164 (4/2017) Уредништво

Transcript

1

2 МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут године До 10. свеске (1955) под називом Научни зборник, серија друштвених наука, од 11. свеске (1956) Зборник за друштвене науке, а од 76. свеске (1984) под данашњим називом ГЛАВНИ УРЕДНИЦИ Др Милош Јовановић (1950) Живојин Бошков ( ) Рајко Николић ( ) Академик Славко Гавриловић ( ) Др Александар Магарашевић ( ) Др Младен Стојанов ( ) Др Милован Митровић ( ) Академик Часлав Оцић ( ) Др Рајко Буквић (2017 ) САВЕТ Председник Савета Академик Часлав Оцић (Београд) Чланови Савета Проф. др Рајко Буквић (Београд) Проф. др Масајуки Ивата (Токио, Јапан) Проф. др Александар Јокић (Портланд, САД) Проф. др Љубомирка Кркљуш (Нови Сад) Проф. др Питер Радан (Сиднеј, Аустралија) Проф. др Богољуб Шијаковић (Београд) 164 (4/2017) Уредништво Проф. др Бошко БОЈОВИЋ (Париз, Француска) Проф. др Милан БРДАР (Београд) Проф. др Рајко БУКВИЋ (Београд) Проф. др Костас ДУЗИНАС (Лондон, Велика Британија; Атина, Грчка) Проф. др Бранислав ЂУРЂЕВ (Нови Сад) Др Миша ЂУРКОВИЋ (Београд) Проф. др Владимир Јаковљевич ЗАХАРОВ (Нижњи Новгород, Русија) Проф. др Ђорђе ИГЊАТОВИЋ (Београд) Проф. др Милош КОВИЋ (Београд) Академик Милица КОСТИЋ (Подгорица, Црна Гора) Проф. др Митко КОТОВЧЕВСКИ (Скопље, Македонија) Проф. др Милош МАРЈАНОВИЋ (Нови Сад) Проф. др Милован МИТРОВИЋ (Београд) Др Драго ЊЕГОВАН (Нови Сад) Др Александра ПАВИЋЕВИЋ (Београд) Проф. др Драган ПРОЛЕ (Нови Сад) Проф. др Миломир СТЕПИЋ (Београд) Проф. др ХУАНГ Пинг (Пекинг, Кина) Проф. др Срђан ШЉУКИЋ (Нови Сад) Секретар уредништва Владимир М. НИКОЛИЋ Главни и одговорни уредник Проф. др Рајко БУКВИЋ Тематску свеску Зборника Уметност, религија, идентитет: историјски путокази уредила је др Александра ПАВИЋЕВИЋ Copyright Матица српска, Нови Сад, 2017

3 ЗМСДН ISSN UDK 3 (05) ГОД. LXVIII БР. 164 (4/2017) СТР З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ 164 (4/2017) НОВИ САД 2017

4 Илустрација на корици гравира Захарије Орфелина Човек пише за столом

5 САДРЖАЈ / CONTENTS Александра Павићевић УМЕТНОСТ, РЕЛИГИЈА, ИДЕНТИТЕТ: ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ 619 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES Ко с т а Н и ко л и ћ Kosta Nikolić КУЛТ СВЕ ТЕ СМР ТИ У THE CULT OF HOLY DEATH СО Ц И ЈА Л И С Т И Ч КОЈ IN THE SOCIALIST Ј У ГО С Л А ВИ Ј И YUGOSLAVIA А ле к с а н д р а П а ви ће ви ћ Aleksandra Pavićević ВЕ СНИ ЦИ И СВЕ ДО ЦИ HERALDS AND WITNESSES ПЕ СНИ ЦИ СРП СКОГ POETS OF SERBIAN РО МАН ТИ ЗМА ИЗ МЕ ЂУ ROMANTICISM BETWEEN Н Е О П А ГА Н И ЗМ А, РЕ Л И Г И Ј Е RELIGION OF THE NATION НА ЦИ ЈЕ И ГУ БИТ КА ВЕ РЕ AND LOSS OF FAITH Ве сна Пе но и Ива на Ве сић Vesna Peno and Ivana Vesić СРП СКО НА РОД НО ЦР КВЕ НО SERBIAN ЕCCLESIASTICAL ПО ЈА ЊЕ У СЛА ВУ БО ГА CHANTING FOR THE GLORY OF GOD И У СЛУ ЖБИ ЕТ НО СА. AND IN THE SERVICE OF THE NATION Јо в а н а Ш а љи ћ Jovana Šaljić КЊИ ЖЕВ НОСТ, ВЕ РА И LITERATURE, RELIGION AND THE РА ЂА ЊЕ НА ЦИ ЈЕ: СТВА РА ЊЕ BIRTH OF A NATION: THE CREATION КЊИ ЖЕВ НОГ БО САН СТВА OF THE LITERARY BOSNIANHOOD М и ле с а С т е ф а но ви ћ Б а но ви ћ Milesa Stefanović-Banović БЕ С Е Д А ЈО ВА Н А Д А М А С К И Н А ORATION OF JOHN OF DAMASCUS НА ПРА ЗНИК БЛА ГО ВЕ СТИ У ON THE FEAST OF ANNUNCIATION ПРЕ ВО ДУ И ПРЕ РА ДИ ГА ВРИ ЛА IN EDITION AND TRANSLATION OF С Т Е ФА НО ВИ Ћ А ВЕ Н Ц ЛО ВИ Ћ А GAVRIL STEFANOVIĆ-VENCLOVIĆ

6 Здрав ко Пе но Zdravko Peno СО ФИ ЈА ИСТИ НА О SOPHIA THE TRUTH ABOUT ПРЕД ВЕЧ НОМ ЛО ГО СУ ИЛИ THE PRE-ETERNAL LOGOS OR ПРЕ ЛЕ СНА СКА СКА О A BEAUTIFUL FAIRYTALE И Д Е А Л НОЈ Л И Ч НО С Т И С ВЕ ТА ABOUT THE THE WORLD S IDEAL PERSONALITY То дор Ми тро вић Todor Mitrović И КО Н И Ч НО С Т И К А У ЗА Л И Т ЕТ: ICON(ICITY) AND CAUSALITY: О УЛО ЗИ ИН ДЕК СНИХ ON THE ROLE OF INDEXICAL С Е М И О Т И Ч К И Х ОБРА ЗА Ц А SEMIOTIC MODES IN У РАЗ ВО ЈУ ВИ ЗАН ТИЈ СКЕ DEVELOPMENT OF У М ЕТ НО С Т И BYZANTINE ART Ђу р ђи н а Ш и ја ко ви ћ Đurđina Šijaković КА САН ДРА ХР ЛИ У СМРТ: СЛИ КЕ CASSANDRA RUSHES TO DEATH: У ЕУ РИ П И ДО ВИ М Т РО ЈА Н К А М А IMAGERY IN EURIPIDES TROADES И НА ЈЕД НОЈ АТИЧ КОЈ ВА ЗИ AND IN ON ATTIC VASE ПРИКАЗИ / BOOK REVIEWS Лада Стевановић СМРТ И ИДЕОЛОГИЈА (Александра Павићевић, Пламена тела. Спаљивање мртвих у Србији: Од паганског ритуала до модерне кремације, Етнографски институт САНУ и Clio, Београд 2016, 274 стр.) Весна Трифуновић МАЛИ ЛЕКСИКОН ВЕЛИКИ ПОДУХВАТ ИЗ ЕТНОЛОГИЈЕ И АНТРОПОЛОГИЈЕ (Етнологија и антропологија: 70 изабраних појмова, уредник тома: Љиљана Гавриловић, ЈП Службени гласник и Етнографски институт САНУ, Београд 2017, 455 стр.) АУТОРИ У ОВОМ БРОЈУ / AUTHORS IN THIS ISSUE 745

7 УМЕТНОСТ, РЕЛИГИЈА, ИДЕНТИТЕТ: ИСТОРИЈСКИ ПУТОКАЗИ Поштовани читаоци, Пред вама се налази редовно издање Зборника Матице српске за друштвене науке, посвећено теми односа уметности, религије и идентитета. Настојали смо да овој теми приђемо из угла различитих дисциплина, те се на страницама које следе налазе радови историчара, етнолога и антрополога, филолога, музиколога, теоретичара уметности и сликара и теолога. Аутори су се бавили различитим појавама, односно, тзв. студијама случаја, примењујући културно-историјски приступ, који, како ћете надамо се и сами оценити, представља солидан путоказ за разумевање и прошлих и савремених феномена у сфери односа уметности, религије и идентитетских пракси. Тематско тежиште Зборника налази се на периоду 18. и 19. века, на вре мену великог цивилизацијског преокрета, посебно очигледног у сфери уметности и религије, али се неки аутори подухватају и новијих, као и знатно старијих епоха. Текстови у темату поређани су хронолошки, али у смеру обрнутом од уобичајеног од идеолошких матрица комунистичког обликовања стварности, преко времена модерне, рађања нових националних, етничких и уметничких идентитета и ентитета, периода просветитељства, па све до византијског наслеђа и антике. Примери око којих аутори плету своје интерпретације сведоче о томе да је уметност један од најосетљивијих сензора епоха који указује на промене и процесе у комплексним сферама религијског мишљења и колективним и индивидуалним идентитетима. На који начин уметничко стваралаштво одражава дух времена, а на који начин је оно сâмо обележено и условљено историјско-културолошким контекстом? Да ли уметност, налик на религију и сама садржи семе универзалног трагања за истином? Како различите врсте уметности рефлектују борбу различитих идеја иделошких, политичких, теолошких... Ово су нека од питања на које смо покушали да одговоримо, а колико смо у томе успели, остављамо вашем суду. Др Александра Павићевић научни саветник Етнографски институт САНУ Београд

8

9 ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC (497.1) UDC 726.8(497.1) ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД КУЛТ СВЕТЕ СМРТИ У СОЦИЈАЛИСТИЧКОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ КОСТА НИКОЛИЋ Институт за савремену историју Трг Николе Пашића 11, Београд, Србија kosta.nikolic@yahoo.com СА Ж ЕТА К: У т екс т у с е а нал изи р а ме мо ри ја л на спо ме н и ч к а к ул т у р а у с о ц и ја л и с т и ч кој Ју г о с л а ви ји. О п и с у је с е ис т о ри ј ск и п р о це с кон с т и т у и- са ња иде о ло ги је кроз ко ме мо ра тив не прак се као ин те гра тив не формe, ко - јим се уоб ли ча ва ла, ту ма чила и оправдавала друштвена ствар ност. Нај ва - ж н и ји ц и љ ов ог по д у х в а т а би ло је о с т в а ри в а њ е по л и т и ч ке ле г и т и м но с т и и к у л т у р не и н т е г р а ц и је сви х д ру ш т в е н и х с ло је в а, а л и и о с т в а ри в а њ е ло - ја л но с т и по је д и н а ц а к р о з по и с т о в е ћ и в а њ е с в л а д а ју ћ и м си с т е мом. K ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: и де о ло г и ја, р е во л у ц и ја, спо ме н и ц и, к улт ура сећ ањ а Уп р о с т о р а в а њ е ко м у н и с т и ч ке и де о ло г и је, ко ја је п р е т ен до в а л а на к р ајњи р а ц ион ал из а м, в ршено је, пор ед о с т а л и х п р а к си, и к р о з б р ој не псе у до -ре ли гиј ске фу не рар не ри ту а ле и сим бо ле. Об ре ди при ли ком сах р а њи в а њ а, ло к а ц и је, и з глед спомен и к а и п р ат ећ и рит уал и, ча к и к ада су у пи та њу би ле ма ње зна чај не лич но сти, пред ста вља ју по у здан по каза тељ ши ре ња идео ло шког и по ли тич ког ути ца ја. У a н т р опо лош ком ч и т а њу си м б о л а у м и р а њ е н и је с амо биолош к и к рај ж и в о т а, в ећ и в а ж а н с ег мен т д ру ш т в е не р е а л но с т и. У п р о це с у к р е - и р а њ а но в е ко ле к т и в не св е с т и н а кон Д ру г ог св е тс ког р ат а, у ложе н је в е л и к и на пор да м р т ви р е в о л у ц и о на ри и л и ч но с т и од пос е бног значаја за ко м у н и с т и ч к у и де о ло г и ју не и ш че зн у и з се ћ а њ а. Ис т о вре ме но је т е к а о и про цес дру штве не смр ти свих сим бо ла прет ход ног по рет ка. Са вре - мена наука у то ме пре по зна је, и сим бо лич ко кон стру и са ње сли ке про - шло сти у слу жби прав да ња вла сти, ка да се гроб и власт до пу њу ју та ко што се судби на слав них по кој ни ка ис ти че као узор, а жи ви пре тен дент и у в ек на с т о је да с е п ри к а ж у к а о ау т ен т и ч н и на с лед н и ц и м р т в ог у з о ра [Kuljić 2012: ].

10 622 Во де ћ и с е с о вје т ск и м у з о ри ма, југ ос лов енск и ком ун ис т и су желел и да пре нос ко сти ју по ги нулих, подизање спо ме ни ка и ко ме мо ра тив не све - ча но с т и у по т ре бе за с т ва ра ње но вог ат е и с т и ч ког д ру ш т ва к роз д ру га ч и ји од но с п р е ма см р т и и у м и ра њу. Пу т ем но ви х ри т у а ла де мон с т ри ра но је уве ре ње да вред но сти ко је поштује група над жи вља ва ју не ста нак по је динца. Дух по ги ну лих пре но сио се у ствар ност пу тем мо шти ју умр лих све ти те ља. Уло га ква зи ре ли ги о зних пред ста ва и те атрализације у покре - та њу ко лек тив них по литичких акција има ла је ва жну уло гу. Нај сна жнији по к р е т ач ко лек т и в н и х емо ц и ја п р ед с т а в љ а ле с у м но г о бр ој не с а х ра не погину лих војника на централним градским трговима, ритуално преме - шта ње ко сти ју и по ста вља ња број них спо ме ни ка и спо мен-пло ча. Со ција л ис т и чк а Југ о с ла ви ја и ма ла је по т р е бу да п у т ем спе ц и фи ч не по л и т и ке с е ћ а њ а н а ме т не зв а н и ч н у р е п р е з ен т а т и в н у к у л т у ру к а о и н т е г р а т и в н у ф ор м у ко јом с е уо б л и ча в а, т у ма ч и и оп ра в да в а д ру ш т в е на с т в а р но с т, а по јединац поистовећује с владајућ им систе мом [Тимотијеви ћ 2013: ]. Кра јем ок т о бра 194 4, не ко л и ко да на на кон о с ло б о ђе њ а Б е о г ра да, у цен тру гра да из вр ше на је са хра на цр ве но а р ме ја ца палих у борбама за Бео - град и по ди за ње пр вог спо ме ни ка у њи хо ву част. Све ча ној са хра ни на По з о ри ш ном т р г у (к а сн и је Трг р е п у бл и ке) п ри с у с т в о в а л и с у ис т а к н у т и парт и за н ск и ко ма н да н т и, г е не ра л и Пе ко Да п че ви ћ и М и ја л ко То до ро ви ћ, по ли тич ки ко ме сар Пр вог про ле тер ског кор пу са НОВЈ, нај моћ ни је пар - т и з а н ске в ој не ф ор ма ц и је у т ом т р е н у т к у. С а х ра н и с у п ри с у с т в о в а л и и број ни Београђа ни ко ји су на ри ту а лан на чин уче ство ва ли у об ре ду са храњива ња, ба цајућ и г румење зем ље на г робове пал и х војн ика. Тако су, само не ко л и ко де с е т и на ме т а ра од п р в ог спо ме н и к а ко ји је по д и г н у т у Бе о гра ду, споме ни ка кне зу Ми ха и лу, но ве вла сти по дигле прво споменичко обе леж је у Бе о гра ду и Ср би ји на кон Дру гог свет ског ра та [Manojlović Pin tar 2005: 135]. Са хра на и постављање овог споменика, као и у неким каснијим случаје вима, спро ве де ни су по пра во слав ном об ре ду. На степенастом постамен т у спо ме н и ка на ла зи ла се бе ла ме р ме р на п ло ча, на ч и јем вр ху је би ла пе то кра ка зве зда, а уну тар ње срп и че кић. С ле ве и де сне стра не пло чу с у ог ра ђи в а ла д в а ма њ а с т у ба, на ч и ји м в р хо ви ма с у с е на ла зи л и јед нако кра ки кр сто ви окре ну ти на све че ти ри стра не све та. У под нож ју спо - ме ни ка на ла зи ла се још јед на ме тал на пе то кра ка са укр ште ним ма че вима, ис под ло в о р ов ве на ц с ма лом зве здом у с р е д и н и, а исп р ед спо мен ик а чи рак у ко јем су па ље не све ће. Та ко је син кре ти зам пра во слав них и ко мун и с т и ч к и х си м бо ла у јав но по ље по с те пе но у во д ио хе ро је но вог пан те о на. Већ то ком новембра у Београ ду со вјет ским вој ни ци ма је по - диг ну то 18 ве ли ких и 32 мала споменика. Јануара следеће године, у стро - г ом цен т ру Но в ог С а да, код спо ме н и к а Св е т о з а ру М и ле т и ћу, с а х ра њ е на с у че т и ри с о вје т ск а а ви ја т и ча ра, а је да н ма јор, хе р ој С о вје т ског С а в е з а, с а х р а њ ен је н а гл а в ном т рг у у З р ењ ан и н у (т ад а још у в ек Пет р овг р а д). То ком спо ме н и ц и с о вје т ск и м вој н и ц и ма по ја вил и су с е и у бр ојн и м мести ма око Београда: у Великом Селу, Сланцима, Крњачи, Борчи, Омо - љи ц и, Р и т о пе к у (где су т емељи спомен и к а би л и о св е ш т а н и по ц р к в е ном

11 623 об ре д у) и д ва у Па н че ву. У Беог рад у су под и гн ут и спомен иц и у насељима Па ш и на Че сма и Зе ле но Брдо, у Ул иц и а д м и ра ла Ге п ра та (где је о т к ри ве на спо ме н-п ло ч а), н а Трг у Сл авија (где је по д и г н у т спо ме н и к т е н к и с т и м а), на Топ чи де ру (у к ру г у не ка да шње ка сар не) и на Но вом Бео г ра д у [Manojlović Pin tar 2005: ]. У про мо ци ји но ве иде о ло ги је по себ но ме сто има ле су са хра не со вјетск и х вој н и к а па л и х под Бу д и м пе ш т ом у ко лек т и в не г р об н и це у Бе о г ра д у и Новом Сад у. На гла ша ва ње на вод не же ље т и х вој н ика да буд у сахрањен и у брат ск и м с ло в ен ск и м г ра до ви ма, т р е ба ло је да озна ч и по т в р д у т ра д и- ци о нал них ве за и ти ме осна жи но ву по ли тич ку ре ал ност. Нај в е ћ и ме мо ри ја л н и ком п лекс по св е ћен с о вје т ск и м в ој н и ц и ма пал и м у Југ ос ла ви ји (Сп о ме н и к бор ц и м а Ц р ве не а р м и је) по диг нут је то ком крај Ду на ва, у Хр ват ској, на ме сту где се од и гра ла Ба тин ска би т к а. У п и т а њу је б е л и, у о сно ви пе т о к р а к и о б е л иск вис ок 35 мет ар а, укра шен с пет сто је ћих фи гу ра со вјет ских вој ни ка, док се на вр ху на лази ла жен ск а фи г у р а По б е де ви с о к а с е да м ме т а р а која у рук ама д рж и ба к љу. И мпо з а н т но с т е пе н и ш т е (с а 27 с т е пе н и к а), ко ји м с е с т и з а ло до спо ме н и к а, у к ра ше но је фиг урама б ораца у јуриш у. У кос т у рн иц и испод спо ме ни ка са хра ње ни су по смрт ни оста ци бо ра ца. Иа ко су мо н у мен та л нос т и ре а л и с т и ч к и с т и л де ла по т п у но сле д и л и дух со ци ја ли стич ког ре а лизма у мемори јал ној ар хи тек ту ри, ка кав је не го - ва н у Со вје т ском Са ве зу, је да н од п р ви х су ко ба из ме ђу ју г о сло вен ск и х и со вје т ск и х ко м у н и с та ве за н је у п ра во за овај спо ме н и к. Ју г о сло ве н и н и су же ле ли да у пот пу но сти при хва те со вјет ско идеј но ре ше ње, већ су ин си стира л и на и де ји А нт уна Ауг ус т и нч ића, аут ора спомен ика [Обренови ћ 2013 : ]. Он је већ пред ло жен за Ста љин ску на гра ду, али, упр кос зала га њу ју го сло вен ских вла сти, ни је њо ме овен чан [Милорадовић 2007: 95]. Овај споменик је па ра дигматичан из ви ше раз ло га: пр во, он осве тљава ја сн у на ме ру но ви х вла сти да, по ди ж у ћ и пан дан спо ме ни к у За х ва л но с т и Ф р а нц уској (о тк рив е н у Б еог р а д у), б е спог ов о рно ист а кн у нов ог в е л и ког с а в е зн и к а ко м у н и с т и ч ке Ју г о с ла ви је и п р е ц и зи ра ју ју г о с ло в енск у по зи ц и ју у међунар одн и м односима. Ис т о в ре ме но, ови м спо ме н и ком т р е б а ло је п р о мо ви с а т и но ви си м б ол је д и н с т в а з а једн ице, а т о је бил а по б ед н и ч к а а н т и фа ш и с т и ч к а ко а л и ц и ја ко ја је ис т о в р е ме но ф ор м и ра ла и но ву за јед н и ц у со ц и ја л ис т и чк и х д руш т а ва [ Ma nojlov ić Pi n t a r 20 08: 293]. За ни мљи во је да је цен трал ну фи гу ру спо ме ни ка поставље ног у Батин ској ске ли Ау гу стин чић ура дио још и то као де таљ за спо ме ник кра љу Алек сан дру Ка ра ђор ђе ви ћу ко ји је по ну дио на кон кур су рас пи саном т е г од ине за под изање спомен ика у Н иш у. Реал ис т и чн и и зра з снаж не жен ске фиг у р е т р е ба ло је да св е до ч и о сна зи и је д и нс т ву з аједн ице, к ако оне пред ратне, тако, на исти начин, и њој идеолошки потпуно супрот - с т ав љене после рат не со ц и ја л и с т и ч ке д р жа ве [ Ma nojlov ić Pi n t a r 20 08: 293]. Тако је нов револуционарни садржај оства ри вао дру штве ну ко му ни катив ност ко ри сте ћи ста ре, давно прихва ће не фор ме и њи хо ву сим бо ли ку. По с ле ра с к и да с а С о вје т ск и м С а в е з ом, не г о в а њ е к ул т а св е т е см р т и ис к љу чи во је ве за но за ју го сло вен ск и пан те он. Пр во су из јав но сти не ста ле

12 624 Ста љи но ве сл и ке, а по том је К П Ј п ри ст у п и ла но вом обележавању светог про сто ра. Та ко су 27. мар та крај зи ди на Ка ле мег да на, у та да фор мира ној г р о б н и ц и на р од н и х хе р о ја, по но в о с а х ра њ е н и и по см р т н и о с т а ц и И в а Ло ле Р и ба ра и И в а на М и л у т и но ви ћ а, ч ла но в а Ц К К П Ј по г и н у л и х у ра т у. Би ла је т о и де ја М и ло в а на Ђи ла с а да с е п р е у зме с о вје т ск а п ра к с а са хра њи ва ња ве ли ка на уз исто ријске зидине Кремља. Пишући о том до - га ђа ју, Јо ван По по вић је подвукао готово мистичну ноту у поступку пре - носа мо ћ и м р т ви х на ж и ве: Не к а не у м р л и хе р о ји ж иве у нама, ч инећ и нас ја чим, ве ћим, леп шим, пот сти чу ћи нас да сна ге ме ри мо пре ма нај бољи м си но вима наш и х народа. Нек а м рт ви хе ро ји ж и ве у ж и ви м хе ро ји ма, у они ма ко је је во дио кроз бор бу и по бе ду, ко је во ди кроз рад у бла го ста ње и цва ту ћу кул ту ру наш ве ли ки друг Ти то [Милорадовић 2007: 99]. И в о Ло ла Р и ба р био је хе р ој ск а фи г у ра ју г о с ло в ен ског ко м у н и зма, а ње гова судбина употребљена је за нове по ли тич ке ри ту а ле. Он је по гинуо 27. но вем бра на Гла моч ком по љу, не по сред но пре по ле та ња за К а и р о, где је т р е ба ло да бу де па р т и з а н ск и п р ед с т а в н и к п ри с а в е зн и ч кој ко ма н д и Б л и ског ис т о к а. С а х ра њ ен је 30. но в ем бра, на т ај ној ло к а ц и ји у окол и н и Јај ц а, у з о б р аз ложењ е д а с е неп ри ја т е љи не до ко п а ју њ е г о в ог те ла. Се кун да р на са хра на де си ла се се дам го ди на ка сни је. У ра ту су по гину ли и ње гов мла ђи брат Ју ри ца, код Ко ла ши на ок то бра 1943, мај ка То - ни ца уби је на је у срем ском се лу Ку пи но ву ју ла 1944, се стра по мај ци Боже на би ла је за т о че на у лог ору на Бањиц и, а верен ица Слобода Трајкови ћ, с целом по ро ди цом, стра да ла је у га сној ко мо ри у Ба њич ком ло го ру. По нов но с а х ра њи в а њ е Р и ба ра и М и л у т и но ви ћ а био је п р ви у н и з у по сту па ка ко ји ма је обе лежавано одвајање од ста ре и ства ра ње но ве идео - ло г и је. За поновно сах рањивање посм р тн и х ос т ат ак а д војице ист а кн ут и х ко му ни ста ода бра на је го ди шњи ца ма сов них де мон страција против прис т у па њ а Ју г о с ла ви је Тр ој ном па к т у, да би с е хо мо г е н и з о в а ло д ру ш т в о и оја чао па трио ти зам у вре ме отва ра ња кри зе у од но си ма с Мо сквом. Касн и је су на т ом ме с т у са х ра њ е на још д во ји ца ју г о с ло вен ск и х ко м у н и с т а. Јед на од њих, Ђу ро Ђа ко вић, ор га ни за цио ни се кре тар КПЈ ко га је по лици ја уби ла 25. апри ла го ди не, са хра њен је 25. апри ла Це ре мон и ја је о ба в љ е на у п ри су с т ву парт и јског и д рж а вног в рх а Југ ос лавије, на че лу с Јо си пом Бро зом Ти том. То ком ту је са хра њен и Мо ша Пи ја де (умро је 15. мар та у Па ри зу), пред сед ник На род не скуп шти не Ју го слави је. С а х ра њи в а њ е мо ш т и хе р о ја у з т е ме љ е с т а р е т в р ђа в е си м б о л и з о - ва ло је бор бе ност и сна гу по кре та [Милорадовић 2007: 99]. С р а збу кт ав ањ е м с укоб а ус лед ил и с у још д р ас т и чн ији пос т у пц и. По см р тн и ос тац и совје тск и х војн ика који су са хра њи ва н и по бе о г ра д ск и м тр го ви ма и ули ца ма не посредно по ослобо ђе њу гра да, са про це сом ус по - с та в ља ња но ви х пол ит и чк и х п рил ика, а л и и као по сле д и ца у р ба н и за ц и је, по сте пе но су из ме ш та н и. Та ко су го д и не у к ло ње н и г ро бо ви тен к и ста са Сла ви је да би ту би ли по ло же ни по смрт ни оста ци срп ског со ци јал де - мо к ра т е Д и м и т ри ја Ту цо ви ћ а. Том п ри л и ком т р г у је да т о њ е г о в о и ме и по ста вље на ње го ва би ста. Тим ри ту а лом је ко сти ма ро до на чел ни ка до маћег иде о ло шког по рет ка обележeн дру ги по зна ча ју град ски трг. У том

13 625 пе ри о ду из ме ште не су и ко сти цр ве но ар ме ја ца са Тр га ре пу бли ке, а спо - ме ник је укло њен, као што су и с дру гих јав них ме ста из ме шта ни њи хови по см р т н и о с т а ц и и у к ла њ а н и спо ме н и ц и. Од т ог г ес т а н ије било јачег до к а з а о д у би н и ло ма ко ји се до го дио уну тар КПЈ, али и у на ро ду, је р су са о се ћ а ње с ру ск и м ж р т ва ма и з а јед н и ш т во у с т радању у п раво т и х г о д и на би л и нај сна ж н и ји. Пос е бн у д имензију ра ск ид у дала је ч ињ ен ица да су со вјет ске је ди ни це про шле кроз кра је ве у ко ји ма је по сто ја ло тра диц и о на л но ру с о фи л с т в о. Пр о це с п р е о зна ча в а њ а ја в ног п р о с т о ра ко нач но је з а вр шен све ча н и м о т варањем Гр о бљ а о сло б о д и ла ца Бе о г ра да, на ко је су по ред гро бо ва вој ника Народноо сло бо ди лач ке вој ске по ло же ни по - см рт ни оста ци со вје т ск и х вој ни ка и обе ле же ни Ск улп ту ром цр ве но ар меј ца ко ју је из ра дио Ан тун Ау гу стин чић [Милорадовић 2007: 100]. Ма н и п у ла ц и ја м р т ви ма и см р ћу по ја в а је по зна т а у сви м епо х а ма и сви м д ру ш т ви ма. М и с т е ри ја см р т и од у век је би ла не п ре су ш но из во ри ш т е си м бо ла и зна че ња ко ји су, на ра з л и ч и те на ч и не об л икован и у ра зл ич ит и м к ул т у ра ма и ра з л и ч и т и м ис т о ри ј ск и м окол но с т и ма. Мр т в о т е ло је у в ек и свуда пред ста вља ло сре ди ште кул та ко ји се ра ђао за јед но са спе ци фичн и м п ра к с а ма т р е т и ра њ а по кој н и к а и о см и ш љ а в а њ ем њ е г о в е по см р т не ег зи с т ен ц и је. По г р е б н и ри т у а л од у в ек с е по ја в љи в а о к а о ок ви р у н у т а р ког а с е успо с т а в љ а л а р а в но т е ж а и з ме ђу о снов н и х д ихот ом ија људског по сто ја ња и вр ши ло осми шља ва ње исто риј ске и ме та и сто риј ске ствар но - сти. То је ва жи ло и за тзв. се кун да р ну са хра ну чин ко ји је под ра зу ме вао ексх умац ију и по нов но с а х ра њи в а њ е по кој н и к а. Екс х у ма ц и ја је у ови м си т у а ц и ја ма би ла ре ч и т си м бо л и ч к и а к т ко ји је т ре ба ло да ус по с та ви не - рас ки ди ву ве зу из ме ђу мр твих и жи вих. То је био и по ли тич ки акт ко ји је т еж ио да п ро бу д и свес т ш и ре за јед н и це о т ра г и ч нос т и т рен у тка у којем се од ређена г рупа налазила. Иако вишезнач ни, ови ри т у а ли има ли су уло г у да по д р же ус по ста в ља ње и деолог ије, а неог ран ичен и си мбол и чк и кап ита л са жет у фе но ме ну смр ти по ја вљи вао се као га рант ис правности и истине [Павићевић 2014: 126]. Р и т у а л з а ме не мо ш т и ју и де о ло ш к у о с у мо ћ и п р е но сио је на но ву тач ку у јав ном, али и си мо блич ком про сто ру из мо сков ског Кре мља у б е о г ра д ск и Б е л и д в ор. Цен т ра л н у по зи ц и ју св е т е ж р т в е па ле з а и де ју нису више заузимали црвеноармејци већ ју го сло вен ски ко му ни сти. Цент а р и де о ло г и је ја сно је по зи ц и о н и р а н у Ју г о с л а ви ји, а не у С о вје т ском Са ве зу, во ђа ви ше ни је мо гао да бу де Ста љин, не го Ти то. Они за блу дели по је дин ци ко ји су оста ли вер ни Ста љи ну из гна ни су из но ве псе у дор е л и г и је, и з олов ан и с у и подв ргн ут и с ур ов ом и д уг от р ајном пос т у пк у пок аја њ а и оч и ш ће њ а на п у с т и м ја д ра н ск и м о с т р вима. Tај де о рит уала остао је исти као и пре ши зме [Милорадовић 2007: 104]. П а рт и з а н ск и н а р а т и в ле г и т и м и с а о је ко м у н и с т и ч к у в л а д авин у, а Ју го сло ве ни су ма сов но уче ство ва ли у де фи ни са њу но ве иде је за јед ниш т в а. Но в а и де о ло г и ја по д и з а ла је св о је х ра мо в е и спо ме н и ке по св е ће не биткама и му че ни штву из вре ме на Дру гог свет ског рата. Тела партизанских бо ра ца у тре ну ци ма ра ња ва ња и уми ра ња, ко ја су ка рак те ри са ла споме н и ч к а о б еле жја и з ов ог периода, т р е ба ло је да св е до че о пар т и з а н ском

14 626 мар тир ству ко је је по ста ло за лог про цва та но ве со цијалистичке заједнице. И з м у че не п р ед с т а в е б о ра ца и ма ле с у си м б о л и к у Хри с т о в ог ск и да њ а с к р с т а, а сна ж не фи г у р е о б но ви т е љ а ју г о сло вен ске з а јед н и це све до ч и ле су о ко нач ној по бе д и. На гла ша ва ња на род ног сло бо дар ског д у ха су по - ве за ла са да шње ге не ра ције с оним из прошлости, креирајући нову исто - риј ску свест за јед ни це [Manojlović Pin tar 2008: 297]. Про па ганд ни механизми управљања дру штвом по че ли су да кон тро - л и ш у и по л и т и к у ко ме мо ра ц и је и с е ћ а њ а. Зб ог т о г а је ф ор м и ра на са ве зна Ко м и си ја за обе ле жа ва ње и у ре ђи ва ње ис т о риј ск и х ме с та из ра та. Она је има ла за да так да обе ле жа ва и чу ва се ћа ња на ва жне до га ђа је и датуме из Дру гог светског рата. Главни задатак комисије било је разматрање но ви х кон цеп ц и ја з а спо мен обе леж ја, ко ја би на нај б о љи на ч и н мо гла да пред ста ве и афир ми шу та кве ап стракт не пој мо ве као што су ре во луц и ја, на р од но - о с ло б о д и лач к а б ор ба, брат с т в о и је д и н с т в о. Нај в а ж н и ји р а з лог з а по д и з а њ е спо мен ик а и у р еђењ е г р обаљ а био је да с е о с т в ари т ра нсфор мац ија јуначк и х подвиг а м рт ви х у моћно с редс т во ва сп ит ањ а ж и ви х. Д ру г и м р е ч и м а, н ије т р еб ало с а мо с а х р а њи в а т и и оп л а к и в а т и м р т в е, на п р о т и в, т р е ба ло и х је и ви де т и, а нај в а ж н и је је би ло ви де т и њи хо ве г робове и спо ме н и ке. А лек са н дар Ра н ко ви ћ је п рил иком свечаног о т к ри в а њ а спо ме н и к а па р т и з а н ском к у ри ру и о т в а ра њ а Спо мен-м у з е ја у Сто ли ца ма ре као да су спо ме ни ци она жи ва спо на ко ја вер но тума ч и п р о ш ло с т, о ба в е ш т а в а и в а с п и т а в а с а в р е ме не и бу д у ће г ра д и т е љ е и чу ва ре на ше со ци ја ли стич ке до мо ви не [Бергхолц 2007: 65]. До м и на н та н је био ме мо рија лн и моде рн иза м, а у п раво су ава нгардн и и ап стракт ни умет ни ци кључ но ути ца ли на на ста нак и из град њу на рати ва о но вој ствар но сти. За јед нич ка цр та умет нич ке и политичке авангар де је сте да је за обе цен трал ни про блем пред ста вљао од нос пре ма тра ди ци ји ства ра ње но вог дру штва и но ве умет но сти до ве ло је до за једн и чке п редс т а ве о т ра д и ц и ји к а о о ом ра же ном не п ријат ељу. У период у од кра ја Дру гог свет ског ра та па до сло ма ко му ни стич ких си сте ма, по стајала је све јасн и ја све с т да је фа н т а з а м о по л и т и ч кој а в а н г ар д и по ч и в а о на ч и т а в ом н и з у пс е у до р е л и г и о зно ис к а з а н и х з а бл у да: од оне о л и не а р - ном и п р ед вид ив ом д руш т в ено - е коном ском и ис т о ри ј ском р а з в о ју (к а ко му ни стич ком ес ха то ну), пре ко ва ри ја ци ја на пла то ни стич ку те му влада ви не фи ло зо фа, па све до упо ре ди во сти ре во лу ци о нар ног ра та и по - ли ти ке [Jeremić i Mol nar 2008: ]. В е ћ и н а мо де рн ис т и чк и х споме н и к а по д и г н у т а је н а ис т о ри ј ск и м ме с т и ма па рт из а нске б орб е, односно с т радањ а ц иви лног с т ановн иш т в а. Због то га су та ме ста ско ро увек би ла из ме ште на из ван се ла и гра до ва и на ла зи ла с е у о т в о р е ној п рир од и. О н и с у ф ор м и р а л и јед н у не ви д љи ву м р е ж у си м б о л и ч к и х ме с т а с намер ом да си мб ол изују а л и и да г енериш у је дин стве ни ју го сло вен ски про стор [Kirn i Burg hardt 2012: 4]. Спо мен-па р ко ви до би л и с у по с е б но ме с т о у кон т р о л и с е ћ а њ а. О н и с у и ма л и з а да т а к да п р о мо ви ш у ау т ох т о но с т ју г о с ло в ен ск и х к ул т у р н и х т ра д и ц и ја, да ч у в а ју с е ћ ање на с т радање ц и ви ла и да к р е и ра ју п р ед с т а ву ис т о ри ј ског п р о це с а к а о не п р е к и н у т ог ла н ца пат њ е и с т ра да њ а, а л и с у

15 627 у п а д љи в о и з б е г а в а л и не п р и ја т н а п и т а њ а о г р а ђ а н с ком р а т у и н и с у име но ва ли ни зло чин це ни жр тве. Без об зи ра да ли су по ди за ни на мести ма ве ли ких стра ти шта или великих битака, намера је била да споменпар ко ви по с т а н у ме с т а о к уп љ ањ а г рађана, с јасно одр еђен и м п р ог рамом п ро сла ва и у т вр ђе н и м ре до сле дом у че ш ћа п ред с т а в н ика сви х пол ит и чк и х ор г а н и з а ц и ја. На т ај на ч и н ис т о ри ја је т р е ба ло да до би је но ви см и с а о [Manojlović Pin tar 2008: 301]. Најпозна т и ји спо мен-парк у Ср би ји, ко ји је гло ри фи к у ју ћ и ц и ви л не жр тве ства рао вре ме у ко ме су оне обе ле жа ва не, је сте Спо мен-парк Шума ри це у Кра г у јев ц у [ Ma nojlov ić Pi n t a r 2014: 373]. Спо ме н и ч к и ком п лекс, по диг нут 1953, био је по ве зан кру жним пу тем ду гим ме та ра. То је тре ба ло да од сли ка зва ни чан број од жр та ва ко је су па ле 21. ок то бра 1941, ка да су Нем ц и ма сов но с т ре ља л и ц и ви ле из Кра г у јев ца, у к љу ч у ју ћ и и г и м на зиј ске ђа ке, као од ма зд у због јед не пар т и зан ске ак ц и је, иа ко је број стре ља них био ско ро ду пло ма њи. У спо мен на жр тве стре ља ња, чи тав п ро с т ор Шу ма ри ца п ре т во рен је у Спо мен-парк Краг ујевачк и окт обар који је з ах в ат а о по в р ш и н у од ча к 352 хек т а ра. На т ом п р о с т о ру на ла зи ло се 30 гроб ни ца, а још три гроб ни це на ла зи ле су се у окол ним се ли ма. У спо мен-па р к у у к у п но с е на ла зи ло 12 мо н у мен т а л н и х спо ме н и к а од ко ји х с у нај зна чај н и ји: Сп ом ен и к бол а и п ркоса ко ји је био по све ћен м ла дој ч ла н и ц и К П Ј На д и На у мо ви ћ ( ра д в а ја ра А н т а Гр же т и ћ а, 1959), спо ме ник стре ља ним ђа цима и професо ри ма Пре ки нут лет (ва ја ра Мио - д ра г а Ж и в ко ви ћ а, 1963; ов ај спо ме н и к з а ме н ио је не к а да п р е по зна тљи в си мбол г ра да, Ауг ус т и нч ићев Сп оменик п а ли м Шу ма дин ц и ма), спо ме н и к От по ра и сло бо де (ва ја ра А н та Гр же ти ћа, 1966), спо ме ник Кри ста л ни цвет (спо ме н и к ч и с т а ч и ма о бу ће, а р х и т ек т е Не б ој ше Де љ е, 1968), спо ме н и к Камени сп авач (ар х и т е ка т а Гра д и м и ра и Је л и це Бо сн и ћ, 1970) и спо ме н и к Сто за јед ног (ва ја ра Нан до ра Гли да, 1980). На ула зу у спо мен-парк по дигн у т а је и м по з а н т на зг р а да Муз еја 21. ок т о ба р, у ч и јој је а р х и т ек т у ри на глашена симболика крагујевачке трагедије. Mузеј је ура ђен по пројект у а р х и т е к а т а И в а на А н т и ћ а и И в а н ке Ра с по по ви ћ и св е ча но је о т в о р ен 15. фе бру а ра 1976 [Манојловић Пин тар 2014: 374]. Шу ма ри це су вре ме ном по с т а ле ом и љ е но ше т а л иш т е К р аг ујев ча на и њи хо ви х г о с т и ју, па рк с а уре ђе ним про сто ром за шет њу, од мор, па чак и ре кре а ци ју. Ти т о је јед ном п ри л и ком не по с р ед но по с ле ра т а р е к а о к а ко по д и з а- њем спо ме ни ка па лим бор ци ма тре ба да се са чу ва све што је по зи тив но у ис т о ри ји на ш и х на ро да, а л и и да т ре ба за бо ра ви т и све ш т о је не га т и в- но, све на шта на ши на ро ди не мо гу би ти по но сни [Бергхолц 2009: 36]. До укуп но је по диг ну то спо ме ни ка и гро ба ља, ско ро три споме ни ка или гро бља сва ког да на то ком 16 го ди на. У овај број ни су укључе ни са мо гро бо ви и спо ме ни ци већ и ме ста по зна тих би та ка, као и спомен-п ло че, че сме, би с т е и па р ко ви. Нај в е ћ и бр ој на ла зио с е у Сло в е н и ји, а за тим у Бо сни и Хер це го ви ни, Хр ват ској, Ср би ји, Цр ној Го ри и Ма ке до - ни ји [Бергхолц 2007: 65]. У сви м г ра до ви ма по ла га не су ко с т и по г и н у л и х и с т ре ља н и х пар т и- зана, посебно он и х с т ра да л и х го д и не. На т и м ме с т и ма ор га н и зо ва н и

