не Же фа ро ви ће ве п ред с т а ве к не за Лазара са одсеченом свет ит ељском глав ом. О значају ов е г од ине з а с рпск у бар окн у у ме тно с т св едоч и и при каз пр ве кар ми не дру гог сте пе на, ка да сло ва без до дат них ли ни ја и ка лу па чи не оквир са ме фи гу ре. У овом слу ча ју то је на руџбина братства манастира Ра ковца у Срему по цртежу анонимног ау то ра, ко ју је Ме смер ре зао под на зо вом Хри стос Ев ха ри стија (сли ка 10), где се од вер ни ка око пе ха ра са ви ном ди жу у зрак мо л и т вене ре ч и у та ла са с т и м, не п ра ви л н и м л и н и ја ма ка Хрис т у са кр стом, правећи композицију обли ка троугла, у којој влада деформ и т е т п р опо рц ије и о т ело т в ор ењ е р е ч и н а х ај де г е р ов ск и на ч и н. Мо же мо на сл у т и т и у т и цај овог ба к ро ре за на О р фе л и нов Ла ви ринт са гра дом (о ко јем ће у на став ку тек ста би ти на ро чи то ре чи), ко ји у том слу ча ју гу би пр вен ство у ино ва циј ском уно ше њу најкомплико ва ни јег об ли ка фи гу ра те у срп ској књи жев но си, јер иа ко зна чајно складни ји он подразуме ва предложак не по зна тог ау то ра, ше снаест го ди на ста ри ји. Ож и вља ва њем значаја нац иона лне исто ри о г ра фи је хе ра л д и ка, у ск лад у са барокн и м т еж њама по л ижа нровске концепц ије, долази до вр ху н ца свог у ме т н и ч ког ос т ва ре ња као по себ на вр с та емблема. Хе ра л д и к а је, по п у т не ке хе р ме т и ч ке и л и ок ул т не на у ке, з а т во рен си стем ко ди ра них зна ња, ко ја су до ступ на и отво ре на са мо за оног ко има п ра ви к љу ч за де ши фровање зам ршених симбола и значења. 15 Она је у сво јој са да шњој фор ми на ста ла по чет ком XII ве ка, али мно ги ње ни еле мен ти и сим бо ли су раз ви је ни још у древ но до ба ис т о ри је људ ске ц и ви л и за ц и је, њи хо во по ре к ло се же у м и т о ло ш ко до ба д р ев н и х Ег и п ћ а на, Гр к а, Р и м љ а на, Ке л т а, Сло в е на и д ру г и х ста рих кул ту ра, али ту до ла зе у об зир и мно го број ни сим бо ли поре к лом из к рста шк и х ра то ва и војног и циви лног ж ивота тога доба. 16 У њ е н о м к ас н ије м р а зв ој у в и т еш т в о је и м а л о п р е с у д н у у л о г у, у к ра ша в а њ ем че лен ке на к а ц и г а ма, а л и и г р б о ви ма о сл ик ан и м на оде ћ и, ч и ју п р ед с т а ву у св ом ориг инал у ч у в а ју и да на с ко њ а н и ц и П ал ија у С и је н и. Ко ри ш ће н а је и и г р а р е ч и м а, ви ше с т ру ко: к а о до ви тљи вост ли ков них пред ста ва ко је тре ба да упу ти на иден титет пор ди це, ње ног пре зи ме на, по том као мо то, нај че шће у об лику бор бе ног по кли ча ко ји се при ка зу је на тра ци ис под шти та или 14 Ра ђе н у п р е ма у з о ру Ст е м а т о гра ф и је П а в ла Р и т е р а Ви т е з о ви ћ а и з г о д и н е. 15 Небој ша Ди кић, Сим бо ли зам у хе рал ди ци, /simvo l i z a m. ht m l. 16 Го ре на ве де ни текст пре у зет са ин тер нет стра ни це: http: // o r g /si m vo l i z a m. ht m l. 290

10 из на д че лен ке 17, на по сле т к у и у по т п и су ем бле мат ске п ред с т а ве, у ф о р м и по у ке и л и з а у м ног о т к ри в а њ а си м б о л а ко ји у с е би но си г р а фи ч к и п ри к а з. Ж е ф а р о в и ћ ј е, к а о п р в и с р пс к и б ак р ор ез а ц, у н е о с в еж ин у но ви х т е ж њи, т е с е у њ е г о ви м г р а фи к а ма оч и т а в а д у х т р а д и ц и је у пре пли та њу са ба ро ком. У при лог то ме иде и чи ње ни ца да се у Ст е м а т о гра ф и ји оч и т а в а ју о си м с т в арн и х, и и з м и ш љ е н и г р б о ви ко ји тре ба да пред ста ве Или р ско цар ство не знат них гра ни ца прости ра ња, јер у се би са би ра и г р бо ве Ве не ци је, Ту р ске, Ск и та, Кел та, Бе са ра би је, али и грб Ун га ри је и два ау стриј ска гр ба, чи ме ак ту елно ста ње ја сно на во ди на ба рок ни мо тив точ ка сре ће, а не на по следи цу за слу га, што нас упу ћу је на оп ти ми стич ни став из ре ке да ни чи ја ни је до зо ре го ре ла, иа ко је то на из глед при ја тељ ски чин усме ра ва ња на ве зу и је дин ство Ау стро у гар ске и Ср би је, од ста ријих вре ме на јед ног уто пиј ског окви ра. За срп ски на род ова књи га је пр вен стве но има ла зна чај до ку мен та о ле ги ти ма ци ји свих државних, по ли тич ких и вер ских пра ва, док је њен ли ков ни зна чај био од д ру г о с т е пе ног зна ча ја. У пре двор ју, као онај ко ји уво ди у хе рал дич ку ко лек ци ју сачи ње ну од 56 гр бо ва, је сте грб илир ског цар ства (Iᴧᴧγрiческо), сведен на ап стракт но је дин ство два ју сим бо ла (сли ка 11). У по ча сној тач ки уцр та на је зве зда са шест кра ко ва ко ја сим бо ли ше бо жански ка рак тер и ис под ње, у по зи ци ји под нож ја, млад ме сец са значе њем на де у сла ву. Исте мо ти ве, ве о ма рет ке у хе рал ди ци (јер су не бе ска те ла на тре ћем ме сту, на кон жи вог и не жи вог све та у ослик а в ању), налазимо у пе ри фе р ној по зи ц и ји г р ба Хωˠᴧ м їа (сл ик а 12), где иш чи та ва мо у ем блем ској по зи ци ји пот пи са њи хов ли р ски карак тер под пе ром Же фа ро ви ћа, али и осла ња ње на ан тич ке грч ке т е ковине 18, ре чи ма да су лу на и зве зда јед на ко све до чан ство ве ре, из ме ђу ко јих је Ма рс / Мар сов на род за љу бљен у Ве не ру (зве зда зор ња ча), док је на сла вон ском гр бу зве зда на по ча сном ме сту, као и на илир ском, а Марс сам пред ста вљен је фи гу ром ку не (сли ка 13), и овај при каз го то во да је иден тич но пре нет на да на шњи грб Сл а в о н и је, док је к у на си м б ол од р е ђе н и х х р в ат ск и х по р о д и ч н и х гр бо ва (пр.: по ро ди ца Цин дро), чи ме се ја сно упу ћу је на игру мот и в а и р е ч и ко ји о т к ри в а ју и з ко је р е г и је ов а по р о д и ца по т и че, у мо ру оста лих ко је но се сво је гр бо ве из да ле ке про шло сти. 17 По датак преузет са форума: -ama te ri.rs/he ral di ka /uvod-u- -he ral di ku/, ко ји са др жи ис црп не по дат ке о пра ви ли ма ко ја хе рал ди ка но си у се би. 18 О в о н и је р е т ко с т у Же ф а р о в и ћ е в о м р а д у у п р а в о с е у п о р т р е т и с а њу с в е т а ц а ко је п р е т хо д и з б о р н и к у н а л а з и и с л и к а ц а р а Д у ш а н а и з м е ђу М и н е р в е и Хро но са, са функ ци јом др жа ча шти та, о чи јој сим бо ли ци пи ше Дин ко Дави дов у пред го во ру сво је књи ге Срп ска с т е м а т о ф р а г и ја. 291