16 628 су ри ту а ли но вог до ба, ти до га ђа ји би ли су јав ни, а нај ва жни ји део коме мо ра ц и ја би ло је по ла га ње ве на ца па л и м бор ц и ма. То је децен ијама био оба ве зан део п ро г ра ма обе ле жа ва ња д р жав н и х и ло ка л н и х п ра зн и ка и јуби ле ја ко ји су, о си м по т в рђив ањ а лег ит им и т е т а в ла с т и, з а ц и љ и ма л и да не п р е с т а но под с е ћ а ју на с т ра да њ е и м у че н и ш т в о ко м у н и с т а у с т в а ра њу но в ог д ру ш т в а. Б ор ц и, ло к а л н и фу н к ц ио не ри и де ца и з С а в е з а п ио н и ра нај че ш ће с у би л и на че л у ко ло не. По с е б но ме с т о т о ком це р е мо н и је би ло је по све ће но род би ни мр твих, на ро чи то де ци и мај ка ма по кој ни ка. Све чаност се оби ч но са сто ја ла од се ри је го во ра ло ка л н и х по л и т и ч к и х л и ч но ст и, с по ча сним ме стом за го вор пр во бор ца. Пи о ни ри би пе ва ли пе сме и ре - ц и т о в а л и по е зи ју, в ен ц и и ц в е ће би л и би по ла г а н и на спо ме н и к од но сно г р о б. На њи ма би о би ч но би ла у к ле с а на и ме на по г и н у л и х и по ру ке ко је су на гла ша ва ле да су они ко ји су умр ли би ли за слу жни за ства ра ње со ција л и с т и ч ке Ју г о с ла ви је. Нај че ш ћ а по ру к а би ла је: За ову з е м љу в а ша с е мла дост бо ри ла. Из ва ше кр ви сло бо да ство ри ла [Бергхолц 2007: 66]. Основ ни циљ ова квих ри ту а ла био је да се из ко лек тив ног се ћа ња по т и сне би ло к а к в а и де ја о к рају (см рт и) р е в о л у ц и је и но в ог по л и т и ч ког по р е тк а. Најв а ж н и ји г ра д у ко м у н и с т и ч кој и ко но г рафији било је Уж ице. Ту је било сед и ш т е п р ве пар т и з а н ске сло б од не т е ри т о ри је, па је ов ај г ра д и по нео Ти то во име. У овом гра ду у по сле рат ном пе ри о ду са гра ђен је и м по з а н т а н бр ој спо ме н и к а к а ко би с е с а ч у в а ло в еч но с е ћ а њ е на па р т и- зан ску бор бу. Нај в а ж н и ји спо ме н и ч к и ком п лекс на ла зио с е на Тр г у па р т и з а на, а на вр ху ло ка ли те та До вар је би ло је пар ти зан ско гробље, где су сахрање - ни из ги ну ли и стре ља ни бор ци и ци ви ли из Ужи ца и окол них ме ста. На гра нит ној пло чи из над ко стур ни це упи са на су име на 230 бо ра ца, с назна ком да су ту ко сти још 54 не по зна та бор ца и ро до љу ба. Спо ме ник, и з ра ђен по п р ојект у арх ит ект е Р уж ице И л и ћ, свечано је о тк ривен 7. јула г о д и не. Испод г робљ а налазио се мо н у мен т а л н и спо ме н и к на ме с т у где су, пре ма пар ти зан ској ми то ло ги ји, мр тви спа ље ни пар ти зан ски ко - ма н да н т и Д у ша н Је р ко ви ћ и Ву ко ла Да би ћ. Пр о јек т о в а л и с у г а М и л и ца Р и бн и к а р Б ог унов и ћ и Угљ еш а Б ог уно в и ћ. С помен и к је о тк р ив е н 2 4. сеп тем бра 1968 [Poznanović 1997: 7]. Ме ђу спо ме н и ц и ма из овог ком п лек са из у зе т но је значајна Кадињача. На с та ла као спо ме н и ч к и ком п лекс на ш и рем п ро с т о ру. На тај на ч и н но ва власт же ле ла је трај но да са чу ва успо ме ну на бит ку ко ја са на Ка ди ња чи од и гра ла 29. но вем бра 1941, ка да је у су ко бу с Нем ци ма стра дао цео Радн и чк и ба т а љ он од око 250 б о ра ца. И з г и н у л и б ор ц и с К ад ињ аче најп р е су с а х ра њ е н и у з а јед н и ч к у г р о б н и ц у к рај с е о ског г р о бљ а у с е л у За гла в а к. То ком на до м и н и ра ју ћем п ре во ју са г ра ђе на је, по п ро јек т у и н же ње ра Ст е в а на Ж и в а но ви ћ а, че т в о р о с т ра на п и ра м и да од к а ме н и х бло ко в а, виси не 11 ме та ра, а крај пи ра ми де ко стур ни ца у ко ју су пре не се не ко сти из с т а р е з а јед н и ч ке г р о б н и це. Спо ме н и к је св е ча но о т к ри в ен 29. но в ем бра 1952 [Poznanović 1997: 9]. Слич ни ком плек си пра вље ни су и у дру гим гра до ви ма. У Ни шу је 13. ок то бра отво рен спо мен-парк Бу ба њ, с а ме мо ри ја л ном с т а з ом

17 629 д у г ом 470 ме т а ра, р е љ е ф ом у ме р ме ру и б е т он ск и м ф ор ма ма ( ра д в а ја ра Ива на Са бо ли ћа). Спо мен-парк је ма те ри ја ли зо вао се ћа ње на за тво ре нике ло г о ра на Ц р в е ном к р с т у. У цен т ру н и ш ког ком п лек с а по с т а в љ е не с у три бе тон ске сти сну те пе сни це. По ред њих, на пла тоу по кри ве ном пло - ча ма од нео бра ђе ног ка ме на, ура ђен је и ду га чак ре љеф с при зо ри ма страти шта и ре во лу ци о нар ним сти хо ви ма [Manojlović Pin tar 2014: 377]. Мон умен т а л н и ме мо ри ја л н и Спо мен-па рк С л о бо д и ш т е нап рав љ ен је с ред ином 60 -и х г о д и на 20. ве к а ју г о з а па д но од Крушевца, на пад инама бр да Б а г да ла, не по с р ед но у з зг ра д у з а т в о ра и ме с т а с т р е љ а њ а т а ла ца и п ри па д н и к а пар т и з а н ског по к р е т а и з Кру шев ца и окол ине. Спомен-парк је по д и г н у т по и де ји к њи жев н и к а До бри це Ћо си ћ а, а на о сно ву п р о јек т а а р х и т ек т е Б ог да на Б ог да но ви ћ а, нај по зна т и јег ау т о ра ма т е ри ја л и з о в а не ме мо ри је ко м у н и с т и ч ког по к р е т а. Спо мен-парк код Кру шев ца об у хва та око 80 хек та ра. На том про стору св а ке г о д и не у ју н у мес ец у о рг ан и з о в а не с у С в е ч а но с т и с ло б о де. Основ на и де ја ов а ко кон ц и п и ра ног ме мо ри ја л ног ком п лек с а (спо ме н и к и све ча но сти) заснивала се на свечаном и го то во ри ту ал ном ода ва њу по - ш т е м р т ви ма к а о ви д у ко лек т и в ног с е ћ а њ а: На ме с т у где је не п ри ја т е љ сло бо де п у ца о у ж и во т сла ви т и сло бо д у ко ја је ж и во т. У т ом конт екс т у, св е ч а но с т и с у р е а л и з о в ане к а о с ек ул а р н и ри т у а л у ко јем је цен т р а л но ме с т о з а у зи ма о ч и н па љ ењ а п р омет еј ск и х в а т ри на по че т к у и на к р а ју све чаности. Славећи живот и његове ра до сти, али при зна ју ћи и не у мит - ност смр ти, С л о бо д и ш т е је, по иде ји ау то ра, тре ба ло да пре ра сте у сав р е ме но св е т и л и ш т е с по ру к а ма о у н и в е р з а л н и м људ ск и м в р ед но с т и ма [Ромелић 2013: 96]. Бог да но вић је про јек то вао ви ше од 20 ме мо ри ја ла на те ритори ји чит ав е Ју г о с л ави је. О н је, к р о з је зи к ло к а л не с р е д и не и п р едх риш ћ а нске мо т и в е, по к у ша о да кон с т ру и ше ис т о ри ј ске кон т и н у и т е т е, сје д и њу ју ћ и т р а г из а м ж р т а в а Д ру г ог св е т ског р а т а с а у н и в е р з а л н и м, а р хе т и п ск и м п р ед с т а в а ма. Б ог да но ви ћ је ком би но в а о е ле мен т е к ла си ч не ар х и т ек т у р е с нео бич ним фор ма ма и по ди зао спо ме ни ке ван ур ба них це ли на, са задат ком с ла в љ е њ а је д и н с т в а м р т ви х р е в о л у ц и о на ра и ж и ви х г е не ра ц и ја к р о з м но г е е ле ме н т е х и б ри д н и х, ме ђу с о б но п р о ж им ајућ и х лок а лн и х, ет ничких и ре ли гиј ских кул ту ра. Jедан од ње го вих монументалних спо - ме ни ка био је Сп ом е н - п а р к б о рб е и п об ед е п од и гн у т г од ин е н а о бр он ц и ма п л ан ине Јел ице код Ч ачк а. И а ко је на ја в љ ен к а о мо р а в ск а к а п и ја, ко ја ће са ж и ма т и т ра д и ц и ју ча ча н ског к ра ја, у ме т н и к је с т во рио де ло ко је н и је и м а ло в е з е с а с рпск и м к улт у рн и м н ас леђ ем. Цент р а лно ме с т о з а у зи ма ла је х у м к а с кос т има с т ра да л и х па р т и з а на п р е не с е н и м и з цен тра гра да. Бог да но вић је ком плекс од 36 хек та ра за ми слио та ко да код по см ат р ач а и з аз ов е у ж а с и с т р а х. Кућу н ап ад ају ф аш ис т и чке силе у о б л и к у 620 к а ме н и х зв е ри ко је с у о б л и ко в а не у а с т еч кој и к и не ској т ради ци ји [Тимотијевић 2012: 412]. Про тив ни ци су Бог да но ви ћа оп ту жи ва ли као еклек ти ча ра и нај и зраз и т и ј е г п р ед с т а в н и к а с о ц и ј а л и с т и ч ко г е с т е т и з м а у с п о м е н и ч кој а р х и - т ек т у ри, а њ е г ов ра д с у оце њи в а л и к а о ви с о ко бу џе т н у екс цен т ри ч но с т.

18 630 По што ва о ци су ис ти ца ли да је он био је дан од рет ких умет ни ка ко ји је, и с т и ч у ћ и и с т о р и ј с ке а р хе т и по в е, т р а г а о з а у н и в е рз а лн и м з н ач ењим а си мбола које је е т а бл и ра о, а л и и ис т о ри ј ск и х фе но мена које је обележава о [Manojlović Pin tar 2008: 302]. У ок ви ру б е о г ра д ског Но в ог г р о бљ а ус по с т а в љ е но је Гро бље з а с л у ж н и х г ра ђа н а к а о по с е б на це л и на. Н а т ом мес т у с ах р ањив ан и с у ис т а к н у т и п р ед с т а в н и ц и но в ог р е ж и ма, п р е св е г а на р од н и хе р о ји, а л и и о с т а л и ја в н и ра д н и ц и зна чај н и з а ко м у н и з а м. Фор м и ра њ е ов ог г р о бљ а вре мен ск и се по к ла па са одобравањем к ре ма ц и је по см р т н и х ос та та ка, а л и су во дећи југо сло вен ски ко му ни сти и да ље са хра њи ва ни на тра ди ци о - на лан на чин. Кре ма ци ја се једноставно ни је по ка за ла као на чин са храњи в а њ а ко ји је у до в ољ ној ме ри омо г у ћ а в а о р е п р е з ен т а ц и ју по кој н и к а и њ е г о ве (посм р тне) х аризме. И нсис т ирањ ем на ег зем п лар ној см р т и, к а о и а п с т ра хо в а њ ем и ден т и т е т а м р т ви х, са ма см р т по с т ала је дог ађај удаљ ен од ствар но сти и сва ко дне ви це евен ту ал ног по сма тра ча споменика. На територији Бе о г рада у овом пе ри о д у по ди за ни су ма хом спо ме ни ци лич но сти ма, док с у спо ме н и ц и до г а ђа ји ма и и де ја ма ( у гла в ном б ор би и о б но ви) би л и ло ц и ра н и ва н п ре с т о н и це и л и на ње ној пе ри фе ри ји [ Па ви ћеви ћ 20 09: 55]. За ово вре ме ка рак те ри сти чан је и је дан пре се дан у кон цеп ци ји спо - ме н и ч ке к ул т у р е. Ра д и с е о спо ме н и ц и ма Јо си п у Бр о з у Ти т у, п ра к т и ч но п р ви м у Ју г о с ла ви ји ко ји с у би л и по св е ће н и ж и в ом чо в е к у. Пр ви спо ме - ник по ста вљен је у Хр ват ској, но вем бра за вре ме одр жа ва ња 2. конг р е с а К П Хр в ат ске. Спо ме н и к нај в е ћем си н у на ш и х на р о да и з ра д ио је Ан тун Ау гу стин чић, а от крио га је Вла ди мир Ба ка рић. Го вор је одр жао хрватски поли тичар Марко Белинић који је, како примећује Олга Манојло в и ћ, св о ји м г ов ор ом у ш а о у а нт олог и ју уд в о р и ш т в а под с т и ц а ног и не го ва ног у на ред ним де це ни ја ма. Ак ту ел на по ли тичка ситуација и конфр он т а ц и ја Ти т а и Ст а љи на у по т п у но с т и је и з бри с а ла ч и њ е н и ц у да је овај спо ме н и к у ви зу ел ном по гле д у зап ра во био ре п л и ка Ау г у ст и н ч и ће вог спомен ика к ра љу А лександ ру под и гн утог у Ва ра ж д и н у а у н и ш те ног 1941 [Manojlović Pin tar 2004: 89]. На Тр гу пар ти за на у Ужи цу по диг нут је мо ну мен тал ни сп о ме ник Ти ту, рад за гре бач ког ва ја ра Фра на Кр ши ни ћа. Он је пр во бит но урад ио мо де л Ти т а на ко њу, а л и т о решење н ије реал изов ано. Пред ја внош ћу се по ја ви ла ск ул п т у ра Ти т а која је од исала сасви м суп ро тн и м емот и вн и м набојем. У Уж и ц у је п ри л и ком обе ле жа ва њ а г о д и ш њи це по к ре т а њ а устан ка и ре во лу ци је све ча но от кри вен спо ме ник који је ту стајао наредне три де це ни је. Као и на слич ном спо ме ни ку ко ји је у Пра гу по ста вљен Ст а љи н у, и у Кр ш и н и ће вом р ешењу дом ин ира о је ш ињ е л. За ра зл ик у од ш и ње ла на Ау г у с т и н ч и ћевом спомен ик у Ти т у и з 1948, ко ји с е ра с коп ча н ви јо рио пред уда ри ма ве тра, ши њел на спо ме ни ку у Ужи цу био је уредно за коп ча н, г о т о во у по т п у но с т и л и шен вој н и ч к и х ат ри бу т а. Ти т о је био уса мљен, али јак и од лу чан и до ми ни рао је цен трал ним град ским тр гом [Manojlović Pin tar 2004: 92]. По ру ке спо ме ни ка ко ји су по ди за ни Ти ту има ле су по ли тич ку и идео - ло шк у ко но та ци ју. Ти то је постао свет и Петар заш т и тник ц рк ве. Победом

19 631 у су ко бу са Ста љи ном, он се из бо рио за ме сто чу ва ра де ла и иде ја оснив а ча с о ц и ја л и зма Марк са, Ен г е л са и Ле њи на. С у г е рисана је и деја да је он био онај ко ји има сна ге да се су прот ста ви сви ма ко ји уну тар са мог покре та не успе ва ју да одр же пра ви курс [Manojlović Pin tar 2004: 93]. Н а т ај н ач и н х и пе р т р о фир ан а је фу н кц ија спомен ик а к а о н ач ин а под с е ћ а њ а и по т в р ђи в а њ а, а л и и ед у к а ц и је о а к т у е л н и м д ру ш т в е н и м в р ед но с т и ма и з а хт евима. К асн ији Тит ов г р о б био је ло г и ч но ис хо д и ш т е ова квог на чи на раз ми шља ња. Ку ћа цве ћа Ти тов веч ни дом, би ла је је дан од рет ких спо ме ни ка тог до ба ко ји је по чи вао на огле ду смр ти ко ја је, међутим, комбинацијом сакралне и световне нарације превођена у бе - см р т но с т, з а сно в а н у на све т о с т и по кој н и к а и ње г о вог де ла [ Па ви ћеви ћ 2009: 56]. * * * Сл и ч но к а о и у с т в а ра њу на ц и о на л н и х д р ж а в а 19. в е к а, и у ко м у н и- с т и ч кој Ју го сла ви ји од ви јао се п роцес из г ра д ње за јед н и ч ког се ћа ња п ре ко в е л и ча њ а ра т а к а о т в о р ца на ц и је. Си м б ол в ој н и к а и њ е г о в а сп р ем но с т да с е ж р т ву је, у з д и г н у т и с у на нај ви ш и н и в о а до ра ц и је к а о сна ж а н е ле - ме н т ко хе з и је з а јед н и це и по с т а л и с у јед н а од н ајјас н ији х р еф ле кс ија са да ш њо ст и ко ја је к ре и рала п редставе о п ро ш ло ст и. У п ро це су к ре и ра ња но в ог и ден т и т е т а к љу ч не е ле мен т е п р ед с т а в љ а л и с у ра з л и ч и т и ви до ви ме мо ри ја ли за ци је ра та и гло ри фи ка ци ја мар тир ства стра да лих пар ти зан а. П р о мо в и ш у ћ и но в е и де о ло ш ке с и м б о л е, т р е б а ло је д а с по ме н и ц и оја ча ју ко лек тив но за јед ништво и створе слику јединственог, готово мо - но лит ног дру штва [Manojlović Pin tar 2008: ]. Институ ци о на ли зо ва но исто риј ско се ћа ње на про шлост има ло је дво - ја к зна чај. Њ е г ов нор ма т и вн и сис т ем од ра ж а в а о је мо де л д ру ш т в а ко је г а је про из во ди ло, а исто вре ме но је био мо дел за то исто дру штво. Зва нич но јав но се ћа ње гра ди ло је са да шњост кроз сли ке про шло сти, а као мо дел за но во д ру ш т во, т у ма ч и ло је п ро ш лост к роз са да ш њост. Зва н и ч на по л и т и ка се ћ а њ а под с т и ца ла је ве р овање да ће бу д ућ нос т би т и б о љ а од п р о ш ло с т и и да је при вре ме на са да шњост са мо јед на од ета па тог на пре до ва ња. Се - ћ а њ е на п р о ш ло с т би ло је у фу н к ц и ји п р о в е р е п ла н и ра не бу д ућ но с т и, ш т о је н а мет а ло њи хо в о ком п а р а т и в но т у ма че њ е и по в е зи в а њ е у сви м с ег мен т и ма ис к а зи в а њ а с а мо и ден т и фи к а ц и је [ Ти мо т и јеви ћ 20 08: 10]. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА: Берг холц, Макс (2007). Међу р одољубим а, к уп у с ом, сви њ а м а и в а р в а ри м а : С по ме н и ц и и гро бо ви НОР , Го д и ш њ а к з а д р у ш т в е н у и с т о р и ј у, 1 3: Берг холц, Макс (2009). Све ште ник, спо мен-пло ча и бор ба за се ћа ње на па ле бор це у једном се лу у Ср би ји , Збо р ник ра до ва Ет но граф ског ин с т и т у т а СА Н У, 26: Ма ној ло вић, Пин тар Ол га (2004). Ти то је сте на. (Дис)кон ти ну и тет вла дар ских пред - с т а в љ а њ а у Ју г о с л а в и ји и С р б и ји X X в е к а, Го д и ш њ а к з а д р у ш т в е н у и с т о р и ј у, 2 3:

20 632 Ми ло ра до вић, Го ран (2007). Прах пра ху: Ста љи ни стич ки по греб ни ри ту а ли у со ци јал и с т и ч кој Ју г о с л а в и ји, Го д и ш њ а к з а д р у ш т в е н у и с т о р и ј у, 1 3: Обре но вић Ви о ле та (2013). С р п с к а м е м о р и ја л н а а р х и т е к т ур а , д о кт о рс к а д и се р т а ц и ја, Ун и ве р зи т е т у Бе о г ра д у, Фи ло зоф ск и фа к ул т е т, Оде ље ње за ис т о ри ју умет но сти. Па ви ће вић, Алек сан дра (2009). Спо ме ни ци и/или гро бо ви. Се ћа ње на смрт или де ко рац и ја, З б о р н и к р а д о в а Е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а С А Н У, 26: Па ви ће вић, Алек сан дра (2014). Од му ње до пра ха. Смрт, са хра на и по смрт на суд би на Ни ко ле Те сле, Гл а с н и к Е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а, 2: Ро ме л и ћ, Ж и в к а (20 0 9). Сло б о д и ш т е зна че њ е и по ру ке, Збо р н и к рад ов а Етн ог ра фс ког и н с т и т у т а С А Н У, 26: Ти мо тијевић, Милош (2012). Модернизација балкан ског гра да ( ). Ком па ра тивна ана ли за Чач ка и Бла го ев гра да у епо хи со ци ја ли зма, Ча чак: На род ни му зеј. Ти мо ти је вић, Ми лош (2013). Иа ко те ле сно ви ни сте жи ви, ви зра чи те на нас као жи ва би ћа : из град ња спо мен ко стур ни це и об ли ко ва ње Цен трал ног тр га у Чач ку , З б о р н и к р а д о в а На р о д н о г м у з е ја Ча ч а к, XLI II: Ти мо ти је вић, Ми ро слав (2008). Ју би ле ји као ко лек тив на ре пре зентација: прослава 50 го - ди шњи це Та ков ског устан ка у Топ чи де ру 1865, На с л е ђ е, 2: Je re m ić Mol n a r, D r a ga n a i A lek sa n d a r Mol n a r (20 08). Avan gar da od ra to va nja, pre ko re volu c i o n a r n e p o l i t i ke d o u m e t n o s t i, Fi lo zo fi ja i druš tvo, 2: K i r n, G al i Ro be r t Bu rg h a rdt (2012). Ju go slo ve n sk i pa r t i z a n sk i sp o me n i ci. I z me đu re vo lu cio - n a r n e p o l i t i ke i a p s t r a k t n og m o d e r n i z m a, P r e gle d p o s t j u go slo v e n s k i h i s t r a ž i v a n ja, 1: Ku ljić, To dor (2012). Grob i moć ta na to so ci o loš ka ana li za sa hra na Ti ta, F. Tu đma na i S. Milo š e v i ć a, S o c i o lo g i ja, 4: Ma noj lo v ić Pi n t a r, Ol ga (20 05). Ši ro k a st r a n a mo ja rod n a ja. Sp o me n i ci so v jet sk i m voj n i ci m a po di za ni u Sr bi ji , To k o v i i s t o r i je, 1 2: M a n oj lo v ić P i n t a r, Ol g a (20 0 8). Up r o s t o r a va nje id e o lo g i je: s p o m e n i c i D r u gog s ve t s kog r a t a i k r eir anje kole kt ivn og id e nt it et a, u : D ijal o g p o v i je s n i č a r a i s t o r i č a r a 10/1, Fr i e d r ich Ne u mann Stif tung, Za greb, M anojlov ić P i nt a r, Ol g a (2014). Аrheologija se ća nja. S p o m e ni c i i i d e n t i te t i u S r bi ji , Be o grad: Udru že nje za druš tve nu isto ri ju. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Poz n anov ić, R ad osl av (19 97 ). I s t or ijsk i i k u lt u rn i s p omen ici , у: Uži ce ne kad i sad: До ступ но на: h t t p: // w w w.g r ad uz ic e.o r g / u s e rf il e s /f il e s / i s t o r ij s k i i k u l t u r n i s p o m e n i c io d19 45 d o При сту пље но:

21 633 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R THE CULT OF HOLY DE ATH IN THE SO CI A LIST YUGO SLA VIA by KO STA N I KO LIĆ I n s t i t u t e fo r C o n t e m p o r a r y H i s t o r y Trg Ni ko le Pa ši ća 11, Bel gra de, Ser bia ko s t a. n i ko l ya ho o.c om SUM MARY: In Com mu nist Yugo sla via the re was a de ve lo ped pro cess of jo int memory con trol thro ugh the glo ri fi ca tion of war as the ori gi na tor of the na tion. The symbol of the sol di er s re a di ness to sac ri fi ce him self at the al tar of the ho me land be ca me the su bli mi nal me mory of war, but al so one of the cle a rest re flec ti ons of the pre sent, which has cre a ted ide as of the past. In the pro cess of cre a ting the iden tity of the Yugo slav commu n it y, t he key ele me nt s we r e r e pr e se n t e d by d i f fe r e nt t y p e s of memor ia l iz a t ion of World War II and the glo ri fi ca tion of sac ri fi cing fal len Par ti sans. The of fi cial pu blic me mory as a mo del of so ci ety in ter pre ted the pre sent thro ugh the past. In that sen se, the of fi cial po licy of re col lec ti ons en co u ra ged the be li ef that the fu tu re wo uld be bet ter than the past and that the tem po rary pre sent was just one of the sta ges of the pro gress. KEYWORDS: Ide o logy, Re vo lu tion, Mo nu ments, Cul tu re of re mem bran ce

22

23 UDC Romantizam UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ВЕ СН И Ц И И СВЕ ДО Ц И ПЕ СНИ ЦИ СРП СКОГ РО МАН ТИ ЗМА И З М Е ЂУ Н ЕО П А ГА Н И ЗМ А, РЕ Л И Г И Ј Е НА ЦИ ЈЕ И ГУ БИТ КА ВЕ РЕ А Л ЕК СА Н Д РА П А ВИ Ћ Е ВИ Ћ Ет но г р а ф с к и и н с т и т у т СА Н У К не з М и х а и ло в а 36, Б е о г р а д, С р би ја а le k s a n d r a.p a v i c e v e i. s a nu. a c. r s СА ЖЕ ТАК: Про све ти тељ ске иде је, на ци о нал ни ро ман тизам, те про - ме на ге о по ли тич ке си ту а ци је на Бал ка ну, пред ста вља ју кул тур ни и исто - р и ј с к и конт е кс т у које м с у пос т ав љ е н и т е ме љи мо де р не с р п с ке д р ж а в е. Тада до ла зи и до формирања политичке и интелектуалне ели те чији се предс т а в н и ц и ш ко л у ју у и но с т р а н с т ву. По по в р ат к у у Ср би ју доно с е сх в ат ањ а и на ви ке умно го ме раз ли чи те од оних у до мо ви ни. Сна жан им пулс про - ме не ко ји је кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка про ве ја вао зе мљом ти цао се н ас т оја њ а д а с е и зг р ад и и нс т ит уц ио н а л н а и н ф р а с т ру к т у р а, к а о и д а с е у т и че н а т р а д и ц и о н а л не, у св е тл у мо де р н и х с х в а т а њ а з а о с т а ле о би ч а је и н а ви ке н ар о д а. Јед ном од гл а вн и х п р еп р ек а у моде рн и з ац ији д ру ш т в а сма т ра но је ло ше с т а ње у Срп ској п ра во сла в ној ц р к ви, ка о и ве за нос т љу д и за ре ли гиј ски на чин ми шље ња. У скла ду с тим, на род ни пр ва ци би ли су че сто и ан ти кле ри кал но ори јен ти са ни. С дру ге стра не, епо ху је ка рак те - ри са ла и сна ж на а н т и сц и јент ис т и чк а ори јен т а ц и ја ко ја с е ис по љ а в а ла к р оз ра ђа ње ра з л и ч и т и х а л те р на т и вн и х, м и с т и ч н и х, нео па га н ск и х и сл. к ул то ва. Једн у од ис то риј ско -к ул т у р н и х спе ц и фи ч но с т и на шег п ро с то ра п ред с та в ља и т зв. ре л и г и ја на ц и је, ко ја се по ја в љу је ка о сво је вр сна су п с т и т у ц и ја за г у- би так ес ха то ло шке пер спек ти ве жи во та хри шћан ске ци ви ли зације. Песници срп ског ро ман ти зма ја вља ју се у овом вре ме ну као ве сни ци, али и као све до ц и ц ивил изац и јског п реок рет а. Њи хо ва по е зи ја мо же се по сма т ра т и као од раз и на ја ва се ку ла ри за ци о них про це са у срп ском дру штву. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: ро ман т и зам, ре л и г и ја на ц и је, пе сни ш т во, Бран ко Ради че вић, Ђу ра Јак шић, Ла за Ко стић, Јо ван Јо ва но вић Змај, се ку ла ри за ци ја У с р ц у р е л и г и ј ског ри т у а ла б е з о б зи ра на њ е г о ву ф ор м у на ла зи с е ус по с т а в љ а њ е од но с а с оно с т ра н и м, св е т и м, с ме т а фи зи ч к и м, ко је је

24 636 у крај њој ин стан ци увек по ве за но с фе но ме ном смр ти. Култ по чи ва на по - т р е би да с е по т в р д и л и н и ја ра з д в а ја њ а и л и спа ја њ а св е т а ж и ви х и св е т а мр твих, да се дâ сми сао реалности сазданој од ових екстремно супротстав љен и х, а опе т међусобно услов љен и х појава. Рел иг ијско иск ус т во се тако п р е но си и з с а к ра л ног у п р о фа но в р е ме, а о ба с ег мен т а по с т о ја њ а би в а ју њи ме об ли ко ва на. Због то га се мо же ре ћи да чи та ва култура заправо по - чи ва на кул ту, од но сно на ис ку ству све тог ко је да је сми сао це ли ни људског појед иначног и колект и вног пос т ојањ а. О г ран ичав ањ ем њ ег овог деј с т в а с а мо на в р е ме р е л и г и ј ског ри т у а ла, к а о и п р о г о ном р е л и г и је у сфе ру п ри ватно с т и, до ла зи до де са к ра л и за ц и је ч и т а ве к ул т у ре до ње ног од в а ја њ а од и з в о ра см и с ла и к р е а ц и је. И а ко је х ри ш ћ а н с т в о к а ко п и ше Вол тер (Tony Wal ter) [Wal ter 1996: 175], већ уну тар се бе са др жа ло по тенц и ја ле се к у ла ри за ц и је, иа ко су ра з л и ч и т е ис т о риј ске епо хе п ред с та в ља ле мање и ли више п раволинијск и п у т ра зличи т и х одва ја ња све тог и п ро фа ног и чи та вог ни за д ру ги х ам би ва лен ци ја ко је из ове п ро из ла зе, мо ж да се мо же ре ћ и да је рад ик а лн и ц ивил из ац и јск и п ре о к ре т на с т у п ио са Ф ра н ц у ском бу р жо а ском р е в о л у ц и јом, од но сно с мо де р ном. К љу ч п р о ме не н и је био т о л и ко сâ м дог ађај кол ико њ ег ове и деоло ш ке п р е м и с е п р о т е с т а н т и з а м и про све ти тељ ство, као и тех нич ко -тех но ло шке ре волуције и идеја про - г ре са ко је су до не ла но ва о т к ри ћа. Зна ци вре ме на би л и су м но г о број н и и не о би ч но си н х р о н и зо в а н и у це лој Ев р о п и п р о ле ће на р о да, на ц и о на л н и р ома нт из а м, ш и р е њ е п р о г р е си ви с т и ч к и х и л и б е ра л и с т и ч к и х, а по с е б но ан тиклерикалних дру штве них и по ли тич ких иде ја. Ис под овог сло ја јав - ног пол ит и чко -ис т о ри ј ског п р е с т ру к т у ри ра њ а по с е бн у паж њу п рив лаче де ша в а њ а у н у т а р сфе р е м и ш љ е њ а, зна њ а и с т в а ра ла ш т в а. Ч и т а в 19. в ек би ва обе ле жен от кри ћем еволуционизма, те ин си сти ра њем на уте ме љива њу на уч ног по гле да на свет као га ран та и с т и н и т о с т и у свим сфе ра ма ми шље ња и де ла ња [Петровић 2005: 57]. По е в о л уц ион ис т и чкој шем и п р о г р е с а, на у ч н и ме т од, и т о онај ко ји је к а ра к т е ри с а о п ри р од не на у ке, т р е бало је да з а ме н и не с а мо т е о ло ш к а у че њ а не г о и св ако, недов ољно е гз а к тн о, спек ул ат и вно м иш љ ењ е. С д руг е с т р ане, р а зв ој п рир одн и х на у к а, а по се б но о т к ри ћ а и з обла с т и хе м и је и би о ло г ије довела су до ра з - во ја ме ди ци не, на ро чи то до потребе за ши ре њем зна ња о ана то ми ји људског т е ла. О в о је т р е ба ло да у нап р ед и мог ућнос т и д ија гнос т иков ањ а и ле че ња бо ле сти уну тра шњих ор га на. Као по себ но значајан сегмент проце - са по ја в љу је се мо г ућ нос т у т вр ђи ва ња у з ро ка см р т и на осно ву об д у к ц и је. Ева Ерен (Eva Ahren) пи ше да је уво ђе ње об дук ци је као де ла по смрт не п р о це д у р е з а п р а в о зна ч и ло је да н но ви ви д кон т р о ле на д см р ћу, ко ја с е ра з ви ја ла па ра ле л но с а опа да њ ем зна ча ја р е л и г и ј ског ри т у а ла у ж и в о т у љу ди [A hren 2009: 48]. Ово је био ду го тра јан про цес у по чет ку ко јег су ле ка ри на и ла зи ли на ве ли ки от пор ро ђа ка пре ми ну лих осо ба, ко ји су овак ву посм р тн у и н т е р вен ц и ју на т е л у сма т ра л и све т о г рђем. Током ч ит авог т рајања моде рне до га ђај см р т и је из сфе ре ре л и г и је ко јој је не д во см и сле но при па дао ла га но пре ла зио у сфе ру ме ди ци не. Ме ђу тим, при мар ни предме т и н т е р е с о в а њ а ме д и ц и не би ло је ж и в о т е ло, од но сно њ е г о в о ле че њ е. У тре нут ку ка да би бо ле сник преминуо, би ро кра ти зо ван и пр о фе си о на ли-

25 зо ван си стем бри ге о мр тва цу пре тва рао је ње го во те ло у обје кат, у ствар ко ју је што бр же и што нео сет ни је тре ба ло укло ни ти из све та жи вих. С дру ге стра не овог но вог о с е ћ а њ а од б ој но с т и п р е ма ле ш у, к рај 19. ве ка ка рак те ри ше екс пан зија гимнастике и иде ја по бољ ша ња те ла. Упо - р е до с а ови м ра з ви ја с е и пси хо ло г и ја, ко ја, ба р ем у по че т к у, по д р ж а в а и де ју о т е л у к а о ме с т у п ри р о де и на г о на, ко је т р е ба у к р о т и т и сна г ом во ље и ду ха [Bruks 2000: 263]. Чи тав овај про цес био је ве ли ки и зна ча јан ко рак у це па њу (кон цеп та) људ ске лич но сти, из ко је се из два ја ју ис кључ и в о фи зи ч ко т е ло и ис к љу ч и в о не ма т е ри ја л н и д у х. У ов ом кон т ек с т у и и де ја мо де р не к р е ма ц и је, ко ја је би в а ла св е п ри с у т н и ја, по с т а је (до д у ше не у свим сре ди на ма под јед на ко) са свим п ри хва тљи ва. Она је сугериса ла да с е а к т у е л н и п р о це с с е к у ла ри з а ц и је з а п ра в о од но сио не с а мо на опа да њ е уло ге цр кве у жи во ту љу ди, већ мно го ви ше од то га на опа да ње ве ре у цен трал ну хри шћан ску дог му дог му о вас кр се њу (те ла), из ко је је произ ла зи ло схва та ње о ду хов но - те ле сном је дин ству људ ске лич но сти [ Павићевић 2016: 52]. Ве р о в ат но нај ек сп л и ц и т н и ји, ма да ис т о в р е ме но и нај т а на н и ји зна к в р е ме на би ло је у ме т н и ч ко с т в а ра ла ш т во. Та ко, с л и к а ри д ру г е по ло ви не 19. ве ка ру ше тра ди ци о нал не за бра не ко је се ти чу те ла и телесности. Уме - с т о атле тск и г ра ђе н и х и по а н т и ч к и м у зо ри ма в а ја н и х и с л ик а н и х на г и х му шких те ла, у фо ку су сли кар ске фа сци на ци је све че шће је жен ски акт. И у књи жев но сти се већ од 18. ве ка, ка ко пи ше Пи тер Брукс (Pe ter Bro oks), по ја в љу је по з а ма ш на ко лек ц и ја е р о т ске л и т е ра т у р е, ко ја с е ба ви он и м што је би ло при кри ве но и др жа но у тај но сти, али се уз др жа ва од опи са го ло ти ње да ле ко ви ше не го што то чи ни сли кар ство [Bruks 2000: 259]. Већ у 19. ве ку ро ман и по е зи ја би ва ју оп сед ну ти фи зич ком љу ба вљу, пут е но ш ћу и с т р а ш ћу, ш т о је појав а коју можемо п р ат ит и и н а п ри меру с рп ске р о ма н т и ча р ске к њи жев но с т и. Н А Ј У ГО И СТО К У ЕВРО П Е 637 Ис т о в р е ме но док с е у За па д ној Ев р о п и с т в а ра ју п р ед у с ло ви з а ф ор - м и ра ње мо де р н и х се к у ларн и х д ржава, на њеном југ о ис т ок у с рпск и народ жи ви на те ри то ри ји две ве ли ке им пе ри је ко је су, сва ка на свој на чин, од р е д и ле њ е г о ву на ц и о на л н у и к ул т у р н у ис т о ри ју. И а ко је још з а д у г о би ла да ле ко од у ж и в а њ а п ло до в а т ех но ло ш к и х достигнућа, у Србију, тада под влашћу Осман ског цар ства, им пул си култ у р н и х п р о ме н а с т и з а л и с у п р еко п р едс т а вн ик а и нт е ле кт уа лне е л ит е вој во ђа н ск и х Ср ба. Ис т о в р емено, у т ица ји по л и т и ч к и х по к р е т а, и с јед не и с дру ге стра не Са ве, би ва ју пре то че ни у бор бу за на ци о нал но осло бо ђе - ње. Јо ван Де ре т и ћ овај пе ри од оп и су је као вре ме к ул т ур не ре во лу ци је, ко ја је и з в е де на и з ме ђу д в е ју д ру ш т в е но -по л и т и ч к и х на т а ла с у Ф ра н ц у ске ре во л у ц и је, п ре ко Ка ра ђор ђе вог ус тан ка до п ро ле ћа народа год ине [Деретић 1983: 251]. Д у х п р о св е т и т е љ ск и х и де ја до но си, с јед не с т ра не, и м пе ра т и в е рев о л у ц и о н а р н о г п р о г р а м а и с т о р и ј с ко г р а з в о ја, а с д р у г е, д е к л а р а т и в н и

26 638 у н и в е рз ал из а м ко ји је под р а з у ме в а о п р е и сп и т и в ањ е т р ад иц ион а лн и х дру штве них ин сти ту ци ја, по себ но оних ве за них за по ло жај и уло гу хришћан ских и цр кве них тра ди ци ја [Петровић 2005: 45]. Најзначајнија про - ме на ко ја о б е ле ж а в а ов о ра з до бљ е и ко ја с е по с е б но од ра ж а в а на п р о це с н а с т а јањ а н ац и о н а л не д р ж а в е у 19. в е к у је с т е у п р ав о п р омен а однос а и з ме ђу Срп ске п ра в о с ла в не ц р к в е и д р ж а в е, к а о и п р о ме на с а д р ж а ја р е - л и г и ј ск и х сх в а т а њ а и о с е ћ а њ а ко је с у би ле под с т а к н у т е сна ж н и м а н т и- к ле ри к а л и змом во де ћ и х л и ч но с т и и по л и т и ч к и х г ру па ц и ја т о г а вре ме на. Ме ђу тим, но ве кул тур не па ра диг ме ре флек ту ју се у го то во свим обла стима ж и в о т а у по л и т и ц и, р е л и г и ји, у ме т но с т и, св а ко д не ви ц и, по ја в љу је с е с а сви м но в а к а т е г о ри ја д ру ш т в е но с т и ко ја с т ри к т но од в а ја п ри в ат н у од јав не сфе ре, а до ла зи и до раз во ја но вих здрав стве них на зо ра и уста нова ко ји ди рект но ути чу на промену односа пре ма уми ра њу и смр ти [Слијепчевић 1991: 54, 59; Фо тић 2005: 27 72]. 1 Но си о ц и и п р ви кон з у мен т и т ра н сф ор ма ц и ја св а к а ко с у с т а нов н и ц и г ра до в а и в а р о ш и ца, док с е о ск и на чин жи во та оста је го то во не про ме њен до дру ге по ло ви не 20. ве ка. Го д и не до не т је За кон о у р е ђе њу с а н и т е т ске с т ру ке и ч у в а њу на род ног здра вља, ко ји је тре ба ло да омо гу ћи ин тер вен ци ју на тра ди цио - на л н и м о би ча ји ма в е з а н и м з а уда љ е но с т г р о ба љ а од на с т а њ е ног ме с т а, на ч и н са х ра њи в а њ а, в р с т у са н д у к а, д у би н у ра ке, в рс т у зем љ е на којој с е мо же по д и з а т и г р о бљ е и с л. С е да м на е с т а т ач к а ов ог За ко на у к ла па ла с е у већ по ме ну ту тен ден ци ју што бр жег укла ња ња мр твог те ла, те је предви ђа ла ње го во чу ва ње не у кући, како је налагала традиција, већ у мртвачк и м коморама к ак в е је т р ебало под ић и на г р о бљи ма [Зборн и к п ра в и л а, у ре да ба и н а ре да ба : ]. И н т ен зи в не д ру ш т в е не п р о ме не, а по с е б но п р о д и ра њ е с е к у ла р н и х и де ја у оне сфе р е ж и в о т а по је д и на ца и з а јед н и це ко је с у т ра д и ц и о на л но би ле под окри љем ве ре и цр кве, узро ко ва ле су да се и код нас, као и другде у Евро п и, појави оно ш т о Д иг а назива нелаг однос т у к улт ури [ Д и г а 20 07: 167]. О в о је и з а зв а ло сна ж н у а н т и ра ц и о на л и с т и ч к у и а н т и сц и јент и с т и ч к у р е а к ц и ју ко ја с е нај д и р ек т н и је ма н и фе с т о в а ла у по ја в љи в а њу ра з л и ч и т и х а л т е р на т и в н и х ви до в а р е л и г и о зно с т и и р е л и г и ј ск и х к ул т о - в а. Њи х је к а ра к т е ри с а ла ком би на ц и ја ра зно в р сн и х и де ја и п ра к си од п а н т е и с т и ч к и х, де и с т и ч к и х и т е о з о ф ск и х кон це п а т а од у хо в љ е но с т и и о б о же но с т и це ло к у п не м ат ер ије, д о по т р е б е з а кон к р е т н и м д о к а з и м а по сто ја ња ви шег прин ци па, ко ја је по себ но до ла зи ла до из ра жа ја у спи рит и с т и ч к и м к ул т о ви ма. По р ед ов о г а, с о б зи р ом н а ис т о ри ј ске и к ул т у р не спе ц и фи ч но с т и, код на с до ла зи до на гла ше не е т н и фи ка ц и је п ра во сла в ља п ро це са ко ји је и з не д рио своје в р сн у р е л и г и ју на ц и је су п с т и т у ц и ју з а м ис т и чно ве рско осе ћање. Религија нације почивала је на комбинацији култова националних хе ро ја и на род не бор бе за осло бо ђе ње, с јед не стра не, и европ ских 1 Ове про ме не би ле су нај пре под сти ца не др жав ним за ко ни ма, и у Мо нар хи ји и у Осман ском цар ству. Њи ма су вла сти на сто ја ле да ди рект но ути чу упра во на оне сег мен те ж и в о т а п о т ч и њ е н о г с т а н о в н и ш т в а к ој и с у п р е дс т ав љ ал и п р ос т о р с н аж н о г к ол е кт и вн о г иден ти фи ко ва ња. Ме ђу њи ма су сва ка ко би ли по смрт ни оби ча ји.