11 Сли ка 11, п р е у з е т а и з књи ге Д. Да ви до ва С р п с к а с т е м а т о г р а ф и ја Сли ка 12, и с т о Сли ка 13, исто По ред мо ти ва орла и лава, омиљених у осли ка ва њу гр бо ва, инте ре сант но је да мо тив ву ка, ко ји ула зи у ред јед на ке ва жно сти 19, ни је осли кан у Ст е м а т о фра ф и ји, к а о н и т р а д и ц и о на л н и мо т и в зма ја, то ли ко зна ча јан за ви те шки ред у ко јем је де спот Сте фан Л а з а р е ви ћ з а у зи ма о до м и на н т но ме с т о, ус лед че г а с е на п ри к а з у г рба пор од и це Ла з а р е ви ћ ов ај мо т и в о б мо т а в а око це ле по в р ш и не г р ба. 20 Сма трам да је ов де ве о ма ва жно по ме ну ти зма је ви те об ли ке ко ји је су при сут ни у де лу, а но се са со бом ду гу тра ди ци ју европског и африч ког кон тек ста. У Сте ма то гра фи ји на ла зи мо ва си лиска-ко ка т ри к са на п ри ме ру г р ба Сла во н и је мо ра Ба л т и ч ког (сл и ка 14), ко јег Же фа ро вић опи су је као злат ног дра ко на (зма ја) ка ко преле ће цр ве но по ље. Уста, нок ти и реп су му ја ро сти скло ни, а у се би спа ја мно га де ла ужа сна и слав на, као до каз древ но сти јед ног нар о да. Васил иск, к а о хера лд и чк и монс т ру м, но си у с е би д во с т ру ко и ш ч и т а в а њ е: с јед не с т р а не је т о зна к к ле в е т н и к а и п р ед ск а з а њ е смр ти, а с дру ге знак древ но сти ро да и сна ге, и упра во због двостру ког ко ди ра ња зна чај но је ретка пред ста ва у чи та вом хе рал дичком оп ус у, а њ ег ов о пос т ојањ е в ез ује с е з а а фри ч ке ко р е не ко ји с е оства ру ју у ан гло сак сон ској гра фич кој, ико но пи сач кој и хе рал дичкој у ме тнос т и. Д раг ом и р А цо ви ћ у свом есе ју 21 на во ди да је је ди но по сто ја ње овог сим бо ла на на шем про сто ру сме ште но на фраг менту по да Цр кве Св. Ар хан ге ла код При зре на и још на три фо ра ма 19 Од с р п ск и х с р едњ ов ековн и х пор од иц а, Б а л ш и ћ и с у п р е по з н а тљи в и по дво струко опетованом симболу вучје главе: http: // /wp content / u plo a d s / 2 015/12 / B a l s h i c i.j pgo r i g i n a l.j pg. 20 ht t p: // w w w.p o r e k lo. r s / w p c o n t e nt / u ploa d s / 2 015/12 / _ _ _o.jpg. Та ко ђе, змај је сме штен ис под ка ци ге са ро го ви ма, мо ти ва ко ји де ле по р о д и ца Л а з а р е ви ћ и по р о д и ца Бра н ко ви ћ, о че м у с е де т а љ н и је мо же до зна ти на веб стра ни ци По ре кло: re klo.rs /2015/12/26/gr b -la za re vi ca /. 21 Д р аг о м и р А ц о в и ћ, Ре ч н и к хе р а л д и ке в а с и л и с к и ко к а т р и кс, а п с и д а и зи лант: ма ли мон струм ве ли ка не во ља, есеј до сту пан у це ли ни: ko h e r a l d ic ko d r u s t vo.c o m /d o c u m e nt s / h e r a l d i k a /0 4 -v a si l i s k.p d f. 292

12 Ст у де н и це и Деча на. Ст е ма т о гра фи јом се, т а ко, п ро ш ирује ок ви р ње го вог при суства, као хе рал дич ког мон стру ма ко ји носи двострукост, нарочито што мо тив ва си ли ска пре ла зи из цр кве ног у књижевн и ме д и ју м, као и ње го ви м п ро с т и ра њем од ју га ка северу с рпске т е ри т о ри је. 22 Н а г р бу Ке л т а п ри к а з а н је д ру г и зма јо л и к и о б л и к, ко ји за пра во ма ло под се ћа на зма ја (сли ка 15), али га та ко де фи нише сам Же фа ро вић од ред ни ца ма: ѩкѡже дра коᴺи и Ԑмїй ѩсть Ԑмїа иᴺаго хотѧ дракѡᴺь быти. За то мо же мо за кљу чи ти да наш словен изиран и барок, који је у декора т и внос т и зад ржао елементе ви зан тиј ског сли кар ста, у се би но си и д ру ге, ег зо ти ч но ис точ њач ке и с е в е р но е в р оп ске п р ед ло ш ке. Сли ка 14, пре у зе та из го ре на ве де ног и з в о р а Сли ка 15, исто Дру ги ма гич ни, ла ви ринт ски ква драт по ста вљен је на нас л ов н у с т р а н у С в е ч а н о г п о з д р а в а к а о с в е т и с л а в о л у к и к ап ија (с л и к а 5). Ла ви ринт ко ји има је дан цен тар је псе у до ла ви ринт (un la bi rin to uni vi a ro), а Ор фе ли нов се пре пу шта сло бо да ма ка рак тери с т и ч н и м з а ц р т а че ба р о к а. 23 Н а и ме, ч и т а в т екс т фу н к ц и о н и ше на на чин ла ви рин та, и Ор фе лин зах те ва уче ног и ра до зна лог рец и п и јен т а ко ји ће у п ло ви т и у ме д ит ац ију спект ак л а. При нц ип и 22 О п ри р о д и в а си л и ск а к а о хе р а л д и ч ког мон с т ру м а н а в е ш ћу од лом а к и з А ц о в и ћ е в о г р а д а, ко ји у п о т п у њу је с л и к у г о р е н а в е д е н у : Мо н с т р у м, н а в од н о, на ста је у но ћи ка да је зве зда Си ри јус (зва на Псе ћа зве зда ) у зе ни ту, а цр ни седмо г о д и ш њи и л и де ве т о г о д и ш њи пе ва ц сне се на ђу бри ш т у ја је. На т ом ја је т у мо ра да ле жи кра ста ви жа бац то ком ви ше го ди на (и до де вет!), ко ли ко је по треб но да б и с е и з ја је т а и з л е г а о в а с и л и с к. По т о м А ц о в и ћ н а в о д и р а з л и к у и з м е ђу в а с и л и ск а и ко к а т ри кс а, а л и и ч и њ ен и ц у д а с е ус лед њ ег ов ог о ск удног појав љив ањ а он код нас мо же увек на зва ти ва си ли ском, иа ко ка да по сма тра мо пред ста ву из Ст е м а т о гра ф и је ја сно з а к љу ч у је мо да је у п и т а њу т е ло ко к а т ри к с а, ус лед че г а овај мо тив на во дим у двој ној од ред ни ци као ва си лиск-ко ка трикс. 23 Ра д м и л а М и х ај л о в и ћ З а х а р и ја О р ф е л и н, По з д р а в Мој с е ј у Пу т н и к у, Збор ник Ма ти це срп ске за ли ков не умет но сти, бр. 15, 1979,