27 трен до ва фор ми ра ња на ци о нал них, се ку лар них др жава, с друге [Макуље - вић 2006: 51, 91]. За ни мљи во је, ме ђу тим, при ме ти ти да је култ на ци је у м но г о ме по ч и в а о у п ра в о на ма н и п у ла ц и ји м р т ви м т е л и ма. На и ме, док у при ват ној сфе ри др жа ва на сто ји да за ко ни ма огра ни чи и сма њи при суст во м р т вог те ла ме ђу ж и ви ма, у јав ној она то п ри су ст во по тен ци ра. Мр т ва т е ла з а с л у ж н и х л и ч но с т и по с т а ју с р е д и ш т е к ул т а но в е р е л и г и је, к ул т а који се одвија уз по др шку Цр кве, али за пра во да ле ко од њеног есхатоло - ш ког на зна че њ а. Ж и во т у веч но с т и ц а р с т в а не бе с ког са да би в а з а ме њ ен а к т у е л н и м по к ло њ е њ ем нац ије и о б ећ а њ ем ве ч не за хв а л но с т и по ко ле њ а ко ја до ла зе [Павићевић 2011]. П Е СН И Ш Т ВО СРП СКОГ РО М А Н Т И ЗМ А 639 Иа ко и н и ц и ра н фи ло зо фи јом п ро све т и т ељ с т ва и ра ц и о на л и с т и ч к и м од но сом пре ма ствар но сти, свет ко ји је на ста јао био је да ле ко од то га да по ну ди једнозначан систем вредности. Оту ђе ње од ве ре пра о та ца до носи ло је но в е о б л и ке по к ло н и ш т в а, док с у по зи т и ви с т и ч к и и у т и л и т а ристич ки кон цеп ти дру штве ног бив ство ва ња про у зро ко ва ли сна жну умет - ни ч к у ре ак ци ју чи ји су но си о ци би ли ве ли к и пе сни ци српског романт изма: Бран ко Ра ди че вић, Ђу ра Јак шић, Јо ван Јо ва но вић Змај и Ла за Ко стић. Њи хо в а по е зи ја с а ж и ма и од с л и к а в а у н у т ра ш њ е п р о т и ву р еч но с т и епо хе, а иа ко је сва са зда на од ва па ја за по нов н и м ус по с та в ља њем це л и не, ис т о в р е ме но и с а ма п р о д у бљу је ја з и з ме ђу ме т а фи зи ке т ра д и ц и о на л ног и хи пер ма те ри јал но сти мо дер не. По ет ска обра ћа ња Бо гу за ме њу је по кло - њ е њ е о би ч ном чо в е к у, њ е г о ви м љу ба ви м а и с т р а с т им а ; у мес т о а скез е, под ви га и са мо пре ко ра, сти хо ви ма про ве ја ва са ња ре ње и че жња за пу те - ним до ди ром, а рај ско ста ње до сти жно је у оства ре њу или чак са мо у п р од ужењу љу ба в н и х ма ш т а њ а, а л и и у са в р шен с т ву п ри р о де. Ме ђу т и м, на с у п р о т и н д и ви д у а л и зм у ко ји од л и к у је р о ма н т и ча р ске и м п р е си је, по - ја вљу је се и сна жни им пе ра тив пи са ња о на ро ду и за на род [Кашанин 2004: 32]. Ве ли ча ње осло бо ди лач ке бор бе и на род не еман ци па ци је по - с т а је т а ко в р с т а да н к а ис т о ри ј ској а к т у е л но с т и, ко ја п р е зи р е св а к у в р с т у с а мо по сма т ра њ а и п о у н у т ре ња спо љ а ш њ ег св е т а. К а ша н и н п и ше да је у т и цај на р од не по е зи је и на ц и о на л не ис т о ри је [...] на св е на ше пе сн и ке 19. ве ка био, у књи жев ном сми слу, од ве ће ште те не го од ко ри сти [Каша н и н : 37]. Пра к т и ч но у по р е до с а р о ма н т и ча ри ма п и ш у и с рп ск и ре а ли сти, Све то зар Мар ко вић, Ла за Ла за ре вић, Милован Глишић, Радо - је До м а но ви ћ и д ру г и, који с е оп р еде љују з а д руш т в ено а нг ажов ан ије ф ор ме, п ри по в е т ке, с а т и ру и х у мо ри с т и ч ке п ри че. Рађање но ве вр с т е емо ц и о на л но с т и на ја в ље но је још у вре ме ба р о к а. Ти мо т и је ви ћ п и ше ка ко г ра ђа н ска по е зи ја т о га вре ме на оп и су је не с рећ н у љу ба в и д у шев не бо л и ко је она иза зи ва, а по себ но за н и м љи во ме с т о у ре - то ри ц и сен т и мен та л и зма п редстав ља п рижељк ивање см рт и, које је такође по ве за но са љу бав ним емо ци ја ма [Тимотијевић 2005: 13, 21]. Упо ре до са овим слат ким уми ра њем, кра јем 18. ве ка ја вља се и култ пре ми ну ле де це, а на см р т нај бл и ж и х р е а г у је с е сна ж н и м емо ц и ја ма, не т и п и ч н и м

28 640 за прет ход не пе ри о де [Тимотијевић 2005: 15]. 2 Ме ђут и м, ови сент имент и још ду го при па да ју но во на ста лој гра ђан ској кла си. Пут ка тран сфор мац и ји св е у к у п ног на род ног ж ив от а о т в о рио је р е ф о р м а т о р ск и р а д Ву к а К а ра џ и ћ а, ко ји је по с р ед но в о д ио ег а л и т а ри з а ц и ји к ул т у р е. О в ај п р о це с с у св о ји м де ла њ ем по д р ж а л и и н т е лек т у а л н и п р в а ц и т а да ш њ ег с рп ског д ру ш т в а, л и ч но с т и од ко ји х с у м но г е би ле ис т о в р е ме но и по л и т и ча ри и д ру ш т в е н и ра д н и ц и, и де о ло зи, ле к а ри, п и сц и, пе сн и ц и и у р ед н и ц и значај н и х ча с о п и с а. Го т о в о сви у јед ном т р е н у т к у св о г а ж и в о т а, в е з а н и з а по к р е т и и де је Ује д и њ е не ом ла д и не, не м и нов но с у п ри х в а т и л и о снов н у п а р а д и г м у епо хе: з а х т ев з а р а с к и да њ е с а т р а д и ц и јом к а о п р ед у с ло в ом на п ре тка и модер н и за ц и је срп ског д ру ш т ва. Но ста л г ија п рема п рош лост и, в е л и ча њ е на р о да и о б о ж а в а њ е п ри р о де, ко ји с у т а ко ђе к а ра к т е ри с т и ч н и з а т о до ба, би л и с у з а п ра в о п р ви ко ра к к а њи хо в ој ф ол к ло ри з а ц и ји и с у- ш т и н ском о т у ђе њу н а ц и је и од на род не про шло сти и од при ро де. Ме ђу тим, узда ње у ра зум и по ку шај са гле да ва ња све та спо ља условио је т а л а се п е с н ич ког оч а ја ња, ко ји су се по ди гли са по е зи јом Бран ка Ра д и че ви ћ а, на с т а ви л и с а Зма јем, Ко с т и ћем и Ја к ш и ћем и по но ви л и по - четком 20. ве ка с Ди сом и Пан ду ро ви ћем [Павловић 1998: 28]. Ови песни ци су, сва ки на свој на чин, пе ва ли о смр ти и про ла зно сти, вра ћа ју ћи по е зи ју он и м л и ч н и м, људ ск и м т ра г а лач к и м и з в о ри ма ко ји с у у св е тл у ра ц и о на л и зма, а касн ије и реал изма, бил и по т це ње н и [Пав лови ћ 1998: 36]. Жи ти је и песни штво Бран ка Радичевића посебно експлицитно рефлект у ју ис к у ше ња вре ме на. Рад ичевићева по е зи ја је ка ко је оп и су је Ка ша н и н, ла га на и ле пр ша ва [Кашанин 2004: 25]. Ме ђу тим, она је то са мо у лепо ти и теч но сти сти ха, а ни ка ко у мо ти ви ма ко ји њо ме про ве ја ва ју. Рад и че ви ћ је к а о и м но г и д ру г и њ е г о ви с а в р е ме н и ц и, пе сн и к см р т и и т у г е [Деретић 1983: 316]. Чи тав ци клус По с м р т н и х п е са м а н и је био до в о љ а н да се сме сте све Ра ди че ви ће ве ми сли о смр ти. Чак и ка да пе ва о при ро ди и о љу ба ви, к а о ш т о ч и н и у пе см и Ја д на д ра г а, он не о че к и в а но з а в р ша в а са сли ком гро ба: Пла чи траво, запевај славују, / Злато моје земљица по - кри ва /.../ Ра ка ње га кри је сад и та ма, / Шта ћу ов де ја на све ту са ма! [ Ра д и чеви ћ 1993: 41]. М и к р о ко смо с пе сн и к а од с л и к а в а и п р е о в ла ђу ју ће ре ли гиј ске пред ста ве вре ме на, па су и Ра ди че ви ће ве пе сме бли ске ани мис т и ч ком и па н т е и с т и ч ком по и ма њу све т а [ Де р е т и ћ 1983: 316]. О н пор ед и дра гу с при ро дом: О, дра га ду шо, узми цве так ње жни,/он ње жан је сте као што си ти (Ту га и опо ме на), а мај ку са сун цем. Ме ђу тим, и при ро да и сва ка љу бав у ње го вим пе сма ма осу ђе не су на смрт: Не ка да сам имо јо ште јед но [сунце], / Зрак је ње гов већ одав но сед но, / Мај ци ср це у груди не би је, / Тав на зе мља њу одав на кри је /... (Мо је сун це) или: Ње ви ше не ма то је био звук / У њен кад ја уни шо би јах дом, /... (Ту га и опо ме на) [Радичевић 1993: 159]. Ипак, мр тви ни су ни ка да у пот пу но сти мр тви. Пе сник о њи ма фан та зи ра, па та ко у пе сми Бо ле сни ков уз ди сај са мрт - ник хи та у су срет сво јој љу ба ви: Алʼ је лад но, ух алʼ ми је зи ма. / Кад 2 У Швед ској се кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка раз ви ја по смрт на фо то гра фи ја, а уну тар ов о г ж а н р а с е п о ја в љу је и ф о т о г р а ф и с а њ е п р е м и н у л е д е ц е [A h r e n : ]. И код н а с је го то во исто вре ме но до шло до раз во ја фо то гра фи са ња по кој ни ка [Трајков 2011: 11 32].

29 641 ко ра чам, је лʼ ово зе мљи ца / Што лʼ шо бо ће ко ка ква гроб ни ца? / Слу шај, слу шај, је лʼ ме ко год звао? / Она, она бр же, што сам стао? [Радичевић 1993: 220]. Иа ко се Ра ди че вић у јед ном тре нут ку од ре као ро ман ти чар ских сент и м е н а т а и по ч е о д а п иш е а нг ажов ан у поез иј у, ш т о К аш ан и н с м ат р а жа ло сном стран пу ти цом његовог песни штва, он је ипак до жи вео же сто - к у к ри т и к у од с т ра не на р од н и х п р в о бо ра ц а. На и ме, Св е т о з а р М и ле т и ћ уста је про тив Ра ди че ви ће вих пе са ма пи са них за омла ди ну и чак га нази ва из дај ни ком [Кашанин 2004: 32]. Пе сник уми ре у Бе чу го ди не, а опис ње го вих по след њих тре ну та ка не сум њи во при па да кон цеп ту до - бре смр ти тога времена. Наиме, по неким из во ри ма, Ра ди че вић је из дахн уо у п ри ја т е љ ском з а г р љ а ју же не Ву к а К а ра џ и ћ а, док К а ша н и н т в р д и да је умро у пот пу ној са мо ћи и си ро ма штву, оста вљен и од књи жев них са пут ни ка и од на ро да. Тро шко ве ње го вог по гре ба покрио је кнез Михаи ло, а с а х ра н и је п ри с у с т в о в а ло св е г а не ко л и ко с рп ск и х с т у де на т а ко ји су се та да об ре ли у Бе чу [Кашанин 2004: 23]. По смрт ни оста ци Бран ка Ра д и че ви ћ а п ре не т и су на Ст раж илово т ри де це н и је на кон ње г о ве см р т и, го д и не, ш то је био повод за орган и зовање вел ике народне свечаност и. О в оме је п р е т хо д и ла ж у с т ра по ле м и к а и з ме ђу Јо в а на Јов ановић а Змаја и Ла зе Ко сти ћа, ко ји су има ли опреч на схва та ња о по смртној судбини Бранк а Ра д и че ви ћ а. Док је Зм ај з анес ен г о ру ћом н а ц и о н а л ном и де о ло г и јом же лео да у њу угра ди и Бран ко во де ло, Ко стић је сма трао да пре нос треба од ло жи ти за мир ни ја вре ме на. Мо гу ће је да је ово не сла га ње про из и- лази ло и з р ан ијег с укоба д в ојице песн ик а, који је поч ив а о на њихови м р а з л и ч и т и м п ри с т у п и ма по е т ском с т в а р а л а ш т ву и у ме т но с т и уоп ш т е. Кос т и ћ је а н г а жо в а н у по е зи ју сма т ра о вул г а ри з о в ањ ем у ме тнос т и и био је про тив сва ке вр сте ње не де м о к ра т и з а ц и је, док се Змај про сла вио као в е л и к и на р од н и пе сн и к у п ра в о п и ш у ћ и т а к ву по е зи ју. Опи си при ро де, те уза јам но бо је ње и про жи ма ње пе снич ких рас по - ло же њ а и п ри р од н и х по ја в а, нај ра зви је н и ји с у код Ђу р е Ја к ш и ћ а. Њ е г а, и з гле да, п р евише не б рине см р т и он у т ех у з б ог п р ол азнос т и н ал ази у насладама телесне љубави о којима мање или више имплицитно пева:... Ту ме не че ка аши ко ва ње / О, лак ше са мо кроз гу сто гра ње (Кроз по ноћ) [Јак шић 1968: 46]. Оно што олак ша ва Јак ши ће ву ми сао о смр ти је сте то што код ње га та на тос и ерос ве о ма че сто иду за јед но. Та ко он у пе сми Ти си би ла раз ми шља о с ла т кој с мр т и у по љу п ц у с ун ца, тј. дра ге и пози в а је да ис ко ри с т е в р е ме ов о г а ж и в о т а у м и л о в а њу: Си н и с у н це!...још си цвет и мла да. / Жи ви, сун це, да се ми лу је мо / У гро бу је сту де но и не мо [Јак шић 1968: 39].. И а ко че с т о спо м и њ е Б о г а у св о ји м с т и хо ви ма, пе сник не га ји на ду у ве зи с по смрт ном ег зи стен ци јом. То је до не кле и ло г и ч но, је р ње м у нај ве ће за до вољ с т во п ред с т а в љ а ју зема љск а у ж ивањ а, која је св а к ако било т еш ко з ам ис л ит и у посм р тној егзис т енц ији он ако ка ко ју је и нт е рп рет ирала рел иг и јска т рад иц ија којој је Ја кш и ћ п рипада о. Све тво је ле по те, / Ми ли це и сла сти, / Све што ср це хо те, / До ста ће пропа сти. / Па за то не гу би / Свог про ле ћа да не: / Већ ме гр ли, љу би, / Док нас не са хра не. (За што ме...) [Јак шић 1968: 31]. Јак ши ћу ни је пред ста вља ло

30 642 про блем ни да пе ва о на ро ду, јер и та да је он пе вао о љу ба ви: Љу бим те, љу бим, ду шо, / љу бим те ра ју мој! / А осим те бе ни ког, / До са мо на род свој. (Љу бав) [Јак шић 1968: 41]. Ипак, Ка ша нин сма тра да је на пи са ње еп ских пе са ма Јак шић пре шао ве ро ват но не због то га што их је ви ше це нио и та ко хтео, већ за то што су их ви ше це ни ли и та ко хте ли уред ниц и ча с о п и са, но ви на, и још ви ше т а да ш њи ч и т а о ц и [ К а ша н и н : 4 4]. Ка ша н и н та ко ђе п и ше за Ђу ру Ја к ш и ћа да је био и на ц и о на л и с та и со ц и- ја ли ста и п ра во сла вац и ате и ста и ре п у бли ка нац и мо нар х и ста, ка ко м у се кад сви де ло и до шло у гла ву [Кашанин 2004: 40]. Иа ко ње го ва по е зи ја з а и с т а и од с л и к а в а т а к а в бу ра н к а ра к т е р и п ла хо ви т у на ра в, с ло же но с т њ е г о в е л и ч но с т и к а о и ж и в о т н и х и з б о ра св е до ч и з а п ра в о о с ло же но с т и исто риј ског тре нут ка у ко јем је жи вео и у ко јем су ове на из глед не спо јиве и де је би ле ис т о вре ме но п ри су т не у ја в ном, по л и т и чком и и деолош ком г о в о ру. Ео ни ма удаљен од било каквог утили та ри стич ког кон цеп та умет но - сти, али и од пре да ва ња ма те ри ји и на ла же ња уто чи шта у хар мо ни ји овостра не п ри р о де, био је пе сн и к Ла з а Ко с т и ћ. Ве л и к и к ри т и ча р мо де р ног до ба и ево лу ци о ни стич ких на че ла при ме ње них на људску историју [Петро - вић 2005: 70, 72, 74], он је сти хо ве ис пи си вао ис тан ча ним осе ћа њем за од но с људ ског и б о ж а н ског, и н д и ви д у а л ног и у н и в е р з а л ног. Њ е г о в а не - у г а си в а че ж њ а з а д у хов н и м и т елесн и м у цељење м би ла је бол ни ва пај за по нов н и м у је д и њ е њ ем м и к р о ко смо с а и м а к р о ко смо с а, ко ји с у с е, и н а ни воу по је ди нач ног и на ни воу ко лек тив ног, у ње го во до ба не ка ко не по - врат но уда ља ва ли. Ко стић је и сâм био ме ђу гор љи вим иде о ло зи ма омлад и н ског по к р ет а, пол ит и чк и дел атн и к и а по ло г е т с рп с т в а. Ме ђу т и м, у по зн и м г о д и на ма код њ е г а је до ш ло до ра з о ча ра њ а у и де а ле на ц и о на л не бор бе, што га на из ве стан на чин вра ћа ре ли ги ји и цр кви чи ји је кри ти чар д у г о в р е ме на био. Св е с т а н в а р љи в о с т и и де о ло г и је п р о г р е с а и по т р е с ен до бр о в ољ н и м од у с т а ја њ ем мо де р не к ул т у р е и на у ке од исти не, он ви ше жи ви у сво јим пе сма ма не го у со би у ко јој их пи ше. Иа ко је, ка ко на во ди Ка ша н и н, на у жас позит ивис та Кос т и ћ т вр д ио да је / фа н та зи ја ис то та ко ре а л на као и ма ка к ва д руга фу н кц ија човековог мозга, ма как ва д руга по - ја ва у при ро ди... [Кашанин 2004: 67], за ње га је она за пра во би ла ре ал нија од све га ствар ног. О т о ме све до ч и ње г о ва пе сма Спо мен на Р у вар ца, посвећена успомен и на рано п рем ин улог п ријат еља Кос т у Р уварца, п исца и к њи жев ног к ри т и ча ра, по т ом к а у глед не по р о д и це и з ч и јег ок ри љ а с у иза шле че ти ри зна ме ни те личности српске културе: Иларион, Димитрије, Ко ста и Ла зар Ру ва рац. У овој пе сми Ко стић опи су је су срет са мр твим п ри ја т е љ ем и ра з г о в ор с њи ме. М и о д ра г П а в ло ви ћ сма т ра да је Ко с т и ћ ов де пот пу но раз дво јио ал фу и оме гу, по че так и крај, ко ји су ина че у Ло го су Сло ву јед но те исто, и та се раз дво је ност у пе сни ци ма мо дер них вре ме на про ду жа ва и по јачава [Павловић 1998: 37]. Одговарајући на пита ње мр твог при ја те ља о то ме ка ко је ње го ва дра га и да ли га се се ћа, пе сник му од го ва ра: Ду шев на свест јој сва је ње го ва, / а не свест те ла да ће дру гоме.... И з а в р ш н и с т и хо ви по т в р ђу ју ра с цеп о ко јем г о в о ри П а в ло ви ћ. У њи ма се пе сник за х ва љу је аве ти сво га при ја те ља јер му је от крио су шти ну

31 643 р а з д в о је но с т и у м ног и т елесног бић а а л ф е и оме г е. Ме ђу т и м, ч и т а в а сли ка ко ју опи су је де ша ва се на ме сту су сре та и пот пу ног спа ја ња фан тази је и ре ал но сти, та ко да је пи та ње да ли у овој, а по себ но у сво јим ве лик и м песм ам а, Кос т и ћ и п а к н ал ази и з г у б љ е н у це ло ви т о с т: О м у д р а смр ти, о са мрт нич ка жи ва му дро сти... [Костић 1988]. Ствар ност и уо бра зи ља, са да шњост и веч ност, пе сник ко ји па ти, али и пе сн и к ко ји с е м и р но п р е да је е с х а т о н у ко ји м у до но си ис це љу ју ћ и с у- срет, сте кли су се у јед ној од на ших нај леп ших љу бав них пе са ма, ко ју је Ла з а Ко с т и ћ на п и с а о п р ед с а м у см р т, по св е т и в ш и је (св о јој) и з г у бљ е ној љу ба ви SA N TA M A R I A DEL L A SA LU T E. По р е де ћ и је с а Њ е г о ше в ом Лу чом ми кро ко зму, Ка шанин тајну лепоте ових песама објашњава њихо - вим мо ли тве ним ду хом [Кашанин 2004: 71], ко ји иа ко ли чан и ин ди ви дуалан успе ва, бар за тра ја ња сти хо ва, да вра ти из гу бље но зна че ње уни вер - з а л ног у чо в е к у. К а о да с е с у п р о т с т а в љ а оп ш т ој г ор до с т и епо хе, Ко с т и ћ при зна је свој пад: све је то с ове гла ве са лу де... и мо ли за опро штај за вет у јућ и целог се бе веч но ст и: Зар н и је леп ше но си т лепот у, / сводова т воји х по ста ти стуб, / не го гре јућ свет ску гре хо ту, / у пе по спа лит ср це и луб, / то нут о бро ду, тру нут у пло ту, / ђа во лу је лу а вра гу дуб? / Зар ни је леп ше ве ко ват у те, / SAN TA MA RIA DEL LA SA LU TE? [Војводић 1985: 72]. И као што се вер ник у мо ли тви су сре ће с Бо гом, та ко и за Ко сти ћа стих предс т а в љ а ме с т о са с т а н к а с у м рлом Ленком Д у н ђе р ск и: А на ша де ца пе сме су мо је, / тих са ста на ка ве чи ти траг; / то се не пи ше, то се не по је, / са мо што ду шом про би је зрак. И шта би дру го мо гао овај пе сник, ви ше стру ко р ањ ен и пор а жен и л и ч ном и на р од ном с уд би ном, не г о да п ри же љ к у је смрт? Као и ње го ви пе снич ки са пут ни ци, он је за њу спре ман, али с дубо ком ве ром да ће би т и оба сја н све тло ш ћу веч но с т и, ко ју је мо г у ће ис к у- си ти са мо кроз љу бав: А кад ми до ђе да пр сне гла ва / о тог жи во та хридо вит крај, / нај леп ши сан ми по ста ће ја ва, / мој ро пац ње но: ʼЕво ме нај!ʼ / Из ни шта ви ла у сла ву слâвâ, / из без ње ни це у рај, у рај! Ла за Ко ст и ћ н и ка ко н и је мо гао да п и ше о на ро д у, да вел ича п ро лазно, да се за но си зе ма љ ск и м по бе да ма. Он је све стан да рат ни ка да не пре ста је, да ж удња за цел ином не бива у тољења на род н и м ус пе си ма, да чо век мо же би ти сло бо дан са мо из над и из ван исто риј ских ак ту ел но сти, са мо као по - је ди нац, ни ка ко у ма си и са мо кроз лич но и опит но по зна ње Исти не. На кон Ко с т и ћ а, пе сн и ц и ко нач но и не по в рат но с а х ра њу ју св о је љуба ви. У њи хо вим сти хо ви ма све је ма ње на де. Во ји слав Илић, ина че брат Д ра г у т и на И л ића, познат ог по ш ирењу сп ирит изма у Србији [ Ра д и ћ 20 09: ], пи ше Хи м н у ве ко в а ко јом о т в а ра п р о с т ор б е сконачног в р емена у ко јем оби та ва ју мр тви од вај ка да: Не знам је лʼ у сну са мо ил зби ља одла зим че сто / У чу дан пре део не ки. Ту сва ко ка зу је ме сто / Тра го ве ра зоре ња /... / На пу сту оба лу се дам. И та да по ред ме не / Мр твач ки про ла зи спро вод у не мом све ча ном хо ду, /А ма ске на ли цу но се и љу ди, де ца и же не. Ст и хо ви до но с е п и т а њ а: Ода к ле до ла з е он и? И к у да в е ч и т о г р е де / Тај спро вод с пе сма ма гро зним?, али не и из лаз из хлад не, је зо ви те и са бласне сли ке. Иако се њени актери крећу, њихова судбина је око вана у без излазу веч но сти: Ћу те ћи про ла зе они, и веч но по мра ку блу де / И од вре ме на

32 644 дав них / Бес крај ни оке ан шу ми су мор ну и хлад ну пе сму, / Хим ну ве ко ва там них [Павловић 1998: 207]. За ра з л и к у од Во ји с ла в а И л и ћ а, ко ји с е р е т ко п р е п у ш т а љу ба в н и м ма ш т а њи ма, Јо в а н Д у ч и ћ и М и ла н Ра к и ћ и з ра зи т о с у т е ле сн и и ч ул н и. К ашан и н за Д уч ића каже да је бл иж и паг ан изм у нег о хриш ћа нс т ву, којем се вра ћа тек у ка сни јим го ди на ма. Та ко ђе, он га ви ди као пе сни ка од ко га ни је дан дру ги ни је ви ше и ду бље раз ми шљао о смр ти. За ње га је она, међу т и м, би ла не г а ц и ја св р сис ход но с т и по с т о ја њ а св е т а и мо г ућ но с т и по - сто ја ња Бо га [Кашанин 2004: 235]. И ви ше од то га, Ду чић се обра ћа смр ти као из во ру све га:...над сва чим, дух људ ски са мо те бе слу ти: / Мај ку ко ја ра ђа и све тлост и се ну, и га ји сво је вр стан ан тро по ло шки пе си ми зам, имп л и ц и т но оп т у ж у ју ћ и чо в е к а з а пад ко ји је омо г у ћ ио в ла да ви н у см р т и: Сто ји људ ско ср це, та очај на ме ра / Ства ри у ко смо су. / Крај је свих ди ле ма, / Ко нац свих пи та ња и суд ба свих ве ра: / Је си ли ти са мо или те бе не ма. (Пе сме смр ти) [Дучић 1979: 117]. На т ра г у пе си м и ст и ч ког сент имента је и М илан Рак и ћ, за кога је см р т јед ин и и зл а з и з чов еков е оков анос т и и у т а м н и че но с т и [ Де р е т и ћ 1983: 451]. За раз ли ку од Ко сти ћа, он не га ји ни ка кву на ду у бе смрт ност, чак је се и у жа са ва, је р из свог ате и с т и ч ког убе ђе ња не ве ру је у мо г ућ нос т бо љег жи во та: О ако је та ко, дра ге ду ше, ако / Ви жи ви те са да за ве чи то вре ме / Не по мич не хлад не, не моћ не, и не ме, / Ваш је дру ги жи вот стра шни ји но па ко... (Дра гим по кој ни ци ма) [Ракић 1963: 74]. Сто га не чу ди што Ра кић уте ху тра жи у пу те ним на сла да ма: О шта је то што ме не ве же са да / За јед ну пут, за је дан об лик те ла, /И што ми ду ша за тре пе ри це ла, / И сва не моћ на из ди ше и па да, / Кад ме се так не јед на ру ка бе ла? (Че ка ње) [ Ра к и ћ 1963: 52]. И па к, њ е г ов пе си м и з а м ог ра н и ча в а и до ме т е љу ба в ног з а но с а, па р е зи г н и ра но пе в а Об ич н у п е с м у у ко јој о б ја в љу је њ е г ов к рај: Но, то је би ло са мо крат ко вре ме, / Па по ста до смо ту ђи јед но дру гом, / И гле да смо се у ћу та њу ду гом /... / [Ракић 1963: 59]. На т ра г у по е т и ке Ла зе Ко с т и ћ а, т е м и људ ске ра с це п ље нос т и ок ре ћу с е и Си ма П а н д у р о ви ћ и Вла д и с ла в Пе т ко ви ћ Д ис, св е до че ћ и, ме ђу т и м, не п р ек ин ут у н и т пе сн и ч ког р а з о ч а р а њ а, ко је је било т есно пов ез ано с опа да њем вере у веч ни жи вот. Де ре тић сма тра да Пандуровићева поезија пред ста вља крај њи из раз пе си ми зма епо хе [Деретић 1983: 453]. Он је и з у зе т но а н т и рел иг иоз а н, а л и у п ркос т оме и д у б о ко у п и т а н на д см и слом ко ји не на ла зи ни у жи во ту ни у смр ти. За то има ју пра во они исто рича ри к њи жев но с т и ко ји г а на зи в а ју м у че н и ком ра ц и о н а л и с т ич ке м и с л и ( Пан д у ро ви ћ). Као и Ко с т и ћ, Пан д у ро ви ћ са хра њу је д раг у, а л и за ра зл ик у од пр вог он је пре пу шта рас па да њу и тру ле жи, па је у књи жев ној кри ти ци озна чен и к а о г р о ба р љу ба ви. Њ е г о в а пе сма Мр т в а д ра г а но си в е ћ и бол не го што је онај Ла зе Ко сти ћа, јер је без на де, и ве ћи ужас не го што је онај Во ји сла ва Или ћа, јер је ли чан и са мо ње гов (Пан ду ро ви ћев): Сахра нио сам сво ју до бру дра гу /... / Она без сум ње ле жи ов де смер но, / С на да ма мо јим обо је ним смр ћу, / И не зна да је по хо дим још вер но; / А жу ти цр ви око ње се згр ћу. /... (Пан ду ро вић). Јо ван Скер лић, за ди вљен ли ком и де лом Св е т о з а ра Ма р ко ви ћ а и фа сц и н и ра н л и ч но ш ћу Ва с е Пе ла г и ћ а,

33 645 при зна вао је Пан ду ро ви ћу та ле нат, али га је, иа ко и сâм на слич ној идеоло ш кој по зи ц и ји, к ри т и кова о због песим и зма и де с т ру к т и в но с т и. Уп р кос т о ме, Па нд у р ови ћ је и зв рш ио снаж а н у т и цај на м ла де к њи жев н и ке сво г а до ба, а л и и на п ри па д н и ке к а сн и ји х г е не ра ц и ја, ме ђу ко ји ма с е на ла зио и Иво Ан дрић [Деретић 1983: 455]. Он им је био пре по зна тљив и бли зак у п ра в о з б ог т о г а ш т о је њ ег ов о о с ећ ањ е см рт и било о с ећ ањ е моде рног чо ве ка, чо ве ка чи ји свет би ва бес по врат но уру шен смр ћу дра ге осо бе. Б е з о б зи ра на ра ц и о на л но с т епо хе у ко јој с т в а ра, и Д и с о ви м св е т ом вла да ју мр тви. Свет у ко ме је и љу бав про ла зна, а при ро да ко ју мно ги вел и ча ју т р о ш на, по с т а је а в е т и њ ск а г р о б н и ца у ко јој је с а х ра њ е на св а к а на да. За Ди са жи вот је т а м н и ц а у ко јој, на л и к на с т и хо в е ко је по на в љ а на по чет ку и кра ју стро фа, вла да ци клич но вре ме, осе ћај без из ла за у ко - јем се чо век об рео без соп стве не во ље [Павловић 1998: 240]. Чак ни пе сма ко ју на сло в ља ва са Ју тар ња и д и ла не до но си н и ка к во олакшање обећано на сло вом. У њој се, као код Ко сти ћа, та на но и пре ци зно, али ипак као у ма гли су мор ног ју тра, преплићу сан и јава. Међутим, док Костић песничким пу тем у оно стра но, ви да ра не, Пе т ко ви ћ и ов де и та мо бо ра ви у ат мо - сфе ри т е ско б е, ле де не г р о б н и це и см р т и: Ко љу ба в на че ж њ а, к а о т у г а зна на / Пре ко мр тве дра ге, пре ко гро ба лед ног; /... / [Павловић 1998: 242]. У пе сми је мр тво све и сви, и пе сник: То је дав но би ло... На гру ди сам ру ке / Пре кр стио сво је /... /, и при ро да: Не ба ви ше не ма. Мо жда је пропа ло /... /, и сва би ћа: На гло одох к њи ма. Та мо ви дех ка ко / За ла зе сва би ћа, и про паст их но си /... /, и чи тав свет, а са њим и сâма смрт: И не ста пла не та и жи во ту тра га; / Из у ми ре и смрт. Ви ше не ма љу ди /... / [Павловић 1998: 242]. Дис је то ли ко по ми рен са тра гич ном суд би ном и сво јом и оп ш т е људ ском да, у п р ко с је зи в ој св е п ри с у т но с т и см р т и: Но ћ а с с у ме по хо ди ли мр тви, / Но ва гро бља и ве ко ви ста ри; / При ла зи ли к ме ни као жр тви, /... / (Нир ва на), [Павловић 1998: 248], он же ли са мо јед но нир ва ну ве чи ти сан, без све сти и са мо по зна ња: Не ма ју ви ше жи во та ни за њу / Сва ње на љу бав и мо ја стра да ња; Дре меж и су тон и но ћу и да њу. / На ма се спа ва. На ма се не са ња /... / (Уто пље не ду ше) [Павловић 1998: 244]. Ипак, о то ме да је вла да ви на смр ти и без на ђа, аве тињ ских сли ка и осећања утамничености и људског пора за би ла са мо ва пај ра ње ног чо ве - ка, жељ ног спо ко ја у за гр ља ју љу ба ви, а не смр ти, све до чи јед на од нај чув е н и ји х Д и с о ви х пе с а ма Мо ж да спа в а. По св о јој ле по т и она с е мо же ме ри т и с Ко с т и ће в ом Sa n t a Ma r ia D el la Sa lu t e. Мо ж да спа ва је мо гућност да: Из ван ства ри, илу зи ја, из ван жи во та / И с њом спа ва, не ви ђе на ње на ле по та / Мо жда жи ви и до ћи ће по сле овог сна / Мо жда спа ва са очи ма из ван сва ког зла. Но, вра ти мо се још за тре ну так до бу на шег ро ман ти зма, од но сно ње - го вој ве ро ват но нај ре чи ти јој па ра диг ми ко ју на ла зимо у животу и песниш т ву Јо в а на Јо в а но ви ћ а Зма ја. Јо в а н Јо в а но ви ћ Змај, по оце н и М и ла на К а ша н и на т в о ра ц јед не од нај спи ри ту ал ни јих пе са ма но ви је срп ске књи жев но сти От ки де се, ве - л и к и де о с т в а р а л а ш т в а по св е т ио је н а р о д у, с т а в љ ајућ и св оју поезију у с л у ж бу р а з л и ч и т и м ви до ви ма д ру ш т в е ног а н г а ж ма на [ К а ша н и н :

34 646 56; Јо ва но вић 1993: 322]. Због ово га је, као што смо већ спо ме ну ли, био у с у ко бу с Ла з ом Ко с т и ћем, ко ји је д у б о ко по ш т о в а о њ е г о в е ра не ра до ве и ду бо ко пре зи рао оно у шта се Зма је ва по е зи ја ка сније претворила. Опису јућ и овај п реображај, Кашан и н каже да је Змајева т рајна а мбиц ија, која је, на ње го ву и на шу ште ту стал но ра сла, би ла да по ста не, не ве ли ки пе сник, не го на род ни пе сник. За оства ре ње те те жње он се удва рао го мил и, вођама, дец и, ом ла д и н и, ко м у на ри ма, бор ц и ма за спа љи ва ње м р т ва ца, на за ре ни ма, пред ла гао је да се оцу Све то за ра Мар ко ви ћа чи зма ру Стеви, по д и г не спо ме н и к, пе ва о о чоба н има, г уш чарима, бабама, бе рберима, Ц и г а н и ма, о по т к р е си в а њу д у до в а, п и с а о оде ч у т у ри, ц р в е ном но с у, ке - чи ги, ди му по стао је је дан од нај ве ћих де ма го га што га је ви део срп ски на род [Кашанин 2004: 57]. Ипак, у пребогатом Змајевом опусу има песама и духовних, и љубав них, и срећ них, и ту жних и тра гич них. Смрт је ње го ва те ма оно ли ко ко л и ко је т о т е ма и д ру г и х с а в р е ме н и к а и пе сн и ч к и х с а п у т н и к а. С а х ранив ши у крат ком вре мен ском пе ри о ду сво је пе то ро де це и же ну, он се у пе сма ма пре пу шта час же љи за по нов ним су сре том: Све што да ље вре - ме хи ти, / Све се већ ма про шлост гр ли, / Све се већ ма мо ји мр тви / Ме ни ч и не не у м р л и. ( Ђу л и ћ и у в еоц и I ), ч а с по т п у ном б е з н а ђу: То не, п а д а мр тва на да / У на ру че мр твом Бо гу, / Из у мр ло што је мо гло, / Са мо бо ли још не мо гу./ (Ђу ли ћи уве о ци VI II) [Јовановић 1993: 201, 212]. Ме ђу тим, док Ко стић са ња о су сре ту с мр твом дра гом, а Пан ду ро вић је ко нач но с а х ра њу је по сма т ра ју ћ и ра спадањ е њ еног т е ла, Змај и де ко ра к да љ е он с е, з б ог не сно ш љи в о с т и с л и ке т ру љ е њ а и п р о па с т и, од л у ч у је да, ма к а р и са мо ми са о но, пре да те ло сво је љу ба ви ог њу: У гроб, у гроб спу шта ју је. / Жи вот мој, и мо је све. / Стра шан је тај цр ни ам бис, / Са мо у гроб, у гроб не! / Па зар ја да пр ви ба цим / Ша ку зе мље на њен лес! / Ру ка ми се на траг тр за, / Тај оби чај ку је бес. / Ох, што ни смо са да он де / Где је ʼдивљиʼ оби чај; / Ме сто гро ба кроз ло ма чу / Јур не пла мен, си не сјај. / Ја бих сме ло пот па лио / Тај жр тве ник, одар њен, / Да тру ле жу, да гњи ле жу / От мем плен. (Ђу ли ћи уве о ци XV) [Јовановић 1993: 222]. И т а ко нас т а је пе сн и ч к и ма н и фес т к ре ма ц и о н и с т и ч ког по к ре т а, због ко г а с е Јо в а н Јо в а но ви ћ Змај сма т ра п и о н и р ом к р е ма ц и о н и с т и ч ке и де је у Ср би ји и де је ко ја је мо ж да нај ек сп л и ц и т н и је све до ч и ла о у н у т ра ш њој се к у ла ри за ц и ји к ул т у ре [ Па ви ћеви ћ 20 06; Ver der y 1999]. За п ра во, на с та ју две пе сме два Ђу ли ћа уве о ка, од ко јих је је дан, као што смо ви де ли, био ли чан и пре пун пе сни ко вог бо ла, ту ге, ре зиг на ци је, док је дру ги у пот пуно с т и п ри па да о Зма је в ој а н г а жо в а ној по е зи ји: Гр о б је т ру ле ж, он не уме / Бр зо пе по ства рат / Ту смо бли зу кад ће мр тве / Жи ви огањ зга рат. /Ако та да бу дем имо / Жи вих при ја те ља, / Се ти ће се мо јих ти јо / Про шапт а н и х же љ а. / Ло ма ч у ће ра з бу к т а т и / Да г о ри по ш т е но, / С а г о р е ће т е ло мо је, / Са го рет и ње но. / Са то пло том увис ле ти / Што се не пе пе ли, / Што оста не, жа ра при ма, / Ви ше се не де ли. (Ђу ли ћи уве о ци XVII) [Јовановић 1993: 287]. Крај 19. ве ка до но си смрт ого ље ну и ли ше ну сва ког сми сла. Не ма ви ше уви ја ња, не ма лир ских ме та фо ра, не ма еп ских слика херојског уми-

35 ра ња, не ма на де, и за то је бо ље те ло уни шти ти, што бр же га укло ни ти, са чу вати лепу успомену која неће бити нарушена сабласним сликама подз ем не г о з б е. У не по с т о ја њу, у н и ш т а ви л у, не ма ви ше де љ е њ а, не ма у н у- т р а ш њи х р а зд ир ањ а и к ид ањ а, нем а н и че г а, п а н и чо в е к а, н и ко смо с а ко ји је у ње му, за ње га и због ње га ство рен. Но ви ми ле ни јум срп ски песни ци до че ку ју без мно го на де. Но ви п ра в а ц у к њи жев но с т и з а по ч и њ е уо ч и Пр в ог св е т ског ра т а и ње г о ви м но си о ц и ма се сма т ра ју п ри па д н и ц и М ла де Б о сне. Ку р с на ко јем с е р а з ви ја мо де р н а с рп ск а к њи же в но с т н и је с е с у ш т и н ск и п р о ме н ио у од но су на тен ден ци је прет ход ног пе ри о да [О то ме видeти: Ше а то вић Дими три је вић 2011; Пет ко вић 2007] пе снич ки свет је свет без Бо га, опу стошен и п ра з а н. У њ е м у, к а о ком пен з а ц и ја фи г у ри ра св о је в р сна ко см и ч к а ре ли ги ја и бла гост ко смич ке љу ба ви [Деретић 1983: 509]. Пре ма Де ре - т и ће в ој оце н и, у ов ом пе ри о д у до ла зи до де с а к ра л и з а ц и је с т в а ра лач ког ч и на, а у к њи жев на де ла п ро д и ру н и ск и, п ри зем н и, ба на л н и ви до ви ж и- во та. Све мо же по ста ти пред ме том по е зи је и про зе... [Деретић 1983: 658]. С д ру г е с т ра не, на ш и к њи жев н и ц и у гле да ју с е на ев р опске, п рв енс т в ено фра нц у ске к њижевне у зоре и п рих ват ају к ул т ле пог, т е ж њу ка фор ма л ном са в р шен с т ву и е с т ет из а м. И к њижевно с т и це ло к у п н и д ру ш т ве н и ж и во т п ре у зи ма ју и до дат но ра з ви ја ју кон т ро ве р зе п ре т ход ног ве ка, т е се ч и та ва к ул т у ра г ра д и на су п ро т н и м т ен ден ц и ја ма као ш т о су ко смо по л и т и за м и српско ро дољубље, европејство и народ ни дух, индивидуализам и нацио - нализам, пе си ми зам и ак ти ви стич ки оп ти ми зам [Деретић 1983: 432]. До - ла зе ћа исто риј ска ис кушења само су по твр ди ла пра вац ду хов ног пре о бража ја хри ш ћ а н ске ц и ви л и зац ије, мада се може рећ и да су зах ваљујућ и т ом п р е о бра ж а ју и би ла мо г у ћ а. ЗА Х ВА Л НО СТ 647 Овај рад ре зул тат је про јек та бр под на зи вом Стра те ги је иден ти те та: са вре ме на култура и религиозност, који се реализује у Етно - г ра ф ском и нс т и т у т у СА Н У, а фи на н си ра М и н и с т ар с т в о п р о све т е, на у ке и т ех но ло ш ког ра з в о ја Ре п у бл и ке Ср би је. Ц И Т И РА Н И И ЗВОРИ И Л И Т Е РА Т У РА Вој во дић, Ра до слав /прир./ (1985). С р п с ко љу б а в н о п е с н и ш т в о. К ру ше в а ц: Н а п р е д а к. Де ре тић, Јо ван (1983). Ис т о р и ја с р п с ке к њи ж е в н о с т и. Б е о г р а д: Но л и т. Ди га, Жак (2007). Кул тур ни жи вот у Евро пи на пре ла зу из 19. у 20. век. Б еог ра д: Дер ет а. Ду чић, Јо ван (1979). Пе с м е. Б е о г р а д: С ло в о љу б в е. З б о р н и к п р а в и л а, у р е д а б а и н а р е д а б а Ар х и је р е ј с ко г с а б о р а п р а в о с л а в н е с р п с ке ц р кв е у Кра ље в и н и Ср б и ји: (од го д и не) (1900). При ре ди ли Тод. Пет ко вић и Чед о м и љ М и т р о в и ћ. Б е о г р а д: А р х и је р е ј с к и с а б о р. Јак шић, Ђу ра (1968). Пе с м е. Бе о град: Рад. Јованови ћ, Јо ва н Змај (1875). О спа љи ва њу м р т ва ца. Орао: ве л и к и и л у с т ро ва ни ка ле н дар. Но ви Сад, I,

36 648 Ка ша нин, Ми лан (2004). С удб ин е и људ и. Ог л ед и о с р п с к и м п е с н и ц и м а. Б е о г р а д: З а в од за уџ бе ни ке и на став на сред ства. Ко стић, Ла за (1988). Спо мен на Ру вар ца. Збор ник Mатице срп ске за књи жев ност и је з и к, XXXVI, 2/1988: М а к у љ е в и ћ, Не н а д ( ). Ум е т н о с т и н а ц и о н а л н а и д е ја у X I X в е к у. Б е о г р а д: З а в од з а у џ б е н и ке и н а с т а в н а с р ед с т в а. П а в и ћ ев и ћ, А л е к с а н д р а ( ).,, Д р у ш т в о О г а њ з а с п а љ и в а њ е м р т в а ц а у Б е о г р а д у Раз вој, иде је и сим бо ли. Гла сник Ет но граф ског ин сти ту та СА НУ LIV: Па ви ће ви ћ, А лек са н д ра (2011). Ж и в а де ла м р т ви х т е ла. См р т и р е л и г и ја на ц и је у Ср би ји 19. ве ка, Гл а с н и к Е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а С А Н У LIX (1) Бе о град, Па ви ће вић, Алек сан дра (2016 ). Пламена тела. Спа љи ва ње мр твих у Ср би ји. Од па ганс ко г р и т у а л а д о м о д е р н е к р ем а ц ије. Б еог р а д : Ет н о г р а ф с к и и н с т и т у т и C L IO, По себ на из да ња, вол. 86. Па вло вић, Ми о драг (1998). Ан т о л о г и ја с р п с ко г п е с н и ш т в а. Б е о г р а д: П р о св е т а. Пе т ко в и ћ, Но в и ц а ( ). С а в р е ме н а по е з и ја и н а ц и о н а л н а к у л т у р а. у : Но в и ц а Пе т ко - вић, Сло вен ске пче ле у Гра ча ни ци. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке, Пе тро вић, Алек сан дар (2005). Ана ло г и ја и е н т ро п и ја. Ф и ло зо ф и ја п р и ро де и ха р мо н и је Ла зе Ко сти ћа и Ко сте Сто ја но ви ћа. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Ра дић, Рaдмила (2009). На р о д н а в е р о в а њ а, р е л и г и ја и с п и р и т и з а м у с р п с ком д р у ш т в у 19. и у пр вој по ло ви ни 20. ве ка. Б е о г р а д: И н с т и т у т з а но в и ју и с т о р и ју С р би је. Ра ди че вић, Бран ко (1993). Пе с м е. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Ра кић, Ми лан (1963). Пе с м е. Бе о град: Рад. С л и је п че в и ћ, Ђ о ко (19 91). Ис т о р и ја С р п с ке п р а в о с л а в н е ц р кв е. I I, Од по чет ка 19. ве ка до кра ја Дру гог свет ског ра та, Б е о г р а д: БИ Г З. Ти мо т и је ви ћ, М и р о с ла в (20 05). Ва с п и т а њ е емо ц и ја и уо б л и ча в а њ е мо де р ног г р а ђа н ског иден ти те та код Ср ба. Го ди шњак за дру ште ну исто ри ју 1 3: Тр ај ков, Ја см и на (2011). По см р тне ф от ог р афије и з Завичајног м уз еја у Јаг од ин и. Гла сник Е т н о г р а ф с ко г м у з е ја 75: Фо тић, Алек сан дар (2005). Из ме ђу за ко на и ње го ве при ме не. у: Алек сан дар Фо тић (прир.), Пр и в а тн и ж ив о т у с р пс к и м з ем љ а м а у о с в и т м о д е р н о г д о б а, Б е о г р а д: Clio, Ahren, Eva (2009). Mo der nity and the Body. Swe den Uni ver sity Roc he ster Press. Bruks, Pi ter (2000). Te lo i pri po ve da nje (prev. B. Mi la di nov). Reč: ča so pis za knji žev nost, kultu ru i druš tve na pi ta nja, 57: Ve r de r y, K at he r i ne (1999). Po li t i c al Li ve s of D e a d Bo di e s, Re b u r ial a n d Po st so ci a li st Ch a n ge. New York: Co lum bia Uni ver sity Press. Wa l t e r, To ny (19 96 ). S e c u l a r i z a t io n. I n : L a u n g a n i, P it t u, D e a t h a n d B e r e a v e m e n t а c r o s s t h e C u l t u r e s. Lon don GBR: Ro u tled ge, Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Ше а т о ви ћ Д и м и т ри је ви ћ, Св е тл а на (2011). Ро ма н т и ча р ск и пе сн и ц и и по с ле р ат на с рп ск а по е зи ја. До ступ но на: mia.edu / /. Приступљено: Pa n d u r o v ić, Si m a. До с т у п но н а : ht t p: //r i z n i c a s r p s k a. n e t / k nji z e v n o s t /i n d ex.ph p? t o pic = При сту пље но:

37 649 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R HE RALDS AND WIT NES SES PO ETS OF SER BIAN RO MAN TI CISM BET WE EN RE LI GION OF THE NA TION AND LOSS OF FA ITH by A L E K SA N DR A PA V I Ć E V IĆ The In sti tu te of et hno graphy SA SA Knez Mi ha i lo va 36, Bel gra de, Ser bia а le k s a nd r a.p a v i c e v e i. s a nu. a c. r s SU M M A RY: Id e a s of E n l ig ht e m e nt, n a t i o n a l r o m a n t i c i s m a n d t r a n sfo r m a t io n of ge o p o l i t i c a l si t u a t io n o n t he Ba l k a n s, we r e c u l t u r a l a nd h i s t o r i c a l c o n t ex t i n wh ich b a s e s of mo dern Ser bian sta te was esta blis hed. That was the ti me of in ten si ve so cial chan ge d i r e c t e d t o w a r d s b u i l d i n g i n s t i t u t i o n a l i n f r a s t r u c t u r e a s wel l a s t ow a r d s t r a nsfo rm i n g t r a d i t i o nal, ob so le t e fol k cu st om s a nd ha bit s. Po or con d i t ion of Se r bia n O r t ho dox Chu rch and do mi na tion of re li gi o us world vi ews among pe o ple we re con si de red to be the most se ri o us ob stac les in cre a ting mo dern sta te. Thus, gre at num ber of in te lec tu als we re an - t icler ic a l a nd p r o mo t e d l i b e r a l a nd s e c u l a r i z e d s o c i a l o r g a n i z a t io n. O n t he ot he r h a nd, the who le epoch was characterized by strong antiscientistic orientation which was expre - s e d t h r ou g h d eve lo pi ng of d i f fe r e nt m i s t i c a l, a l t e r n a t i ve, ne o p ag a n c u lt s. Sp ecif ic for ou r re gion was so cal led re li gion of the na tion which ap pe a red as sub sti tu tion for loss of e s h a t o lo g i c a l p e r s p e c t i ve i n l i fe of C h r i s t ia n c i v i l i z a t io n. Po e t s of Se r bia n r o m a n t i c i s m we re he ralds and wit nes ses of this ci vi li za tion turn. The ir po e try can be ob ser ved as re flex and an no un ce ment of se cu la ri za tion in Ser bian so ci ety. In this pa per, we analyzed the ir wri tings abo ut de ath, lo ve, ho pe, na tu re and na tion. K EY WOR DS: ro ma n t i cism, re l i g ion of t he na t ion, po e t r y, Br a n ko R a d i če v ić, Đ u r a Ja k šić, L a z a Ko s t ić, Jo va n Jo va no v ić Z m aj, s e c u l a r i z a t io n

38

39 UDC 783(=163.41):371 UDC (497.11)( Sremski Karlovci) ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СРП СКО Н А РОД НО Ц Р К ВЕ НО ПО ЈА ЊЕ У СЛА ВУ БО ГА И У СЛУ ЖБИ ЕТ НО СА ВЕ СН А П Е НО s a r a. k a si a n m a i l.c o m И ВА Н А ВЕ СИ Ћ d i s t i n t o _ d i f fe r e n t y a h o o.c o m Му з и ко ло ш к и и н с т и т у т СА Н У К не з М и х а и ло в а 36, Б е о г р а д, С р би ја СА ЖЕТАК: У фокусу рада је преиспитивање стереотипа о аутентичној српској црквеној музици, као особитом изразу српске народне по бо - ж но с т и. Ук р ш т а њ е м ис т о ри ј ск и х ч и њ е н и ц а и к ри т и ч к и м и ш ч ит а в ањ е м н а р а т и в а о н а с т а н к у т з в. ф ру ш ко г о р ског, к а р ло в ач ког, од но сно н а р од ног цр кве ног по ја ња у вре ме кар ло вач ког ми тро по ли та Сте фана Стра тими ро - ви ћ а, д а т о је но в о т у м а че њ е у в р е же ног с т а в а о с рп ској м у зи ч кој р е ф о р м и на пре ла зу из 18. у 19. сто ле ће и ње ним глав ним но си о ци ма. Ука за но је да је кон с т ру к ц и ја с рп ске по јач ке т ра д и ц и је би ла и н и ц и ра на д ист а н ц ирањ ем од вла да ју ћег грч ког по ја ња на бо го слу же њи ма Срп ске цр кве, те да је као па нда н ви з а нт и јском г рчком м узи чком п р едању, и у ск лад у с в ладају ћом на ци о нал ном идеологијом, требало васпоставити мит о древном фрушко - гор ском кар ло вач ком по ја њу чи ји су твор ци Ср би. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: кар ло вач ко цр кве но по ја ње, Фру шка го ра, кар ло - вачки ми тро полит Стефан Стратимировић, национална идеологија, на - род на цр ква, срп ска ве ра Го д и не на д ле ж н и а р х и је р еј К а р ло в ач ке м и т р опол ије С т ефа н Ст ра т и м и р о ви ћ и њ е г ов в е р н и с а ра д н и к, ко ви љ ск и а р х и ма н д ри т Јо в а н Ра ји ћ, з а јед н и ч к и су с а ч и н и л и на с т а в н и п ла н з а к ар лов ачко к л ирик а лно у чи ли ште и п ра ви л ник о ње го вом у н у т ра шњем у ре ђењу. Међу у п у тствима о од но с у п р о фе с о ра и у че н и к а п р е ма б о г о с л у же њу, би ла с у и она ко ја с у се т и ца ла до след ног п ри д р жа ва ња бо г о сл у жбе ног т и п и ка, у з за х т ев да се за певн ицом у ц рк ви мора п рави лно ч ит а т и и по ја т и без за м у ц к и ва ња. За ста ра ње о бла го ље п и ју би ли су у под јед на кој ме ри сви од го вор ни, с тим

40 652 да је на гла ше но да у пра знич ним и не дељ ним слу жба ма има ју по ја ти уче - н и ц и ко ји т о нај бо ље зна ју. У п ра ви л н и к у се на ш ла и на по ме на с ко јом су сас т а в љ ач и нед во см и сле но по к а з а л и не т р пе љи во с т п ре ма не на р од н и м стра ним на пе ви ма. У до ку мен ту, на и ме, сто ји да се у бо го слу же ње ника ко не уво ди ту ђе, не при стој но по ја ње [Гавриловић 1984: 42]. Ви ше стру ки су раз ло зи због ко јих је пр ви чо век Кар ло вач ке ми тро - по ли је на сто јао да у Срп ској цр кви све бу де срп ско. Но је дан од за си гурно к љу ч н и х мо т и в а ко ји ма с е ру ко в о д ио је с т е би ла з а м и с а о о на р од ној цр кви и на род ној ве ри коју је у ондашњим сложеним политичким прил ик а м а т р е б ало по п у л а ри з о в а т и, и ко јој је, и з ме ђу о с т а лог, т р е б а ло д а до при не се и пе ва на мо ли тва ко јом се Ср би Бо гу обра ћа ју. У т ум аче њу у ло г е ко ју је у по н а р од њ а в а њу б о г о с л у же њ а в ећ н а кра ју 18. ве ка има ло цр кве но по ја ње и, vi ce ver sa, о то ме ка ко је по ја ње, ко је је на касновиза нт ијск и м г рчк и м осно ва ма по н и к ло у Срп ској ц р к ви, до би ло ста л ни епи тет на родно, осврн уће мо се нај пре на по ст у ла те срп ског ба р ок ног ис т о ри зма, ко је с у нај е ви ден т н и је до ш л и до и з ра ж а ја у ц р к в е - ном сл и кар с т ву. Про г ра м и фрескоп иса, и коноп иса, ка о и ра зл ич ит е врс т е г ра фи ч к и х де ла и з 18. с т о ле ћ а ја сно по к а з у ју да је на ц и о на л но о с е ћ а њ е Ср ба, и пре ве ка национализ (а)ма, однело превагу над исконским увере - њем о п рипа днос т и јед и нс т веној васељенској п равославној пород иц и и л и, сход но Н и кеј ско -ца ри г ра дском Си мв ол у в ер е, једној, св ет ој, с аб орној и а по с т ол ској ц р к ви. До да на с у на шој с р е д и н и, под јед на ко и у на у ч н и м и у ц рк в ен и м к руг овима, п рис ут а н пог р еша н с т ер еот и п о с амосв ојном срп ском на род ном цр кве ном по ја њу на ста лом у до ба ми тро по ли та Сте - фа на Ст ра т и м и ро ви ћа ра све тл и ће мо у з по моћ, с јед не с т ране, конк ре тн и х по ка за те ља о с та њу у с рп ској по јач кој п ра к си из д ру ге по ло ви не 18. и п р ве половине 19. с т олећа, и, с д руг е с т ране, в ла да ју ћ и х т ен ден ц и ја усме ре н и х на ми то ло гизо вање и конструисање српске по јач ке ва ри јан те, чи ја се из - у з е т но с т до в о д и ла у в е з у с а, к а ко с е г о в о ри ло, о с о б е н и м с рп ск и м мо л и- тве ним ду хом ко ји ју је из не дрио. * * * И з д уг от рај ног п р о це с а на ц и о на л и з о в а њ а ве р е 1, ко ји је у г ра н и ца ма право слав не екумене препознат још у сред њем ве ку, и Ср би су у пред ве - чер је борбе за на ц и о на л н у д р жа ву у ш л и с не у п и т ном свеш ћу о сопст веном са кра ли зо ва ном ет но су. Еклисијално утемељење у есхатолошкој стварно - с т и је на п ра во сла в ном Ис т о к у, под у п л и вом за па д ног т е о ло ш ког у т и ца ја, уз ми ца ло пред све до ми нант ни јом тен ден ци јом ра ци о на ли зо ва ња исто - рије, с ја сн и м ц иљ ем да с е H ist or ia D iv in a, H i st o r ia E c cle si a st i ca и H i st o r ia Hu ma na под врг ну из у ча ва њу по истим пра ви ли ма и по ве жу у јед ну це лину Hi sto ria Uni ver sa lis [Тимотијевић 2002: 115]. У сло же ним исто риј ским усло ви ма у ко ји ма су се на кон Ау стриј ско - тур ског ра та на шли Ср би мигран ти, из ло же ни до бро организованој и агре сив ној про зе лит ској про па- 1 О иде о ло шкој под ло зи овог фе но ме на ви де ти: [Острогорски 1970: ; C h ar an i s 1976; Бог да но вић 1975; Шме ман и 1997].

41 653 ган ди, с јед не ст ране, и из п равославног све то о тач ког п ре да ња, ис ко ре ње ној ру ској богослов ској уче но сти [Флоровски 1997], српски верско -политички, ујед но и кул ту ро ло шки про грам кре и ран је у скла ду с основ ним прем и са ма т зв. ба рок ног ис то ри зма, п ро к ла мо ва ног у де л у Il Reg no de gli Sla vi (Кра љев ство Сло ве на) Ма вра Ор би ни ја и Хро ни ка ма гро фа Ге ор ги ја Бранко ви ћа. Исто риј ска ре ал ност из ко је су иш че зле по ли тич ке гра ни це средњо ве ковне српске државе није, наиме, до жи вља ва на као од лу чу ју ћа пре - п р е к а з а о с т в а р е њ е по новног јед и нс т в а сви х С рб а. Н ап р от и в, ц рк в ен а св е с т о ју рисд и кц и јској в л ас т и, која је о бух в ат ал а п р ос т о р о бнов љ ене Пећ ке па т ри јар ши је, и ба рок на ви зи ја о об но ви срп ског цар ства оста ла је на сна зи и на кон ш т о с у в е ков на ог њи ш т а на п у с т и л и с а м и ц р к в е н и п р в а ц и [Самарџић 1968; Са мар џић 1986: 24 28]. По ла г а њ е п ра в а на по л и т и ч к у и ц р к в е н у с а мо с т а л но с т Ср ба на т е - ри то ри ји уз гра ни цу Хаб збур шке мо нар хи је већ је кра јем 17, а по том још и з ра зи т и је у на р ед ном с т о ле ћу, би в а ло и л у с т р о в а но к а ко п и с а ном р еч ју [Павић 1970; Ер чић 1980: 249, ], та ко и де ли ма ли ков не умет но сти. Следе ћ и б а р ок но с х в а т а њ е о је д и н с т ву не б а и з е м љ е, н а ру ч и о ц и де л а сла л и су и но сла в н и м в ла да ри ма по ру к у о ва н ред ном зна ча ју не ма њи ћ ког цар ства, ко је је због све то род них вла да ра сте кло свој не бе ски екви валент 2. Пр о с ла в љ а њ е на ц и о на л н и х св е т и т е љ а је у б о г о с ло в љу у с л и ц и ста вље но при мар но у слу жбу про мо ви са ња би о ло шког иден ти те та, ре флект у ју ћ и ис т о вре ме но и ре ше нос т п ред с та в н и ка с рп ске ц р к ве не ел и т е да се укљу че у дру ги кул тур ни и ци ви ли за циј ски код, ко ји с древ ним па трис т и ч к и м и р о меј ск и м х ри ш ћ а н ск и м на с ле ђем в е ко ви ма у на з а д н и је био у с а гла сју. С т и м у в е зи је па ра д и г ма т и ч на Ис т о р и ја ра з н и х с л о ве н с к и х н а ро да, нај па че Бол гар, Хор ва тов и Сер бов ко ви љ ског а р х и ма н д ри т а и пр вог срп ског исто ри ча ра Јо ва на Ра ји ћа [I I II том 1794, IV том 1795], у којој је до та да ш њи кон цеп т ба рок ног ве р ско -по л и т и ч ког п ро г ра ма го то во п ревазиђен на т ај нач и н ш т о у фок усу више н ије било је д и н с т во не беског и з е ма љ ског ца р с т в а, в ећ је а к це нат с т а в љ ен п р е в а сходно на з ема љ ск у ра ван. Уче ни ар хи ман дрит је, про у ча ва ју ћи из во ре и оно вре ме ну ли те - рат у ру, нап и са о п р ву ис т о ри ју Ју ж н и х Сло ве на с не ск ри ве н и м о с е ћ а њем крв не срод ности и намером да нагласи сличности у повести ма ју жносло - вен ск и х на ро да. Но ва пер цепц ија н ије засметала н и м ит ропол ит у Стефан у 2 По зна то је, на и ме, да је већ из бе гли па три јарх Ар се ни је III Чар но је вић ан га жо вао зван и ч ног ис т о ри о г ра фа б еч ког д в ора П ав ла Р ит ера Вит ез овић а да нап и ше дело Ser bia illustratа, у ко је м је с в е т и т е љ е с р п с ко г а р о д а т р е б а л о д а п р ед с т а в и п р в е н с т в е н о у с в ет л ос т и њихо в и х историјских заслуга. Бакрорезно издање Витезовићеве Стематографије израђе но по нал о г у А р с е н и ја I V Јо в а н о в и ћ а, п р ед с т а в љ а л о је п р в и о ф и ц и ја л н и м а н и ф е с т С р п с ке ц р к в е у кој е м ј е с в е т и т е љ с к и хо р S e r b i a s a n c t a с т а в љ е н у ф у н к ц и ј у а п ол ог иј е и д еј е о с в е т о м срп ском цар ству Ser bia sac ra, ко је се у иде ал ном сми слу по ду да ра с те ри то ри јом Пећ ке п а т р и ја р ш и је, н а ч и ј у је ј у р и с д и к ц и ј у п р е т е н д о в а о д р у г и и з б е г л и с р п с к и в е р с к и п о г л а в а р [Давидов 1972; Ти мо ти је вић 2002: 115]. Ва жно је на гла си ти и чи ње ни цу да су сво ју по зиц и ј у у с р п с ко м с в е т и т е љ с ко м с а б о р у д о б и л и ц а р Д у ш а н, је д и н и н е к а н о н и з о в а н и в л а д а р и з д и н а с т и је Не м ањић а, к р о з ч ији с е л и к н ајб ољ е м ан и ф е с т о в а л а ис т о ри ј ск а д и мен зи ја з л а т ног до ба, а л и и а к т е ри об но ве с ред њо ве ков ног и де а ла по п у т Ар се н и ја I I I Чар но је ви ћа, Ви кен т и ја Јов а но ви ћ а, ко ји су бил и носиоц и и ве рског и пол и т и ч ког по гла в ар с т в а ме ђу п р е ко д у на в ск и м Ср би ма [Ерчић 1980: ].

42 654 Стра ти ми ро ви ћу. На про тив. На ње го ву су ге сти ју ли ко ви срп ских средњ о в е ков н и х в ла да ра у да т ој к њи зи би л и с у п р ед с т а в љ е н и у ца р ском одје ја н и ј у, д а к ле, б е з св е т и т е љ ск и х о р е о л а и мо н а ш к и х ри з а у ко ји м а је в е ћ и н а скон ч а л а ж и в о т [ Мед а кови ћ 1971: 82 83, 20 9]. Ист иц ањ е у лог е све тих вла да ра у зе маљ ској по ве сти и по рет ку био је очи гле дан знак да је на ци о нал ни исто риј ски иден ти тет узи мао пре ва гу над вер ским идент и т е т ом, п р е ц и зн и је р е че но, по св е ћ и в а на м у је в е ћ а па ж њ а ча к и у уско ц р к ве ним к ру го ви ма [Самарџи ћ 1976: 57 59], по што су исте тен ден ци је већ у в е л и ко би ле п ри с у т не ме ђу п р о з а па д но ори јен т и с а н и м на п р ед н и м п р ед с т а в н и ц и ма г ра ђа н ске к ла с е 3. Под упли вом ак ту ел них исто риј ских то ко ва на кон Велике сеобе вршене су ин тер вен ци је и у са мом, ве ко ви ма уна зад уста но вље ном, ли тур гичком по р е т к у у К а р ло в ач кој м и т р о по л и ји 4. Је да н од п ри ме ра з а до в о љ е њ а ак ту ел них по тре ба је сте на ста нак по себ не мо ли тве срп ским све ти те љима ко ји с у дож ив љ ав ан и к а о з ас т у пн иц и св ог на ц и о на п р ед п р е с т о лом Твор ца 5. Де чан ск и арх иђакон Јован Георг ијеви ћ, потоњи вршачк и еп ископ, на по с ле т к у и к а р ло в ач к и м и т р о по л и т 6, нај п р е је с а с т а вио по х в а л не с т и- хо в е р одон аче л н и ц и м а и ч л а но ви ма св е т о р од н и х с рпск и х д ин ас т ија, а по т ом је уо б л и ч ио т зв. оп ш т у с т и х и ру с рп ск и м св е т и т е љи ма, ч и је ће с е издвојене сл ужбе на ћи и у но вом ти пу бо го сл ужбе ног зборника под називом 3 Н ац ион а лн и р а зв ит а к С рб а у Ау с т р и јс кој м он а рх ији д об и о ј е з ам а х н ако н ш т о ј е Јо с и ф I I г о д и н е п р о г л а с и о в е р с к у т о л е р а н ц и ј у и г р а ђ а н с к у р а в н о п р а в н о с т. О т в а р а њ е основ них и сред њих срп ских шко ла, осни ва ње пр ве ћи рил ске штам па ри је (1796) у ко јој су ш т а м па не с рп ске к њи г е, по к р е т а њ е не ко л и ко но ви на (Се р б с к и ја но в и н и, С л а ве но - се р б с к и ја в је д о м о с т и, Но в и н е с е р б с ке), све је то тре ба ло да под стак не љу бов к оте че ству, рев ност к бла го че стју и то пло је же ла ни је к про све шче ни ју ро да на ше го [Крестић 2013: 38]. 4 П р е м а моде л у Д у х о в н о г р е г у л а м е н т а п р о г р а м ског т е к с т а ру ске р е ф о р м а ц и је ко ји м је цр ква под ре ђе на др жа ви, и у цр кве ну прак су у Кар ло вач кој ми тро по ли ји су, по чев од Цир - ку ла ра па три јар ха Ар се ни ја IV, пре ко слич них тек сто ва ми три по ли та Ви кен ти ја Јо ва но ви - ћа, Мој си ја Пе тро ви ћа и Па вла Не на до ви ћа, уве де не кон зи сто ри је и дру ге прав но -ад ми ни - с т р а т и в н е т в о р е в и н е з а п а д н е к а з у и с т и ке, к а о с в е о бу х в а т н и р е г у л а т о р и ц р к в е н о г ж и в о т а, бо го слу же ња, па и на род ног ве ков но пре дањ ског бла га [Костић 1952: 63; Јев тић 2010: 8 9; Ву ка ши но вић 2008]. На ци о на ли зо ва ње ли ту р гич ког об ре да би ло је вид но у уво ђе њу по ме - н а с р п с к и х с в е т и т е љ а у с л у ж бу п р о с ко м и д и је. П р е м д а с у у б о г о с л у же њу ко р и ш ћ е н е р у с ке ц р к в е н е к њи г е, в р л о р а н о с у у л и т у р г и ч к у п р а к с у у н о ш е н е и н т е р п о л а ц и је п о м е н и и м е н а с р п с к и х с в е т и х, н а м е с т о р у с к и х л о к а л н и х с в е т и т е љ а. О в а п о ја в а в р е м е н о м је д о в е л а и д о н е п р е д а њ с ко г с л и к а н о г п р о г р а м а ц р к в ен о г е н т е р и је р а, ко н к р е т н о у о л т а р с ко м п р о с т о р у. С р ед њ о в е ков н а п р а к с а с ход н о ко јој с у с е н а о л т а р с к и м з и д о в и м а у з н ај п о з н а т и је а р х и је р е - је Ц р к в е о с л и к а в а л и л и ко в и и с к љу ч и в о с р п с к и х а р х и је р е ја, у е п о х и б а р о к а је е в о л у и р а л а, п а је б р ој л иков а зн а т но п р о ш и р ен. С в е ис т а к н у т и ји м по зи ц и о н и р а њ ем н а ц и о н а л н и х св е т и х (да кле, не са мо ар хи је ре ја) у ви со ке зо не и у бли зи ни ол та ра, па и на сво до ви ма хра ма, пот и с к ив а н о ј е п р ик аз ив ањ е п р едс т а вн ик а о пш т еп р их в аћ ен о г п р ав ос л а вн о г х аг иол ог ион а [Давидов 1990; Ти мо ти је вић 1998: ]. Иста тен ден ци ја обе ле жи ла је и идеј ну кон цепци ју број них ико но пи сач ких ре ше ња за ол тар ске пре гра де. 5 Кул то ви срп ских све ти те ља би ли су угра ђе ни у те ме ље срп ске средњовековне држав - но сти [Медаковић 1971: 71 84; По по вић 2006]. 6 Н а по х в а л не с т и хо в е ко је је Ге о р г и је в и ћ в е р о в а т но с а с т а в ио п р е н ег о ш т о и х јe з а б е л е ж и о н а јед н о м д р е в н о м м у з и ч ко м р у ко п и с у п р в и је н а у ч н ој ја в н о с т и с к р е н уо п а ж њу Све то зар Ма тић [Матић 1952: ]. О Ге ор ги је ви ће вом де лу ви де ти и: [Радојчић 1959; Чур чић 1988: ]. Сти хи ра Све тим Ср би ма спе ва на је у пе ри о ду из ме ђу и г о д и н е, а њ е н п р в и п о з н а т и п р е п и с с а ч у в а н је у р у ко п и с у ко ји с а д р ж и П а р а к л и с С т е ф а н у Де чан ском [Чурчић 1988: ].

43 655 Пра ви ла мо леб на ја свја ти х сербски х просветитељеј Србљак [Богдановић и др. 1970; Чур чић 1986; Чур чић 1990: ]. Ва жну улогу у ма пи ра њу националне идеологије има ли су са ми мана с т ири у п рекоса вск и м облас т има, у п рвом па к ред у монаш к а с ред иш т а на Фру шкој го ри, у ко ји ма су по след њи срп ски вла да ри све ти де спо ти Бранко ви ћи ожи ве ли уста но ву мо на штва, уже гли у мра ку треп та ву све - тло с т п ре ма ко јој су се у брзо почел и с југ а к рет ат и обе сп ућен и к ал уђери, али и на род [Самарџић 1990: 11]. Чи ње ни ца да су у фру шко гор ске ма нас т и р е п р е б е гл и Ср би п р е не л и мо ш т и св е т и т е љ а 7, те да је у њи ма по храње но све што се из по стој би не мо гло по не ти и што је све до чи ло о слав ној п р о ш ло с т и, би ло је до в ољ но да и м с е п ри п и ше фу н к ц и ја св е т и х т о по с а, т резора нац и о на л не ме мо ри је [Ти мо т и јеви ћ 20 02: 117]. Уп раво је с овом на ме ром већ го д и не арх иманд ри т Викент ије Рак и ћ у Буд им у објавио Ис т ор иј у м ан ас т ира Фенека, да би т оком п рв е половине 19. в ек а биле на п и с а не и д ру г е мо но г ра ф ске с т у д и је о фру ш ко г ор ск и м ма на с т и ри ма [Медаковић 1990]. Романтичарско уобли че ни исто риј ски при ка зи о фруш ко г ор ск и м мо на ш к и м цен т ри ма с ла л и с у п р в ен с т в е но па т ри о т ск у по - рук у која је, оче к и ва но, п ре ва г н у ла у од но су на к ри т и чк и п рис т у п и оп ис до с т у п н и х и з в о ра 8, у ко ји ма с у, к а ко ће по к а з а т и по т о њ а ис т ра ж и в а њ а, и н ф ор ма ц и је о ц р к в е ном по ја њу би ле по св е спо ра д и ч не. На чвр стим осно ва ма уте ме ље на по вест о то ме ка ко се у Срп ској цр кви у про шло сти по ја ло из о ста ла је из на пи са пр вих са ку пља ча срп ских стари на и м узи чк и х ис т ориог р афа 9. Љубит ељи појане р еч и и з 19. и п рви х децен и ја 20. ве к а на с т о ја л и су сво ји м пе р ом да к а но н и зу ју м и т о д и в ном пје ни ју [Богдановић 1893] по ни клом на Фру шкој го ри, за ко је су, без у п у ће но с т и у ис т о ри јат к а сно ви з а н т и ј ске и а к т у е л не г рч ке пс а л мо д и је, твр ди ли да је у пра во слав ној еку ме ни по све са мо свој но [Пено 2000; Пе но и Ве сић 2016]. Да ту те зу је, истина, пратило успутно помињање чињенице о до при но су грч ких да ска ла си сте ма тич ној му зич кој еду ка ци ји српских по ја ца по чет ком 18. ве ка, о че му је та ко ђе Ра јић пр ви пи сао у сво јој 7 У Ф е н е к у с у и з в е с н о в р е м е ч ув ан е с в ет е м ош т и к р аљ а С т еф ан а П рв о в е нч а н о г ; у Ја ску ца ра Уро ша ; у Врд ни ку (Раваници) кнеза Лазара ; у Шишатовцу Стевана Штиљано - ви ћ а ; у К ру ше дол у с у с ах р ањ ен и Бр а нковић и: деспот и С т ев а н и Јов а н, м ит р опол и т М а кси м и ма ти им Ан ге ли на [Павићевић 2011: ]. 8 Све до по чет ка 20. ве ка објек тив на сли ка о ствар ним умет нич ким и ду хов ним вредно с т и ма с р ем ск и х ма на с т и ра о с т а ла је не до с т у п на. Тек ће не п р е с а х ла посв ећено с т арх и вском р а д у Д им ит р ија Р у в а р ц а д а т и д о к у ме н т о в а н и п р и лог и с т о р и ј с к и м и к у лт у рн и м п р ил ик ам а у Кар ло вач кој ми тро по ли ји. Об ја вљу ју ћи гра ђу Па три јар шиј ског ар хи ва у Срем ским Кар - л о в ц и м а, ч и ји ј е у п р а в н и к б и о, у з т о у р еђ уј ућ и г л а вн о б ог ос л о вс к о г л ас ил о К а рл ов а чк е м и т р о по л и је С р п с к и С и о н ( ), као и соп стве ни ча со пис А рх и в з а и с т ор иј у с р пс ке п р а в о с л а в н е К а р л о в а ч ке м и т р о п о л и је, Д и м и т р и је Р у в а р а ц је п о с т а в и о о с н о в е а к р и б и ч н ој исто ри о гра фи ји [Медаковић 1990: 22]. 9 Упр кос на по ру да се о историјату новијег српског појања сакупе распо ложиви пода - ци, њихо ва објективна егзегеза све до недавно није спроведена. Из века националног ро - м а н т и з м а п р е ж и в е л и с т е р е о т и п и о о р и г и н а л н о м с р п с к о м н а р одн о м ц рк в ен о м п ој ању и ори јен тал ном, стра ном и не по доб ног грч ком пра во слав ном по ја њу, до би ли су но ву иде о ло шку ди мен зи ју де ве де се тих го ди на 20. века, када је у Србији обновљено интересовање за свето - г о р с к у п о ј а ч к у т р а д и ц и ј у и ш и р е с х в а ћ е н о н е о в и з а н т и ј с к о н еу мс к о м уз и чк о п р ед ањ е [Jovanović 2012; Пе но 2015].

44 656 Ис т о р и ји ка т и х и з м а 10. Пон ав љ а н је, б е з по к у ш а ја до д а т не а н а л и з е, и ње гов ис каз да се до кра ја датог столећа грч ко пје ни је сву да рас про страни ло, та ко да се срп ско је два гдје чу је [Рајић б.г.: 22] 11. Но, глав ни ак ценат био је, не слу чај но, ста вљен на не пот кре пље но ка зи ва ње о на да ле ко ч у в е н и м пој ц и м а С т р а т и м и р о ви ћ е е р е, ко ји с у н а п р ел аз у и з једног у дру ги век устро ји ли с т а ро ка р л о в ач ко срп ско на род но по ја ње. Ми тро по лит је, сход но истим цр кве но му зич ким на ра ти ви ма, био по - клоник лепог пе ва ња на бо го слу же њи ма, ко ја су још од раније попримила одл ике цер емон ија лног руског бар окног т ипа 12. Појачко у меће било је јед но од гла в н и х к ри т е ри јума на о снову којег је монасима у К а рлов ачкој м и т р о по л и ји до де љи в а о ви с о ке ц р к в е не ч и но в е и п р в е по зи ц и је у ма нас т и р ск и м брат с т ви ма [ Б огда нови ћ 1893]. Гла в не з а сл у г е з а по с р бљ а в а ње ц р к ве ног ме ло са, ка ко се с ко ле на на ко ле но п ре но си ло, сма т ра н и су, да к ле, не сл у чај но, Д и м и т ри је Кре с т и ћ (око ) 13, игу ман не гда шњег мит р о по л и ј ског цен т р а К ру ше до ла, ко ји је с т а т ус гла в ног ма на с т и р а на Фру шкој го ри за др жао и на кон што је цен тар ми тро по ли је пре ме штен у Срем ске Карлов це 14 ; за т и м Д и о н и си је Чу п и ћ ( ), п рид ворн и капе - ла н у Срем ск и м Кар лов ц и ма, ко ји је, та ко ђе, у Кру ше до л у био на ме сн и к и за ме н и к и г у ма на, а по том и на сто ја тељ Ја ска и Бе о ч и на; на по сле т к у и Је - ро т еј Му т и ба ри ћ ( ), још к а о јуноша м ит ропол ит ов ш т ићен и к, по с л у ш н и к у Ра ков ц у и Гр г е т е г у у ко јем је по с т а о нај п р е п р о т о си н ђе л, по том и ахри ман дрит, да би као хи ро то ни са ни епи скоп пре у зео упра вљање Да л ма т и н ском епар х и јом. 15 Сва т ро ји ца фру ш ко гор ск и х ар х и ман д ри та би л и с у и у ч и т е љи по ја њ а у К а р ло в ач ком б о г о с лов ском у ч и л и ш т у ко је 10 Ра јић је у Ис т о р и ји ка т и х и з м а пр ви ука зао и на по сто ја ње грч ке шко ле за псал топ е в ч и ке, ко ј у с у у Б е о г р а д у п о ч е т ко м 18. в е к а д р ж а л и в а т о п ед с к и је р о м о н а х А н а т о л и је и дво ји ца ње го вих по моћ ни ка [Рајић б.г.: 22]. 11 У на пи си ма о исто риј ском раз во ју срп ског по ја ња ни је по ста вље но пи та ње да ли је Ра јић ми слио пре вас ход но на грч ки је зик или и на је зик и на ка сно ви зан тиј ске грч ке н а п е в е. 12 О ба рок ном цр кве ном це ре мо ни ја лу, уве де ном у Кар ло вач ку ми тро по ли ју под рус к и м у т и ц а је м з а в р е м е Мој с и ја Пе т р о в и ћ а ( ) и Ви ке н т и ја Јо в а но в и ћ а ( ), с в е д о ч е г р а в и р е т о г а д о б а [ Д а в и д ов 19 78]. По т р е б а з а п о м п е з н и м б о г о с л у же њи м а д а л а је и м у з и ц и н о в у у л о г у : Н и је т о в и ш е б и л о у з д р ж а н о п о ја њ е к р о з ко је с е п р е н о с и л а с к р у ш е н а м о л и т в а м о н а х а о т ш е л н и к а, в е ћ с л а в љ е и ц е р е м о н и ја ко ја и с ја је м и в и р т у о з н о ш ћу т р е б а д а п р и в у ч е п а ж њу п р и с у т н и х, с в е и м у ћ н и ји х г р а ђ а н а и п а о р а. У ц р к в у с е ч е с т о д о л а з и л о баш ра ди до брих и по зна тих по ја ца [Петровић 1990: 186]. 13 П р е м а Б о г д а н о в и ћ е в и м р е ч и м а : К р е с т и ћ е в л е п и у м и љ а т г л а с н а р о ч и т о je це нио а рх иеп и с к о п С т еф а н С т р ат им ир ов и ћ, а ч ес т о ј е з а р а д с л а д ко п је н и ја о в о г к р у ш е д о л с к о г м о н а х а н а т о р же с т в е н а ја б о г о с л у же н и ја у К а р л ов ц е п о з и в а о к а р л о в ач к и м и т р о п о л и т Мој - си је Путник [Богдановић 1893: 248]. Крестићевом жи во то пи су тре ба до да ти и ин фор ма ци - ју да је на пи сао књи гу под на сло вом Сп о м е н д р е в н о с т и ф р у ш ко г о р с к и х м о н а с т и р е ј н а и п а ч е Мо н а с т и р а К р у ш е д о л а, ко ју је об ја вио у Но вом Са ду, као и да је уче ство вао у осни ва њу пр ве Срп ске чи та о ни це у Ири гу Н а п р в ом н а р од но - ц р к в е ном с аб ору, од рж аном у К руш ед ол у г од ин е, д он ет а је од л у к а о о с н и в а њу К р у ш е д о л с ке м и т р о п о л и је. Ре з и д е н ц и ја к р у ш е д о л с ко г м и т р о п о л и т а је д о т р е ћ е г к р у ш е д о л с ко г с а б о р а г о д и н е п о в р е м е н о б и л а и у Гр г е т е г у, а з а т и м је п о м е - н у т е г о д и н е п р е м е ш т е н а у С р е м с ке К а р л ов ц е. Та д а је п р о м е њ е н н а з и в м и т р о п о л и је у К а р - ло вач ка [Грујић 1929: 56 65; Ти мо ти је вић ]. 15 О К р е с т и ћу, Чу п и ћу и Му т и б а р и ћу и р е ко н с т р у к ц и ји њи хо в е у л о г е у о б л и ко в а њу но ви је по јач ке тра ди ци је код Ср ба ви де ти: [Пено 2016: , ].

45 657 је Стра ти ми ро вић осно вао и за ко је је, ка ко је на по чет ку ра да ука за но, за јед но с Јо ва ном Ра ји ћем са ста вио про грам и план ра да. Је ди но је за Кре сти ћа остао не по сред ни траг да је пр во по јач ко ис куство, вероватно и неумску музичку писме ност, сте као од грч ког слат ко - пев ца 16, док се за дру г у дво ји ц у про сла вље них пе ва ца с поуздањем ништа не мо же ре ћи од ко га су учи ли по ја ње и да ли су уоп ште би ли ка дри да пе ва ју на осно ву ка сно ви за н т иј ске си м и о г ра фи је. 17 У п ри ло зи ма ис т о рио - графа српске псал мо ди је из 19. ве ка, об ли ко ва ним у скла ду с та да вла дају ћ и м по с т ула т и ма на ц и о на л не к ул т у р о ло ш ке и де о лог ије, т ез а о т о ме да с у по ме н у т и пој ц и по с т а ви л и о сно в е на р од ном по ја њу п ла си ра на је к а о не по бит ни ак си ом, али уса гла ше ни став у ве зи с тим ко је тач но и на ко ји н ач и н од в л ад ајућ е к ас нов из а нт и јс ке г рчке п с а лмод и је о т р г а о с р пс к у цр кве ну пе сму, ни је по сто јао. На ш и п р ви м у зи ч к и п и сц и с т и х и ј ск и с у по на в љ а л и и не п р о в е р љиву и н ф ор ма ц и ју да Д и о н и си је в о о т ег н у т о ме л и зма т и ч но по ја њ е н ије од г о в а ра ло д у х у на шег т а да ш њ ег ц р к в е ног ме ло с а, н и т и г а је в о ле о м и- т р о по л и т Ст ра т и м и р о ви ћ 18. Осим усме ног пре да ња о то ме да је на Страт и м и р о ви ћев на лог Му т и ба ри ћ ск ра т ио ме ло д и ј ск и ра з ви је н и Чу п и ћев на пев и дао му об лик ко ји је по знат под име ном кар ло вач ко пје ни је [Бољарић и Тај ша но вић 1896: IV; Ста но је вић 1926: 925] 19, нема н ик ак вог д руг ог т ра г а о њ е г о ви м кон к р е т н и м м у зи ч к и м и н т е р в ен ц и ја ма. У Гр г е т е г у и з ко јег је го ди не кре нуо на ду жност дал ма тин ског епи ско па, као уо сталом н и т и у јед ном д ру г ом ф ру ш ко г ор ском ма на с т и ру, н и с у п р о на ђе н и с рп ск и по јач к и з б ор н и ц и 20 на осно ву ко јих би се да ло ма кар на слу ти ти 16 С ходн о р еч им а П р окоп иј а И в ачков ић а, К р е с т и ћ е в о г с а б р а т а у м а н а с т и р у, њ е г о в р е д а к м у з и ч к и д а р уо ч и о ј е и з р а н а и с к у с н и к р у ш е д о л с к и ј е р о м о н а х Те о ф а н П а в л о в и ћ и омо гу ћио му је соб стве ним ижди ве ни ем да у срем ском се лу Су бо ти шту, уз из вјест ног да ска ла гре че ског, чу ве ног у оно вре ме слад ко пјев ца учи по ја ње [Ивачковић 1904: 471]. 17 У м е ш о в ит ој г р ч ко - с р п с кој с р ед ин и и Чу п и ћ ј е, п о п у т К р е с т и ћ а, н а ј в е р о в а т н и ј е имао при ли ке да слу ша грч ке да ска ле. Ако је овла да ва ње грч ком псал мо ди јом, ка ко је наго ве стио Ра јић, по стао вре ме ном знак пре сти жа ме ђу срп ским пој ци ма, та да му за си гур но н и је м о г а о од о л ет и н и о в ај м уз и чк и т ал е нт ов ан и с л уж ит е љ п р и С аб о рн о м х р ам у у с р ц у К а р л о в ач ке м и т р о п о л и је. 18 Ко н т р а д и к т о р н а је в е с т д а С т р а т и м и р о в и ћ н и је в о л е о Чу п и ћ е в п о јач к и м а н и р, а д а г а је у п р а в о з б о г п о ја њ а н а г р а д и о п о з и ц и јо м и г у м а н а. В е р о в а т н и је је д а м и т р о п о л и т н и је в ол е о у т о в р ем е ш и р о ко р а с п р о с т р а њ е н и т з в. к а л о ф о н и ч н и г р ч к и м е л о с, ко ји ј е к р а ј е м ве ка у Кон стан ти но по љу по ти снут умногоме упро шће ни јим и си ла бич ни јим на пе вом, практ и чн ији м з а посв е д не в н а б о г о с л у же њ а, ч и ји је т в о р а ц био л а м п а д ар и је В е л ике ц р к в е Пет а р Пе ло по не ски (Πέτρος Πελ οποννήσιος око /1778). Вред но је по ме на да је овај ви шес т ру ко з а с л у ж н и г рч к и м у зи ча р на з а х т ев б о с а н ског м и т р о по л и т а С е ра фи ма, п р е ма с т а ри јој ра звијен ијој ме ло д и ј ској ве р зи ји и ц р к ве но с ло вен ском т ек с т у а л ном п р едлош к у, ара н ж ира о ме ло д и је о снов не по јач ке к њи г е Ана с т а с и ма т а р и о на или Ос мо г ласн и ка. О т воре но је п ит ање да ли је по ду хват грч ког му зи ча ра био по знат Стра ти ми ро ви ћу и да ли му је по слу жио као п од с т р е к з а р е д у ко в а њ е м е л и з м а т и ч н и х ц р к в е н и х м е л о д и ја у б о г о с л у же њу С р п с ке ц р к в е. 19 Б е з по ја ш њ е њ а, р о ма н т и ча р ск и м па т о с ом ис п у њ е н и ис к а зи о на с т а н к у на ц и о на л не по јач ке ва ри јан те де вет на е сто ве ков них пи са ца пре у зе ти су и по но вље ни у са вре ме ним му зико ло ш к и м ра до ви ма, у ко ји ма је пот р еба з а ист ицањ ем нац иона лног р ел иг иозног и дент ит ет а на ди шла епи сте мо ло шку објек тив ност и акри бич ност [видети: Пе тро вић и 1985]. 20 С а ч у в а н и с у, м е ђу т и м, м а л о б р ој н и г рч к и н е у м с к и з б о р н и ц и у ко ји м а п о с т о је т р а - го ви о то ме да су их ко ри сти ли рет ки срп ски пој ци [Пено 2010], као и не но ти ра не сло вен ске с т и хо л ог ије у којим а с у р еч и и л и ч ит ав и с т ихо в и одр еђ ен и х х и мн и б ел еж ен и с в ел ик и м