13 су за јед нич ки за текст и сли ку па се ма гич ни ква драт чи та у ви ше сме ро ва, а ан ђе ли су на цр та ни као од раз у огле да лу. Прин цип је за у ман за то што мо же мо уви де ти да је пор трет Мој се ја Пут ни ка дат кроз ква драт као сим бол, јер ње гов лик чи ном усто ли че ња пос т а је мо л и т в а и с л а в а у по т п у ној с т а би л но с т и о с т в а р е ној на г р а фич ком пла ну да пред ста ви мо рал ни и ду хов ни склоп вла ди ке. То је Ор фе лин ви део као бо ље ре ше ње од при ка за че твр тог пор трета, ко ји би по стао јед нак они ма ко ји га би ра ју и за до во љио би тек естетску фор му пред ко јом је чи та лац па си ван. Би ра ју ћи ову оп цију он је пак на гла сио Иза бра ног, али и у струк ту рал ној ста бил ности Пред о дре ђе ног, ко ји у об ли ку сим бо ла до че ку је на капији књиге и бу ду ћег сла вља. И ви зу ел ном фор мом дат је не ви дљив лик. О в ај јед но сме р н и л а ви ри н т у к а з у је на не п р е к и д но о т е ло т в о р е њ е иде ал ног реда и ста бил но сти (Ј. Тодоровић), а уједно је метафоричко п у то ва ње за ч и та о ца је р сло ва извр н ута поп у т одраза у огледал у као бес крај но опе то ва на структура понављања стварају утисак мол и т в е и но с е р е л и г и ј ск и см и с а о. Зн а ч ај п р о с т о р ног усме р а в а њ а ко ји је ја сно и з р а жен у п р в ом л а ви ри н т у О р ф е л и но в ог де л а би ће ја сни је при ка зан кроз ту ма че ње са мог тек ста По з д ра в а. Сли ка 16 М и р о с л а в љ е в о је в а н ђ е љ е Сли ка 17 Б е о г р а д с ко ч е т в о р о је в а н ђ е љ е Сли ка 18 Ж. То ри Цв е т н о п о љ е K и ћени ма ни ри сти ч к и сти л ови х пи са ца сти зао је п р вен стве но из ста ре срп ске књижевности под утица јем ви зан тиј ског ма ни ризма, при ка зан у оства ре њи ма До мен ти ја на и Си лу а на ( в.) или п ле т е н и ја с ло в е с (Јо в а н К а н т а к у зи н и Кон с т а н т и н Ф и ло з о ф), где је пе сник ин си сти рао на јед ној ре чи, бо ји, фе но ме ну и увек на одређеном зву чном валеру. 24 У погле д у пе р цеп ц и је, с ред њо ве ков н и ру ко п и си су у ка зи ва л и на ко ји на ч и н ч и т а ла ц т ре ба да де ш и фру је ve r s u s in te xt i, та ко што су од ре ђе на сло ва уну тар тек ста ис ти ца на М. Па вић, нав. де ло, 103.

14 цр ве ним ма сти лом из ме ђу цр не бо је оста лих сло ва, па је са да актив ни по сма трач мо рао да пра ти на гла ше на сло ва и да од го нет не с оп с т в е н и м н апо р ом з а к љу ч н и о б л и к с л а г а л и це, т е д а п р о ч и т а з а с е б н и т екс т и л и до п у н у по с т о је ћег. То с у р а н и и јед но с т а в н и ји об л и ц и пе р цеп ц и је (сл и ке 16 и 17) ко ји се сл у же ме т о дом д во с т у ке б о је и л и п и сањ ем ск ри ве ног зна че њ а у а си ме т ри ч н и м с т и хо ви ма. У хри шћан ској тра ди ци ји каролин шких, меровиншких, англосаксон ских и ро маничних илуминаци ја носећи апстрактни геометријск и и ли нат урали сти ч к и фло ра л но -ж и во тињ ск и кон текст ви зу ел ног н и је би ло ви зу ел на на ра ц и ја 25, у д и рек т ној по ве за но с т и са т екс т ом, а л и к а о и з д в о је на п р ед с т а в а но си у с е би б о г а т у по е т и ч к у м но г о стру кост: мит ску, естет ску, исто риј ску и умет нич ку. Тек се од рене сан се па све до да нас от кри ва да та тра ди ци ја ни је из о ста ла већ је п р о ме н и ла свој о б л и к и у знап р е дов ала у д ру г а ч и ји м п ра в ц и ма. Та ко у ре не сан сном де лу Ж. То ри ја Цвет но по ље (сли ка 18) сва слова као но си о ци фор ме и про пор ци је људ ског те ла и ли ца чу ва ју у се би и п и та горејск у т ра д и ц и ју у ко јој су вас п и та ва н и, и м и то ло ш к у и езо т е риј ск у д и мен зи ју је р су сва слова ра ђена под знаком бог иње IO (два ге не ра тив на ор га на). И си мб ол ис т и с у мо р а л и о с е ћ а т и не ис п и с а н у п ри ч у Слов а к а да с у и н т у и т и в но п р о по в е да л и ене р г и ју, о б л и к и по к р е т с ло в а ко ји воде ве рба л ној ор ке с т ра ц и ји и ме т а мор фо зи об л и к а и ч у ла. С дру ге стра не, у ма ни ри зму и ба ро ку ће се по ка за ти мак си ма об ликованог слова као пост у пка који и ма најви ше це ње н у вред ност овог пе ри о да ениг ма тич ност да оте жа ва схва та ње и бу де са ма се би циљ, у игри ду ха и вас пи та ва ња у про стор ном чи та њу. Та ми кро Сли ка 19 п р е у з е т а и з ф о т о т и п с ко г и з д а њ а Сли ка 20 ht t p s: // w w w.go o g le. r s / s e a r ch? t b m = i s ch & q =Z a h a r i ja+ O r fe l i n + p o z d r av +Moj s e ju +P u t n i k u & s p el l =1& s a = Сли ка 21 п р ед с т а в љ а т и п и ч н у келт ску ве ри жну ша ру, п р е у з е т о с а : ht t p s: // w w w.pi n t e r e s t.c o m / pin / В. Ра до ва но вић, нав. де ло,