46 658 на ко ји је на чин у прак си утвр ђе на но ва му зич ка ре дак ци ја и ка ко је прено ше на но ви м г е не ра ц и ја ма по ја ца. Мо г у се, међу т и м, не са мо на сл у т ит и, нег о и док умент ов ат и мот иви ко ји с у п р е т хо д и л и з а ла г а њу з а сп р о в о ђе њ е р е ф ор ме по ја њ а, т ач н и је з а успос т а в љ ањ е с рп ске по ја не р е ч и у Срп ској н а р одној ц рк ви, ч ији би глав ни ре пре зен ти би ли ува же ни цр кве ни оци пред став ни ци фру шко - г ор ск и х ма на с т и ра, по с е би це Кру ше до ла. Н и је зго рег под се т и т и да је посведоче ни срп ск и па т ри о та, ми т ро по ли т Ст ра ти ми ро ви ћ био је дан од и деј ни х осни ва ча но ве сло ве но- срп ске д р жа ве у ко јој је у бу д ућ но сти же лео да ви ди ује ди ње н у Срп ск у ц р к ву, осло бо ђе н у од ца ри г ра д ског т ро на [ Д и м и т ри јеви ћ 1926]. При мат г рчке фанарио тске вла сти у пре дањ ском ју рисдикцијском про сто ру на ци о нал не цр кве у Османском цар с т ву н и је га ос та в ља ла ра в но д у ш н и м 21. Не т ек по вре ме но п ри суство грч ког зву ка при за јед нич ким са слу жи ва њи ма у ме шо ви тим срп ско - г рч к и м г ра дск и м с ре д и на ма на за па д ној, ау с т риј ској с т ра н и, већ ње г о ва до м и на ц и ја у од но су на с рп ск у пе ва н у реч у Срп ској ц рк ви засиг у рно м у ни је би ла по во љи. Ако се има у ви ду да на кон цу 18. ве ка још увек ни је би ло на ја ве хор ске цр кве не му зи ке европ ског ти па, у ве зи с ко јом ће по је - д и н и п и сц и у на ред н и м де це н и ја ма из но си т и сво је не га т и в но и н т о н и ра не им пре си је, он да ни је те шко за кљу чи ти на ко је су то ту ђе пе ва ње Стра тими ро вић и Ра јић ми сли ли ка да су са ста вља ли уред бу о му зич ком бла го ље п и ју у Карло вач кој бо го сло ви ји. До да ју ћ и епи те т неп ристојно уз т уђе, ц р к ве н и п ред с та в н и ц и су из ра зи л и и сво је ес т е т ске п ре фе рен це у ск ла д у с који ма су једно гла сни грч ки на пе ви и њи хо ва, че сто назална оријента л на бо ја у и н т е р п ре та ц и ји иза зи ва л и сво је вр сн и к ул т у ро ло ш к и с т и д 22 у сре ди ни у ко јој је тра ди ци ја ви со ко у мет нич ке му зи ке театра постала нор - ма по се би и же ље ни иде ал 23. У све тло сти све га ре че ног, ја сно је и за што се Стра ти ми ро вић на по чет ку 19. сто ле ћа ни је за у зео за спро во ђе ње ини ција ти ве бу дим ског епи ско па Ди о ни си ја По по ви ћа, по ре клом Гр ка, да се српск и м пој ц и ма омог ућ и с т ицање м узи чке п исменос т и на основу, у то време у Кон с т а н т и но по љу озв а н и че не, р е ф ор м и с а не не у м ске но т а ц и је, ко ја је п рих ваћена ме ђу Власима и Буг арима. Арх ијереј н ије експ л иц и тно одбио, али ни је ништа конкретно учинио ни да се одштампају неопходни музич ки збор ници у којима би касновизантиј ске грч ке ме ло ди је би ле адапт и ра не п р е ма ц р к в е но с ло в ен ском је зи к у 24. б р о је м п он ов љ ен и х с л ог ов а, у ц иљу п одс ећ ањ а п ој ц а н а м е л о д и ј с к и р а з в и је н и н а п е в ко ји је знао на па мет [Петровић 1997; Пе но 2011а]. 21 О жи вом Стра ти ми ро ви ће вом ин те ре со ва њу за су на род ни ке у Тур ској све до че ње го - ве ет но граф ске бе ле шке, ге о граф ска и дру га гра ђа ко ју је уред но при ку пљао [Руварац 1903]. 22 Под смех и ча к п р е зи р п р е ма не п ри ла г о ђе н и м с у на р од н и ц и ма ко ји би с е с Б а л к а на о б р е л и у ау с т р и ј с ко м о к р у же њу е в и д е н т а н је и з Ра ји ћ е в о г о п и с а и з г л е д а и н а ч и н а од е в а њ а п р а в о с л а в н и х с в е ш т е н и к а и з О с м а н с ко г ц а р с т в а : Јо ш т е и з т у р ш т и н е и з н е с е н а г р у б о с т у од ел у с в еш т ен и чком и з аз ив ал а је, в ел и Раји ћ, подс м е х људ им а д руг ог з акон а... ч ем у с ад а и са ми ди ве ћи се сме је мо се [Рајић б. г.: 22 23]. 23 Још је м и т ро по л и т Мој си је Пе т ро ви ћ ( ) у сво јој но во и зг ра ђе ној ре зи ден ц и ји у Б е о г р а д у, з а в р е м е ау с т р и ј с ке о к у п а ц и је, и м а о м у з и ч к и с а л о н с а д в а к л а в с е н а ф р а н ц у с ке из ра де [Коларић 1967: 240]. 24 О п р еп исц и и з ме ђу с рп ској па с т ви по све ће ног па с т и ра Д и о н и си ја Поповић а и м ит р о - п о л и т а С т р а т и м и р о в и ћ а, у в е з и с п л а н о м д а р у м у н с к и је р о м о н а х М а к а р и је у К а р л ов ц и м а

47 659 Ја з и з међу з а м и с л и о ус т анов љ ав ању с рпске појачке у ме т но с т и и ње не ре а ли за ци је у прак си био је, ме ђу тим, ве ли ки. Ако се има у ви ду да је за че ти ри деценије свог управљања Срп ском цр квом у Ду нав ској мо нар - хи ји Стра ти ми ро вић не пре ста но на сто јао да број ним прописима регулише з а п у ш т е но, мо р а л но у ру ше но и н а д а св е не о б р а з о в а но мо н а ш т в о и све ш т ен с т во 25, он да је ја сно зб ог че г а је екс по нен т има највећ и х фруш ко - гор ских ма настира, уједно ретким пред став ни ци ма цр кве не ели те, у мит о ло г и зо в а ној ис т о ри ји с рпског ц рк веног појањ а додељена улог а т вораца и у т е ме љи т е љ а в а н р ед но ле пе с рп ске б о г о с л у ж б е не пе сме. Д а њи хов р еал а н доп рино с св ојев рсној с рпској м у зи чкој р еф о рм и н и је и ма о ве ћег одјек а, т е да је после, к ако с е вер ов ало, немањи ћког доба дру га по ре ду злат на срп ска по јач ка ера фру шко гор ских пе ва ца би ла сасви м к рат ког ве ка, го во ри податак да је д и в но (кар ло вач ко, п ри м. ау тор к и) пра вославно пјеније нагло опадало у по след њим го ди на ма Стра ти ми ро - ви ће в ог м и т р о по л и т о в а њ а, а доц н и је и ви ше, т а ко да с е у в р е ме и з б о ра његовог на след ни ка, ми тро по ли та Сте фа на Стан ко ви ћа ( ) у Кар - лов ц и ма н и је мо гла на ћ и п р е и з р ед но с т к а р ло в ач ког п је н и ја, ш т а ви ше је два се и по зна ти мо гло [Бољарић и Тај ша но вић 1891: V] 26. О в ај по да т а к не у м и т но по т в р ђу је т е з у да је фру ш ко г ор ско, у п р в ом р ед у к рушедол ско, з а т и м и к ар ло в ач ко, од но сно с рпско нар одно ц рк вено по ја ње (назив ко ји ће пре ваг ну ти кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка) пред став љ а ло је да н у н и з у т е о ри ј ск и х кон с т ру к а т а ш и р о ко по с т а в љ е не с рп ске на р од не д у хов не т ра д и ц и је. Фаворизовање ц рк венопојачке варија нт е к а о р е л и г и о зно -и ден т и т е т ске од р ед н и це на р од ног би ћ а у к ла па ло с е, на и ме, у на ционални иде о ло шки кон цепт ко јем су би ли дубоко посвећени и мит р о пол и т С т р а т и м и т о ви ћ и р е п р е з ен т к а р ло в ач ког св еш т енс т в а Раји ћ, баш као и Кре стић вред ни кул тур ни де лат ник, је дан од осни ва ча пр ве Српске читао ни це у Ири гу, пи сац пр ве, на ци о нал ним па то сом про - же т е мо но г р а фи је о з а д у ж би н и с р е м ск и х Бр а н ко ви ћ а, но, и з н а д св е г а на с т о ја т ељ к ру ше дол ск и. Предс т ав љају ћ и свој ма на с т и р п р вен с т ве но ка о д р ев н и с рп ск и ис т о ри ј ск и спо ме н и к на ис т о т а ко д р ев ном па т ри о т ском п р о с т о ру Ф ру ш ке г о р е 27, Кре стић је по зи вао вер не Ср бе да по хо де ово оспособи музички талентоване младиће у пјенију цер ков ном по оби ча ју Цер кве Кон стан ти но - пољскија и штам па Осмо гла сник на грч кој но та ци ји, ви де ти: [Поповић 1821; Петрович 1992]. 25 И з в еш т а ји а р х и је р е ј ск и х в и з и т а т о р а ко ји с у, о би л а з е ћ и ц р к в е и м а н а с т и р е Б е о г р а д- ско-кар ло вач ке епар хи је, све до чи ли о то ме да ве ћи на срп ских је ре ја и мо на ха не зна ни да чи та, још ма ње да по је, те да има и оних ко ји од ка ко су ру ко по ло же ни ни су од слу жи ли л и т у р г и ј у. С а с в и м с у р е т к и б и л и слу жа шчи ко ји су би ли ка дри да от пе ва ју утвр ђе не и неп р омен љи в е л и т у р г и ј ске ме ло д и је, а још р е ђи он и ко ји с у у ме л и појат и г р еческ и и с е р бск и [Вит ковић 1844; Ру ва рац 1902, 1905а и 1905б]. 26 О р е а л н и м с рпск и м појачк и м п рил ик ама, које н и у најмањ ем н и с у могле по т х ран ит и м и т о в а н р ед н о л е п ој, н а ц и о н а л н ој м у з и ч кој т р а д и ц и ји, п и с а л и с у т о ко м ч и т а в о г 19. в е к а про мо те ри тог истог ми та [видети: Пе но 2011б]. 27 По з н а т а је к р а с о т а Ф р у ш ке г о р е и п р и ја т н о с т ов о г а, д е л о м п р а о т а ц а н а ш и п р а в о - слав ног пре де ла, и са ма је при ро да бо га то укра си ла ово ме сто, на ком се спо мен серб ске сла ве и древ но сти и да нас бли ста. Пре кра сном ви но вом ло зом за са ђе на бр да и пло до но сне до ли не у серд цу сва ког пут ни ка нај ве ће за до вољ ство ра ђа ју, а у ду ши Ср би на по ди жу чув - с т в о п он ос а н ар одн а ч ас т и и с л ав е... О вд е је С р бс к а м иш иц а о с т ав ил а з н ак е у д ив ит е лн е сво је хра бро сти и непок[о]лебиме ве ре и по сто јан ства за Ца ра и Отечество[...] (Фру шко гор ски

48 660 све т о ог њи ш т е к а ко би оја ча л и свој на ц и о на л н и д у х 28. Ве л и к а ја Се рб - ск а ја це р ков је, да к ле, и н с т и т у ц и о на л и зо в а на к а о д уховно нар одно т ело в ећ к ра јем 18. с т о ле ћ а, а с а ма в е ра до би ла је о бри с е с рп ске по б о ж но с т и ко ја је по ди гла зи до ве цр ка ва и у њи ма про су ла та мјан и измир ну [...] поже гла то ли ка кан ди ла и све ће пред свет це на ше и угод ни ке Бо жи је, и из ко је су по с т а ле пе сме у сл у ж би на р од н и х све т и т е љ а, к ако ће шездес ет и х г о д и н а 19. в ек а п ис ат и још јед а н ф руш ког о рск и мон а х а рх им а нд ри т ма на сти ра Без дин, Те о фан Жив ко вић [Живковић 1868]. Х в алоспеви о на р од ном и з во ру ц р к ве ног по ја њ а до ћ и ће и и з пе ра пр вог на за пад ним осно ва ма школованог српског музичара, Корнелија Станко ви ћа. Ње го ва че тво ро гла сна пар ти ту ра Бо жан стве не ли тур ги је, с карло вач ком јед но гла сном ц р к ве ном ме ло ди јом у нај вишој деон иц и 29, донела је за п ра во п ра ви п ре о к ре т у појачкој п ракси Српске ц рк ве. Од Корнелијевог вре мена, уз подр шку срп ских ар хи је ре ја, апо ло ги ја примене западних хар - мон ск их ре ше ња у об ра ди народне мелодике п рерашће у к љу чни естетск и и по е тич ки им пе ра тив срп ске цр кве но му зич ке умет но сти. У сен ци им по - зан т н и јег хор ског зву ка, ко ји је срп ско бо го сл у же ње коначно п рибл иж ио це ре мо н и ја л ном ру ском и де а л у, од но сно ри мо ка то л и ч ком об ре д у, ч и јој су се м у зи ч кој п рат њи м но г и п ра во слав н и ау ст риј ск и по да н и ц и из 19. ве ка, и Гр ци и Ср би, по тај но или отво ре но ди ви ли, оста ло је про сто пев нич ко поја ње. Да је оно, у з д ру г е да ле ко зна чај н и је ра з ло г е, до п ри но си ло о т у ђе њу [Јовановић 1891; Пје стун 1894] Ср ба од сво је на род не Срп ске цр кве, сведо ч и л и с у он и ис т и ен т у зи ја с т и и п р е г а о ц и ко ји с у на ра з л и ч и т е на ч и не на сто јали да га ре ви та ли зу ју и вра те на ни во древ ног фрушкогорског кар - ло вач ког по јач ког тор же с т ва из Ст ра т и м и ро ви ће ве е ре. У то ме би мо ж да и ус пе ли да т ор ж е с т в о у фру ш ко г ор ск и м пев н и ца ма о ко јем с у п р е но - си ли при чу, ни је би ло ви ше плод же ље и иде о ло ги зо ва ног убе ђе ња. ЗА Х ВА Л НО СТ Ст у д и ја је р е з ул т ат ра да на п р о јек т у И ден т и т е т и с рпске м узике од ло ка л н и х до гло ба л н и х ок ви ра: т ра д и ц и је, п ро ме не, изазови (бр ), ко ји фи на н си ра М и н и с т а р с т в о з а п р о св е т у, на у к у и т ех но ло ш к и ра з в ој Ре п у бл и ке Ср би је. ма на сти ри су, прим. В.П. и И.В.) бли ста ју ће ку ле све ти до мо ва [...] у ко јим сваг да серб ско серд це ми ле уте хе на ла зи [Крестић 1840: 4 5; Ти мо ти је вић 2002: 117]. 28 Пр е ма Кр е с т и ће вом сх в а т а њу, а на су п р о т х и је рар х и ји с т а р е х ри ш ћ а н ске си м б о л и ч не т о по г ра фи је, св е т а ме с т а с е ра н г и ра ју п р е в а с ход но по на ц и о на л ном к ри т е ри ју м у, т е је о т у да К р у ш е д о л с т е к а о в и с о к у п о з и ц и ј у у од н о с у н а о с т а л е ф р у ш ко г о р с ке с в е т и њ е, је р је м и л и о с т а н а к и спомен, м илос т ив е десн ице пос ледњи Деспо т а. А к це н ат је с т а в љ ен н а хо до ч а ш ће, не и з л и т у р г и ј ск и х р а з ло г а п р и с а јед ињ ењ а з аједн иц и св ет и х с р пск и х п р ед ак а, в е ћ у ц иљу буђе ња пре ко потребних националних осећаја [Тимотијевић 2002: 119]. Сличне идеје о Круше до лу на шле су се и у по то њим спи си ма о овом мо на шком сре ди шту, а по себ но у ро ман тич а р с ко - н а ц и о н а л н и м ц р к в е н и м б ес ед ам а и г ум ан а и пот оњ е г е п ис коп а п ак р ачког Н ик анор а Гр у ји ћ а, ко ји је н а р о ч и т о д о п р и н е о уо б л и ч а в а њу њ е г о в о г с т а т у с а к а о в е р с ко н а ц и о н а л н о г спо ме ни ка [Руварац 1892, 1905; Пеј чић 1995]. 29 Ко рн е л и је С т а нков и ћ ј е п од п ат р он а т о м а рх иеп ис коп а к а рл ов ачко г и п ат р иј а рх а с р п с ко г Јо с и ф а Ра ја ч и ћ а у ф р у ш ко г о р с к и м м а н а с т и р и м а и С р е м с к и м К а р л ов ц и м а п р в и з а - по чео с бе ле же њем цр кве них на пе ва у за пад но пе то ли ниј ско нот но пи смо.

49 661 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Б ог д а но в и ћ Д и м и т р и је; С р е т е н Пе т ко в и ћ, Ђ о р ђ е Тр и фу но в и ћ ( у р.) (19 70). О С р б љ а к у, Б е о г р а д: С р п с к а к њи же в н а з а д ру г а. Б ог да но ви ћ, Д и м и т ри је (1975). И з м и р е њ е с рп ске и ви з а н т и ј ске ц р к ве, у: О к не з у Ла за р у. Бе о град: Фи ло зоф ски фа кул тет; Кру ше вац: На род ни му зеј, Б ог д а но в и ћ, Л а з а р (1893). С р п с ко - п р а в о с л а в но по ја њ е к а р ло в ач ко. С р п с к и С и о н 15 17: , , Б о љ а р и ћ, Га в р и ло и Н и ко л а Тај ш а но в и ћ (1891). П р ед г о в о р, у : С р п с ко п р а в о с л а в н о п је ни је у је дан глас, О к т о и х, св. I IX, књ. II. Са ра је во: б. и. Ви ткови ћ, Гав ри ло (188 4). И з в е ш т ај на п и с а о М а к си м Рат ко ви ћ, ег з а рх б е о г р а д ског м и т р о по л и т а. Гла сник Срп ског уче ног дру штва 56: Ву ка ш и но ви ћ, Вла д и м и р (20 08). Српско барокно богос лов ље: библијско и свет от ајинско бо го с л ов ље у Карл ов ачкој м ит р оп ол ији X V I I I в е ка. Бе о град Кра ље во Но ви Сад: Из давач к и фон д СП Ц Арх иеп ископ ије беог ра дско -карловачке Етарх ијск и у п равн и од бор Епар хи је жич ке Бе се да. Га в р и л о в и ћ, Н и ко л а (198 4). К а р л о в а ч к а б о г о с л о в и ја ( ). Срем ски Кар лов ци: С р п с к а п р а в о с л а в н а б о г о с ло в и ја С в е т ог А р с е н и ја. Гру ји ћ, Ра до с ла в М. (1929). Пр о бле м и ис т о ри је К а р ло в ач ке м и т р о по л и је. Гла сник Историј ског дру штва у Но вом Са ду, II 1: Гру јић, Ра до слав М. (1939). Д у хов н и ж и в о т, Вој в о д и н а I. Но ви С а д: Ис т о ри ј ско д ру ш т в о. Да ви дов, Дин ко /прир./ (1972). С т е м а т о г р а ф и ја, Из о б р а ж е н и је о р у ж и ј и л и р и ч е с к и х, Из р е з а л и у б а к р у Х р и с т о ф о р Же фр о в и ћ и То м а Ме с м е р Но ви Сад: Га ле ри ја М а т и це с р п с ке. Д а в и д ов, Д и н ко (1978). Срп ска гра фи ка XVI II ве ка. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Д а ви д ов, Д и н ко (19 9 0). Сп о м е н и ц и Б у д и м с ке е п а р х и је. Б е о г р а д: П р о св е т а ; Ре п у б л и ч к и з а в од з а з а ш т и т у с по ме н и к а к у л т у р е; Б а л к а но ло ш к и и н с т и т у т СА Н У; Но в и С а д: М а т и ц а с р п с к а. Д и м и т р и је в и ћ, С т е в а н М. (19 26 ). С т е в а н а С т р а т и м и р о в и ћ а м и т р о п о л и т а к а р л о в а ч ког план за осло бо ђе ње срп ског на ро да. Б е о г р а д: Ро д о љу б. Ер чић, Вла сти мир (1980). Ма ну ил (Ми ха ил) Ко за чин скиј и ње го ва Тра е до ко ме ди ја. Београд: Ин сти тут за књи жев ност и умет ност; Но ви Сад: Ма ти ца срп ска и Срп ско н а р од но по з о р и ш т е. Ж и в ко в и ћ, Те о ф а н (18 6 8). С р бс к а н ар о дн а ц ркв а н а к ан он и ч н о.и с т ор и чн о м т ем ељу свом, с јед ним сло вом у до дат ку о по бо жно сти и на род но сти. Тем иш в а р: Ти ском бра ће Ма ђа ра. И в ач ко ви ћ, Пр о ко п и је (190 4). Сло во на д г р о б но в че с т п р е че с т њ еј шег Го спо д и на Д и м и- т ри а К р е с т и ћ а, а рх им а нд рит а К рушедо л ског д не 11. м а р т а у ме р ше г, Срп ски С и о н 16: Јо ва но вић, П. (1891). Не гуј мо цр кве но по ја ње. Срп ски Си он I/6: Је в т и ћ, Ат а н а с и је (19 9 2). С в е т и С а в а у т о ко в и м а Ћ и р и л о -Ме т о д и је в с ко г п р е д а њ а, у : Све ти Са ва и Ко сов ски За вет. Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га. Ко ла рић, Ми о драг (1967). Основ ни про бле ми срп ског ба ро ка. Збор ник за ли ков не уметн о с т и Ма т и ц е с р п с ке, 3: Ко стић, Ми та (1952). Ду хов ни ре гу ла мент Пе тра Ве ли ког (1721) и Ср би при лог истори ји на шег ра ци о на ли зма. Збор ник ра до ва Ин сти ту та за про у ча ва ње књи жевн о с т и С А Н У, 17, књ. 2: Кре стић, Ва си ли је Ђ. (2013). Ср би у Угар ској Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Ма т и ћ, Свет оз ар (1952). Оп ис р укоп иса Народне б и бл и о т е ке. Б е о г ра д: Срп ск а а к а де м и ја на у ка и умет но сти. Ме д а ко в и ћ, Де ја н (19 71). Н а ц и о н а л н а и с т о р и ја С р б а у с в е т л о с т и ц р к в е н е у м е т н о с т и но ви јег до ба, у: П у т е в и с р п с ко г б а р о к а, Бе о град: Но лит,

50 662 Ме да ко вић, Де јан (1971). Суд би на срп ске књи ге у XVI II ве ку, у: Пу т е в и срп с ког ба ро ка, Бе о град: Но лит, Ме д а ко ви ћ, Де ја н (19 9 0). Ис т о рио г р афи ја ф ру ш ко г о р ск и х м а н а с т и р а, у: Ф р у ш ко г о р с к и м а н а с т и р и. Бе о град: Га ле ри ја СА НУ, LXVI, Ос т р о г ор ск и, Ге ор г и је (1970). Ви з а н т и ј ск и си с т ем х и је рар х и је д р ж а в а, у: О ве ро в а њи м а и с х в а т а њи м а Ви з а н т и н а ц а, Бе о град: Про све та, Па ви ће вић, Алек сан дра (2011). Са не ба на зе мљу и на зад. Екс ху ма ци ја и по нов но са храњи в а њ е по з н а т и х по кој н и к а, у : Вре ме (без) смр ти. Пред ста ве о смр ти у Ср би ји в е к а. Б е о г р а д: Ет но г р а ф с к и и н с т и т у т СА Н У, По с е б н а и з д а њ а 73, Па вић, Ми ло рад (1970). Исто ри ја срп ске књи жев но сти ба рок ног до ба. Бе о град: Но лит. Пеј чић, Јо ван (1995 ). Бе сед ни штво Ни ка но ра Гру ји ћа. Збор ник Ма ти це срп ске за књижев ност и је зик, XLI II/2 3: Пе но, Ве сна (2000). О по ре клу но ви јег срп ског цр кве ног по ја ња. Мо к р а њ а ц 2: Пе но, Ве сна (2010). Дво је зич ни му зич ки ру ко пис из Оде ље ња старе књиге Матице српс ке (п р и лог с р п с ко - г рч к и м по јач к и м в е з а м а), З б о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а с ц е н с ке умет но сти и му зи ку 42: Пе но, Ве сна (2011а). Не но ти ро ванные пев че ские кни ги ис точ ни ки для из у че ния сербско го цер ков но го пе ния, у: И. Ло зо вая /ур./, Ак у а л ьн ы е ро б л е м ы и з у ч е н и я ц е р ко в н о - е в ч е с ко о и с к у с с ва: на у ка и рак и ка (к 120-ле ию кон чины Д. В. Ра зумов ско о), Ги мн ол ог и я 6. Мос к в а : Мос ко в с к а я г о с у д а р с т в е н н а я ко н с е р в а т о р и я име ни П. И. Чайков ско го Ка фе дра ис то рии рус ской музыки На уч но -ис сле до ва - т е л ь с ки й ц е н т р ц е р ков но й м у з ы к и и м е н и п р о т о и е р е я Д и м и т р и я Раз умовс ког о, Пе но, Ве сна (2011б). О по јач кој прак си у срп ским цр ква ма у дру гој по ло ви ни 19. и пр вим де це ни ја ма 20. ве ка. Ц р кв е н е с т у д и је 8: Пе но, В е с н а (2015 ). П р е д а њ е и /и л и т р а д и ц и ја у но в и јој б о г о с л у ж б е ној м у з и ц и С р п с ке ц р к в е? Гл а с н и к E т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а, LXI II/2: Пе но, Ве сна (2016). Пра во слав но по ја ње на Бал ка ну на при ме ру грч ке и срп ске тра диц и је. Изм еђ у Ист ока и Зап ада, е к л и с иол ог и је и и деол ог ије. Б еог р а д: Музиколош к и и н с т и т у т СА Н У. Пе но, Ве сна и Ива на Ве сић (2016). Срп ско цр кве но по ја ње у слу жби на ци о нал не иде о- ло г и је. М у з и ко л о г и ја 20: Пе т р о в и ћ, Д а н и ц а (19 73). С р п с ко н а р од но ц р к в е но по ја њ е и њ е г о в и з а п и с и в а ч и, у : С. Ђу рић-клајн /ур./, С р п с к а м у з и к а к р о з в е ко в е, св. 22, Бе о град: Га ле ри ја СА НУ, сл. 12 (пре вод на фран цу ски: Le cha nt p op ulaire sac ré e t se s invest igateurs, ). Пе тро вић, Да ни ца (1985). Кар ло вач ко по ја ње и де ло Кор не ли ја Стан ко ви ћа, у: Д. Сте фано вић /ур./, Ко р н е л и је С т а н ко в и ћ и њ ег ов о д об а, Б еог р а д: САН У Муз иколош к и ин сти тут СА НУ, Пе т р ови ћ, Д а н иц а (19 9 0). Ф руш ког о рск и м ан ас т ири и с рпско појањ е, у: Ф р уш ког о рс к и м а н а с т и р и, Бе о град: Га ле ри ја СА НУ, LXVI, Пе т р о ви ћ, Да н ица (1997 ). Ћ и ри л ск и ру ко п и си и з ко ји х с е по ја ло у в р е ме с е о б е , Се н т а н д р е ј с к и з б о р н и к 3: Пе тро вич, Да ни ца (1992). Опит за пе ча та не на нев ме ни за пи си в Срем ски Кар лов ци в на ча ло то на XIX век, Бъ л г а р с ко м у з и ко з н а н и е 3: Пје с т у н (189 4). Уч и т е љ с ке д у ж но с т и у по гле д у ц р к в е но - с ло в е н с ког је з и к а и ц р к в е ног по ја њ а, Срп ски Си он, IV/38: 599. По по в и ћ, Д а н и ц а ( ). По д о к р и љ е м с в е т о с т и. Кул т с в е т и х в л а д а р а и р е л и кв и ја у с р е д њ о в е ко в н ој С р б и ји. Б е о г р а д: Б а л к а но ло ш к и и н с т и т у т СА Н У. По по ви ћ, Д и н и си је (1821). П и смо м и т ро по л и т у Ст е фа н у Ст ра т и м и ро ви ћу, п и са но у Бу д и, 18. ју на. Ар хив СА НУ у Срем ским Кар лов ци ма (АСА НУК) МП А 160/1822. Ра дој чић, Све то зар (1959). Ар хи ђа кон Јо ван пи сац сти хо ва XVI II ве ка. Го ди шњак Фило зоф ског фа кул те та у Но вом Са ду IV:

51 663 Ра јић Јо ван (б.г.). Ис т о р и ја Ка т и х и з м а Пр а в о с л а в н и х Ср б а љ а у Цес а рс к и м д рж ав ам а, Пан че во: Бра ћа Јо ва но вић, св. 95. Ра јић, Јо ван (I I II том 1794, IV 1795). Историја ра зних сло вен ских на ро да, нај па че Болгар, Хор ва тов и Сер бов. Беч. Р у в а р а ц, Д и м и т р и је (19 0 2). С р п с к а м и т р о п о л и ја к а р л о в а ч к а о ко п о л о в и н е X V I I I в е к а: п о а р х и в с к и м с п и с и м а. Срем ски Кар лов ци: Срп ска ма на стир ска штам па ри ја. Ру ва рац, Ди ми три је (1892). Цр кве не бе се де Ни ка но ра Гру ји ћа бив шег пра во слав но српс ко г е п и с ко п а п а к р а ч ко г. Жи в о т о п и с Ни к а н о р а Г р у ји ћ а, Зе мун. Р у в а р а ц, Д и м и т р и је (19 05 ). Б е с е де Н и к а но р а Гру ји ћ а, Срп ски Си он, XV: Руварац, Димитри је (1903). Ге о граф ске бе ле шке о Тур ској ми тро по ли та Сте ва на Страт и м и р о в и ћ а и з г о д и н е и , Сп о м е н и к С р п с ке к р а љ е в с ке а к а д е м и је 39: Ру ва рац, Ди ми три је (1905а). Опис српских фру шко гор ских ма на сти ра год., Сремски Кар лов ци: Срп ска ма на стир ска штам па ри ја. Р у в а р а ц, Д и м и т р и је (19 05б ). М и т р о по л и ја б е о г р а д с к а око г о д и не, по а р х и в с к и м спи си ма, Сп о м е н и к С р п с ке к р а љ е в с ке а к а д е м и је XLII: С а м а р џ и ћ, Ра д о в а н (1968). К р а љ е в с т в о С ло в е н а у р а з в и т к у с р п с ке и с т о р и о г р а фи је, у : Ма вро Ор бин, К р а љ е в с т в о С л о в е н а. Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га. Са мар џић, Ра дован (1976 ). Мавро Орбин, у : Пи сци срп ске исто ри је I. Бе о град: Про све - та, Са мар џић, Ра до ван (1986 ). Ђорђе Бранковић, историјске и политичке основе пр вог српског про гра ма, у: Пи сци срп ске исто ри је III. Бе о град: Про све та. Са мар џић, Ра до ван (1990). Фру шко гор ски ма на сти ри у срп ској исто ри ји, у: Ф р уш ко г о р с к и м а н а с т и р и. Бе о град: Га ле ри ја СА НУ, LXVI, С т ан ојев и ћ С т ан оје ( ). Ис т ор ија с р пс ког а н ар од а, 3. и з д. п оп р ав љ ен о, Б еог р а д: Н а п р е д а к. Ти мо ти је вић, Ми ро слав ( ). Срем ски де спо ти Бран ко ви ћи и осни ва ње ма нас т и р а К ру ше д о л а. З б о р н и к з а л и ко в н е ум е т н о с т и Ма т и ц е с р пс ке 27 28: Ти мо ти је вић, Ми ро слав (1998). Serbia sancta и Ser bia sac ra у ба рок ном вер ско -по ли тич - ком п р о г р ам у К а р ло в ач ке м и т р опол ије, у: С. Ћ и ркови ћ /у р. /, Све ти Са ва у срп ској и с т о р и ј и и т р а д и ц и ј и, З б о р н и к р ад ов а м е ђ у н а р од н о г н а у ч н о г с к у п а, Б е о г р а д: Б а л к а но ло ш к и и н с т и т у т, СА Н У, Ти мо ти је вић, Ми ро слав (2002). Од све ти те ља до исто риј ских хе ро ја Култ све тих деспо та Бран ко ви ћа у XIX ве ку, у: Кул т с в ет и х н а Ба лкан у I I. Л ицеу м 7, К р аг ујев а ц: Цен тар за на уч на ис тра жи ва ња СА НУ и Уни вер зи те та, Фло ров ски, Ге ор ги је (1997). П у т е в и р у с ко г б о г о с л о в љ а. Под го ри ца: ЦИД. Чур чић, Ла зар (1986). Ср бља ци у XVI II ве ку, у: Срп ска гра фи ка XVI II ве ка. Бе о град: б. и., Чу р ч и ћ, Л а з а р (1988). К а р л о в ачк и м ит р оп ол и т Јо в а н Ге о р г и је в и ћ и с р п с к а к њи г а, у : Срп ске књи ге и срп ски пи сци 18. ве ка. Нови С а д: К њиже вн а з аједн иц а Нов ог С а д а, Чу р ч и ћ, Л а з а р (19 9 0). По в е с т о по с т а н к у м а н а с т и р а Ра ков ц а у к р а т ком м а н а с т и р с ком ле то пи су игу ма на Те о фа на из 1704, у: Фру шко гор ски ма на сти ри. Но ви Сад, Шме ман, Алек сан дар (1994). Исто риј ски пут Пра во сла вља. Це ти ње: Ми тро по ли ја Це - тињ ска Атос. Шме ман, Алек сан дар (1997). Пра во сла вље на За па ду: цр ква, свет, ми си ја. Це ти ње: Свет и г о р а. C h a r a n i s, Pe t e r (19 76 ). T h e Sl av s, B y z a nt iu m, a n d t h e H is t or ic a l Sig n i f ic a n c e of t h e Fi r s t Bu la grian King dom. B a l k a n S t u d i e s XVI II-1: Jo va no vić, Je le na (2012). Iden ti ti es ex pres sed thro ugh prac ti ce of ka val playing and bu il ding in Ser bia in 1990s, in: D. De spić et al. /eds./, M u s i c a l P r a c t i c e s i n t h e B a l k a n s: E t h n o m u s i c o lo g i c a l Pe r s p e c i v e s. Bel gra de: In sti tu te of Mu si co logy of SA SA,

52 664 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SER BIAN ЕCCLESIASTICAL CHAN TING FOR THE GLORY OF GOD AND IN THE SER VI CE OF THE NA TION by VE SNA PE NO s a r a.k a si a n m a i l.c o m IVA NA VE SIĆ d i s t i n t o_ d i f fe r e n t ya ho o.c om I n s t i t u t e of Mu si c o log y SA SA Knez Mi ha i lo va 36, Bel gra de, Ser bia SUM MARY: Sha ped in com plex so cial cir cum stan ces and in ac cor dan ce with the po st u la tes of ba ro que h i sto r i cism, Serbia n ecclesial a r t ha s expressed clea r tendency towa rd na t i o na l i z a t ion of Se r bia n re l i g iou s ide nt it y dur i ng t he 18 th ce nt u r y. D ue to gener al musical il li te racy of the cle rics, the real con di ti ons for the de ve lop ment of chan ting art in Ser bian Church we re no ne xi stent. Ho we ver, by the end of 18 th and at the be gin ning of the 19 th century the myth of aut hen tic Ser bian na ti o nal Church sin ging, be ing the re sult of spe cial Ser bian folk pi ety, was esta blis hed. The con struc tion of Ser bian Church chan ting tra di tion was pri ma rily ini ti a li zed by the gro wing dis tan ce from Gre ek psal mody in Ser bian wor ship. In ot her words, be ca u se the re was no hi sto ri cally re le vant form of sin ging, the an ci ent singing of Fruš ka Go ra and Kru še dol, i.e. the sin ging of Kar lov ci, had to be con struc ted as an a nt ithesis to Byza nt ine - G reek musical t r ad it ion. By com pa r i ng h i sto r i cal fact s a nd cr i t i cally re a d i ng t he na r r a t i ve of t he or i g i n s of na t i o nal Chu rch mu sic i n t he t i me of Me t ro po l i t a n St e fa n St r at im irov ić of K a rlovci, a new i nt e rpret at ion of com mon st e re ot y pe abo ut Se r bia n mu si cal re form and its main pro ta go nists was pro du ced. This pa per of fers an ori gi nal analysis of the ori gin of: 1) the sin ging of Fruš ka Go ra, in the con text of the be li ef that Fruš ka Go ra, with its mo na ste ri es which pre ser ved the me mory of the gol den age of Ser bian hi story, are sac red spa ces Ser bian Mo unt At hos; as well as 2) the sin ging of Kar lov ci, whe re was the cen tre of Me tro po li ta na te of Kar lov ci and first Ec cle si a sti cal Seminary which was connec ted the un gro un ded be li ef that it was nur sery of a mag ni fi cent form of church chan ting by the end of the 18 th and the be gin ning of the 19 th cen tury. This pa per, al so for the first t i me, po i n t e d t he re la t i on sh ip bet we e n t he mo na st e r i e s of Fr u š k a Go r a, a s Se r bia n sa c re d spa ces of gre at im por tan ce for na ti o nal iden tity, and the ir ab bots Di mi tri je Kre stić, Di o nisi je Ču pić and Je ro tej Mu ti ba rić, who we re, ac cor ding to oral tra di tion, the cre a tors of singing of Kar lov ci. The ade qu a te mu sic and hi sto ri cal so ur ces that wo uld of fer us an in sight in to the pro cess of mu si cal re form that was con duc ted by them do not exist, but the ir contri bu ti ons in con sti tu ting na ti o nal self-awa re ness and Ser bian pi ety are well known and do cu men ted. In con clu sion, by the end of the 18 th and the be gin ning of 19 th cen tury, but al so du ring the en ti re cen tury of na ti o na lism(s), the prayers in Ser bian Church we re chanted for the glory of God, alt ho ugh with a cle ar ten dency to eman ci pa te a new re li gi o us iden tity of Ser bian pe o ple. Ho we ver, the cat ho lic ec cle sial spi rit of Tra di tion was re pres sed in or der to ful fill the go als of ide o logy of re li gi o us na ti o na lism. K E Y WOR D S: C h u r c h C h a nt i n g of K a rlovc i, Fr u šk a G or a, Met r op ol it a n St ef a n Stra ti mi ro vić of Kar lov ci, na ti o nal ide o logy, Na ti o nal Church, Ser bian fa ith

53 UDC (497.6) 18 UDC (497.6) 18 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД КЊИ ЖЕВ НОСТ, ВЕ РА И РА ЂА ЊЕ НА ЦИ ЈЕ: СТ ВА РА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НОГ БО СА Н СТ ВА ЈО ВА Н А Ш А ЉИ Ћ Ис т о р и ј с к и и н с т и т у т Б е о г р а д К не з М и х а и ло в а 36/ I I, Б е о г р а д, С р би ја jo va n a. s a i i b. a c. r s СА Ж ЕТА К: У р а д у с у п рик аз ане д руш т в ено -ис т ори јске око лнос т и ко је с у у по с ледњи м децен ијам а 19. в е к а, т о ком ау с т р о у г а р ске у п р а в е у Бо сни и Хер це го ви ни, до ве ле до по ја ве књи жев но сти и на ци је чи ју су око - сни цу чи ни ли бо сан ско хер це го вач ки му сли ма ни. Осла ња ју ћи се на му слим а не и, п р е св е г а, м у с л и м а н ско п лем с т в о к а о је д и н и н а ц и о н а л но не о п р е - де љ е н и де о по к р а ји н ског с т а нов н и ш т в а, ау с т р о у г а р ске в л а с т и с у, и з ме ђу о с т а лог, п у т ем н а р од не к њи же в но с т и н а л а т и н и ч ном п и см у, по к у ш а ле д а ство ре и но ви, му сли ман ски, на ци о нал ни иден ти тет. Три по ја ве на књижев ном не бу оно в р е ме не Б о сне и Хе р це г о ви не на р о ч и т о с у о б ележ иле ов е по ку ша је: зби р ка по сло ви ца и поука Мех мед-бе га Ка пе та но ви ћа Љу бу ша - ка Нар о д н о бл аг о, з бирк а е пск и х пес ам а Кос т е Хе рм ан а Нар о дн е п јес м е м у х а м е д о в а ц а у Б о с н и и Хе р ц е г о в и н и и по к р е т а њ е к њиже вног ч а с оп ис а Б о ш њ а к. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: књи жев ност, на ци ја, бо сан ско хер це го вачки муслим а н и, Аус т р о у г а р ск а, Мехмед- б ег К апе т а но ви ћ Љу бу ш а к, На р од н о бл а го, Б о ш њ а к П и т а њ е на ц и о на л ног и ден т и т е т а и на ц и о на л не п ри па д но с т и г ру пе љу ди ко ја на ста њу је од ре ђе ни ге о граф ски про стор, и по ред број них те о - ри ја ко је су током претходна готово два и по ве ка да ва ле ра зно вр сне од го - во ре, нај че шће се ве зу је за за јед нич ко ет нич ко по ре кло, кул ту ру, исто - ри ју, т ра д и ц и ју, а д у г о с е сма т ра ло, и з а јед н и ч к и је зи к. И а ко н и је р е т к а појава да припадници једне националне гру па ци је у ве ли кој ве ћи ни ис по - в е да ју и јед н у в е р о и спо в е с т, р е л и г и ја, ба р ш т о с е т е о ри ја о на ц и ји т и че, н икада н и је п ред с т а в ља ла би т но од ре ђе ње на ц и о на лне п рипа днос т и. Док су то ком сред њо ве ко вља кон фе си о нал на при пад ност и ре ли гиј ски идент и т е т п р ед с т а в љ а л и о с н ов н и в и д ко л е к т и в н о г и д е н т и т е т а, Е в р о п у 19. в е к а о б е ле ж ио је п р е ла з а к и з с т а ри х р е л и г и ј ск и х у мо де р но з а м и ш љ е не

54 666 за јед ни це на ци је. Kако на во ди је дан од нај по зна ти јих те о ре ти ча ра на ције Б е не д и к т А н де р с он [A n de r son 1998: 22], ов ај пе ри од ис т о ри је Ев р о пе не обележава са мо по че т а к до ба на ц и о на л и зма, већ и см ирај рел иг иозног на чи на ми шље ња. У том смислу, образова ње на ци је и фор ми ра ње на цио - на лне св ес т и иск ључ ив о на о снову в е рске п ри па д но с т и п р ед с т а в љ а ло је и пред ста вља па ра докс не при хва тљив за пр ве, али и све по то ње те о ри је о с т в а ра њу на ц и о на л ног и ден т и т е т а. С д ру ге ст ра не, ако је за те о ри је о на ци ји на ци о на л ност везана за религи ју би ла не при хва тљи ва, за књи жев ну те о ри ју је ве ра као од ре ђе ње нац и о на л не к њи жев но ст и тек би ла не за м и сл и ва. Пр во је п ростом аналог ијом ис к љу ч и в а ло д ру г о, па к а о ш т о н и је мо гла да о бра з у је на ц и ју, р е л и г и ја н и је мо гла, и л и н ије т р ебало, да ф орм ир а н и нац иона лн у к њижевно с т. Ипак, баш на том европ ском про сто ру на ко јем су на ста ле и раз ви ле се пр ве и нај зна чај ни је на ци о нал не и књи жев не те о ри је, ја вио се и пр ви случај ко ји ће их опо врг ну ти. Реч је о тзв. пе ри о ду књи жев ног бо сан ства, бо са н ско -м у сл и ма н ској к њи жев но с т и ко ја је сво је п р ве ко ра ке на п ра ви ла т о ком д руг е половине 19. век а на подру ч ју Б о сне и Хе р це г о ви не, и т о к а о по л и т и ч ко с р ед с т в о з а с т в а р а њ е но в е н а ц и је б о с а н ског и ме н а. То н и је била ре ли ги озна књи жев ност с ре ли ги о зним те ма ма и мотивима, већ књиже в но с т р е л и г и је, п ри п а д н и к а јед не в е р оиспов ес т и у н ас т ојању д а н а осно ву вер ског обра зу ју соп стве ни на ци о нал ни, па и књи жев ни иден тит е т. Та к а в к њи жев н и и ден т и т е т н и је под ра зу ме в а о п исма м усл има нск и х к ра ји ш н и к а, а лх ам ијадо к њижевно с т, н ит и б оса нске с евдал и нке, ш т о би мо жда би ла при род на осно ва за ства ра ње не ка кве ау тентичне босанско-мусл и ма н ске к њи жев но с т и, већ је, п ре све га, под ра зу ме вао ро до љу би ву ро - ман т и чар ск у по е зи ју ко ја је не ре т ко за д и ра ла у не к њи жев не до ме не, а ко ја је, исти не ра ди, у 19. ве ку би ла на ро чи то по пу лар на, по себ но код ју жно - сло вен ск и х на ро да. На рав но, исто риј ске, д ру штве не и п ре све га по ли ти ч ке окол но сти би ле су те ко је су у ве ку бу ђе ња на ци је до ве ле до по пу лар нос т и р о ма н т ичарске пат рио тске поезије, к а о ш т о су, уо с т а лом, до ве ле и до п р е с е да на у с т в а ра њу јед не на ц и о на л не к њи жев но с т и. За Б осн у и Хе рцег овин у т ак ве околнос т и нас т уп иле су г от ово п реко но ћи го ди не. Бер лински конгрес и његове одлуке несумњиво су остави ле д у бок т ра г на ч и та вом Ба л ка н ском по л у о с т р ву и у т и ца ле не са мо на по л и т и ч к и ж и вот ба л кан ск и х д р жа ва, већ и на оби чан, свакод нев н и ж ивот њи хо ви х становн ика. Кроз т у рбулентан пе ри од но во на ста л и х по л и т и ч к и х и д ру ш т в е н и х п р о ме на п р о ла зио је ч и т а в ју ж но с ло в ен ск и п р о с т ор и на ње му Бо сна и Хер це го ви на, ко ја је про жи вља ва ла мо жда и нај ве ће по тре - се иза зва не но во на с та лом си т у а ц и јом на ис т о риј ској по зор н и ц и Ев р о пе и Бал ка на. Још то ком за се да ња Кон гре са бо сан ски ло нац по чео је да кључа, ширећи горак укус вој нич ког от по ра у усти ма но вог вла да ра Ау стро - у г ар ске мо нарх ије. Мада је о тпор слом љен у ро к у од д ва ме се ца по ула ск у ау с т ро у г ар ск и х т рупа у зем љу, нас т авио је да ж иви у г от ово сваком дом у, гла ви и ср цу вер ски из де ље них ста нов ни ка Бо сне. У то вре ме иден ти фи ка ци ја обич ног све та и да ље је би ла по вер ској осно ви. Го ди не ка то ли ци у Бо сни и Хер це го ви ни и да ље се на зи ва ју