15 форма вод и ис то вре ме но у ве ћа ва њу у об л и к у т е о риј ског п ри нц ипа и ра з вијање у п ра вц у нови х врс т а уоб л ичене песме, ос т ајућ и слово и л и по с т а ју ћ и р еч к а о о снов на је д и н и ца ком по но в а њ а ко ја т в о ри се ман ти зо ван лик. Сва ка уоб ли че на пе сма на про сто ру стра ни це при ка зу је исто што и ње на основ на је ди ни ца де ло ва ње сво јом ма те ри јал но шћу кроз по се довање те лесности и сопственог простора сва ког ви зу ел ног зна ка! У на ја ви Лав и р и нт а с а г р ад ом п ри к а з а н а је, у а зи ја н ском, ма н и ри с т и ч ком с т и л у, сл ик а-и н и ц ија л, ора о -кор мо ра н (сл и к а 19), то ли ко мно го зна чан да би се мо гао сма тра ти ба рок ним пик то грамом. И по сту пак па ро но ма зи је са акро сти хом је сте ма нир ка ракт е ри с т и ча н за ба рок но сл и кар с т во. 26 Овај пред знак са мог ла ви ринт а од в е л и ке је в а ж но с т и у по гле д у р а з л и ко в а њ а д ру г ог и т р е ћег ла ви ри н та, ко ји п ри па да ју истој врст и, а л и су са д ругач ији м ц иљем у по т р е бљ е н и. Уп р а в о је р је Ла ви ринт са гра дом усред сре ђен на с о ц и ја л н у с т в а р но с т и по л и т и ч ке п ри л и ке ко је т р е ба да по к а ж у и де а л х ри с т о л и ког в о ђе, и де а л ног мо на р х а и св е т ог р ат н и к а, док се Ла ви ринт са ср цем ба зи р а на ме т а фи зи ч кој р а в н и св е ко л и ког је д и н с т в а у к а ло к а г а т и ји с р ц а, п ри л и ч но уда љ е ној од а к т у е л ног с т в а р н о с н о г т р е н у т к а к а ко б и о б а с ја л а у н и в е р з а л н у и д у хо в н у исти ну. За то се у дру гом ла ви рин ту ис ти че фон да би се ука за ло на пле ме ни то по ре кло, док се у тре ћем (Ла ви ринт са ср цем) по рекло ве зу је за мај чи ну утро бу и пред ска за ње, а то су два раз ли чита угла за по сма тра ње. У бо га том ини ци ја лу ко ји уво ди у дру ги ла ви ри н т п ри с у т н и с у си мб ол и мо ћ и и м у ш ког п ри н ц и па: к ру на, мач, змај, грб, а он да ди рект но у ла ви рин ту твр ђа ва, док је ср це в е ри ж но, з а к ри в љ е но, т е ш ко п р о ход но у е ле г а н т н и м шарама које на све ча ном плат ну бри жљи во но се ан ђе ли. Из чвр стог за гр ља ја са зе мљом и уко ре ње ног утвђења заумна нит меравиље тежи оствар е њу у ле б де њу б е с т е ж и н ск и м п р о с т о р ом. И т о је ма н и ри с т и ч к и прин цип. Ла ви ринт са гра дом (сли ка 20) је на сло же ни ји об лик уоб личе не пе сме, где су са ме ре чи и оквир фи гу ре и ла ви ринт ска нит, и ка о с т и хо ва н и ла ви ри н т он је ба рок но ос т ва ре ње ко је не ма сво је уз о ре у би ло ко јој прет ход ној епо си. У срп ској књи жев но сти он је п лод пољ ско -у к р а ји н ског у т и ца ја, ко ји је не г о в а о ком п л и ко в а н и г рафи ч к и си с т ем, п л ус з аг онет ачк и пос т упа к, ч име у вод и у песм у ме т а ф о р е и а ле г о ри ј ск и п ри н ц и п, и ко ји је ж и в е о п ар але лно с а ви за н т иј ск и м ма н и ри змом у с рп ској к ул т у ри. 27 Си м бол ман иризма 26 Де ја н Ја њи ћ, По к р е т не с л и ке З а х а ри ја О р ф е л и н а, К њи ж е в н и п рег л е д, год. IV, бр. 6, ју ли 2013: ma.rs /knji zev ni-pre gled/broj06/kp02.html. 27 М. Па вић, нав. де ло,

16 је ла ви ринт ко ји т ран сфор ми ше ха ос фа н т а с т и ко на у и н же њ е р ск у и н г е ни о зност Де да ла, где дук тус уво ди у блу до врт коврџавости и не прозирности да би надовезивањем створ и о з аг он е тн и, л ав ир и н тс к и р ед. 28 Ње гов об лик је из Књи ге Ке л са прене т у ка ро лин шк у г ра фи ју (сли ка 21) и готску архи тек ту ру, ко је су ба рокној ба кро ре зач кој сфе ри би ле до вољно за го нет не и при ма мљи ве да би и х у з м и н и м а л н е т р а н с ф о р м а ц и је пре не ла у сво је ра до ве у об ли ку орна мен та, а по сред ством З. О р фе ли на и у об лик пе сме-сли ке. Ње го ва графи ч к а п р о јек ц и ја мо де ла ко смо са и з ра же на је ла ви ри н т ом и г ра дом у ње му, а у скла ду са ма ни ри стич ким н а че л и м а подр а з у ме в а т р а н с ф о р м а ц и ју у н и в е р з у м с ког х а о с а у ко смос. Још ди рект ни је, ме та фо ри ка ко ју Ор фе лин ко ри сти означа ва п ре о бра же н у Бо ж и ју сна г у, т е је из вор но а н т и ч ка ( ме т а фо ра јед на ко Бог ) ме та фо ра и у ди рект ној ве зи са Те за у ро вим схва тањем. У том сми слу не бе ски аспект гра да на сле ђе је ге о ме триј ског и кул турног схе матизма, кроз апстрактно геометријски симболизам, а до жи вљен је кроз фор му у ко јој се Бог при ка зао Мојсију. Ta ко Мој си је -Мој с еј, (Ар х и)па с т и р, ис т у па к а о з а ш т и тн и к м ира у на ц и о на л ној и по л и т и ч кој и де ји о о б но ви (r e no va t ion), у ч и јем с е с р е д и ш т у а с о ц и р а на п у па к св е т а, св е т и л и ш т е ко је ч у в а с л и к у бо жан ства. Путо ва ње кроз ла ви ринт на ста је из но стал ги је за Еденом ( Хо ке: св а к и к р е а т о р л а ви ри н т а же л и да бу де из ба вљен!), за понов н и м успос т а в љ а њем в ре ме на ко је п ре т хо д и па д у чо ве ко вом. Та да хо до ча сник тре ба да уки не вре ме, исто риј ско и на тај на чин из бри ше пад чо ве ка у исто ри ји, те Град по ста је ко смич ка гра ђев ин а 29, на ви ше н ив о а, у о бл и к у п ов р а т к а ц е нт р у ( loc u s a n im a e, 28 G. R. Hoc ke, нав. де ло, пр во по гла вље. 29 С а м и з глед г ра да у с р е д и ш т у ла ви ри н т а п р ед с т а в љ ен је у нај ма њу ру к у р е че но на и в но. Ме ђу т и м, на и в а је ц и љ а на. А ко по гле да мо и д ру г е м и н и ја т у р е к а р о л и н ш ке р е н е с а н с е с а п р ед с т а в а м а р а з н и х г р а ђ е в и н а, с в е л и ч е м е ђу с о б н о, а ли че и на утвр ђе ње из Б е ч ко г Ге н е з и с а, пр ве илу стро ва не Би бли је, у 6. ве ку (чи ја се слика може пронаћи овде: /wiki/vienna _Genesis # / me d ia / Fi le:vi e n n a G e ne si sp ict13re b e c ca E l i e z e r.jp g и у по р е д и т и с а и з гле дом г ра да из фо то тип ског из да ња, док се ка ро лин шке ва ри јан те мо гу по гледати на следећим стра ни ца ма: te rest.com /pin / / и pi n t e r e s t.c o m / pi n / /. 297

17 ме сто ду ше) и иде а ли за ци ји живота, ар хе тип ским то ком це ре мони је, ко ра ча ња или игре, кроз врат ни це смр ти и ро ђе ња, у име буд ућност и, п у тем и н и ц и ја ц и је у са к ра л но, у ап со л у т н у реа лност. 30 Утопијски ка рак тер тре ба сто га раз у ме ти у по зи ци ји псеудоистори ј ског ме ста и вре ме на ко је ни кад ни је са да шње, а јед нак је део ис т о ри ј ске ц и к л и ч но с т и с а в р ше ног с ат ног ме х а н и зма. З а т о, к а да с е О р фе л и н и з у зме и з ба р окног сис т ема, он пос т аје к р еат ор једне уто пи је, али у кон тек сту самог времена он је репрезентативни приме ра к ба р ок ног чо ве к а. Њ е г о ви у н у т ра ш њи п ри н ц и п и су бар окн и и т е нд е нц и ја к а у т о п и ји и м а л а је п о р ед с о ц и ја л н о - п ол ит и чког ци ља и мо гућ ност оства рења пот пуне екс пре си је уну тра шњег хтења, у сра зме ри је дан пре ма је дан. Мо же се уви де ти да су се За хари ји Ор фе лину по кло пи ле зве зде ка да је ис пу нио мо гућ ност да задо во љи оба зах те ва ство ре на из су штин ски јед не те жње. К л а си ц и с т и ч к а с т ру ја, ко ја по с т о ји у о сно ви О р ф е л и но ви х и барокних оства ре ња, за до во ље на је у са гла сно сти са дру гом, сензуалистичком (монументално -деко ратив ном!) стру јом и очи та вањем кон т ек с т а ви зу е л н и х о с т в а р е њ а м и ја сно уо ча в а мо ње г ов л и к у п р а в ц у г о т и к а м а н и ри з а м ба р ок. А ко ри с т е ћ и с е Те з а у р о в ом тезом о бо жан ском умет ни ку, ин ге ни ју ко ји по ста је део соп ственог оства ре ња, ви ди мо да се она код Ор фе ли на до ка зу је без средњ ов еко в н е с к р у ш е н о с т и у ја с н о и с т а к н у т о м ау т о р с т в у у в и ш е на вра та: на ко ри ца ма у об ли ку ини ци ја ла, у са мом тек сту кроз соп стве ни до жи вљај и лич не те жње и нај бит ни је у окви ру са ме фи гу ра те, ко ја кроз об лик ви ње те пред ста вља дуг жи вот јед не лин и је, оне која у рококоу дос т иже парадокс у те ж њи ка бес ко нач ном, а л и у зат варању г ран ица беск раја! Сада ви д и мо че т вр т у д и мен зи ју п у т о к а з а, О р ф е л и н п у т е м д р у г о г и т р е ћ е г л а в и р и н т а н а ја в љу је ро ко ко и По здрав је упу ћен Мој се ју Пут ни ку, али и но вим тен денци ја ма срп ске књи жев но сти уну тар европ ског кон тек ста. С дру ге стра не, ва жно је уви де ти и нит ко ја се про те же у прош лос т овог фе но ме на, п ре не г о ш т о до т а к не бу д ућ нос т у об л и к у и н т у и т и в не на ја ве и кон к ре тне и нвент и внос т и. По тп ис Захарије Ор фе ли на са мо је ево л у тив ни (ти ме не ма ње и ори ги на л ни) ре зул тат јед не д у г е и бо г а т е ка л и г раф ске т ра д и ц и је ка к ва је с рп ска; ње г о ви ко ре ни су у сти лу пле те ни ја сло вес, од но сно у ја ком осе ћа њу и те жњи ка оте ло тво ре њу оних ди мен зи ја је зи ка ко је су до та да имале п ра т е ћ и по ло ж ај, кон к р е тно а к ус т и чког, а пот ом и визуе лног у гла ре ч и. Тај по с т у па к, бл и за к п ре п и си ва ч и ма и и л у м и на т о ри ма, ч у ва ри ма и ст ва ра о ц и ма ста ре с рп ске к њи жев но ст и (од Си л у а на до Ка н т а к у зи на и Кон с т а н т и на Фи ло зо фа), н и је сл у ж ио ја сно с т и већ Р. Ми хај ло вић, нав. текст,

18 на п ро т и в за ма гљи ва њу ка за ног 31, као сли ка и при ли ка оно га што су ру ск и фор ма л и с т и у зи ма л и за оне о би ча ва ње. Је да н од т а к ви х ис кора к а к а фиг урат и внос т и слова и ре ч и, недовољно ист ражен, је с т е у п ра во по т п ис в ла дара и ве л ика ша п ри л и ком за к љу ч и ва ња од ре ђе них споразума са вишим чи нов ници ма сво је и дру гих зе ма ља. Сли ка 22, пот пис ца ра Ду ша на: rum.kr sta ri ca.co m /en try.ph p/45892-srp ske Сл и к а 23, по т п ис к ра љ а Ву к а ш и на: ht t p s://fo r u m.k r st a r i ca.c o m /e n t r y.ph p/ Srp ske С л и к а 2 4, п о т п и с д е с п о т а С т е ф а н а Л а з а р е в и ћ а : ht t p s: //fo r u m. k r s t a r i c a.c o m / en try.ph p/45892-srp ske 31 Са ва Да мја нов, Ве л и к и код Ђорђе Марков ић Ко де р, Сл у жбе н и гла сн и к, Бе оград 2011, одељак: Ко де ро во је зи ко твор ство у ди ја хро ној пер спективи,