55 667 Ла ти ни ма, а при пад ност на ци ји се тра жи у окви ру ве ре [Екмечић 1989: 337]. Ок у па ц и ја Бо сне и Хе рцег овине п редс т ав љала је својеврс т а н пот ре с з а св е т ри кон фе си је, ме ђу т и м, док је к а т о л и ч к и е ле мен т, п ри р од но, био нај ма ње по го ђен но во на ста лим про ме на ма, за пра вославни и муслиманск и ов а п р о ме на је п р ед с т а в љ а ла п ра ву к а т а с т р о фу. Пра в о с ла в н и Ср би, ко ји су се на да ли ује ди ње њу са сво јом ма ти цом, до жи ве ли су ве ли ко раз о ча ра ње. Ипак, би ло им је уто ли ко лак ше што су, упра вља ју ћи сво је по гле де п р е ма ис т о к у, гле да л и у т у ис т у, на ц и о на л но хо мо г е н у ма т и ц у ко ја је у т о в р еме п р едс т ав љ ала наји нт ег рис ан ију нац иона лн у з аједн иц у ме ђу Ју ж н и м Сло ве н и ма уоп ш те [Ек меч и ћ 1989: 59]. Ра з о ча ра ње од л у ка ма Бер лин ског кон гре са, ко ји је спре чио же ље ну ин те гра ци ју ју жно сло венског про сто ра у јед ну др жа ву, до ве ло је до то га да се срп ски по ли тич ки ц и љ е ви ок р е н у к а ју г у по л у о с т р в а, п р е ма он и м под ру ч ји ма ко ја с у к л и- зи ла из ру ку бо ле сни ка с Бос фо ра ко ји се, већ је та да би ло ја сно, у бли ској бу д ућ но с т и не м и нов но мо ра о п р е ма Б о с ф о ру и по в ла ч и т и. Зб ог т о г а је с рп ско с т а нов н и ш т в о, и у Ту р ској и у Б о сн и и Хе р це г о ви н и, на с т а ви ло да жи ви са ти ња ју ћом на дом. С дру ге стра не, му сли ма ни Бо сне и Хер це го ви не осе ти ли су се нап у ш т е н и ма од св о је р е л и г и о зне ма т и це, т е с у с а м и м т и м би л и до дат но по г о ђе н и до ла ском но в е х ри ш ћ а н ске з а па д њ ач ке у п ра в е, на ме с т о до т а- да шње му сли ман ске ори јен тал не упра ве оли че не у четири века дугој влада ви ни Осман ског цар ства. Му сли ман ско ста нов ни штво Бо сне и Хер це го - ви не на ш ло се у так вом положају у коме је исламска вера била обједињујућ и фа к т ор с Ту р ц и ма, т ј. са п р о ш ло ш ћу, и ра з је д и њу ју ћ и фа к т ор са о с т а л и м Ју жним Сло ве ни ма, тј. са бу дућ но шћу. На ко ју стра ну да кре ну и да ли уоп ш т е да к р е н у, м у с л и ма н и н и с а м и н и с у зна л и. На ви к н у т и на на ч и н ж и во та у ок ви ри ма исла м ског к ул т у р ног к ру га и осма н ског д ру ш т ва, ве - ко вима удаљ ав ан и од нац иона лн и х, б о р ећ и с е з а ве рске и деале, у п ирал и су и да ље очај нич ке по гле де ка све сла би јој Тур ској, све сни да им је и султан на кра ју окре нуо ле ђа. Та ко пре пу ште ни не вер нич кој упра ви, уз осећ а њ е на п у ш т е но с т и, б е з на ђа и а па т и је, о с т а л и с у да под с е ћ а ју на к а к в о с т ра но т е ло у с оп с т ве ној с р е д и н и, р е л и к т п р о ш ло с т и невољ а н да и з ис т е и иза ђе. Убр зо су ме ђу со бом по че л и да се де ле на ре т ке си м па т и зе ре но ве в лас т и, у гла вном међу у гледн и м и б ог ат ији м м усл иман има, и оне далеко бр ој н и је ко ји су г о во ри л и да не ће на п у ш т а т и сво је к у ће све док Ш в а ба не на пу сти Бо сну. И ме ђу овим дру ги ма по сто ја ле су по де ле на оне са раз у ме в а њ ем з а с ул т а нов по с т у па к и оне ко ји с у г о в о ри л и да с ул т а н мо же да ти Стам бол, али не и Бо сну, и да ће ње но ста нов ни штво са мо да бра ни сво ју до мо ви н у, ве ру, оби ча је и по в ла ш ће н и по ло жај [ K re ševlja kov ić 1937: 18]. На рав но, би ло је и оних ко ји су је ди но ре ше ње ви де ли у од ла ску у Ту р ск у, на да ју ћ и се на с т а вк у ж ивот а у н ут ар своји х ус т аљен и х исла мск и х т ра д и ц и ја и о бичаја, верујућ и да је ла к ше п р о ме н и т и зе м љу не г о на ви ке. Тако се м усл има нско с тановн иш т во Босне и Хе рцеговине брзо ра зд војило на оне ко ји се ни по ко ју це ну ни су ми ри ли са но во на ста лом си ту а ци јом, и оне ко ји су уви ђа ли сву не ми нов ност исто риј ског тре нут ка ко ји су бала н си ра ње из ме ђу но ви х в ла с т и и европ ск и х т ен ден ц и ја с јед не, и т ра д и-

56 668 циона лне п ривр же но сти Ту р ској с д ру ге ст ра не, сма т ра ли је ди ним на чи ном опстанка мусли ма на у но вом дру штву. До дат ну кон фу зи ју у њи хо ве ре до - в е до но си л и с у и под с т и ца ји сви х з а и н т е р е с о в а н и х с т ра на на ш т о бр ж и по крет од кон фе си о нал ног ка на ци о нал ном опре де ље њу. Ипак, бр зо на лаже ње аде кват ног ме ста из ме ђу ори јен тал ног на сле ђа и за пад њач ке пер - спек ти ве тек је ма лом бро ју праг ма тич них по шло за ру ком. РА ЂА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НОГ БО СА Н СТ ВА Пи та ње ко су и шта су му сли ма ни, пр вен стве но за оне са ко ји ма су м у с л и ма н и ве ко ви ма з а једно ж ивел и, по ч и њ е да с е по с т а в љ а већ у п р вој по ло ви н и в ек а и де це н и ја м а ко је с у п р е т хо д и ле Б е рл и нском конг р ес у. И па к, т ек у в р е ме ау с т р оуг а рске ок уп ац ије к р еће с е с а а нг ажов ан ији м п р еисп ит ив ањ ем п равог и дент ит ет а б оса нскохе рцег ов ачк и х м усл имана, уз по ку ша је из на ла же ња на чи на и пу те ва њи хо вог пре о бра жа ја и еман ципо в а њ а од по с е б не, а на ц и о на л не ве р ске г ру па ц и је у једа н од пос т ојећ и х, ако не и у не ки по се бан, но ви на ци о нал ни иден ти тет [Тутњевић 2008: 713]. Тај п р о це с и ме но в а н је к а о на ц и о на л и з а ц и ја м у с л и ма на и у на р ед н и м де це ни ја ма оства ри вао се као све о бу хва тан кул тур ни, духовни и политичк и п р о је к ат ч и ји је см и с а о био да с е м у с л и ма н и о б е ле же н и п р в ен с т в е но ве рском п рипа д но ш ћу на ц и о на л и зу ју к а о Ср би, Хр в ат и и л и неш т о т реће [Тутњевић 2008: 713]. Ипак, ка ко ис ти че Тут ње вић [2008: 715], тре ба и ма т и на у м у да с е у овом период у п р оје к ат нац ионал из ац ије м усл имана од ви ја о т ек на по в р ш и н и, к а о е л и т н и т и п на ц и о на л и зма, ме ђу ја в н и м и к ул т у р н и м ра д н и ц и ма, п и сц и ма и уоп ш т е и н т е лек т у а л н и м к ру г о ви ма, док су ши ри сло је ви на ро да у том по гле ду ду го оста ја ли не так ну ти. Конзервати ви зам му сли ман ског све та, код ко га је исламска вера била укоре - ње на да ле ко д у бље не г о ш т о се м и сл и ло, на с т а вио је д уг о да п ружа о тпор ов а к ви м по к у ша ји ма. Уо с т а лом, још к ра јем 19. в е к а, д в е де це н и је по до - ла ск у х ри ш ћ а н ске ау с т ри ј ске у п ра в е у Б о сн у, з а б е ле же но је да је о би чај но ше њ а ф е р е џа нај и з р а же н и ји у п р а в о у Б о сн и, далеко више нег о било где на Бли ском ис то ку [Растовић 2015: 192]. И по ред то га, бит но је на поме н у т и да је пок р е т к а ф о рм ир ању нац иона лног и дент ит ет а ев р опског типа од конфе си о нал ног иден ти те та ју жно сло вен ских муслимана фор - м ираног под у т ицајем оријент а лне, ист оч њ ач ке ц и ви л и з а ц и је, с а д р ж а не п р е св е г а у ис ла м ској р е л и г и ји и т ра д и ц и ји, о т по че о у п ра в о у г о д и на ма на кон Б е р л и н ског кон г р е с а. У п ри ч у око на ц и о на л и з о в а њ а б о с а н ско хе р це г о в ач к и х м у с л и ма на, од го ди не укљу чи ла се та ко и Ау стро у гар ска, као тре ћа за ин те ре со - ва на стра на, по ред срп ске и хр ват ске. Све три стра не ста ја ле су на за јед ничком с т а но ви ш т у о не с у м њи в ом с ло в ен ском по р е к л у м у с л и ма на у Б о сн и и Хер це го ви ни, ме ђу тим, за јед нич ки на ступ на то ме се и за вр ша вао, пре - ла з е ћ и по т ом у бу р но на д ме т а њ е. К а о не п ри ко сно в е н и в ла да р у з е м љи, са чи та вом вој но -по ли тичком машинеријом на располагању, Аустроугар - ск а је у ов ом на д ме т а њу, п ри р од но, з а у зи ма ла и нај б о љи по ло ж ај. И па к, на кон к р ва вог сла ма ња м у сл и ма н ског о т по ра, већ г о д и не, од л у ч и ла

57 669 се да игра на кар ту кул ту ре и да пу тем књи жев но сти и обра зо ва ња усмера ва на ц и о на л н и по к ре т ме ђу м усл иманском ч италачком п убл иком. Мада је овај про је кат на по чет ку из гле дао као пре ве ли ки за ло гај с об зи ром на т о да се м у сл и ма н ска ч и та лач ка п у бл и ка бро ја ла п р с т и ма јед не ру ке, нар о ч и т о на ла т и н и ц и, у з по моћ по је д и н и х си м па т и зера нови х в лас т и међу у глед н и ји м м у с л и м а н и м а п р ед ано с е р ад ило н а т оме д а с е п ис ан а р еч про ши ри и на ши ре сло је ве ста нов ни штва. Та ко су већ го ди не у Са ра је ву по че ле да из ла зе Бо сан ско -хер цего вач ке но в и не ко је ће с ред ином бит и п рет ворене у Сарајевск и лис т. По кре ну те су као пре вас ход но слу жбе не но ви не чи ја је уре ђи вач ка по литика пратила по ли ти ку ау стро у гар ске ад ми ни стра ци је, об ја вљу ју ћи службе не ве сти као и ве сти из по ли тич ког и дру штве ног жи во та Бо сне и Херцегови не. У ск ла д у са к ул т у р но-п ро па ган д ним п ла но ви ма, убр зо су до би ле и књи жев ни до да так са књи жев ним при ло зи ма по уч ног и за бав ног са др жаја. Го ди не у Боса нс ко -хе рцегов ачк и м но в и н а м а о б ја в љ е на је Пје сна ау т о р а х аџ и Х ас ана, к а о п рв а песма једног м ус л има нског к њижевн ик а на ла т ин иц и, оч и ш ће на од т у р ц и з а ма и ло к а л ног г оворног и зраз а, која је уз сти хо ва не хва ло спе ве ау стриј ској ми си ји, вој сци и ње ним ко ман дан тима, и у з из ра же но не г о до ва ње п ре ма т у р ској у п ра ви, п ред с та в ља ла до к у- мент ло јал но сти пре ма но вим вла сти ма са аде кват ним по ли тич ко -про - па г а н д н и м са д р жа јем [ R i z v ić 1990: 21]. С обзиром на одсус т во било к ак ве књи жев не вред но сти, ха џи Ха сан се ви ше ни ка да ни је по ја вио на књижев ној сце н и, ма да ће ов а к ве и де је п ри ла г о ђа в а њ а на с т а ви т и у на ред ном перио д у д а с е ш ир е и егзис т ир ају међу м ус л им а нск и м к њиже вн иц им а на к ло њ е н и м ау с т р о у г а р ск и м и де ја ма с т в а ра њ а но в е б о с а н ске на ц и је. И де ја с т ва ра ња бо са н ске/бош њачке нац ије обл икована је доласком на че ло ау с т р о у г а р ске у п ра в е у Б о сн и и Хе р це г о ви н и Б е њ а м и на К а ла ја, ко ји је уло жио сва ад ми ни стра тив на, про па ганд на, кул тур на и про свет на с р ед с т в а у с т в а ра њ е по в ољ не к л и ме з а р е а л и з а ц и ју ов ог п р о јек т а ко ји је п р ед с т а в љ а о см и с а о ч и т а в ог њ е г о в ог р е ж и ма. К а лај је око сн и цом но в е н а ц и је см а т р а о т зв. м у с л и м а н ско п лем с т в о. Ис т и н а, п р ед с т а в н и ц и т ог племства, бо санске аге и бегови, нису пред ста вља ли плем ство у кла сичном, за па д но е вроп ском см и сл у, с об зи ром да су осма н ске т и т у ле у осно ви би ле сте че не, а не на след не. Због то га их је Ка лај, као исто ри чар, на кра ју сво је књи ге Исто ри ја срп ског на ро да, опи сао као по том ке срп ских пле мић а ко ји су п ри м и л и Му ха ме до ву ве ру и на с т а ви л и да у ж и в а ју сво ја до бра и ши ре свој ути цај у зе мљи [Калаји 1882]. Као по ли ти чар, с дру ге стра не, К а лај је не г и ра о њи хо в о с рп ско по р е к ло, ис т и ч у ћ и у п р ви п ла н њи хо ву б о ш њ ач к у, б о г у м и л ск у и з в о р но с т. Та ко је н а пол ит и чкој п л атф орм и сп речавањ а с рп ск и х и х р ват ск и х на ц и о на л н и х а сп и ра ц и ја ме ђу до ма ћ и м ста нов ни штвом, ка ко би се из не дри ла јед на за јед нич ка, хи брид на бо санска /бо шњач ка на ци ја, са реалним ослонцем на једину неопредељену конфе си ју м у с л и ма не, Б е њ а м и н К а лај и ме но в а н з а з а јед н и ч ког м и н и с т ра фи нан си ја и вр хов ног у п рав н и ка Бо сне и Хер це го ви не, 4. ју на го д и не. По ш т о с у п р а в о с л а в не и к а т о л и ч ке м а т и це но си ле св о ји м п ри р од н и м т о ком к а с рп ском, од но сно х р в ат ском и з в о ру, м у с л и ма н и с у о с т а л и к а о

58 670 је д и н и е ле мен т по г о да н з а ма н и п у л и с а њ е на ц и о на л н и м оп р е де љ е њ ем. Ау стро у гар ска ту ствар ни је же ле ла да пре пу сти слу ча ју. Чим је плат форма о с т в а ра њу б о с а н ске на ц и је с т у п и ла на по л и т и ч к у сце н у, К а ла је в а у п ра в а је п у т ем ш т а м пе и п у бл и ц и с т и ке по че ла да усме ра в а м у с л и ма не на т зв. на р од н и је зи к, с на р о ч и т и м и н си с т и ра њ ем на ла т и н и ч ном п и см у к ако би с е п р ев азиш л а ов а в ел ик а п р еп р е к а у п р о па г а н д ном де ло в а њу штам пе, кул ту ре и књи жев но сти. Основ ни за да так био је нај пре упо знава ње му сли ма на са ла ти ни цом, и пре ко ње са за пад ном кул ту ром и ци вилизацијом као највећ им достигн ућ има људ ског ра з во ја, чи ме би се, за ви је но у обла н д у до бр о на ме р но с т и, м усл има нск и ж ива љ у п ућ ива о к а з апа дн и м ци ви ли за циј ским те ко ви нама и полако одва јао од тур ског ду хов ног утица ја, ду бо ко уко ре ње ног у му сли ман ски свет Бо сне и Хер це го ви не. У вр тлог у т и х до га ђа ја, на к њи жев н у сце н у ис п л и ва ло је и ме Мех мед- бе га Ка пе - т а но ви ћ а Љу бу ша к а, п рипа дн ик а т зв. м ус л има нског п лемс т в а, в лад иног ч и нов н и к а и но си о ца по л и т и ч к и х, к ул т у р н и х и к њи жев н и х и н и ц и ја т и в а у п ра в ц у с т в а ра њ а б о с а н ске/б о ш њ ач ке на ц и је, з а ч и је је ш и р е њ е ме ђу сво јим исто вер ни ци ма учи нио ви ше не го чи та ва Зе маљска влада заједно. Још с пр вом ау стриј ском чи змом у Бо сни, Ка пе та но вић се по ка зао као п рив ржен сара дн и к, па је з аједно са неко л и ц и ном м у сл и ма на у че с т во в а о у по кло нич кој де пу та ци ји из Бо сне ко ја је от пу то ва ла у Беч и Пе шту да за х ва л и ца ру на ок у па ци ји. Исте године био је и је дан од пот пи сни ка пи сма п р е да т ог г е не ра л у Ф и л и по ви ћу и о б ја в љ е ног у Бо са н с ко -хе р це го в ач к и м новина ма, у коме се п ри зна је хаб збу р ш ка к ру на, од риче од османске в ладе и у т и ца ја шејх-ул-ис ла ма, у з же љу з а с л у же њ ем у р ег уларној аус т ри јској вој сци, да би кра јем исте го ди не био име но ван за чла на Град ског ве ћа Са ра јева [Ćorov ić 1911: 5; R iz v ić 1990: 16]. На основу пок аз ане лоја лнос т и, го ди не пре дао је мол бу ау стриј ским вла сти ма да му се, узи ма ју ћи у об зи р по ре к ло, ода нос т и до та да с т е че не ч и но ве и по ча сна зва ња, до де - л и т и т у ла г р о фа, к а о од р е ђе њ е п ри па д н и ш т в а ау с т ри ј ском п лем с т ву. То м у н и је би ло одо бр е но, ме ђу т и м, Ца р ском од л у ком од 24. а в г у с т а г о д и не до био је п ра во на п ле м и ћ к у т и т у л у с а до дат ком од Ви т и не ш т о је би ло име ње го вог род ног се ла [Ćorović 1911: 7]. Као је дан од та квих, ма ло бр ој н и х м у с л и ма на ко ји су с е п ри ла г о д и л и по л ит и чком т р ен у тк у и дру штве ној реалности, заступао је стано виште о муслиманским феудалц и ма к а о ч у в а ри ма т ра д и ц и о на л н и х в р ед но с т и, о би ча ја и је зи к а св о ји х преда ка, из водећи њихово порекло од богумилске властеле. Тиме је поставио и дејн у о снову р ома нт ичарског хер ојског ис т о ри зма [ R i z v ić 1990: 4 4], по себ но ис та кав ши те зу ко ја је и у ју го сло вен ско до ба ства ра ња му слима н ске на ц и је по но во за ж и ве ла, о ау т ен т и ч ној бо са нској с т ароседелачкој, па т ри о т ској т ра д и ц и ји б е г о в а т а и њ е г о в ом кон т и н у и т е т у с а б о с а н ск и м п л е мс т в ом п р е и с л а м и з а ц и је. М а д а и с т о р и ј с к и и з в о р и по п у т т у р с ког по п и с а Б о с а н ског с а н џа к а и по п и с а с а н џа к а Хе р це г о ви на и з 15. в е к а ову те зу са мо оспо ра ва ју [Миљковић 1995: 293], ниг де се ни је по ми ња ла ет ничк а п ри па д но с т п р е и с ла м ског б о с а н ског п лем с т в а, ч име је К апет анови ћ ста јао на истом становишту о историјској ет нич кој по себ но сти бо сан ске/ бо ш њ ач ке на ц и је к а о и Бе њ а м и н К а лај. К а лај је, к а ко смо већ нагласил и,

59 671 као професионални историчар у својим књи га ма сма трао бо сан ско ста новни штво де лом срп ског на рода, али је као политичар инсистирао на раздвајању појма пол ит и чког нар ода од е тн и ч ке п ри па д но с т и с т а нов н и ш т в а, на о сно ву че г а је на с т о ја о да о бра з у је но ву б о с а н ск у/б ош њ ачк у нац ију [Екмечић 1989: 418]. Он на рав но ни је био тво рац ове иде је ко ја се, исти на, да ле ко с т и д љи ви је ја в љ а ла и п р е њ е г о в е по ја в е на б о с а н ској сце н и. Још г о д и не са ра јев ск и л ис т Бо сан ск и вјес т ник пи сао је о бо сан ском наро ду ко ји из ра жа ва на род ност у пу ном сми слу, а ко ја је и ге не тич ки и истори ј ск и спо је на с а Б о сном и к а о т а к в а о с т а ла не по в р е ђе на ра з л и ч и т о ш ћу ве ро и спо ве сти [Крушевац 1978: 28]. На тај на чин Ка лај је већ по сто је ће и де је о бо са н ској на ц и ји са мо до дат но ра з ви јао, да јућ и и м и нац иона лна обе леж ја по п у т за с та ве и г р ба. И па к, и по ред п р во би т не на ме ре да у но ву нац ију буд у у к љу че не све т ри кон фе си је, и Ка пе т а нови ћ и Калај су њеном окосн и цом смат рал и п рвенс т вено м усл има нско п лемс т во; К алај више и з прак тичних, а Капетановић из идеолошких побуда. Капетановић је, у складу са сво јим по ре клом, при мат да вао пре све га муслиманским феудалц има к а о п ри ви ле г о в а ном е ле мен т у б о с а н ског нац иона лног одр еђењ а, по п у т св о је в р е ме но Ху с е и н-к а пе т а на Гр а да ш че ви ћ а, док је К а лај и ша о са ци љем да се на ци о нал ни по кре ти осла бе код све три кон фе си је, ра чуна ју ћ и п ри т оме јед ино на сиг у рн у под рш к у м усл има нског елемента коме је срп ско и хр ват ско име, као озна ка на ци о нал не припадности, било некима с т р а но и не по зна т о, а нек има, к а о с уп р о тно ис ла мској т р ад иц ији, и одбојно. Схва та ју ћи до бро ути цај књи жев не, исто риј ске, географске, етно - ло ш ке на у ке и д ру г и х с р од н и х на у к а на ф ор м и ра њ е на ц и о на л не св е с т и, г о д и не о снов а о је З ем а љск и м у з е ј у С ар ајеву к а о в одећу н ау чн у и н с т и т у ц и ју у з е м љи. На кон г о д и н у да на је по к р е н у т и ча с о п ис Гла сник земаљ ског му зе ја, са за дат ком про па ги ра ња по себ ности бошњачке наци је, ко ји је као чу вар бо гу мил ске тра ди ци је, ре дов но об ја вљи вао тек сто - в е о с р ед њ о в е ков н и м с т ећ ц и ма у ко ји ма с е т в р д и да с у он и ис к љу ч и в о б о г у м и л ског по р е к ла, ч и ме с е п р е в а с ход но же ле ло ис т а ћ и да је Б о сна и Хе р це г о ви на била и о с т ала аут охт она, по с е б на д р ж а в а [ М и љкови ћ 1995: ]. У ов ом пе ри о д у, в е з а но з а а к т у е л не до г а ђа је, по ч и њ е и к њи же в н и у з ле т Мех мед- б е г а К а пе т а но ви ћ а Љу бу ша к а. И а ко с е п ри в ат но с л у ж ио б о са н ч и цом [ Maglajl ić 1988: 9], г о д и не об ја вио је ла т и н и ч но и з да ње зби р ке на род них по сло ви ца, анег до та и умо тво ри на које је годинама прику пљао уз по моћ са рад ни ка и пи са ца све три кон фе си је, што је с по но сом и ис ти цао. Зби р ка јед но ставног и пријем чи вог на зи ва На род но бла го зам и ш ље на је као к ул т у р на ри зн и ца јед ног на ро да с т ри ве ре, као и ис т и цање ве р ске то ле ра н ц и је и м уд рос т и п реда ка п ре ма ко ји ма би сва ко т ре ба ло да се у п ра в ља. И па к, по ред ло ка л н и х по сло ви ца и из ре ка, На род но бла го са д р жа ло је и пар с т о т и на т у рск и х, ара п ск и х и пе р си ј ск и х по сло ви ца је р, ка ко на во ди аутор у предговору своје зби р ке, ни је ру жно ка да се сва ко - ја ког цви је ћа у до ма ћој ба шчи на ла зи [Kapetanović Lju bu šak 1988: 40]. Осим то га, ау тор је у зби р ку уба цио и на род ну пе сму Аб ди ја ко ју је г о д и н е н а п и с а о Ју с уф - б е г Че н г и ћ к а о мо р а л н о - п о у ч н у п е с м у у п у ћ е н у

60 672 његовом синовцу Абдији са саветима за вођење честитог живота у исламском ду ху, за тим по сла ни цу Ду вањ ски Ар зу хал ко ја је још у то вре ме спа дала у најпопулар ни ја де ла ал ха ми ја до књи жев но сти, неколико муслиманск и х на р од н и х пе са ма по п у т Не су ђе на љу ба Коп ч и ћ А лајб ег а, Гр озна љубав Челебије Мује, као и Позив Јусуф бега Филиповића на наук песму ис пе в ана у римо в а н и м к а т р е н и ма и у п у ће н у сви м Б о ш њ а ц и ма, о с о би т о Мух амедовц и м а. У њ ој с е ист иче в ел ич ин а Аус т р оуг а рске мон а рх ије (На шег цара Величанство/ То је браћо ста ро цар ство / вје ко ви то го сподар ство / Ком под ло жно ва ља би ти), з ат и м т руд аус т р оуг арск и х в лас т и да шко л у је Бо шња ке (Ви ди те ли до бри љу ди / Ко ли ко се вла да тру ди / Те иза сна на ске бу ди / на на ук нас упу ти ти), ш т о је з а јед но да в а ло не с у м њи ви му сли ман ски ка рак тер Народном благу, а све у скла ду с по ли ти ком Зе маљске в ла де. Уо с та лом, у п ред г о во ру из да њу На род ног бла га из го ди не ка же се да је Мех мед-бег Ка пе та но вић Љу бу шак, иа ко се у књи жев ном стварању окушавао тек спо ра дич но, гор љи вим за го ва рањем књижевног ствара ња на ма тер њем је зи к у, те п ри х ва та њем но вог пи сма (ла ти ни це) и п рак се ш т а м па њ а к њи г а њ е г о в е су к њи г е п р в а ш т а м па на д је ла Му с л и ма на на ма т е рњем јези к у би тно у т јеца о на к њижев н и и з ра з сво ји х су на р од н и к а на ма тер њем из ра зу у ау стро у гар ском раз до бљу [Maglajlić 1988: 33]. Зби р к а је в р ло б р з о по с т ал а п р едме т, више д руш т в ено -пол ит и чке не го књи жев не кри ти ке, у ко јој су све три стра не, и срп ска и хр ват ска и калајевска бо санска, једнодушно поздра ви ле ње но об ја вљи ва ње уз хвало спе ве на ра чун пле ме ни то сти ау то ра и ње го вог де ла на ста лог за култур ну до бро бит на ро да у Бо сни, без об зи ра на вер ску при пад ност. Сва ка ст ра на је, на рав но, ог р н у та п ла штом до бро на мер но сти, ву к ла во д у на сво ју на ц и о на л но -по л и т и ч к у воден иц у, у к ључ ујућ и и самог аутора. Тако је Ви д В у л е т и ћ В ук ас ов и ћ, п иш ућ и п ох в а лн и ц у К а п е т а н о в и ћ е в о г На р о д н о г бл а га у Бо са н с кој в и л и, осим тврд ње да је сва ка ко, што је ура дио вр ли Мех мед-бег, на ди ку ро да и пле ме на, до дао још и то да ће мо пра ву вредно с т К апет ановићев е з бирке, н ап ис ане л ат ин и чн и м п исмом, спозн ат и бр же као кра сну дил бер ђе вој ку и у ћи рил ском ру ху, каону ти што Бо шњац и м у х а ме дов ске вје р е (о с о би т о п ле м и ћ и) п и ш у од па м т и ви је к а с т а р ом бо сан чи цом, те им је то нај ми ли је пи смо, би ва то им је ба шти на од ју начк и х п ра ђе дов а, вит еш к ијех Б ог ум ила. О н и с у б ос а нч иц у к р оз вијеков е к а о а ма не т с а ч у в а л и, а ом и љ е ла је м је зи м и ца с т а р е б о с а н ч и це с а да ш њ а ћи ри лица, стога ће јуначки Љубушак зао ђе сти сво је кра сно бла го на родном ка д и фом, би ва на шом срп ском ћ и ри л и цом [Вуле т и ћ Ву ка со ви ћ 1888: 14; R i z v ić 199 0: 52]. Б е њ а м и н К а лај је, па к, п и с а о К а пе т а но ви ћу: К њи г а ов а не с ад рж а је јед ино л ијепо бл аг о, које с е у по с ло ви ц а м а и п је сма м а бо са нског наро да на ла зи, већ је т а к њи г а и бла г о за ч ит аву д ржаву наш у, још јед ном на гла ша в а ју ћ и св о је по л и т и ч ке с т а в о в е и ц и љ е в е, док је сâ м ау т ор је да н п ри ме ра к зби р ке по слао па т ри јар ху Ге р ма н у А н ђе л и ћу, да би по т ом, у п и см у у п у ће ном у ред н и ш т ву Хри шћан ског в и је сни ка, тра жио да се об ја ви за х ва л н и ца па т ри јар хо ва на по сла т и м у п ри ме ра к к њи г е, у з изја ву да је од Њ е г о ве Пр еузвишенос т и п р е ма јед но ме Му х а ме да н ц у т а ко у ка за та до бр о та и бла г о дар нос т..., а т о је по Ка пе та но ви ћу п ред с та в ља ло

61 673 за и с т а не ог ран ичен у и п рво невиђен у љу ба в [п рема R i z v ić 1990: 52 53]. По хва ле су се ни за ле са свих стра на, ме ђу тим, оне су би ле упу ћи ва не ви ше по ја ви књи ге, не го са мој књи зи и ње ном са др жа ју. Мо жда је и књижев ни ју кри ти ку Ка пе та новићеве збир ке изнео Владимир Ћоровић, сматра ју ћи да је Народно благо пуно неопростивих мана: Издавано је некритич ки, не си сте мат ски, пи сано је слабим је зи ком и че сто п у та ко мен та ри са но на и в н и м и з ла г а њи ма. Мех мед- б ег К а пе т а но ви ћ био је ла и к и њ е г о в а с е не вје шти на опа жа у сва кој при ли ци. Оно, што је у на род ном бла гу до бро и што је од ври јед но сти, то је но ви ма те ри јал ко ји се у ње му на ла зи, и то но ви ма т е ри ја л у по с ло ви ца ма и п ри ча ма. Зб ог њ е г а с а мо т а к њи г а и ма сво га зна ча ја и сво га на у ч ног и н т е ре са [Ćorov ić 1911: 21]. По т к ре п љу ју ћ и по том сво ју кри ти ку пра вом књи жев ном ана ли зом де ла уз на во ђе ње чит а в ог н и з а по је д и нач н и х п ри ме ра, Ћо р о ви ћ је с а мо по к а з а о у ко јој ме ри је по зи т и в на к ри т и к а ко ја је с т и з а ла На род ном бл а г у, и ма ла з а п ра в о не - књи жев ну по за ди ну и ка рак тер. Али, вре ме је би ло та кво, а и сâм Ка пе тано вић је био све стан да је про шло до ба од на џа ка и од хан џа ра и да је сад ври је ме, да се ра ди но вим оруж јем, да не би из о ста ли иза дру гих [према Ćo ro vić 1911: 23 24]. И за и ста, бој се у то вре ме ни је био све тлим оруж јем н и т и ју нач к и м с р цем, в ећ х а р т и јом и пе р ом ко је с у св е з а и н т е р е с о в а не стра не на сто ја ле што ви ше да на о штре. Због то га је Народно бл аго, иа ко без ве ће књи жев не вред ности, остало за бе ле же но као пр во чи сто му слима н ско де ло на п и са но на на род ном је зи к у и за па д ном, ла т и н и ч ном п и см у ко је је тра си ра ло пут ка сни јој му сли ман ској про зи. На ме ње но свим ен тит е т и ма у Босн и и Хе р це го ви н и као је д и н с т ве но, за јед н и ч ко на род но бла го јед ног на р о да, з а п ра в о је би ло у п у ће но м у с л и ма н ском е ле мен т у, ш т о је и сâм ау тор на гла сио у пред го во ру сво је зби р ке: Ова квог и још мно го љеп шег ра зноврсног блага налази се сву да међу наш и м народом, а особито ме ђу на ма му ха ме дов ци ма као што свје до че мал не све на род не ју начке п је сме, и м но г е и з р е ке и по с ло ви це ко је су по т е к ле с а мо од б ос а нск и х м у ха ме до ва ца у ко ји ма се м но го т у р ск и х ри је ч и и ч итави х фраза и данас на ла зи... За то се срет ним сма трам, да мо гу овом при ли ком по зва ти и пон у к а т и св о ју бра ћу м у х а ме дов це по Б о сн и и Хе р це г о ви н и, да с е од с е ла ш т о б о љ е з а у зм у и п ри х в а т е св о ју д ра г о це н у с т а ри н у ис т ра ж и в атʼ и с а- би ра ти... [Kapetanović Lju bu šak 1988: 39]. Ка да је сле де ће го ди не иза шло на ћи ри ли ци, уз ко мен тар ау то ра да г а је в е о ма о б ра до в а ло ш т о је ови ме ис п у њ е на же љ а и бра ће Ср ба, в е р о - ват но алу ди ра ју ћи на ко мен тар из Бо сан ске ви ле, у срп ској пу бли ци стичкој и к њи жев ној штам пи оста ло је го то во не за па же но. У п ред го во ру к њи ге аутор је још јед ном ис та као сво је ста во ве о исто риј ској посебности босанског на ро да, уз при мед бу да он лич но не ви ди раз ли ку из ме ђу Ср ба и Хр ва та јер је ба шка вје ра, ба шка на род ност, па је и то до при не ло млаком при је му у до ма ћој срп ској штам пи [Rizvić 1990: 54]. Ср би и Хр ва ти су ио на ко већ би л и оп ре де ље н и, док је з а м у сл и ма не К апет анови ћ своји м де лом трасирао пут за ства ра ње све сти о по себ ном ет нич ко -тра ди ци о налном по р е к л у на с т а лом и з б о г у м и л ске и з в ор но с т и. К а ко је т о з а б е ле ж ио Мух син Ри звић [Rizvić 1980: 276], књи жев на кон цеп ци ја о сло вен ском

62 674 е т н и ч ко т ра д и ц и о на л ном пор ек л у б оса нск и х Мусл имана, са конк р е тном и де јом о њи хо в ој б о г у м и л ској и з в ор но с т и, и у з њи хо в о с т р о г о ра з л у ч и- ва ње од Осман ли ја, пр ви пут је књи жев но из ра же на у овој књи зи с тим да с е св е т о св о д и ло на да в а њ е ори јен т а ц и је Му с л и ма н и ма у но ви м в р е - ме н и ма ау с т ро у г ар ске в ладавине, на суг ес т ију п ут а д уховног и ж иво тног ра з во ја нео п ход ног за њи хо ву ег зи стен ц и ју. Ист и на, иа ко н и г де н и је ја сно на зна че но на о сно ву че г а би с е т ачно м ус л иман и Б осне и Хе рцег овине могли сматрати по себ ном на род ном гру пом, спо ран кон ти ну и тет од средњо ве ковног до т а да ш њег м у сл и ма н ског п лем с т ва за оби ча н м у сл и ма н ск и св е т и н и је био п р е т е ра но в а ж а н. Њи ма је кон цеп т на ц и о на л ног оп р е де - ље ња био пре све га не што што је сти гло са за па да, те са мим тим и од бој но, али ако се већ мо ра ло би ра ти, по себ ност и ау тох то ност у од но су на Ср бе и Хр ва т е п ред с та в ља ло је нај п ри х ва тљи ви је ре ше ње. Та ко су се за х ва љују ћ и бе г у Ка пе та но ви ћу, код ње го ви х са п ле ме ни ка, бо сан ско хер це го вач к и х му сли ма на, од чи јег је гне ва као ау стриј ски чо век мо рао да бе жи из С а ра је в а, не п у н у де це н и ју к а сн и је по ја ви л и п р ви зна ц и св е с т и о но в ој, посебној нац иона лној заједн иц и истог јези ка и по ре к ла као Ср би и Хр ва т и, б е з по т р е б е п ри х в а т а њ а јед не и л и д ру г е с т ра не, у з п ри ма м љи ву мо г ућ - ност да бу ду не што сво је. Ка ко је то јед ном при ли ком на вео Ста ни ша Тут ње вић [2008: 711], у по тра зи за соп стве ним иден ти те том они су преста ја ли да бу ду Тур ци и по че ли су да се вра ћа ју соп стве ним на род ним, сло вен ским ко ре ни ма, без оба ве зе да при гр ле срп ску или хр ват ску на цио - на л н у и де ју, ш то је под ра зу ме ва ло и је дан по се бан босанск и пат риот изам чи ји је за го вор ник био и по ме ну ти Мех мед-бег Ка пе та но вић Љу бу шак. Годину дана након Народног блага иза шао је и збо р ник Ко сте Хер мана На род не пје сме му ха ме до ва ца у Бо сни и Хер це го ви ни, без не ких на уч но- -струч них пре тен зи ја, уз задатак испуњења мисије владиног политичко - -култ у р ног п ро г ра ма п ри бли жа ва ња м у сли ма ни ма, као главним носиоцима ау тох то ног, бо сан ског елемента, насупрот српским и хрватским тежњама у зем љи. О в а к в а т е ж њ а ја сно је ис к а з а на и у са мом п р едг овору к њиг е у којем аутор на во ди бо сан ско хер це го вач ке му сли ма не као по том ке стари х б о са н ск и х п ле м и ћ а: Му х а ме дов ц и б о са н ск и и хе рцег ов ачк и, к ако се зна господовал и су у ови м зем љама ви је ко ви ма. То њи хо во го спод ст во в е ћ и м је д и је лом од с т а ри не, на с л и је ђе но од с т а ри х п ле м и ћ а, в ој в о да и к не же в а б о с а н ск и х... Да на ш њи Му х а ме дов ц и б о с а н ск и и хе р це г о в ач к и, ка ко се зна по том ци су ста рих бо сан ских пле ми ћа. Осво је ње Бо сне по Осма н л и ја ма у р о д и в е л и к и м п р о ме на ма у ж и в о т у б о с а н ск и х в е л и к а ша: готово ли стом пригрлише вјеру Мухамедову али не промијенише народно осје ћа ње ни ста ре оби ча је... [Hörmann 1976: XVI]. Има ју ћи у ви ду да је и сâм Бе ња мин Ка лај уче ство вао у из бо ру пе са ма и на сло ва зби р ке, то је до в ољ но г о в о ри ло о њ е н и м а мбиц ијама, а о си м т ог а, к њиг а је о бјав љ ена материјалним средствима Земаљске владе и про да ва на по ве о ма при ступач ној це ни [Kraljačić 1987: 199]. За раз ли ку од Ка пе та но ви ће вог На род ног бла га где је на ц и о на л но -и де о ло ш ка к ри т и ка би ла још у век за ви је на у фин у к њижевн у обланд у, код Хермановог дела к њижевна к ритика отворено је уско чи ла у по ли тич ку пре пир ку, што је би ло са свим у скла ду са исто-

63 675 ри ј ск и м т р е н у т ком и н а ц ион а лн и м т е ж њ а м а з а и н т е р е с о в а н и х с т р а н а. Та ко је у Бо са н с кој в и л и Ђор ђе С. Ђор ђе вић [Ђорђевић 1889: 60] пре нео оце н у Хе р ма но ве зби р ке коју је ч увен и славис т а Ват р осла в Јаг и ћ објавио у ча с о п и су Ar chiv f ü r sla v i sche Phi lo lo g ie. У тој оце ни Ја гић из но си зна чај к њи г е ко ја у с е би с а д р ж и п је сме еп ске Ср ба м у х а ме да н ске вје р е, да к ле ма те ри јал ко ји нам је до ско ра био не по знат, уз опа ску да: што је ћи рили цу за ми је ни ла ла ти ни ца не знам, али са мо то ли ко знам, да су се у ра није до ба, не с а мо Му х а ме да н ц и, не г о ско р о до с р е д и не п р о ш лог с т о ле ћ а и ка т о л и ц и сл у ж и л и г о т о во са сви м ћ и ри л и цом. С д ру г е с т ра не, Ма т и ца х р в ат ск а је ау т о ра к ри т и ко в а ла з б ог с т в а ра њ а Му х а ме дов ског на р о да у з из бе га ва ње да пе сме назове хрватск и м т ј. с рп ск и м и ме ном, оп т у ж у ју ћ и г а ис т о в р е ме но да је по на ло г у Зе ма љ ске в ла де по че о у бр з а но да п ри к у- п љ а пе сме к а да је ч уо да Ма т и ца х р в ат ск а ра д и на п ри р е ђи в а њу с л и ч не зби р ке [Rizvić 1990: 60 61]. Без обзира на критике са хрватске и срп ске стра не, за бо сан ско -хер - це го вачке му сли ма не Ка пе та но ви ће ва и Хер ма но ва зби р ка би ле су нај значај н и ји и нај у т и цај н и ји к њижевн и догађаји у п рвој децен ији ауст роугарске в ла да ви не. Је да н с а в р е ме н и к и х је оп и с а о с ле де ћ и м р еч има: Познат о је, да се је у нас у Бо сни и Хер це го ви ни да ло ви ше пре га ла ца на са би ра ње н а р од н и х у мо т в о ри н а. К њи г е ко је с у о с о би т о р а до сно п ри м љ е не, је с у г о сп. Ко с т е Хе р ма на и Мех мед- б е г а К а пе т а но ви ћ а Љу бу ша к а. Ос о би т о вел ик и е фек ат п р о и з ве ле су на р од не п је сме м у х а ме да н ске, ко је је са бра о госп. К. Хер ман и до сад у дви је књи ге из дао. Чим је пр ва књи га иза шла у јав ност, већ је за час би ла рас пар ча на и по је ди не при мер ке те књи ге мог а о си ви д је т и г о т о в о на св а ком м је с т у... Те д ви је к њи г е ч у да по ч и н и ше! По у зда но мо же мо т в р д и т и, да с у ба ш ме ђу на р о дом с т в о ри ле ч и т а лач к у п у бл и к у. Не ма н и гд је сје ла, ск у па ш и ром Бо сне и Хер це го ви не, а да не ћеш ви д је т и, гд је с е на р од на с ла ђу је, п је в а ју ћ и спо ме н у т е п је сме... т е к њи г е м но г е с у и м но г е з а т е к ле у по т п у ном не по зна в а њу ла т и н ск и х п и сме на. Слу ша ју ћи дру ге, гдје чи та ју, об у зе ла их же ља да што бр же на у че по знава ти пи сме на, те су тр ча ли од јед ног до дру гог, мо ља ка ју ћи, да им се пока же ка ко се ко је пи сме но зо ве... [према Ri zvić 1990: 62 63]. Без об зи ра на про па ганд ни под текст са др жан и у овом све до че њу, чи ње ни ца је да су ове две зби р ке са сво јом еп ском са др жи ном, ко ја је слу жи ла за пот хра њива ње на род ног по но са, ос та ви ле д у бок т ра г на бо са н ско хе р це г о вач ке м у- с л и ма не. Ћо р о ви ћев Ма х м у т б ег по че о је да п ри ви ру је и з к у ће и а в л и је, а к л и ца бо са н с т ва /бо ш њаш т ва засејана је ме ђу оби ч н и м м у сл и ма н ск и м св е т ом с а т ен ден ц и јом да с е и з да ш но з а л и в а и у на р ед н и м г о д и на ма. У т о ме ће на р о ч и т о п р ед њ ач ит и час оп ис Б ош њ а к пок р ен у т г од ине, ко ји ће са мим сво јим на зи вом из не дри ти ово име и у му сли ман ској књижевности. Имену је кумовао сам Мехмед-бег Ка пе та но вић Љу бу шак, уједно по к р е т ач и у р ед н и к л и с т а, а по зд ра в н у пе см у у п р в ом бр о ју ча с о п и с а на пи сао је ње гов син Ри за-бе г Ка пе та но вић [Капетановић 1891: 2]. Ча со - п ис је ш там пан ла т и н и ч н и м п исмом на бо сан ском је зи к у. Но сио је пе чат б оса нске ис т орије и и мена и зведен и х и з ис т о ри ј ске т ра д и ц и је п ре па да под тур ску власт, све вре ме се за ла жу ћи за бо сан ски је зик и бо сан ску

64 676 књи жев ност ко ја је у ства ри под ра зу ме ва ла књи жев ност бо сан ско хер це - г о в ач к и х м усл и ма на. Ве р о в ат но нај ви ше п р о с т о ра у час оп ису з аузимал и с у с т ихови С а ф в е т - б е г а Б а ш а г и ћ а, пе сн и к а не с у м њи в ог т а лен т а а л и и по л и т и ч ко -па т ри о т ског нада хн ућ а. О т оме је м ног о г од ина к асн ије п иса о и Ед хем Му ла б д и ћ да ју ћ и св оје виђењ е атмо сф ер е и околнос т и које с у до в е ле до по ја в е Б о ш њ а к а и С а ф в е т - б е г а Б а ша г и ћ а: Ту р ск а на с о с т а- ви ла, Ау стри ја по би је ди ла наш ору жа ни от пор а су зби ја ше и пр ве по кре - т е оп р а в д а н а о т п о р а н а п о љу в и је р с ко - п р о с вје т н ом, и м и с е о с је ћ а с мо о с а м љ е н и и к а о д р в о од с јечено. Н аш и с уг р ађ ан и д руг и х д в ију ск уп ин а сна ђо ше с е бр з о и в ећ т а да и ма ђа х у св о ја гла си ла з а по д и з а њ е на р од не сви је сти у сво јој за јед ни ци, а ми би ја смо без сви је сти и без на де у ка кву бу дућ ност. Та да нам је по тре бан био ма кар ко, да нам се ја ви, да нас охрабри и у нас поу з да ње ул и је. С то га с та но ви ш та п ро су ђу ју ћ и на ш у суд би н у мо же се ла ко ра зу ми је ти јед на од пр вих за што је наш сви јет ра до до че као лист Бо шњак, ко ји је у то до ба год. по кре нут као ор ган на ше треће, м у с л и ма н ске, з а јед н и це. У Б о ш њ а к у с е С а ф в е т - б ег од ма х по ја вио са сво јим пје сма ма под ши фр ом С.Б. или са мо Б. јер као ђак гим на зи је н и је мо г а о да ис т у па под п у н и м и ме ном. По р ед Р и з а б е г а К а пе т а но ви ћ а, који с е т а кођ е т а д а по ја в љу је с а до с т а л и је п и м и т ех н и ч к и до т е р а н и м п је сма ма, и з ла зи С а ф в е т - б ег у Б о ш њ а к у с а сна ж н и м св о ји м п је сма ма, је дрим по иде ји и са др жа ју, ко је су па да ле као ме хлем на ра ну. Ње го ве н а м п јесме у збуђују д у х, под иж у свије с т и бу де з а но с. С ко р о у св а ком бро ју из ла зи по ко ја ње го ва пје сма, а у про вин ци ји се бро је да ни и очеку је са же љом до ла зак ли ста. [према Ri zvić: 1980, ]. Иа ко овај Мулаб д и ћев п рик а з т а ко ђе од и ше р о ма н т и чар ско -па т рио тск и м нада хн ућем п раћен и м жалом за не срећ ном суд би ном ко ја је сна ш ла м усл имане у Босн и и Хе р це г о в ин и з а в р е ме ау с т р о у г а р с ке у п р а в е, р еа лно с т је и п а к бил а уне ко ли ко дру га чи ја, да ле ко ма ње ро ман тич на и при ла го ђе на ви ше по литич ком не го књи жев ном тре нут ку. Осим што је Бо шњак по кре нут уз све с рд н у по моћ ау с т р о у г ар ск и х в ла с т и, већ д ру г и бр ој ча с о п и са к ра си л и су сти хо ви упра во Саф вет-бе га Ба ша ги ћа [1891: 2] на осно ву ко јих је пол и т и ч ка ори јен та ц и ја к њи жев ног Бо ш ња ка би ла ви ше не г о ја сна и ко ји су, уме сто ме хле ма, на ра ну до да ли са мо мно го со ли:...znaš, Boš nja če, ni je dav no bi lo Sveg mi sv je ta! ne ma pet na est lje ta Kad u na šoj Bo sni po no si toj, I ju n a č k oj ze mlji He r c e go voj Od Tre bi nja do brod ski jeh vra ta, Ni je bi lo Sr ba ni Hr va ta, A da nas se kro za svo je hi re, Oba stran ca ko u svo me ši re. I još neš to, če mu oko vješ to, Hra bri po nos i sr ce ju nač ko, Na da sve se za ču di ti mo ra: Oba su nas go sta sa le ti la,

65 677 Da nam ot mu naj sve tli je bla go, Na še ime po no sno i dra go... Срп ска штам па оштро је ре а го ва ла на по ја ву но вог ча со пи са, а Баш а г и ћеви с т и хо ви по д и гл и с у п у но п р а ш и не. Б о с а нск а вил а, с рпск и к њи жев н и ча с о п ис ко ји је и з ла зио у С а ра је ву под у р е ђи в ач ком па л и цом Н и ко ле К а ш и ко ви ћ а, и који је и ма о с оп с т ве н у ис т о ри ју са Са ф ве т - б е г ом Б а ш а г и ће м [ Ш а љи ћ 2015: 224], о бјавио je ч л а н а к по св е ће н по к р е т а њу ча со п и са Бо ш ња к, у з ош т ру к рит ик у њег ове у ређивачке пол ит ике [1891: 221] Чуд но ва то нам је да ства ра не ки нов на род сло вен ски, под име ном Б о ш њ а к а и Хе рцег ов аца, а јези к зове б о са н ск и м и б о ш њ ач к и м. У д ру г ом бро ју чак се за тр чао и осло бо дио да ка же, е у Бо сни и Хер це го ви ни при је пет на ест љета, од Требиња до бродск ијех вра та, ни је би ло Ср ба ни Хр ва та!!! Да се чо вјек пре кр сти и де сном и ли је вом, и то не ру ком већ и но гом!...а је ли чи тао вла сник и уред ник исто ри ју Ка ла је ву, па ка ко та мо пи ше? Је су ли чи та ли ка ко вла дин са вјет ник Ми лер др жи го вор у Бе чу и јав но призна је да у Б о сн и и Хе р це г о ви н и ж и ви је да н на р од по ц и је па н у т ри вје р е а то је на род срп ски? У оп ште, на ма се ни ма ло не сви ђа та ко др ско пона ша ње и пи са ње Бо шња ко во, јер нам до бра до ни је т и неће, а свађом нашом уви јек ће се тре ћи око ри сти ти. Осим по ре кла, ау тор члан ка освр нуо се и на је зик и пи смо у Бо шња ку : За мје ра мо му та ко ђе и што је иза брао ла ти ни цу, кад то ни је на ше сло вен ско пи смо, а он се бар по но си име ном с ло в ен ск и м! Ћ и ри ло на м н и је о с т а вио ла т и н и ц у, а н и је с у в а ла н и в а ш и оци ни ђе до ви та сло ва ни зна ли ни во ље ли...па сам Бо шњак у 5. бр. пи ше ка ко ва ља чу ва ти сво је а не при ма ти ни шта ту ђе, па што он сам не да де п ри м је ра? Б о ш њ а к у п у ћу је да с е не к в а ри је зи к т у ђи м на к а ра да ма, а он пред ња чи у то ме. Ево узми те ма ко ји број, па ће те на ћи си ле си ју ту ђих ри је ч и и и з ра за, ко ји се у Босн и н ит и г о воре н ит и разум ију. Војвођа нск и Бра н и к био је још ош т ри ји, на па да ју ћ и д и рек т но л и ч нос т Мех мед- бе га К а пе т а но ви ћ а Љу бу ша к а: К а да д у бљ е по гле да мо у и ме и п р о ш ло с т т ог но в ог по к р е т а ча л и с т а, он да смо у на п р ед у в е р е н и у к а к в ој ће це љи но ви лист да по слу жи, то нам бар јам чи сам бег Љу бу шак, бу ду ћи ау стро у гарски гроф, чи је се плем ство одав но из ја ло ви ло. Тај гроф од Ви ти не ба цио се са да већ и на по ље жур на ли стич ко, да сво је по ли тич ко мај мун ство свестра но обе ле жи. Ево јед ног де ли је ко ји хо ће да до ка же да у Бо сни жи ви на род бо сан ски а не срп ски и да се у Бо сни бо сан ски пи ше и го во ри, а не с рп ск и. Да к ле за љу ба в ово не ко л и ко х и ља да фо ри н т и г о д и ш ње, ко је бада в а и з в ла д и не к а с е б е р е и с а вје т н и ч ког и ме на, ко г а не з а с л у же но но си, п р о да је св ој р о ђе н и на р од...он је к њи жев на и ж у р на л и с т и ч к а н у ла, с т а- ја ло је у тек сту пот пи са ном са Ср бин-бо са нац [према Вељ ков ски 2005: 488]. Без об зи ра на по ку ша је срп ског кул тур ног кру га да кроз на пи се у ш т а м п и д ис к р е д и т у је ов а к в е т ен ден ц и је с т в а ра њ а но в е на ц и је и је зи к а где им ме сто ни је, Бо шњак је имао пу ну по др шку вла де у Са ра је ву ко ја је национално -политичку суштину потре бе по кре та ња Бо ш ња ка, ч а со пи са за по ли ти ку, по у ку и за ба ву, као м у сл и ма н ског л и с та, об ја ш ња ва ла од бој ним рас по ло же њем му сли ма на пре ма хр ват ским и српским листови-

66 678 ма због на ци о нал ног ста но ви шта ко је се у њи ма ис по ља ва и че сто пре - ла зи на кон фе си о на л но под ру ч је: К а ко с е т о и з под не ск а Мех ме да- б е г а К а пе т а но ви ћ а да де ла ко ра з а бра т и, п и т а њ е на ц и о на л не п ри па д но с т и, о ко ју с е с рп ск а и х р в ат ск а ж у р на л и с т и к а у п ра в о у од но с у на м у х а ме да н- ск и е ле мен т б о ре свом же с т и ном у д у х у сво ји х на ц и о на л н и х а сп и ра ц и ја, т ре ба да бу де за с т у п ље но у једном ч ис т о домови нском, дак ле боса нском ду ху... [према Ri zvić 1990: 72]. За сту па ју ћи овај бо сан ски дух, ни Сафве т - бег Ба ша г и ћ н и је се з а у с т а вио на сво ји м с т и хо ви ма у Б о ш њ ак у већ је своје ста вове о бо гу мил ском по ре клу бо сан ског племства детаљно обрадио у ра ду Крат ка упу та у про шлост Бо сне и Хер це го ви не, да би у реч ни ку Т ур ци з ми, ара би з ми и п е рс из ми у хрва тском је з и к у, об ја в ље ном по че т ком ве ка, од ред ницу По тур об ја снио као По тур па тарен, богумил. [Миљковић 1995: 288]. На тај на чин по ја ва На род ног бл а га, Хе р ма но в е з би р ке и ча с о п и с а Бо шњак по ста ви ли су те ме ље не са мо бо сан ско -муслиманској књижев - но с т и, в ећ и на ц и ји. По л и т и ч к и т р е н у т а к ко ји је, на р о ч и т о на ови м подруч ји ма, че сто надилазио књижевну моду не сум њи во је ути цао и на књиже в но с т в а р а л аш т в о б о с а нскохе рцег ов ачк и х м ус л им ан а. Н ар оч ит о с у овакви утицаји били изражени у нестабил ним и не из ве сним по ли тич ко - -ис т о ри ј ск и м пе ри о д и м а к а к а в је 19. в е к н а ов ом подру чју нес у мњив о био. Бу ђе њ е на ц и ја и на ц и о на л н и х д р ж а в а з а х т е в а ло је св а ра сполож ив а сред ства за по сти за ње што срет ни јег ко нач ног ис хо да, а ка ко је до мет поли тич ких сред ста ва че сто би вао огра ни чен, та уло га је најчешће препуштана к ул т у р но -к њи жев ном а нг ажовању. То а нг ажовање вршено је и п реко са мих књи жев них де ла, али и пре ко књи жев них ча со пи са ко ји су на сто - ја л и да под и гн у све с т о з а јед н и ч кој ис т о ри ј ској суд би н и, је зи к у, по р е к л у и тра ди ци ји, што је све за јед но, као ста ри је од вер ске при пад но сти, треба ло да п р ед с т а в љ а по ла зн у о сно ву з а бу д у ће на ц и о на л но оп р е де љ е њ е ко је, с дру ге стра не, ни када заправо верску припадност није ни превазиш ло. К њижевно с т је уо с т а лом од у век п ред с т а в љ а ла једа н од најби тн ији х еле ме на та на ци о на л ног и ден ти те та сва ке на ци је, што је по п ри ро ди ства ри чи ни ло нео дво ји вом од државне и национал не иде о ло ги је ко ја је пре вас - ход но в е з а на з а по л и т и к у. Ау с т р о у г а р ск и р е ж и м по к у ша о је да у п р ег не и књи жев ност у ис пу ње ње сво јих ин те ре са, ан га жу јући поједине муслиман ске, или чак соп стве не пи сце у тој на ме ри, о че му је већ би ло ре чи. Основ н и не до с т а т а к т а к в ог п р о г ра ма би ло је, с јед не с т ра не, не до в ољ но по знав ањ е нар од ног ж и во т а и о би ча ја од с т ра не ау с т ри ј ск и х с т в а ра ла ца, и с д ру ге, ама тер ск и, го то во по че т ни ч к и од нос п ре ма модерном, европском к њи же в ном с т в а р а л а ш т ву код до м а ћ и х м у с л и м а нск и х п ис ац а, ч ије је по зна в а њ е на р од ног д у х а на т ај на ч и н о с т а ја ло б е з а де к в ат ног и з ра ж а ја у пи са ној ре чи. Због то га су та ква де ла, иа ко у пр ви мах ве ли ког од је ка, у че му их је пот по ма гао и др жав ни апа рат, на кон из ве сног вре ме на по чињ а ла да бле де с о б зи р ом на о бјек т и в но од су с т во л и т ерарне в р еднос т и. И по ред то га, не сум њи ва је чи ње ни ца да су ова де ла, без об зи ра на сво ју лит е рарн у вреднос т, по с т а ви ла т е ме ље т зв. к њи жев ног бо са н с т ва. Му х си н Ри звић је, као је дан од нај зна чај ни јих, а ме ђу му сли ма ни ма сва ка ко нај зна-

67 679 чај н и ји п р о у ча в а ла ц б о са нско -м усл има н ске к њи жев но с т и и окол но с т и у ко ји ма је ов а к њи жев но с т на с т а ја ла, под к њи жев н и м б о с а н с т в ом подра зу ме вао тек је дан, крат ко тра јан пе ри од у књи жев ном ства ра њу бо санско хер це го вач ких му сли ма на, пре ци зно га вре мен ски од ре див ши раз до - бљем из ме ђу и го ди не [Rizvić 1990: ]. Ме ђу тим, иа ко је у југ ословенск и м период има смат рано т ек к рат к о т рајнoм по ја вом [ R i z v ić 1985: 135], ск ри ве но је че к ало да, у в р еме нови х нац иона лно -пол ит и чк и х су ко ба на на шим про сто ри ма, по но во ухва ти пун за мах и до би је на ак туел но сти. У том сми слу, оно се мо же и тре ба по сма тра ти као не са мо времен ск и, већ и т емат ск и далеко ш ири по ја м у ис т ра ж и ва њу и на ц и о на л н и х књи жев но сти, и на ци о нал них по кре та на овим про сто ри ма. Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА В е љ ков с к и, Ју г о с л а в (20 05 ). Уло г а л и с т а Б о ш њ а к у п р о п а г и р а њу К а л а је в е б о ш њ ач ке по л и т и ке , Кул т у р а п о л и с а, 2 3: Ву ле тић Ву ка со вић, Вид (1888). На род но бла го. Са ку пио и из дао Мех мед бег Ка пе тано в и ћ Љу бу ш а к, Б о с а н с к а в и л а, : Ђ о р ђ е в и ћ, С. Ђ о р ђ е (1889). Na r o d n e pje s m e mu h a m e d o va c a u B o s n i i He r c e go v i n i. S a b r a o Ko sta Hörmann. Knji ga pr va, Б о с а н с к а в и л а, : Ек ме чић, Ми ло рад (1989). Ства ра ње Ју го сла ви је књ. 2. Бе о град: Про све та. Кала ји, Венијамин (1891). Историја српскога на ро да. књ. 1. Бе о град: Пе тар Ћур чић. Књижев не и кул тур не би ље шке (1891). Б о с а н с к а в и л а, : К рушев а ц, Тод о р (19 78). Б ос а нс ко -х е рц ег ов а чк и л ис т ов и у X I X в ек у. С ар ајев о: В ес ел и н М а с ле ш а. М и љ ко в и ћ, Е м а (19 95 ). Му с л и м а н с т в о и б о г у м и л с т в о у и с т о р и о г р а фи ји, у : С л а в е н ко Тер зић (ур.), Б о с н а и Хе р ц е г о в и н а о д С р е д њ е г в е к а д о н о в и је г в р е м е н а. Б е о г р а д: СА НУ, Ра сто вић, Алек сан дар (2015). Ен г л е з и и Б а л к а н Б е о г р а д: З а в од з а у џ б е н и ке. Тут ње вић, Ста ни ша (2008). Шта су и ко су ва ри ја ци је на те му о иден ти те ту му слима на. Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, 482, 4: Ша љић, Јо ва на Д. (2015). Од кон фе с и је ка иде н т и т е т у (м у с л и м а н с ко п и т а ње у Ср б и ји ), не о бја в љ е н а д ок т о р с к а д и с е р т а ц и ја, Б е о г р а д: Ф и ло ло ш к и ф а к у л т е т. An der son, Be ne dikt (1998). Na c i ja: z a m i š lje n a z a je d n i c a. Be o grad: Pla to. Ba ša gić, Saf vet-beg (1891). Boš nja ku. Boš njak, : 2. Ć o r o v ić, V l a d i m i r (1911). Me h m e d b e g K a p e t a n o v i ć. K n ji ž e v n a s lik a. S ar ajevo: I ns t it u t z a p r o u č a va nje Ba l k a n a. Hörmann, Ko sta (1976). Na r o d n e p je s m e M u sli m a n a u B o s n i i He rc egov in i, p r ir ed il a Đ en an a B u t u r o v ić, S a r a je vo: Sv i je t lo s t. K a p e t a no v ić Lju bu š a k, Meh me d - b eg (1988), Na rod no bla go, Sv. 1. p r ir ed io Mun i b M ag l ajl ić. S a r a je vo: Sv i je t lo s t. K a p e t a n o v ić, R i z a - b e g (1891). Po z d r av B o š nja k u, Boš njak, : 2. K r a lja čić, To m i slav (1987 ). Ka la je v re ž im u Bo sni i He r ce go v i ni Sa r a je vo: Ve se l i n M a sle š a. K r e š e vlja ko v ić, H a m d i ja (1937 ). S a r a je v o u d o b a o k u p a c i je B o s n e S a r a je vo: I sl a m s k a d i o n i č a r s k a š t a m p a r i ja. M ag l ajl ić, Mu n i b (1988). K njiž e vn a djel a tn o s t Me hm e d - b eg a K ap et an ov ić a Lj ub uš ak a. U: K a p e t a no v ić Lju bu š a k, Me h me d - b eg, Na rod no bla go, Sv. 1. p r i r e d io: Mu n i b M a g l aj l ić. S a r a je vo: Sv i je t lo s t, Ri zvić, Muh sin (1980). Bosansko hercegovačke knji žev ne stu di je, Sa ra je vo: Ve se lin Ma sle ša.

68 680 Ri zvić, Muh sin (1985). Pre gled Knji žev no sti Na ro da BiH. S a r a je vo: Ve s e l i n M a sle š a. Ri zvić, Muh sin (1990). B o s a n s k o - m us l im a ns k a k n ji ž e v n o s t u d o b a p r e p o r o d a Sa ra je vo: Me ši hat Islam ske za jed ni ce BiH, El-Ka lem iz da vač ka dje lat nost i Ga zi Hu srevb e go va bi bl i o t e k a. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R LI TE RA TU RE, RE LI GION AND THE BIRTH OF A NA TION: THE CRE A TION OF THE LI TE RARY BO SNI AN HOOD by JO VA NA ŠA L J IĆ I n s t i t u t e of H i s t o r y B el g r a d e Knez Mi ha i lo va 36/II, Bel gra de Ser bia jo va n a.s a ib.a c.r s SU M M A RY: T he qu e st i on of n a t i o n al ide n t it y a nd n a t i o n a l it y of t he g ro up of p e o ple i n h a bi t e d i n a pa r t i c u la r ge o g r ap h i ca l a r e a, de s pi t e nu me ro u s t he o r i e s wh ich ove r t he la st ne arly two and a half cen tu ri es ha ve been gi ving the va ri ety of an swers, most fre qu ently is re la ted to a com mon et hni cal bac kgro und, cul tu re, hi story, tra di tion, and as it was consi de red for a lon ger pe riod of ti me, a com mon lan gu a ge. Alt ho ugh it is not un com mon for mem bers of one et hnic gro up to pro fess the sa me re li gion in the vast ma jo rity, the re li gion, at le ast ac cor ding to the the o ri es of the na tion, has ne ver been an es sen tial de fi ni tion of t he n a t i o n a l ide n t it y. It sho u ld not b e s u r pr i si ng i f we t a ke i n t o a c c o u nt t he ci r c u m st a n c e s that led to the awa ke ning of na ti ons and na ti o nal mo ve ments in the 19 th cen tury of the Eu ro p e a n En l ig ht e n me nt p e r io d, whe n t he ot he r for m of t o get he r ne s s st a r t e d t o r e pla c e a r e l i g ion do m i n a nt for c e n t u r i e s. T hu s, i n for m i ng n a t i o n a l c on s ci o u sne s s, r e l i g ion fo u nd it self in the last pla ce. On the ot her hand, if na ti o na lity for med by a re li gion was unac cept a ble for t he t heor ie s of t he n at ion, form i ng a n at ion a l l i t e r a t u r e by t he r e l i g i o u s af f i l i a t ion wo uld ha ve been unt hin ka ble. By the sim ple ana logy, the first was ex clu ding the ot her which me ans that if it was not pos si ble for the re li gion to form a na tion, it was al so not pos si ble to form a na ti o nal li te ra tu re. At le ast, it was com mon opi nion. Ho we ver, right in the Eu ro pean re gion whe re tho se the o ri es had been de ve lo ped, we can al so find the first ca se to re fu te them. And we can do that with the so-cal led Bo snian-mu slim li te ra tu re that ha ve ma de its first steps du ring the se cond half of the 19th cen tury as а mean in the cre a- tion of the new Bo snian na tion. It was not the re li gi o us li te ra tu re with re li gi o us the mes and mo tifs, but the li te ra tu re of the re li gion, of the mem bers of a re li gion in an ef fort to cre a te the ir own na ti o nal iden tity ba sed on a re li gi o us one. In that sen se, the re we re three most i m p or t a nt l i t e r a r y eve nt s t h at m a de t he fo u n d a t i on s for t he c r e a t i ng t he so ca l le d l i t e r a r y Bo sni an hood in the last de ca des of the 19th cen tury: a col lec tion of pro verbs and les sons c a l le d Nat ion a l Tr eas ur e by Mehme d - b eg K ap e t a no v ic Lju bu š a k, a c ol le c t ion of e pic po ems cal led Folk Songs of the Mo ham me dans in Bo snia and Her ze go vi na by Ko sta Hörmann and the la unch of the li te rary ma ga zi ne cal led Bo sni ak. The pa per pre sents hi sto ri cal, po li ti cal and so cial cir cum stan ces that had led to tho se li te rary events, the birth of the new type of li te ra tu re as well as the new Bo snian na tion and na ti o nal iden tity. K E Y WOR D S: L i t e r a t u r e, n a t io n, Mu sl i m s of B o s n i a a n d He r z e g o v i n a, Au s t r i a - - Hu ng a r y, Me h me d - b eg K a p e t a no v ić Lju bu š a k, Na t i o n a l Tr e a s u r e, B o s n i a k

69 UDC 091(=163.41) 17 UDC :929 Venclović Stefanović G. ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД БЕ СЕ ДА ЈО ВА НА ДА МА СКИ НА НА ПРА ЗНИК БЛА ГО ВЕ СТИ У ПРЕ ВО ДУ И ПРЕ РА ДИ ГА ВРИ Л А СТ Е ФА НО ВИ Ћ А ВЕН Ц ЛО ВИ Ћ А М И Л Е СА СТ Е ФА НО ВИ Ћ БА НО ВИ Ћ Ет но г р а ф с к и и н с т и т у т СА Н У К не з М и х а и ло в а 36, Б е о г р а д, С р би ја k i m i a e r m a i l.c o m СА ЖЕ ТАК: Га врил Сте фа но вић Вен цло вић по мно го че му је је динстве на фи гу ра у срп ској књи жев но сти. Овог пу ту ју ћег про по вед ни ка, је ро - мо на ха и п и са ра да на с зна мо ка о ау т о ра ог ром ног ру ко п и сног де ла, од че г а је не ш т о мање од по ло ви не п исано народ н и м је зи ком. Ве ћ и н у ч и не п ре во д и цр кве но сло вен ских збор ни ка на срп ски је зик, а по себ но су вред не Вен цло - ви ће ве п ре ра де и до п у не и з вор ног т ек с т а. У т ом см и сл у, за н и м љи ва је бе - с е д а н а Б л а г о в е с т и Јо в а н а Д а м а ск и н а. С в о јом д и ја ло ш ком ф о р мом, он а је би ла по се б но по де сна за Вен ц ло ви ћев к њи жев н и по с т у па к, о че м у све до че њ е г о в е б р ој не до п у не и п р е р а де. Ра з г о в о ри и з ме ђу А р х а н г е л а Га в ри л а и Б о г о р о д и це, од но сно Б о г о р о д и це и Јо си ф а, у Вен ц ло ви ће в ој и н т е р п р е т а - ц и ји доби ја ју и з ра зи т о ф ол к лор н и к а ра к т е р. У ов ом ра д у до носимо п рик а з Д а м а ск и но в е б ес еде н а п р азн и к Б л аг ов ес т и у Венц ловиће в ом п р ев од у и п р е р а д и. Ра д и це ло к у п н и је с л и ке д а је мо п р е глед п р а зно в а њ а Б л а г о в е с т и и раз вој бе се да на овај пра зник у хри шћан ској тра ди ци ји, при че му се осврће мо н а мо г у ће Вен ц ло ви ће в е п р ед ло ш ке. З а т и м до но си мо де ло в е т ек с т а б е с е д е у ко јим а с у п ос е бн о о з н ач ен е В е н ц л о в и ћ е в е и з м е н е у од н о с у н а и з в о р н и т екс т. Ра д и и л у с т р а ц и је Вен ц ло ви ће в ог о ри г и н а л ног к њиже в ног ства ра ња из дво је ни су сег мен ти ко ји не ма ју па ра ле ле у пред ло шку. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: Јо в а н Д а м а с к и н, Га в р и л С т е ф а но в и ћ В е нц лов и ћ, Б л а г о в е с т и, б е с е д а Га ври л Ст е фа но ви ћ Вен ц ло ви ћ по м но г о че м у је је д и н с т ве на фи г у ра у срп ској књи жев но сти, не са мо у 18. ве ку, већ мо гли би смо ре ћи и да нас. Прет по ста вља се да је ро ђен око го ди не [Павић 1972: 7], а да је у Угарску нај ве ро ват ни је до шао у то ку Ве ли ке се о бе [Поповић и др. 1956: 233]. Образов ањ е з а свеш т ен ик а с т ица о је у п р еп исив ачкој ш кол и п ри К апел и Све т ог Лу ке у Сен т а н д ре ји, у т о к у п р ве де це н и је 18. ве ка. Ш ко л у је во д ио К ип р и ја н Рач ан и н, ш т о и с â м В е нц л ов и ћ н а н екол ико м ес т а с п он ос о м

70 682 ис ти че [Павић 1972: 10 12]. У Сен тан дре ји се за мо на шио и из ме ђу и по стао je је ро мо нах [Синдик и др. 1991: 116]. Бо ра вио је на сме ну на па ро х и ја ма у Ко мо ра н у, Ђу ру и Сен т а н д ре ји [ Попови ћ и д р. 1956: 234], а б елеш к а и з по м и њ е ga к а о с л а в ног б е с ед н и к а и з С ен т а н д р е је [Ковијанић 1953: 164]. Го ди не за пи сао је да је в глу бо цеј ста ро сти, ома ла ка сао и очи ми вр ло из не ма жу, сла бо ви дим. Сма тра се да је та да имао око 60 го ди на и да се на ла зио у не кој вр сти де пре си је, умо ран од сукоба са па ст вом, бор бом с ка то л и ц и ма и м но го ча тања и п исан ија. Након т о г а, о је р о мо на х у Га в ри л у нема подат ак а, а Влада н Јов анови ћ и зноси да је пре ма јед ном за пи су Вен цло вић умро го ди не, али не на во ди о ко јем за пи су се ра ди [Јовановић 1911: 107]. О в ог п у т у ју ћег п р о по вед н и к а, је р о мо на х а и п и с а ра дана с знамо к а о ау то ра огром ног ру ко пи сног де ла од око стра на, при че му је не што мање од половине писано народним језиком. Већину чине преводи цркве - но сло вен ск и х збор н и ка на српск и јези к, а по себ но су вред не Вен ц ло ви ће ве пре ра де и до пу не из вор ног тек ста. По не где у ви ду тек пар до да тих ре чи, а по не к а д ч и т а ви х од ло ма к а Вен ц ло ви ће в е до п у не и ма ле с у з а ц и љ, не са мо да се про стом слу ша о цу уме сто сла бо ра зу мљивим црквенословенск и м о бра т и по зна т и м, св а ко д нев н и м је зи ком, в ећ и да м у а п с т ра к т н и је пој мо в е п ри бл и ж и. Уоп ш т е, к р о з Венц ло ви ће в о де ло мо же с е п р а т и т и сна ж на п р о св е т и т е љ ск а ц р т а, у ч и јој с л у ж би с т о је и к њи жев но -је зи ч к а сред ства и из бор са др жа ја. У том сми слу, по себ но је занимљи ва беседа на Благовести Јована Дама ски на. Сво јом ди ја ло шком фор мом она је би ла по себ но по де сна за Венц ло ви ће в к њи же в н и по с т у п а к, о че м у св е до че њ е г о в е б р ој не до п у не и п ре ра де. Ра з г о во ри из ме ђу aр ха н г е ла Га ври ла и Бо г о ро д и це, од но сно Бо - г о р о д и це и Јо си фа, у Вен ц ло ви ће в ој и н т е р п р е т а ц и ји до би ја ју и з ра зи т о фол клор ни ка рак тер, што је по је ди не ау то ре на ве ло да о овој бе се ди го во - ре као о са крал ној дра ми на на род ном је зи ку [Павић 1972: 187]. Бе се да је чак и сцен ски из ве де на у два на вра та. 1 У ов ом р а д у по к у ш а ће мо д а п р ед с т а ви мо Д а м а ск инову б ес ед у н а Бла г о ве с т и у п ре ра д и Га ври ла Ст е фа но ви ћа Вен ц ло ви ћа. Ра д и по т п у н и је сли ке, пр во ће мо украт ко прогово ри ти о пра зни ку Бла го ве сти и да ти пре - глед б е с е да на ов ај п р а зн и к. Н ајз а д, п ри к а з а ће мо Да ма ск и но ву б е с е д у, озна ча в а ју ћ и и к ла си фи к ујућ и в рс т е Вен ц ло ви ће ви х и н т е р в ен ц и ја п ри п р е но ше њу и з в ор не б е с е де. О П РА ЗН И К У Б Л А ГО ВЕ СТ И Пра зник Бла го ве сти (25. март / 7. април) про сла вља до га ђај ка да се ар х а н г е л Га в ри ло ја вио Б ог ор од иц и и о бзнан ио јој да ће з ачет и и р од ит и 1 В е н ц л о в и ћ е в у б л а г о в е ш т е н с к у д р а м у и з в е л о је С а в р е м е н о п о з о р и ш т е у Б е о г р а д у под на сло вом Удво ре ње ар хан ђе ла Га ври ла де вој ци Ма ри ји, 28. фе бру а ра 1971, у ре жи ји Уроша Гло вац ког (ви де ти при лог бр. VII). Је дан фраг мент из истог де ла (Епи лог на зе мљи) из веден је 8. но вем бра у Срп ском на род ном по зо ри шту у Но вом Са ду, у окви ру ру ко ве ти од ло ма к а и з с рп ске д ра м ске к њи жев но с т и X V I I I и X I X в е к а ко ју је под на с ло в ом Ја в ле н и ја и по зор ја ре жи рао др Бра ни вој Ђор ђе вић [Павић 1972: 188].

71 683 Ису са Хри ста. Сма тра се да се овом ве шћу ар хан ге ла остварило пророчанс т в о с т ар оз ав е тн и х п р ор ок а и да је њ оме почела ис т орија Нов ог з ав ет а и хри ш ћа н ског спа се ња. Овај до га ђај је у Би бл и ји за п иса н само у Јева нђељу по Лу к и (Л к 1, 26 38). Ти х св е г а не ко л и ко с т и хо в а в е ко ви ма на да х њу је с т в а ра о це бр ој н и х у ме т н и чк и х дела: сл и к а, пе са ма, мо л и т ви, бе се да и тд. У Пра во сла в ној ц р к ви Бла г о ве с т и се у бра ја ју у 12 вел ик и х п разн ик а [Мирковић 1961: 13]. Ово је и је дан од нај ва жни јих пра зни ка у на род ном ка лен да ру пра во слав них Сло ве на. За дан Бла го ве сти ве за ни су мно ги об ред и до че к и в а њ а п р о ле ћ а. Обе ле ж а в а се к а о да н о т в арањ а зем ље, буђењ а при ро де из сна, до ле та ња пти ца итд. 2 [Толстој и др. 2001: 27]. П р ем а м иш љ ењу с ав р емен и х т ео ло г а п р а з но в а њ е Б л а г о в е с т и 25. мар та утвр ђе но је кра јем 6. и по чет ком 7. ве ка, а сма тра се да су по сто јал а т ри с т а д и ју м а у ф о р м и р а њу п р а зн и к а: р а но х риш ћ а нско пош т ов ањ е Бо го ро ди це и до га ђа ја из ње ног жи во та (па пре ма то ме и до га ђа ја Бла го - ве с т и), ус та но в ља ва ње 25. мар та као да на за че ћа Го спод њег, де ве т ме се ц и пре 25. де цем бра, да ту ма ко ји је то ком 4. ве ка од ре ђен као дан Хри сто вог р о ђе њ а, и на к ра ју, ко нач но ус т а но в љ е њ е и ра с п р о с т рањив ањ е п разн ик а кра јем 6. и по чет ком 7. ве ка [Φίλιας 2008: 98 99]. ПРЕТ ХОД НИ БЕ СЕД НИ ЦИ КО ЈИ СУ ПИ СА ЛИ БЕ СЕ ДЕ Н А Б Л А ГО ВЕ СТ И По р ед би бл и ј ске о сно в е у Је в а н ђе љу по Лу к и (1, 26 38), де т а љ н и ја и ис ц рп н и ја све до ча н с т ва о овом п ра зн и к у на ла зи мо и у а по к риф ном изво ру, Ја ко вље вом про то је ван ђе љу из 2. ве ка [Јовановић 2005: 9 13]. Лу ки на при по вест са др жа на је и у нај древ ни јим Сим во ли ма ве ре (већ од 2. ве ка), као и у ра но хри шћан ским пре да њи ма из пе ри о да ка да пра зно ва ње Бла го - ве сти још ни је би ло уста но вље но [Φίλιας 2008: 98 99]. Пре т ход но на ве де на ис т о ри ја ус та но в ља ва ња п ра зн и ка уско је по ве - з а на и с ра з в о јем б е с е да на Б ла г о в е с т и. На и ме, иа ко и з ра н и јег пе ри о да, по с т о је б е с е де по п у т т ри с лов а С в ет ог Гри г о ри ја Чу до т в о р ц а (3. в е к), јед на б е с е да Ат а на си ја А лек с а н д ри ј ског (4. в ек) и д р. ко је с е на в о де к а о б е с е де на Б ла г о в е с т и, оне с е сма т ра ју не а у т ен т и ч н и м је р, к а о ш т о је р е - че но, пра зник ни је ста ри ји од 4. ве ка. Би бл и ј ск а о сно в а, к а о ш т о је на в е де но, з а п и с а на је у св е г а не ко л и ко сти хо ва у пр вој гла ви Је ван ђе ља по Лу ки (Лк 1): 26. А у ше сти мје сец по слан би од Бо га ан ђео Га ври ло у град га ли леј ск и по и ме ну На за ре т, 27. Д је вој ци за ру че ној за му жа, по име ну 2 О к ул т у Б ла г о в е с т и код Ср ба и д ру г и х с ло в ен ск и х на р о да ви де т и: [ Толс т ој, Св е тла на и Љу би нко Раден ко ви ћ /у р. / (20 01). С л о в е н с ка м и т о л о г и ја. Ен ц и к л оп ед и јс к и ре чн и к. Б еог р а д: Zep ter Bo ok World, 27 29; Бо сић, Ми ла (1996). Го д и ш њ и о б и ч а ј и С р б а у Во ј в о д и н и, Но ви Сад: Му зеј Вој во ди не, ; Не дељ ко вић, Ми ле (1995 ). Ка лен дар српских народних обича ја и ве ро ва ња за про сту 1995, Ва ље во: Ва ље вац, ; Ку ли шић, Шпи ро; Пе тар Ж. Пе - тро вић и Ни ко ла Пан те лић /ур./ (1998). Срп ски ми то ло шки реч ник, 2. доп. изд, Бе о град: Ет нограф ски ин сти тут СА НУ, 36 37; Не дељ ко вић, Ми ле (1990). Го д и ш њи о б ич аји у Срба, Б еог ра д: Вук Ка ра џић, 28 29].

72 684 Јо с и ф, из до ма Да ви до ва; и дје вој ци бје ше име Ма ри ја. 28. И ушав ши к њој ан ђео ре че: Ра дуј се, бла го дат на! Го спод је с то бом; бла го слове на си ти ме ђу же на ма! 29. А она ви дјев ши га, упла ши се од ри је чи ње го ве и ми шља ше: ка кав би ово био по здрав? 30. И ре че јој ан ђео: Не бој се. Ма ри ја, јер си на шла бла го дат у Бо га! 31. И ево за че ћеш и р о д и ћ е ш с и н а, и на дје ну ћеш му име Исус. 32. Он ће би ти ве ли ки, и на зва ће се Син Ви шње га, и да ће му Го спод Бог при је сто Да ви да оца ње го ва; 33. И ца ро ва ће над до мом Ја ко в ље в и м ва в и јек, и цар ству њего ву не ће би ти кра ја. 34. А Ма ри ја ре че ан ђе лу: Ка ко ће то би ти кад ја не знам за му жа? 35. И од го ва ра ју ћи ан ђео ре че јој: Дух Све ти до ћи ће на те бе, и си ла Ви шње га осје ни ће те; за то и оно што ће се ро ди ти б и ћ е с в е т о, и на зва ће се Син Бо жи ји. 36. И ето, Је л и с а в е т а р о ђ а ка т в о ја, и она за че си на у ста ро сти сво јој, и ово је ше сти мје сец њој, ко ју зо ву не рот ки њом. 37. Јер у Бо га је све мо гу ће што ка же. 38. А Ма ри ја ре че: Ево слу шки ње Го спод ње не ка ми бу де по ри је чи тво јој! И ан ђео оти де од ње. 3 А по к риф но Пр о т о је в а н ђе љ е Ја ко в љ е в о, т а ко ђе у к рат ком с ег мен т у, из но си п ри по вест о Бла го ве ст и ма, а л и са д р ж и и од ре ђе не из ме не у од но су н а би бл и ј ско св е до ч а н с т в о: 1) Б о г о р о д и ц а је и з а ш л а и з к у ће д а н а т о ч и во ду; ту при ма по здрав ан ђе ла ко јег, ме ђу тим, не ви ди; упла ше на од непо зна тог гла са вра ћа се у ку ћу и на ста вља с руч ним ра дом; 2) по ја вљу је се ан ђео ко ји је уми ру је и об ја вљу је јој за че ће Спа си те ља; 3) на Бо го ро дичи ну сум њу у оства ре ње об ја вље ног ан ђео од го ва ра да ће се све оства ри ти до ла ском Све тог ду ха; 4) Бо го ро ди ца на кра ју при хва та об ја ву. 6. А Ма ри ја узе цр вац и ис тка га. 7. И узе кр чаг и оде на по ље да з а х в а т и в о д е, и чу глас ко ји јој го во ра ше: Здра во те би ко ја си пу на бл а г о д а т и, Го спод је са то бом. Бла го сло ве на си ти ме ђу же на ма. 8. И по гле да она ле во и де сно да ви ди ода кле глас до ла зи ше, а он да тре су ћи се оде на зад у ку ћу, и спу сти кр чаг и узе цр вац, и се де да наста ви са тка њем. 9. А ан ђео Го спод њи ста де по ред ње и ре че: Не бој се Ма р и ја, јер си на шла ми лост у Бо га. 10. Чув ши то, она се за пи та шта би то тре ба ло да зна чи. 11. А ан ђео јој ре че: Го спод је са то бом и з а т р уд ње ћ е ш, 12. на шта она од го во ри: Шта! Да ли ћу за трудње ти од жи во га Бо га и ро ди ти као и оста ле же не? 13. Али ан ђео о д г о в о р и: Не т а ко Ма р и ја, не го ће Дух Све ти до ћи на те бе и си ла Све ви шње га осје ни ће те; 14. за то и оно што ће се ро ди ти би ће све то, и на зва ће се Син Бо жиј, и на зва ћеш га Исус, јер ће Он да спа се на род Свој од гре ха. 15. И ево Је ли са ве та тво ја тет ка, и она за труд ње сном у с т ар о с т и с в о јој, 16. и ово је ше сти ме сец њој зи, ко ј у з ов у н ер о тк и њом, јер у Бо га све је мо гу ће шта ре че. 17. А Ма ри ја ре че: Ево слу шкиње Го спод ње; не ка ми бу де по ре чи тво јој. 4 Не ки од ота ца Цр кве др жа ли су се при лич но вер но би блиј ске прип о в е с т и, од н о с н о П р о т о је в а н ђ е љ а, д ок с у д р у г и с л о б од н и је т у м а ч и л и, 3 Ц и т и р а н о п р е м а п р е в о д у С и н о д а С П Ц. 4 Ци ти ра но пре ма: [Протојеванђеље Јаковљево].