19 Свој и ден т и те т су на к ра је ви ма до к у ме на та ис т и ца л и ц р ве н и м ма сти лом, ве ли чи ном ко ја је заузимала зна ча јан део по вр ши не харт и је, а на ро ч и т о об л и ком сло ва и њи хо ви м ме ђу соб н и м од но сом у п р о с т ору в ла да њ а л и г а т у ра и и з ве сног п ра в о п и сног к у ри о зи т е т а. А он да та гра фич ка осо бе ност нат кри љу је оно што се не го ва ло као ма нир ве ли ких до стој ни ка и кре а то ра то пос скром но сти и по зива ње на Бо жи ју моћ и пр вен ство, што у ова кву фор му уно си по етску димензију. Тако потпис ни је једно ставно идентификовање именом и вла да ју ћим чи ном већ је ње го ва ст рук ту ра у ко р пу су сачува них до к у ме на т а, р е ф р ен ск а је р је а р т и фи ц и је л но с т је зи ч ког и з р а з а и п р а в о п и с а на ви с о ком н и в оу, с л и ч но г р а ђе њу де ви з а у ба р ок ном и ло г оа у с а в р е ме ном до бу. Реч је о св о је в р сној фи г у р ат и. Пов ељу о тр го ви ни сеп тем ба го ди не краљ и цар Сте фан (Ду шан) потпи су је на исти на чин као и да ров ни це: СТЕФАNЬ ВЬ Х А БГ А БЛАГѠВѢРNИ ЦАРЬ СРЬБΛѤМ И ГРКѠМ (сли ка 22), а краљ Ву ка шин по твр ђу је по вла сти цу ца ра Сте фа на, до да ју ћи епитет христо љу би во сти: въ хс а бг а бλ аг овѣрᴺи и х сωᴧ юбїви вᴧъкашиᴺь к ра ᴧ ь (сли ка 23), док Сте фан Урош сво ју да ров ни цу Ду бров ча ни ма обележава лати нич ним пи смом. У из ве сном сми слу нај ве ћу пик то ралност у овом вла дар ском ма ни ру на ла зи мо код де спо та Сте фа на Ла з а ре ви ћ а, ко ји се по т п и сује д вос т ру ко, к а о де спо т с рп ске зе м ље или у об ли ку вла да ра све срп ске зе мље са по мор јем и По ду на вљем, у за ви сно сти од по ли тич ких чи но ва ко ји ма се обра ћа, па се у овом ду жем об лику на во ди 1405, ка да по твр ђује повеље својих претходни ка: миᴧостию бо жиѥю г ᴺ вьсои земᴧь србьскои и по морїю и подγᴺавьскым страᴺамь деспωть сте фаᴺь 32 (сли ка 24). Пи та ње лиг а т у р е, к а ко ви д и мо, р е ш ио је на к р е а т и в а н на ч и н и л ум инат орске ве шти не, што нас на во ди на по ми сао да у вре ме ти хо ва ња ca r mi na f i g u ra t a (од X до XV ве ка) по тре ба за ис ко ра ком са лек сич ког на ви ши сту пањ ње ног оства ре ња ни је за мр ла и да пот пу ног пре ки да не ма, већ се до тич ни пе снич ки об лик пре се лио у из раз и тен денц ије в ладају ћ и х но р м и. И з а т о, к а д с е и з но в а в ра т имо у X V II I век, ка да је ca rmin a дож ивела свој п р е пор од, у виђамо да се, конк р е тно у по т п и су За ха ри је О р фе л и на, ман и рис т и ч ке и н т ен ц и је п ри ка за не к роз за па д но е вроп ск и об л и к ла ви ри н та са осно вом у кел т ској ша ри не мо г у и не сме ју од во ји т и од и нт ен ц и ја ба р ок ног ме д и ја ве л и зма, 32 Фо то тип ска издања наведених докумената рашчитана су уз помоћ књиг е Љу бо м и ра Ст о ја но ви ћа Ст а ре српске п о веље и п и с ма, књ. I, Срп ска Кра љев ска Ака де ми ја, Бе о град Ср. Кар лов ци 1929, у збир ци Збор ник за исто ри ју, је зик и књи жев ност српског народа ; Душанова Повеља о тр го ви ни, бр. 66, 59 64; потписи деспота Стефана Лазаревића налазе се у окви ри ма до ку ме на та бр. 212, и бр. 214, 205. По твр да по вла сти це ца ра Сте фа на пре у зе та је са веб-сај та Mo nu m e n t a S e r bi c a. 300

20 што у овом при ме ру зна чи од ки ће ног сти ла пле те ни ја сло вес ко ји је на пра вио ис ко рак у фи гу рал ност. 33 Сли ка 25 Из де ла Cardiomorphоseоs Фран че ска По не, Барто ло мео Мер ло, Ве рона ( vue s.o r g /d o c a n n e xe /i m a ge / /i m g 1.j pg ) Сли ка 26 Ем блем бр. 27: i t a l.b m s. r s /e bi bl i o t e k a / p a ge F l ip /r e a d e r/i n d e x. p h p? t y p e = p u bl i c a t i ons&id =209&m=2#page/46/mo de/1up Сли ка 27 ht t p s: //a r ch i ve.o r g /d e t a i l s / s y m b o l a e t e m ble m a 0 0l a fe Тр ећ и и по с лед њи л а ви ри н т По з д р а в а, п р ед с т а в љ е н т елом ве ри ж ног ср ца, у сл у жби је обо жа ва ња све тог Хри стовог срца као хри шћан ске ра до сти, али и го ру ћег ср ца, у чи јој ће се ду би ни кроз мо ли твено тиховање пронаћи радост што нас води ка површин и к а о в а с к р с а в а њу д у ше. Ве л и к а је в е р о в ат но ћ а да је с а м мо т и в О р фе л и н п ронаша о у ем бле ма т и ц и за па д но е вроп ског барока, ч ији су п ри ме ри м но г о бр ој н и. 34 По р ед ем бле мат ске зби р ке Cardio morphоseоs Ф р а н че ск а По не (с л ик а 25) и д руг е и т ал ија нске емблемат ике X V I I в е к а, ко је Је ле н а Тодо р ови ћ н ав о д и у не з а о би л а зном п р ед г о в о ру ф о т о т и п ског и з да њ а, т р е ба још з а па зи т и и д ру г а ембле мат ск а де ла ко ја су п ре суд но у т и ца ла на п ред с т а в н ике Пољске, Ук ра ји не и Р у си је, п р е ко који х је бар ок у св ом најв е рн ијем и зраз у пре нет код нас, где је од нај ве ћег зна ча ја ем бле мат ски збо р ник Ит и ка је ро п о ли т и ка. Ем бле ма ти ка је на ста ла у XVI ве ку спа ја њем р е не с а н сне т р а д и ц и је и з у ча в а њ а ег и п ат ск и х х и је р о гл и фа и мо де де ви з а ко ја је п р о д р ла и з Ф ра нц уске 35, он да је об ра ђи ва на у ху ма 33 О д в ос т р ук и м кор ен им а јез и чк и х е ксп е р и м е н а т а у X V I I I в е к у п и ш е Са ва Да мја нов у го ре на ве де ној сту ди ји, Је л е н а То д о р о в и ћ, С в е ч а н и п о з д р а в Мо ј с е ј у П у т н и к у З а х а р и је О р ф е л и н а, Пла то не ум Ма ти ца срп ска Бе се да, Но ви Сад Н и к о л а Г р д и н и ћ, Мо р а л н а с и м б о л и к а и е м б л е м а т и к а у к р ај и нс к о г по ре кла у срп ској књи жев но сти 18. и пр ве по ло ви не 19. ве ка, З б о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а с л а в и с т и к у, бр. 24, 1983,

21 ни стич ким ака де ми ја ма у Си је ни, ко је су се за ни ма ле хи је ро глифи ком и ам бле ма ти ком као по моћ ним сред ством у XVI II ве ку, и ко нач но, пре шла је у ру ску те о ло шку ми сао (XVII и XVI II век) п ре ко пољ ске Гал иц ије. 36 О рфе л и н ц иљано корис т и с рце, је р је оно ом иљена те ма ба рок не ем блем ске л и те ра т у ре, и у п ра во се у Ити ци је р о п о л и т и ц и (1712, док је из да ње за срп ску чи та лач ку пу бли ку, т и ск а но у Беч у, и за ш ло 1774) нала зи више т ак ви х п римера. 37 Осим при ме ра Просто те, о ко јем је пи са но, на ве ла бих ем блем Чинь ᴧюбве (сл ика 26), који нот ом О рфел и новог васељенског израза даје сл ик у ан ђе ла ко јем ђу ле, ве за но за чла нак де сне но ге, не дâ да по ле ти, али оно што га но си, јер ан ђео жен ског ли ка леб ди, ни су кри ла већ у де сној ру ци мач (прав да), а у дру гој ср це у пла ме ну (Хри сто во). По т п ис да је с л и к у и на ч и н до ж и в љ а ја Мој с е ја Пу т н и к а, к а о х рис т о љу би в ог п р а в ед н и к а и в о ђе, ш т о с е п р е ко л и ков не п р ед с т а в е г о ру ћег с р ца и по т п и с а и дент ифи к ује с а до ж и в љ а јем ч и на љу б в е: Чγдᴺо иперсᴧавᴺо ивеᴧико дѣᴧо. Тво рить гд а воᴧюбившїи ςѣᴧо. Ка ко же имы та ци мо жемь быти. Сим воᴧїче сти учать ᴺась примѣты ᴧюбᴧѧ. По јам Д р у ж е с т в о ко ри сти мо тив ср ца са кри ли ма, ко је с е у г о т о в о и ден т и ч ном о б л и к у п р е но си и з з б о р н и к а Сγмвоᴧы и ембᴧема та, из го ди не, под ред ним бро јем 120 (сли ка 27), док се у ем бле му под ред ним бро јем 219 да је сли ка ср ца у пла ме ну са по т п и с ом Уз д и г а о с а м с е пос ле с аг ор ев ањ а. Упеч атљив о је д а се у овом ру ском збор ни ку ср це сли ка и ка да је у пот пи су реч о д у ш и, к а о њ е на г р а фи ч к а п р ед с т а в а. 38 Све то нам потвђу је чи њен и ц у д а је п р ед с т а в а с р ц а у б а р ок ној е м б ле м а т ској л ит ер ат ур и би ла јед на од оми ље них 39, а ви ди мо и да се ко ри сти на на чин барок ног по и ма ња сим бо ла, као над-пој ма, јер је сво јом пред ста вом спо јио вр ли ну и ап стракт ност. Та ко ђе, ем бле мат ска по тка услов љ ав а б ак р о р е з ач к и ру ко п ис, ш т о ви д и мо по г е о ме т ризм у који с л у ж и ис к ри в љ е њу п р о с т ор н и х д и мен зи ја и р е да ко ји међу њима вла да у По з д ра в у; по т ом мот и в ру ке с а п ис а љком и з О рф ел инов е Ка ли гра фије, ко ји у сл и ч ном из ра зу, где п и са љ к у за мењује шес т ар, на ла зи мо у ве ћем бро ју ем бле ма (у Ити ци као ем блем Прав ил о, у з б о р н и к у Сγмвоᴧы и ембᴧема та, бр. 67 с а по е т и ч к и м по тп ис ом Ко та јан стве ност има све има ), као и чу ве на пред ста ва дво гла вог 36 Де јан Ме да ко вић, Пу те ви срп ског барока, Но лит, Бе о град 1971, С т у д и ја Н и ко л е Гр д и н и ћ а, г о р е н а в е д е н а. 38 Из ве сно по кла па ње на ла зим у још јед ном при ме ру, ко ји ћу на ве сти у фусноти како садржај текста не би по стао ису ви ше за си ћен. На и ме, у ем блем а т с ко м з б о р н и к у Ma ter amo ris et do lo ris Ан то на Гин че ра из го ди не да је с е с л и к а с р ц а п р об оденог м аче м, по т к р еп љ ен а би б л и ј ск и м ц и т а т ом (Је в а н ђ е љ е по Лу ки, 2.34): А и те би са мој про бо шће мач ду шу, да се от кри ју по ми сли м н о г и х с р ц а, ht t p s: //a r ch i ve.o r g /d e t a i l s /m a t e r a m o r i s e t d ol 0 0 g i nt. 39 С т у д и ја Н и ко л е Гр д и н и ћ а, г о р е н а в е д е н а. 302

22 ор ла-кор мо ра на, што уво ди у Ла ви ринт са гра дом. 40 За т о мо же мо за к љу чи ти да се ино ва тив ност Ор фе ли но ва огле да у то ме што ни је п р е у зи ма о до с лов но с а д р ж ај: у но сио је и з ме не, а л и је и ко ри с т ио фраг мен те дру гих де ла, ко је је спа јао у хар мо ни чан од нос свог изра за. За што? Ра ди кон че ти зма, јер пре у зи ма њем фраг ме на та ембле ма по ве ћа ва се за го нет ност де ла, а тај је про цес од сре ди шњег зна ча ја и з а с а в р е ме но пе сн и ч ко де ло. 41 Ти ме смо с е п ри бл и ж и л и м а к си м и ов ог де л а је р у виђ а мо д а је З а х а ри ја О р ф е л и н с т в о рио но ву в р с т у е м б л е м а, а в а нг а рдн у по н ач ин у у в о ђ е њ а е л е ме н а т а (ф р а г ме н а т а) з а б о р а в љ е н и х л и ков н и х м а н и р а (по т п ис и си м б ол т ри ске л и о на, и з в о р но и з а н гло с а н к с он ске ру ко п и сне т р а д и ц и је), к а о и кон цеп т ом ко ји у ме с т о в е р ба л ног на с ло в а но си ме ло д и ју у о б л и к у но т ног си с т е ма, док с е т а ме ло д и ј ск а д и на м и к а п р е но си и р а зјаш њ а в а к р о з с л и к у у о б л и к у фи г у р а т е и по т п и с а д а т ог у об ли ку пе сме за ме ло ди ју Сје мо, сје мо ли ки. Oва нај ва ж н и ја и нај т и п и ч н и ја пе сма срп ског ба ро ка (Па ви ћ) п ред с та в ље на је у об л и к у па не г ри ч ке пе сме, сл и ч на к ласи чној од и у ко јој кроз чо веч ји кр во ток пе сма стре ми, стру ји ка ср цу у ра до сти и це р е мо н и ја л ној а т мо с ф е р и ч и ји је де о (с л и к а 28). П р о у ч а в а о ц и Сли ка Сγмвоᴧы и ембᴧема та, б р. 17 ( В ођ а и б р ан ил а ц п р от и в н еп р ијат ељ а : ht t p s: //a r ch i ve.o r g /d e t a i l s /s y m b o l a e t e m ble m a 0 0l a fe), б р. 57 ( Не м а с е б и р а в н а, з а сли ку кор мо ра на у пламену, што је углавном симболика ове животиње: https: // a r c h i ve.o r g /d e t a i l s /s y m b o l a e t e m blem a 0 0 l afe) и б р. 62 ( д в о г л а в и о р а о с а к р у н о м из над гла ва и муњама у канџама, као Заштиште није величества : o r g /d e t a i l s /s y m b o l a e t e m ble m a 0 0l afe). Тим е с е г р аф и чк а с а и д е јн о м п р едс т ав о м п о к л а п а и п р е н о с и н а ко н к р е т н а к њи же в н а д е л а ко ја п р ед с т а в о м с л и ке п од р а з у м е в а ј у ч и т а о ц а у п у ћ е н о г у т р а д и ц и ј у п р и к а з а н о г. 41 G. R. Hocke, нав. дело, одељак: Emble ma tika kao umjeće gonetanja,

23 По зра ва са гла сни су са овом пред ста вом (Даг мар Бурк ха рт, Мило ра д Па ви ћ, Је ле на То до р о ви ћ, См и љ а М и ш и ћ, Н и ко ла Гр д и н и ћ, Де јан Ја њић и др.), ко ја у ви ше-ма ње иден тич ном опи су ва ри ра у свим ту ма че њи ма. Сам текст пе сме по ве зан је са ли ков ним са држа јем на та кав на чин да се тек у чи ну од го не та ња и пу то ва ња кроз ла ви ри н т ос т ва ру је с те пе новање к њи жев но у ме т н и ч к и х д и мен зи ја, чи ме су текст, ау тор и при ма лац у дирeк тној ве зи. Ор фе лин по чи ње за зи ва њем не бе ског ску па као што су антички писци за зи ва ли му зе и ти ме на гла ша ва ди мен зи ју самог песничког ства ра ња као про це са, а та ко ђе се окре ће тра ди ци ји дру га чијој од ру ске, ко ја се осла ња ла ви ше на Алек сан дри ју и Ви зан ти ју не го ли на древ ну Грч ку и Рим. Да ље, кроз чи тав текст вла да по кретност и ди на ми ка ( по хи тај, бр зо, уда рај те у стру не злат не), као и хи три на свих не бе ских и зе маљ ских би ћа да се са бе ру на јед ном ме сту ( ова мо, по ја ви се, уве ди ме ). Ме ђу тим, на ам фибо ли чан на чин он на ја вљу је дво стру ки пра вац: са зи ва цео ва сељен ски и зе маљ ски чин, а он да и ода ши ље ра дост, као да сви чино ви тре ба да се са ку пе у ње го вом ср цу и да из ср ца иза ђу у об лику пе сме; они га уво де, али и са ми ула зе у мир да би он да из и шли у свет као ра дост, по нев ши ње го ву же љу и ве се ље ка Бо гу. При том, г ра фи ч к и п р ед с т а в љ е н и а н ђе л и (који нос е фиг урат у, а л и и он и и з с а мо с т а лн и х и л ус т р ац ија) ов де с е и мен ују и р еђ ају а си нде тск и (херуви м и, с е р а фи м и, в л а с т и, п р е с т о л и, г о спод с т в а, н ача лс т в а), а асин дет ска струк ту ра са да мо же пре ћи из тек ста на сли ку та ко да се уза јам но де ло ва ње ви зу ел ног и вер бал ног игра и ми не зна мо ко је од њих има при мат и ути че на дру ги ме ди јум, па се они предста вља ју као две стра не јед ног ли ка, као две рав но прав не исти не. Ути цај гра фи ке и ба кро ре за на вер бо огле да се и у пи са њу вел и к и м по че т н и м с ло в ом р еч и Шес т ок р ил и и О рг а н з л а тн и (з л ат не с т ру не), где по св ом на хо ђе њу О р ф е л и н ис т и че ви з у е л не пред ста ве и при да је им по себ ну ва жност у лан ча ном ни зу што не пре ста је јер ни је одво јен стро фа ма и сти хо ви ма, чак ни зна ци ма ин тер пункци је, те се ви зу елна и музич ка ди мен зи ја то ка, кроз употре бу овог при де ва и име ни це, ста вља на вид ну по зи ци ју и по ја чава се тим не по сред ним ма ни ром сво је вољ ног гра фич ког наглашавања. У самом језг ру песме све т репери од ч ул но с т и, а во ко -ви зу ел но с ла в љ е ра с т е р е ће но г ра н и ца на гла ша в а јед но и в р хов но с т ањ е у ми ру Бо жи јем ми смо ра до сни! Пе сник на ста вља и по твр ђу је ства ра ње Бо ж и је за по че то у срц у, а ко је са да иде у свим прав ци ма, по чи та вом све ту у об ли ку Славља и у ат мос фе ри Ра до сти. Звуч на ди мен зи ја да та је ка ко у об лику нот ног си сте ма из над фи гу ра те, на гра фич ком пла ну, та ко и у стро го иза бра ној ре чи, па све ан ђе о ске тру бе ка да се ује ди ње не 304

24 огла се уво де за пра во у мир. То ни је ка ко фо ни ја већ ра зноли ки склад ко ји кли че здрави ц у Арх ипас т иру, на нач и н ин стру мен тов ке ру ских форм а л и с т а и з а у м н и м п у т е м ко ји у крет њи ка ви си на ма сти же до ка те го ри је ар хе, самог ко ре на, те це ло куп но свемир ско је дин ство тре ба у свој о ј м н о г о с т р у к о с т и ч и н о в а и пра ва ца да се ује ди ни под сна гом пр вот не осно ве и са пр вим па сти ром све до стојним. И као што ан ђе ли жи ве у својој разнол икос т и зв ањ а, та ко у дру гом де лу пе сме Мојс е ј с а м но си си ја с е т ч и нов а ко ји х и је рар х иј ск и п ри па да ју н ајв иш е м с т у п њу : е п и с коп, а р х и п ас т и р, в л ад ик а и о т а ц к у лм и н ир а ју у си мб о л св ет и лн ик а ш т о ч у в а ч и т а ву епа р х и ју, а л и и у си м б ол Пр в о св е ш т е н и к а ко ји ра за сја ва из ср ца тај све ти Мир, да при ми пе сни ка и хим ну. Но у да љем на бра ја њу уо ча ва се тен ден ци ја да са да та оформ ље на и пот в р ђе на св е т о с т по к а же св о ју фу н к ц и ју и у с ф е ри бл и жој чо в е к у, та ко да се зва ње за о кре ће, не ка ан ти кли мак су, ка ко се то чи та о цу у пр ви мах на ме ће, већ ка пот пу ном оства ре њу у пред ста ва ма: го ре ви с о ко, оде ж де н а г и х и ри зн и це зн а њ а, св е у с л у ж би чо в е ко ви х по т р е ба и т е ж њи ( в е р н и ма бл и ског ). З а т о Мој с еј Пу т н и к је с т е је дин ствен и не сли чан сви ма због об ли ка вођ ства кроз ла ви ринт, на опи са ни не бе ски и зе маљ ски на чин, али и пре на тал ни на чин, од но сно з б ог св о је п р ед о д р е ђе но с т и у к а з а не још у ч р е ву ма т е р њем, где се цре во као об лик ла ви рин та спа ја са мај ком у го ру ћем с р ц у з а па д не ем бле ма т и ке, највишем д уховном си мб ол у Хрис т а и Б о г о р о д и це. Мо же с е т а ко ђ е п р а т и т и и п у т њ е г о в е св е тло сне е в ол уц ије од св е т и л н и к а п р е ко зв е зде же љ е не до С у н ца п р е ја сно г а к а о Ch r i st i i mi t a t io. Он при па да свим вер ни ци ма и уче сни ци ма овог спек т а к ла, а л и и О р фе л и но вој л и чној над и, д у х у, мо л и т ви и с р ц у, ч и ме је позиц ија аутора у зд и г н ута до теж иш не тачке која сп ровод и рав но те жу и спа ја све оста ле са Ар хи па сти ром, он је спро вод ник на р од не ус х и ће но с т и ко ја с е ра з л и в а по у је д и њ е ном у н и в е р з у м у; т а ко Се рд це ка о ме т а фо ра пе сме по с т а је д ру г о с т е пе на ме т а фо ра 305