73 685 додавали, па и зна чај ни је ме ња ли из вор ну осно ву. У своја два слова Анас т а с и ј е А н т и о х и ј с к и [ P G 89: 1376 C 1385C, 1385C 1389B] п р и л и ч н о с е до с лед но д р ж а о по ме н у т и х и з в о ра, а л и је у в е о и јед н у зна чај н у но ви н у, на гла си в ш и да се ов а п лоћење Слов а до г о д и ло у т ре н у т к у к а да је а н ђе о по здра вио Бо го ро ди цу. Ову напомену касније су понављали и други ауто - ри. Зна чај ни је до дат ке при по ве сти о Бла го ве сти ма до но си Иси хи је Је русалимски [PG 93: 1453A 1467B]. Богородица, према његовој беседи, потре - с е на о б ја в љ е н и м р е ч и ма, м и с л и да је а н ђе о и з и г ра в а и оп т у ж у је г а да је ушао у дом за ру че не же не. Ка сни је, по што је ан ђео уве ри о деј ству Ду ха све то га, она пре ста је да сум ња. Ан дреј Крит ски ( 740) у свом сло ву [PG 97: 881B 913A] п ри ка зу је анђела који се п и та п ре об ја ве Бо го ро д и ц и на ко ји на ч и н ће ис п у н и т и св о је по с ла њ е. Но ви т е т и А н д р е је в е п ри по в е с т и на с т а в љ а ју с е Б о г о р о д и ч и ном з а бри н у т о ш ћу и с у м њ ом да је њ е г о в а по - ја ва ма ги ја [Φίλιας 2015: 10]. Посе б н у паж њу п рив лач и д ијалош к а беседа Ге рмана I Цариг ра дског [PG 98: 320C 340A], у ко јој вр ху не но ви не цр кве не књи жев но сти ка да је у пи та њу по вест о Бла го ве сти ма, у од но су на од го ва ра ју ћи би блиј ски, одно сно а по к риф н и и з в ор. И у Ге р ма но в ој б е с е д и ис т и че с е Б о г о р о д и ч и на сум ња, ка ко у при су ство ан ђе ла, та ко и у ње го ву об ја ву. Ма ри ја чак сумњи чи ан ђе ла да је до шао као прет ња ње ној дев стве но сти или да је за блу ди као зми ја Еву. Сма тра, да кле, да је он за вод ник од но сно де мон, упр кос то ме што при зна је да се ди ви ле по ти ње го вог ста са и ли ца. Богородичина сумњи ча вост се од но си и на ре чи ко је јој ан ђео об ја вљу је. Њен страх је изра жен г о т о во т оком ч ит авог д ијалог а. О на с т ра х у је да ће ск а н да л ко ји ће услед и т и у к аљ ат и добар гла с њ ен и х р од ит ељ а, п ит а с е где ће у т ећ и к ада се са зна за ње ну труд но ћу, а ње на сум ња не је ња ва чак ни ка да је Га ври ло под се т и на њи хо во не к а да ш ње по зна н с т во, док је Б ог ор од ица б оравила у Све т и њи на д све т и њ а ма Хра ма. На ње на с т ра хо ва њ а, су м ње и оп т у жбе а нђе о од г о вара објавом Спасит ељевог ова п ло ће њ а и у пор н и м ве л и ча њем Бо го ро ди це. Ди ја лог се за вр ша ва по зна том ре че ни цом из би блиј ске при пове сти (Лк 1, 38): Ево слу шки ње Го спод ње не ка ми бу де по ри је чи тво јој! [Φίλιας 2015: 11]. Сви наве де н и е ле мен т и бе се де по с т а в љ а ју п и т а ње и звора Ге рмано ве п ри по ве ст и, о че м у се Г. Фи љас да ље п и та: Ко је је то (непознато) п редање ко је о б ра ђу је? Је р, ча к и а ко п ри п и ше мо је да н де о п ри по в е с т и њ е г о в ом сп и са т ељ ском на да х н у ћу, по с т о је из ве сн и еле мен т и ко ји ве ро ват но и ма ју древ ни ју осно ву. Прем да не по сто ји по у здан од го вор на пи та ње о из во рима ко је је Гер ман ко ри стио, ја сно је да ње го ва при по вест ни је бај ка. Чи ни се да је бо го слов ско п ре да ње о Бо го ро д и ц и би ло вр ло добро познато Герман у, ко ји га уте ло вљу је у ди ја лог Бо го ро ди це са ан ђе лом [Φίλιας 2015: 12]. Ова бе се да, ко ја се п ри п и сује и Јова н у Да ма ск и н у, по себ но је зна чај на за на ше ис тра жи ва ње, јер је јед на од отач ких бе се да ко ја је у Вен цло виће в ој п р е ра д и п ри ву к ла в е л и к у па ж њу п р о у ча в а ла ца њ е г о в ог де ла. Цр кве ни пи сци по сле Гер ма на Ца ри град ског, уз ма ње или ви ше до - да т а к а, по на в љ а ју т е м у Б ог ор од ич иног с т рах а, непов ер ењ а и одл у чног п р о т и в љ е њ а а н ђе л у и њ е г о в ој о б ја ви.

74 686 О ви м п р е гле дом о т ач к и х б е с е да же ле л и смо да п ри к а же мо к а ко с е кроз исто ри ју развијала приповест о Бла го ве сти ма. У на став ку при ка зује мо ко ји еле мен ти ове при по ве сти, на ко ји на чин и по сред ством ко јих из во ра су до спе ли у бе се де ко је чи та мо у Вен цло ви ће вој пре ра ди. ВЕН Ц ЛО ВИ Ћ Е ВИ У ЗО РИ И БЕ СЕ Д Е Н А Б Л А ГО ВЕ СТ И Б е с е де на Б ла г о ве с т и, 5 п и с а не на на р од ном је зи к у, на ла зе су у ру ко - п и сној к њи зи С л о в а и з а бра н а. 6 Овај збор ник за вр шен је го ди не, а да нас се чу ва у Ар хи ву СА НУ под бро јем Књи га је вр ло обим на (745 л и с т о в а) и с а д р ж и с ло в а и д ру г е т ек с т о в е на ра з л и ч и т е п ра зн и ке, ко је је са брао и пре нео Га врил Стефановић Венцло вић. Бе се де на Бла го ве сти нала зе се на с т ранама 591а 727а. Венц лови ћ и х најав љује на следећ и нач и н: Ме се ца мар та, ва 25. да н. На Благо веш т е н ије п ресвет ије в лад ич ице наше Бо го ро д и це и п ри сно де ви Ма ри је. Ска за н и ја и сло ве са, п реводна на српск и је зик, за про сте љу де, от многих светих са бра на, по у чи тел на, при ка за тељна, по хвал на (591а). По ред отач ких бе се да, Вен цло вић је ко ри стио и дру ге из во ре, ме ђу ко ји ма и збор ни ке Ла за ра Барановича и Јоаникија Гаљатовског. У зборнику Сло ва иза бра на за пи са но је укуп но три на ест бе се да на Бла го ве сти. Тр е ћу б е с е д у на Б ла г о ве с т и Венц ло ви ћ на в о д и к а о Сло во т р е ће, на Бла г о ве ш т е н и је п ре све т и је Б ог ор од ице, п реподобнаг о оца нашег о Јована из Дамаска г рада 8 (603б 625а). Ово сло во је, та ко ђе под ау тор ством Јо ва на Дамаск ина, ра с п р о с т ра њ е но у с ло вен ск и м ру ко п и си ма. 9 Из спи ска отачк и х б е с е да ви д и мо да с е Дамаск ин у п ри п и су ју д в е б е с е де на Б ла г о в е с т и (PG 96, и PG 96, ). Ни јед на од њих, ме ђу тим, тек сто лош к и не од г о ва ра бе се д и и з сло вен ск и х ру ко п и са ко ја је била Венц ловићев п р ед ло ж а к. Од г о в а ра ју ћ а б ес еда пос т оји у М ињ овој Пат ролог ији, али се на во д и к а о с ло во на Б ла г овес т и Ге рмана Цариг ра дског ( PG 98, ). У ли те ра ту ри је већ скре ну та па жња на то да се Гер ма но ва бе се да у словен ск и м ру коп исима п рип исује Јован у Да ма ск и н у. 10 Н и смо и ма л и п ри ст у п 5 И а ко с у т ек с т о ви ко је ов де у бра ја мо ра з л и ч и т и х к њи жев н и х ж а н р о в а с ло в а, по у ке (п оуч ен и ја), т ум ач ењ а (т л ков ан ија) и п р ол о г з б о г п о т р е б е д а и х с в е о б у х в а т а м о јед н и м т е р м и н о м ко р и с т и м о п о ја м б е с е д е. 6 За ни мљи во је да су С л о в а и з аб р ан а јед и н и В е нц л ов ић е в р укоп и с у које м п ос т оје бе се де на Бла го ве сти. Са мо још у Ра з г л аг ол н и к у (1734, Ар хив СА НУ, бр. 135) про на шли смо је д а н к р а ћ и т е кс т н а с р п с ко с л о в е н с ко м, ко ји с е п р и п и с у је М а к с и м у Ис п о в ед н и к у (л а). 7 Пре ма [Љ. Ст о ја но ви ћ (19 01). Ка т а л ог р у ко п и са и с т а р и х ш т а м п а н и х к њи га. Зб и р ка С р п с ке к р а љ е в с ке а к а д е м и је, 101, Бе о град, ]. 8 При ме ри из Вен цло ви ће вог тек ста тран скри бо ва ни су са вре ме ном ћи ри ли цом. 9 Ви де ти [По ме ник во дич нич ки, Ар хив СА НУ, бр 32]. Ис пи сан је срп ско сло вен ском редак ци јом, а сма тра се да је на стао кра јем 15. или по чет ком 16. ве ка [Стојановић 1901: ] или Па нег ир и к и з 16. в е к а, т а ко ђе с рп ско с ло в ен ске р е да к ц и је, ко ји с е ч ув а у з би рц и рукоп ис а Уни вер зи тет ске би бли о те ке Све то зар Мар ко вић у Бе о гра ду под ред ним бро јем Ата на си је Јеф т и ћ на во д и: По сто је т ри бе се де на Бла го ве ст и п ри п исане Св. Дамаск ин у: јед на на арап ском (ла тин ски пре вод у PG 96, ) и две на грч ком (PG 96, и PG 98, ; ов а по с лед њ а п ри п и с а н а и С в. Ге р м а н у Ц а ри г р а д ском, п р е в е де н а и н а с т а р о с рп ск и, и ма по с а д р ж а ју и ф ор м и м но г о з а је д и ч ког с а Да ма ск и но ви м Kаноном на Б л а го ве с т и, с песнич ки дра ма ти зо ва ним ди ја ло гом из ме ђу aр хан ге ла и Бо го ро ди це) [Јефтић 2002: LXXVI].

75 687 п р едлош к у з а ко ји би смо по у з д а но т в р д и л и д а г а је В е нц лови ћ мог а о ко ри с т и т и. Текст с ко јим смо вр ши ли по ре ђе ње Вен цло ви ће вог спи са је бе се да з а п и с а на у По ме н и к у в о д ич н ич ком 11, при че му смо по је ди на не ја сна или не чи т ка ме ста п ро ве ра ва ли у тек сто ло шк и ско ро и дент и чној беседи која се налази у једном Па не ги ри к у 12 из 16. ве ка. Оба ру ко п и са су српскословенске ре дак ци је, иа ко ве ру је мо да је пред ло жак ко ји је Вен цло вић имао пред со - бом био ру ско сло вен ски, као и ве ћи на из во ра ко је је ко ри стио. Бе се да је ис п и са на на 4 4 с т ра не и по де ље на у че т и ри де ла. У у вод ном де лу (603б 610а) го во ри се о ра до сти пра зни ка, а вер ни ци се по зи ва ју на в е с е л у г о з бу Б о г о р о д и ч и н у : Св а к а до бр о р од на фе ла, м но г о с а бра но и м илок рвно к п разн ик у м нож ас т во поб ож н и људ и, саб орно у ск у пш т ин и. Рад ују ћ и се з д у ша м и, д у хов но да све т к у је мо ови благ и и п рех ваљен и дан. У Б о г у с к ра сн и м пе сма м и сво ју т а фру да п р о во д и мо на с т руне вес елећ и се о но вој овој цр ков ној на го ште ње со фри (604а). Пра зн и к Бла г о ве с т и до во д и се у ве зу с п ро лећ н и м буђењем п рироде, ш т о је у ск ла д у и с на р од н и м в е р о в а њ ем ра с п р о с т ра њ е н и м код Сло в е на [ Толс т ој и д р : 27]: Свецопоч ит ов ат и и м ног очовечн и светл и саб ор, ле по с е ц и фра с т о п р е о де в а с на к и ће њ ем. С о т и ме и св е т а ц р к в а х у ба в о цве та, от да нас, и от сту де на зим на мра за, на то пло и мно го цве та сто проле т ње вре ме се обра ћа. И ја сно су н це на ви си н у ис т и че ху ба вие и по вру ће сво је лу че нам до ле пу шта зрач но (604а). За тим се освр ће на је ван ђељ ску ве р зи ју по ве с т и о Бла г о ве с т и ма, Га ври лов до ла за к и по зд ра в Бо г о ро д и ц и: ра дуј се (604б). Ан ђе о ски по здрав се за тим по на вља у ви ду не ко ли ко де с е т и на а на фо ра, у фор м и а к ат ис т а. 13 Овај део бе се де у Га ври ло вој прера ди ни је преведен на народни језик већ је остављен на српскословенском. С л е д и по з н а т и д и ја лог и з ов е б ес е д е, ко ји н и је к а р а к т е р и с т и ч а н з а ц рк в е не п р о пов ед и и б ог ос л уж б ен а ч ит ањ а. 14 Д ијалог п р от иче у н ас т о - ја њи ма ар х а н г е ла да у б е д и Б ог ор од иц у да је он з аис т а Б ож ији пос лан и к, као и да је у ве ри у исти ни тост ве сти ко ју јој до но си. Бо го ро ди ца је из ра зи то 11 Збор ник се на ла зи у Ар хи ву СА НУ, под р. бр. 32. Ис пи сан је срп ско сло вен ском ре дакци јом и сма тра се да је на стао кра јем 15. или по чет ком 16. ве ка [Стојановић 1901: ]. 12 Р укоп ис п рипада з би рц и рукоп ис а Ун ив е р зи т е т ске би бл и о т е ке Св е т о з а р М а р ко ви ћ у Бе о гра ду, р. бр Ви д е т и: [ То л с т ој, С в е т л а н а и Љу б и н ко Ра д е н ко в и ћ / у р. / (2 0 01). С л о в е н с к а м и т о л о г и ја. Ен ц и к л о п е д и ј с к и р е ч н и к. Бе о град: Zep ter Bo ok World: 27 29; Ко ви ја нић, Ри сто (1953). О Га ври л у Ст е фа но ви ћу-вен ц ло ви ћу. Збор ник Ма ти це срп ске за књи жев ност и је зик, 1, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, ; Ми ло ва но вић, Че ли ца (1981). О из во ри ма и књи жев ном по ступк у Га в р и л а С т е ф а н о в и ћ а В е н ц л о в и ћ а. Збор ник Ма ти це срп ске за књи жев ност и је зик, 29, бр. 1, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, 27 42; Ми шић, Ма ри јан (2004). По ле ми ке о де лу Га ври ла С т е ф а но ви ћ а Ве н ц ло ви ћ а ( I ). Св ес ке. К њиж е вн о с т, ум е т н о с т, к ул т у р а, 72, Б е о г р а д: М а л и Не мо: ; Па вић, Ми ло рад (1972). Га врил Сте фа но вић Вен цловић, Бе о град: Срп ска књиже в н а з а д р у г а ; П а в и ћ, М и л о р а д ( ). Ц р н и б и в о у с р ц у: л е г е н д е, б е с е д е, п е с м е, Б е о г р а д: Про све та; По по вић, Д. Ј. и М. Бог да но вић (1956). Де вет пи са ма Га ври ла Сте фа но ви ћа Вен цлови ћ а. Збор ник Ма ти це срп ске за књижевност и језик, бр. IV V; Син дик, На де жда, Гро зда нови ћ -П а ји ћ, М ир ос л ав а и М ано -Зиси, К ат арина (1991). О п и с р у ко п и са и с т а р и х ш т а м п а н и х к њ и г а Б и б л и о т е к е С р п с к е п р а в о с л а в н е е п а р х и је б у д и м с к е. Б е о г р а д : Н а р од н а б и б л и о т е к а Ср би је, Но ви Сад: Ма ти ца српска]. 14 Ви де ти: [Трифуновић, Ђор ђе (1990). А з б у ч н и к с р п с к и х с р е д њ о в е ко в н и х к њи ж е в н и х п о ј м о в а. Бе о град: Но лит, 380].

76 688 не по ве р љи в а, а на т р е н у тке и г руба. У више нав рат а пок ушав а да г а о т е - ра из свог до ма и до са мог кра ја ди ја ло га не ве ру је ње го вим ре чи ма: На то од го во ри чи ста де вој ка и ре че к ан ге лу мр шта ло на траг: ʼОби ђи де ти мом че на о ко ло од ме не подалеко, т е изађи из мо га г ра да на по ље, и оп ко л и м и на да љ е оче ви н у мо ју. Од о вуд по ско ри је да си и з ма к а о. Ос т а н и с е т и тво га до ла ска к мо јој ку ћи. Те, от мои вра та би стро се од биј, не до ла зи ти ту за го ва ра ти ме. А ме ни ху дој ов де не про дај ти тво ји ма са ла. Ни ми ма зни гла со ва ка зуј ( ) Ви дим те да си са сма леп и ху бав мо мак с кра сна ста са. Ци фра сто оде вен, ги зда ва обра за све тла, ал те чуд не тво је ре чи ми го воре ње от те бе што и(х) ни кад ни сам чу ла. Све ми се чи ни да не што ти ме не не ва раш. (608б) Ан ђео јој, као до каз да је сва ко чу до Бо жи је мо гу ће, на в о д и п ри ме р п р в о св е ш т е н и к а За х а ри је и њ е не р о ђа ке Је л и с а в е т е, ко ја је под ста ре да не за труд не ла. У д ру г ом де л у б е с е де (610 а 615б ) 15 на с т а в љ а с е ж и в о п и с а н д и ја лог и з ме ђу ар ха н г е ла и Бо г о род ице. Марији је и даље неп ријатно у п рисус т ву ан ђе ла, стра ху је да ће је ком ши је ви де ти с не по зна тим мом ком и да ће ти ме на ву ћи ве ли ку сра мо ту на се бе и Јо си фов дом. За ни мљив је и део у ко јем с е Ма ри ја д у хо ви т о и по ма ло и р о н и ч но п р о ша л и ла с а а н ђе лом: Та дар Ма ри ја про ша ли се с ан ге лом, те му то ре че: ʼО, млад ју на че! Див но је то тво је чуд но к ме ни ука зи ва ње. И сто ја ње ти вр лу ћуд ле пу ука зу је, ама ка ко си ти то смео др зну ти та ко ов де улаз ти к ме ни чу дим се, без гласа у мо ју ку ћи цу, ни куц но у вра та, ни за пи тао сло бо да ли је ући? Зар си ме тек та ко за не ку про сту де вој ку а не за ца ри цу ми слио да сам? (612б). Ан ђео на ста вља да је уве ра ва, па из ме ђу оста лог ка же: Од ба ци већ ту бе ду ја сту не вер ну ћуд от се бе ве лим ти о де вој ко! Е што се то ли ко инатиш са мном? Пре ста ни већ от то га до ста је би ло ре чи (613а). На к ра ју Ма ри ја по п у ш т а и п ри х в а т а р е ч и а р х а н г е ла, а л и је и да љ е за бри ну та због све га што је че ка. Пи та се: Да тко ће у то му у мо ме зна њу у в е ри т и Јо си фа к а ко ја н и с а м з а т руд н и ла с м у ш к и м с а с т ат ком, не г о о т Све то га Ду ха ми се је то зго ди ло. Јер но с по стан ка све та ни кад се то ни је зде си ло нит се је кад чу ло да је икад де вој ка без му шке при тру се здет на где оста ла (614а). Сво ју скром ност, по ни зност и за бри ну тост ис ка зу је ре - ч и ма: К а ко л и Хри с т а све т ви ла је т ск и да по не сем на сво ји м и ма ло вр сн и и сла би ру ку, те ка ко да оно не за ход но сун це с ме се цом но си ти се мо же? (614а 614б). Ме ђу тим, пошто је исказа ла своју по кор ност и при хва ти ла во љу Бо - ж и ју, Б о г о р о д и ца и да љ е о с е ћ а не ла г о д у з б ог њ е г о в ог п ри с у с т в а и с т раху је од Јо си фо вог по врат ка: Ти ћеш знам из ма ћи и оти ћи, ал ме ни ће 15 Дру ги део бе се да об ја вљен је у: [Вит ковић, Га ври ло (1872). О књи жев ном ра ду јер ом он а х а Га в р ил а С т еф ан ов ић а. Гл ас н и к С р пс ко г у ч е н о г д р у ш т в а. Б е о г р а д ; и Јо в а н о в и ћ, То ми слав (2000). С т а р а с р п с к а к њ иж е вн о с т. Х р е с т о м а т и ја. Б е о г р а д К р а г у је в а ц , ]. М ил ор а д П ав и ћ је у с в о м и зб ор у и з В е н ц л ов ић ев и х з б о рн ик а Ц рн и б ив о у с рц у о б је д и н и о д и ја л о ш ке д е л о в е д р у г е б е с е д е Јо в а н а З л а т о у с т о г и б е с е д е Јо в а н а Д а м а с к и н а и п ри р е д ио и х к а о т зв. бла г о в е ш т ен ск у д ра м у Удв о ре ње Ар х а н ђе л а Га в р и л а де в ој ц и Ма р и ји [Павић, Ми ло рад (1996). Цр н и б и в о у с р ц у: л е г е н д е, б е с е д е, п е с м е, ]. Бе се да Јо ва на З л а т о у с т о г п р ед с т а в љ е н а је к а о П р о л о г н а н е бу и Уд в о р е њ е п р в о, д о к је Д а м а с к и н о в а бе се да по де ље на на дру го и тре ће Удво ре ње и Епи лог на зе мљи.

77 689 г ор ко па с т и с ца н г ри з а њ ем њ е г о ви м и спо ч и т а њ ем. То де в ој к а и з г о в о ри к Ар хан ге лу Га ври лу, и он та ки је оста ви. Не ста јој га ис пред очи ју, би не сви ђен (615б ). У т ре ћем де л у беседе (615б 621а) п иса ц нас т ав ља п ре тходн у сцен у. Ан ђео је оти шао, а Јо сиф се вра ћа ку ћи. У овом де лу бе се де дат је, та ко ђе в е о ма ж и в о п и с а н, д и ја лог и з ме ђу Јо си фа и Б о г о р о д и це. Јо сиф с т и же с а п у т а и ви д и да је Бо г о ро д и ца т руд на. Ма ри ја по к у шава да м у објасн и ш т а се до го ди ло, али јој он не ве ру је. Ве о ма је раз о ча ран, на тре нут ке и груб и зах те ва да на пу сти ње гов дом и при зна му с ким га је пре ва ри ла. Она га мо ли да је са слу ша, да бу де ра зу ман и ми ло стив и по ку ша ва да га уве ри у исти ни тост сво јих ре чи. Обоје се пози ва ју на је вреј ски за кон о от пу штању же не и на про ро штва. Јо сиф твр ди да ће, у скла ду са за ко ном, обо је би т и п рог на н и, осу ђе н и и ка ме но ва н и, т е да се н и ка д н и је де си ло да же на од гла са за т руд ни : А от го вор на гла са мо же ли се у т р бу ху за че ти ди је те? Та от по че ла све та ни кад ни је то чу ве но да је кад де вој ка з гла са до ста ла у се бе ди је те без про бе муж ке јој, кад год сме се. Ни од на ши пр ва шни о т а ца н ије с е на м т о ч удо п р ок азив ало (620 б ). М а ри ја по к у ша в а да г а у ве ри у су п р о т но на в о де ћ и п р о р о ш т в а Ис а и ји на, у ко ји ма је ов ај до г а ђај одав но пред ска зан. За тим ка же да ће оти ћи у сво је род но ме сто Ви тле јем и че ка ти да се по ро ди узда ју ћи се у по моћ Бо жи ју. Јо сиф је, ме ђу тим, и да ље љут и раз о ча ран: О ти но ва мла до, што се ни сам о те бе ни кад на дао, те сра мо те до че ка ти и при ми ти! Ни сам ли ја т е бе и з Б ож и је ц р к ве не о по г а ње н у н и на т ру ње н у ч и м к себи п риват ио? И кад сам на пут по шао ра ди ти ми о ле бу, чим ће мо се хра ни ти (6161а 616б). Пре ба цу је јој што је из не ве ри ла ње го во по ве ре ње: Те ја чи стом де - вој ком без узро ка те по ште ну оста вих код сво је ку ће у до му, пак што то сад ви дим у те би? Ма тер не по у зда ну, а не де вој ку. Бр же ми ка зуј и из гово ри то тво је ша ра ње и дла ка ви по сао! (616б) Ма ри ја се по зи ва на Мој си јев за кон и оно што се по ње му чи ни у оваквим при ли ка ма: А за ови људ ски зе мља ни суд хич и не ма ри, а нај по сле ја за то баш сла бо ха јем. Би ла ли с то бом ујед но, да нас ли от те бе оти шла и ра ста ла се. Ако ти је што са мном муч но бо ра ви ти, а ти ми учи ни по аде ту ва шем. У за ко ну Мој се о ву та ко се пи ше: Ако би се где на шла чи ја де вој ка с при ну дом по ква ре на, да ти јој се драм сре бра, пак је пу сти ти от се бе, не ка иде куд је две очи во де (617а). За тим се по но во вра ћа на про ро штво Иса и ји но, по ку ша ва ју ћи да до - ка же Јо си фу да су упра во њих дво је ти о ко ји ма про ро штво го во ри: Ја, што ми ти на ово пи смо ме ни да јеш од го вор? А за ме не пи ше ли се ова ко у Иса ји н у п ро ро ча ст ву: ʼЈерно у порук у дат и ће се за пе ча тље на к њи га та к вом чо ве ку ко ји зна пи смо. ʼА то ће ре ћи ни је за ме, ја је не мо гу ча ти ти ни про гле да ти је ви ше. Имао сам већ сво ју књи гу и до ста сам се на ча тио је. Ка ко ми се о то ме мни: да не уз бу де пра во о те би из ре че но то про ро ча ство и з да в а на под м у к лом, з а п р ву т и же н у и по с лед њу и з да т у де в ој к у, да с е ђа во не се ћа на што из ла зи тоʼ (617а). Јо сиф је и да ље љут и не ве ру је јој. Тра жи да му по ка же мом ка с ко јим га је пре ва ри ла да би од бра нио сво ју у каљан у част ка ко до ли к у је: За л у д у ше вра ниш, Ма ро, за л у д у! Де де п ра во

78 690 ука жи ми тво га ми лост ни ка, ко ји је то тај са мном про на шао се ор так у мо јој зи к у ћ и. Те м и нап ред донеси тога з ло че сн и ка ш то је т у с ра мо т у у ч и- нио и по кор мо ме ро ду на вео. Да му та ки на па њу гла ву, с мо јом дун ђерском бра двом отви рим. За што он ћи ди ја мо ју ста рост обес ча сти ти, те ми образ оцр ни, да сам за ру гу и чпот ме ђу сви два на ист ко ле на Исра и ље ви (617а 617б). Ма ри ја за тим гу би сва ку на ду да ће га уве ри ти у исти ни тост сво јих ре чи, ту жно мо ли Јо си фа да је не оте ра од мах из свог до ма већ да јој оста ви још ма ло вре ме на да раз ми сли ку да би по шла: По че кај ме ма, Јо со, по чекај, и не мој ме са сма та ко по та јем од би ја т и н и п ро т е ри ва т и ско ро из сво га до ма на по ље. Ни сам се ја на у чи ла пре ски ћи ва ти овам онам. Куд ли че - мер ни ца та ко ома знам за сад ићи, где ли се по де ти на ко ју стра ну? Ко ме ли знам у ку ћу на стан до ћи, док се не про ми слим и про ви дим нај пре о се би где би се ста ну ла и свр ла код ко га? А сад сам ево ни жи ва ни мр тва, нит знам од бри ге што от се бе чи ни ти. Мо лим те, дај ми ма ло ми ра док се бар про све стим, што да чи ним, куд ли да идем (617б 618а). Раз го вор се на ста вља и у че твр том де лу бе се де (612а 625а). Јо сиф јој по на вља да што пре оде свом љу бав ни ку са ко јим је за труд не ла, а она од го ва ра да би га вр ло ра до про на шла, али не зна где да га тра жи: А дои ста, ја би и без тво га ме ши ља ња оти шла к ње му, да му се бар још не ки п у т на гле да м њ е г о в а не ис п и сна к ра сна и ле по з рач на л и ца х у ба в н и је, т е се ш њи ме над пи ра ти за то, кро што он ме ни ре че Ра дуј се, кад ме је сад сна шла го ле ма ту га дер тљи ва (622а). Ста рац по но во обра зла же свој бес и жа ли због то га што је при стао да узме не ви ну де вој ку и бри не о њој. На кон још јед не ду ге пре пир ке, Јо сиф по ма ло по п у ш т а и дозво љ ав а јој да о с т ане код њ ег а док не одл уч и ку да ће ићи. По ја вљу је се, ме ђу тим, још јед на бри га: За што сад и дру ги бе лај до шао нам је на гла ву, ево сти гла је та ка за по вест од рим ско га це са ра А вг ус т а, т е сву в асељен у, мало и вел ико, м уш ко и женско, све п р еп исују, на са зна ње ко ли ко ду ша има под сво јом др жа вом. Ва ља и ме ни та мо где се пи ше с то бом за јед но се упи са ти, ал не знам што да чи ним. Ка ко те бе на пи са ти сво јом же ном? Стид ме је пи са ти те, јер љу ди зна ду да ми ни си же на. А труд на си, де вој ком ка ко те мо гу пи са ти? (623а). Сле дећег дана долази до п реок рет а. Јо сиф г о во ри Ма ри ји да је са њ а о чу дан сан у ко јем се и ње му ја вио ан ђео: Та не знам, не што сам чуд но снио ове но ћи, не знам да ли је то ан гел био што ми се је на сну ука зао те ми ре че: ʼЈо си фе, си не Да ви дов, не устру чај се с ото га од Ма ри је што је она труд на др жа ти је код се бе за сво ју ти же ну (623а). Ма ри ја му по твр ђу је да је то Га ври ло и ка же: При пра ви ми где год ка кву вр то пи ну где би род и ла ов о д и је т е, и од на ше г а р о да м и по и ш т и ба би ц у Је в р е ја н к у, ко ја би и ову по т ај н у с т а јем спазил а, не п р огл а ш у ју ћ и, и по з а ви ча ју ме н и би в е р но по с л у ж и ла (623б ). Јо сиф до да је да му је у сну ре че но да ће се Ма ри ја по ро ди ти у не кој пе ћ и н и и ка же јој да п ри п ре м и све ш т о је нео п ход но. За т и м је ва н ђељ ск и м р е ч и ма ис к а з у је в е л и ко по ш т о в а њ е Б о г о р о д и ц и, а л и и бри г у и с т ра х од п у то ва ња ко је их че ка и Иро да ко ји је у ст ра ху од ро ђе ња спа си те ља на ре дио

79 да се по гу би сва му шка но во ро ђен чад. Ста рац се ка је што ни је од мах пове ро вао Ма ри ји ним ре чи ма, али са да зна да ће се ро ди ти Хри стос, спаси тељ свих, ко га ће ве ли ча ти сва зе мља. На кра ју и Бо го ро ди ца с ра до шћу п ри х в а т а све ш т о и х че к а: Тадар с е већ и Б о г о р о д и ца п р о ве с е л и т е р е че: ʼБла го ме ни, ве ли ко ми се све тао ови да на шњи дан ука за, што ме је по висио си ло ви ти Го спод, све то му име ње го во и ми лост је ње го ва од ро да до ро да, над тим људ ма ко ји га се бо је (624б). ВЕН Ц ЛО ВИ Ћ Е ВЕ ДО П У Н Е У БЕ СЕ Д И ЈО ВА Н А Д А М А СК И Н А 691 Ди ја ло шка бе се да Јо ва на Дамаскина у Венцловићевој преради посеб - но се из д ва ја по ка ра к т е ру и у чес т алос т и њег ови х и нт е рвенц ија на т екс т у п р ед ло ш к а. Мо же мо ча к р е ћ и да Га в ри ло в а к р е а т и в но с т и уда љ а в а њ е од с р едњ ов ековног пое тског м ан ир а овде до с т и ж у св ој в р х у н а ц к а да с у у п и т а њу б е с е де на Б ла г о в е с т и. Ст и л и је зи к Га ври ло ви х до п у на н и су бе з у т и ца ја п ред ло ш к а. П и са н ко ло к ви ја л н и м и не по с редн и м т оном, и зворн и т екс т свак ако је пог одова о начину на који Венцловић иначе прире ђу је бе се де. Ди ја лог из ме ђу Бо го - ро ди це и ар хан ге ла Га ври ла већ је по сво јој фор ми од го ва рао Вен цло виће в ој м и си ји п ри бл и ж а в а њу с а д р ж а ја па с т ви а л и он од ла зи и ко ра к д а љ е, о с а в р е ме њу ју ћ и г а б р ој н и м ко ло к ви ја л и з м им а и дет аљим а који и ма ју з а ц и љ да ра д њу у ч и не д и на м и ч н и јом и у в е р љи ви јом. На п ри ме р, Бо го ро ди ца се обра ћа ан ђе лу са: Чу јем, бра те, што ми го во риш, и то све раз би рам, те ви дим те ка ко ни си ти от чо ве ка ро ђен, не го дух си, али не зна м ко ји. Ре ч и ма Че л и це М и ло в а но ви ћ, Га в ри л је т ач но о с е т ио д ра м- ски, по не кад чак ко мич ки на бој тек ста ко ји је имао пред со бом, и вр ло спрет но га пре нео у срп ски го вор ни је зик да би ви ше под ву као пси хо ло - ш ке н и ја н с е које с е к рију у једнос т а вн и м а л и п р егна н тн и м д ијалозима ори ги на ла [Миловановић 1981: 38]. Обра ти ли би смо па ж њу и на један Га ври лов по ст у пак о ко јем ни је би ло м но г о р е ч и у до с а да ш њ ој л и т е ра т у ри. 16 У п р ед ло ш к у р е п л и ке с е н и ж у јед на за дру гом, без на ра ци је. На мар ги на ма се, као у драм ском тек сту, налазе име на ликова (Богородице, ар хан ге ла Га ври ла, Јо си фа). Вен цло - ви ћ ов е озна ке ра з ра ђу је, до да ју ћ и гла с на ра т о ра. На п ри ме р, на ме с т у где у пред ло шку сто ји: Еда ан гел бе ја ше ва сну ја вљеј ми се и ре ки ми... Вен ц ло ви ћ на в о д и: Ре че Јо сиф: ʼДа ли је то ан гел био што ми се је на сну ука зао, те ми ре че ʼ (623а). Овим по ступ ком он по сти же ве ћу ра зу мљи вост тек ста и лак ше праће њ е д и ја ло г а. 17 Та ко ђе, в еома чес т о, у ме с т о јед но с т а в ног р е че Ма ри ја 16 Ви д е т и: [ М и л ов а н ов и ћ, Че л и ц а (1981). О и з в о р и м а и к њи же в н ом п ос т у пк у Гав р и л а С т е ф а н о в и ћ а В е н ц л о в и ћ а. Збор ник Ма ти це срп ске за књи жев ност и је зик, 29(1): 38]. 17 Н а појед и н и м ме с т и м а, д а л и з б ог п а д а кон це н т р а ц и је п р и п р е п ис ив ању и л и мо ж д а због то га што је из вор ни текст на том ме сту био оште ћен на мар ги ни, Вен цло вић гу би

80 692 Вен ц ло ви ћ у носи додатн и колори т у ра дњу, поп у т: На т о одг овори ч ис т а де вој ка и ре че к ан ге лу мр шта ло на траг (608а). Га в ри ло во на да х н у ће не з а в р ша в а се у ме т а њем ов а к ви х на ра т и в н и х с е гмен ат а, в е ћ он и н т е р в е н и ше и н а у п р а в ном г о в ору. Њ ег ов е доп уне то ли ко су че сте и ра зно вр сне да би смо се усу ди ли чак ре ћи да се уну тар Д а м а ск и но в ог с ло в а к ри је ч и т а в а јед н а м а л а Вен ц ло ви ће в а д и ја ло ш к а б е с е да. Д ру г и м р е ч и ма, а ко би с е и з д в о ји л и њ е г о ви с егмент и раз асут и у ви д у до п у н а д и ја ло г у и з и з в о р ног т ек с т а, до био би с е м а њ е и л и ви ше не з а ви с а н ори г и на ла н Вен ц ло ви ћев д и ја лог. У при лог овој прет по став ци као при мер до но си мо пр ви део Да маск и но в е б е с е де, п ри че м у ће мо п рик аз а т и с амо Гав рилов е о риг ина лне, од но сно па ра ф ра зи ра не с ег мен т е. На ме с т и ма где је т о не опходно з б ог конт екс т а, навеш ћемо и појед ине ве рно п ре ве де не де ло ве из вор ног т ек с т а. Вен ц ло ви ће в е и н т е р в ен ц и је јед на ко су з а с т у п љ е не и у д ру г ом, т р е ћем и че твр том де лу ове бе се де, на стра на ма 610а 615б, 616а 621б и 621б 624б. Овим по ступ ком ни смо же ле ли да се за ла же мо за то да је Га врил ау тор пр ве дра ме на срп ском је зи ку, ка ко гла си у ви ше на вра та оспо - р е на Па ви ће в а к в а л и фи к ац ија. Намера је била да п рик ажемо у чес т ало с т и с а д р ж ај но с т Вен ц ло ви ће ви х до п у н а, и з ко ји х с е, н а још је д а н н а ч и н, мо же ви де ти ње го ва да ро ви тост за ре чи, као и искре но и не у мор но на сто - ја ње да до пре до сво јих слу ша ла ца. У при ме ри ма ко је до но си мо Га ври ло ве ин тер вен ци је гра фич ки прика за не су на сле де ћи на чин: јед но стру ком ли ни јом подвучена су Венцло - ви ће ва уме та ња; дво стру ком ли ни јом под ву че но је пре во ђе ње си но ни мима; т а ла с а с т ом л и н и јом о б е ле же н и с у с ло б од н и ји п р е в о д и и па ра фра з е; в е р но п р е в е де н и де ло ви т ек с т а н и с у под ву че н и. Од ло мак из пр вог де ла бе се де: На то од го во ри чи ста де вој ка и ре че к ан ге лу мр шта ло на траг: Оби ђи де, ти мом че, на о ко ло од ме не по да ле ко (...) од о вуд по ско ри је да си из макао. Оста ни се ти тво га до ла ска к мо јој ку ћи (...). Ко то ме пак јој ан гел на ле по по го во ри. То ре че к њој зи: Та по слу шај ме ма ло де вој ко, док ти ис ка жем по ре ду на што сам к те би по слат, а не бу ди та ко ско ро пла ха и ж у с т ра. Ево, свој дав на шњи до го вор сад хо ће Бог да до ко на. Те т о за к т е де на ви де ло свим из не ти (...). Ре че му опет де вој ка: Ви дим те да си с а сма леп и ху бав мо мак с кра сна ста са, ци фра сто оде вен, ги зда ва обра за све тла, ал те чуд не тво је ре чи ми го во ре ње от те бе, што их ни кад ни сам чу ла. Све ми се чи ни да не што ти ме не не ва раш (...). А ево и сво га м и за ру ч н и ка ја већ имам, пра вед на чо ве ка, те му зна ду љу ди чи ја сам под п р сте ном же на. Не при сто ји ми се ви ше з дру ги мом ци сво га ра з г о во ра и ма т и. Ни то са ма зак те вам чи ни ти, и сти дим се вр ло да би с ка квом му шком стра ном што бе се ди ти. А мла ду мом чад ни ви де ти не зак те вам, а ка мо ли да свој ко ји с и н х р о н и з а ц и ј у и з м е ђу н а з н а ч е н и х л и ко в а и њи хо в и х р е п л и к а. Та ко с е д е ш а в а д а М а р и ји п р ип ише Јо с и ф о в е р еч и и о б рн ут о, а л и о бл ик ујућ и и х т ако в еш т о д а с л уш ал а ц т еш ко може п р и м е т и т и д а н е ш т о н и ј е у р е д у ; т е к п о р е ђ е њ е м с а и з в о р н и м т е к с т о м п о с т а ј е ј а с н о г д е ј е до шло до гре шке.

81 раз го вор има ла би шњи ма. Ре че ан гел: Та ја те до бро знам ка ко си ти чи ста и по ште на де вој ка, та ко да ти на све ту не има де во јач ког па ра. За то сам ја от Бо га и по слат до ћи к те би на по у зда но. То ли ко по слу шај ме сес т р о мо ја (...). Ре че Ма ри ја: Чу јем, бра те, што ми го во риш и то све разби ра м (...). Ал, ја до и ста ни сам оне ћу ди да ме ла сно на ко ју не ве ља лост п р е в о л и ш с ла ск а њ ем. А ко би ко је ма з а л и це п р е да м ном и з в о д ио. Јо ште ти ни кад на ова кву т в р до ћу д у де в ој к у н и си с е на ме рио (...). Ре че а н г е л: Знам те ка кве си на ту ре де вој ко, ал ја ево те би ла жљи ви ма за ли ца не доно си м (...). Ко ла с т о сви ле но оде ло, што га на се би но сиш, п р о к а зу је те јер си царскога подретла. (...) што и са ма то сва кад ис ка зу јеш го во ре ћи да је си та. За то од се ле и ја те из об ли чу јем што си ко ја ли имаш би ти, ако ме послу шаш и ре чи ми при миш. Ре че де ва: Што је хвај де ту те би мно го и з а но ве т а т и? (...) Ре че ан гел: Но ве лим ти да кад се из вр ше мо је ове ре чи што ти ка жем, у сво је им то ме вре ме, он да ћеш се се ти ти и про зна ти то ме не до зна ном з а по де л у у к а з. Та да р в ећ по че де в ој к а ра с п и т и в а т и а н г е ла, с ко јим на чи ном то мо же од ње би ти (608а 610а). Има ју ћи у ви ду ова кве при ме ре, чи ни се да се мо нах Га врил на тренут ке пот пу но са жи вео са тек стом пре пу шта му се, мо гли би смо ре ћи да у ж и в а у ње м у. У л и т е ра т у ри, к а о и у до са да ш њем и злаг ању, ист ицано је Вен ц ло ви ће в о не у мор но на с т о ја њ е на п ри бл и ж а в а њу с а д р ж а ја б е с е да па стви. Ипак, не тре ба гу би ти из ви да ни то да је овај пре пи си вач у њи ма мо гао на ла зи ти и лич но за до вољ ство, уте ху и ра зо но ду, по себ но у тре нуц и ма са мо ће и ра з о ча ра ња, о че м у и сâ м све до ч и у јед ном п и см у: То л и ко имје ју ма ло утје ше ни је здје и отра ду што сам ми ран у ће ли ји, не имје ју ко је до са де ни га ре за с ким, ни у цр кви људ ске кра мо ље, ка у Ко мо ра ну што сам по де сио. Сâм сам у ће ли ји, сам у цр кви на стој ник... [Павић 1972: 24]. ЗА К ЉУ Ч А К 693 У ра ду смо на сто ја ли да при ка же мо Вен цло ви ћев књи жев ни по ступа к п ри п р е но ше њу и п р е ра д и б е с е де на Б ла г о в е с т и Јо в а на Да ма ск и на. К а о и у д ру г и м Га в ри ло ви м ру ко п и си ма, и ов де је и з ра же на т е ж њ а да с е п ри бл и ж и с л у ша о ц и ма рад и п р еноше њ а по ру ке п р о по в е д и. При к а з а на бе се да је да н је од п ри ме ра у ко ји ма је нај и з ра жај н и је ис ка за на Вен ц ло виће ва спрем ност да, пре но сећи изворног аутора, и сâм мање -више самостално про го во ри. То ме у при лог иде и сâм текст пред ло шка ко ји је сво јом д и ја ло ш ком ф ор мом, д и на м и ч ном ра д њ ом и с л и ко ви т и м л и ко ви ма био по себ но по де сан за об ли ко ва ње на на чин на ко ји би био при јем чив слуша о ц и ма, д р ж а о њи хо ву па ж њу и на не по с р е да н и бл и з а к на ч и н п р е не о но в о з а в е т н у п ри по в е с т. У овом сл у ча ју, Вен ц ло ви ће ве до п у не ве ћ и ном су усло в ље не т ек с т ом п р едлош к а, а л и смат рамо да т о не у мањује њихов значај. И мајућ и у вид у ч и ње н и ц у да је Вен ц ло ви ћ ш колован у т ра д и ц и ји ра чан ск и х п ре п и си ва ча, де л и мо м и ш љ е њ е по је д и н и х ау т о ра да би њ е г ов к њи жев н и ра д т р е ба ло по с м а т р а т и у з им ајућ и у о бз и р с т р ог е по е т с ке м а н и р е с р ед њ о в е ков не књи жев но сти [Мишић 2004: ]. Илу стра ци је ра ди, из дво ји ли смо

82 694 Вен ц ло ви ће ве доп уне к а о самос т а лн у цел и н у и т и ме до би л и сво је в р с т а н д и ја лог у н у т а р д и ја ло г а. Св е сн и д и ск у т а би л но с т и ов ог по с т у п к а, на ње га смо се одлучили да бисмо, издвојено од сег ме на та тек ста ко ји предс т а в љ а ју д и р ек т а н п р е в од, по к а з а л и не с у м њи ву к р е а т и в но с т и т а ле нат за реч ко је је Га врил по се до вао. Сто га, иа ко ову бе се ду на Бла го ве сти не мо же мо сма тра ти Вен цло ви ће вом, ми шље ња смо да ње го ва за слу га да ле - ко п р ев азилази п р о с т о п р е во ђе њ е, т е да по с т о ји о снов з а т в рдњу Ст ојана Но ва ко ви ћа да Вен цло вићево дело показу је ка ко би се, да ни је би ло пре - ки да, срп ски на род ни књи жев ни је зик раз ви јао [Деретић 2007]. ЗА Х ВА Л НО СТ Ра д п р ед с т а в љ а п р е ра ђен и п ри ла г о ђен де о док т ор ске д и с е р т а ц и је Б е с е де, с ло в а и по у ке на Б ла г о в е с т и у п р е в о д у и п р е ра д и Га в ри ла Ст е - фанови ћ а Венц ловић а и резулт ат је рада на п ро јек т у под на зи вом Стратегије идентитета: савремена култура и религиозност, који финанси р а М и н и с т а р с т в о п р о св е т е, н а у ке и т ех но ло ш ког р а з в о ја Ре п у бл и ке Ср би је а ко ји се спро во ди у Ет но граф ском ин сти ту ту СА НУ. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Де ре тић, Јо ван (2007). К р а т к а и с т о р и ја с р п с ке к њи ж е в н о с т и. Но ви Сад: Адре са. Јеф тић, Ата на си је (2002). Пр а з н и ч н е б е с е д е. Б е о г р а д: С р п с к а к њи же в н а з а д ру г а. Јов анови ћ, Вл ад а н (1911). О језик у Гав рил а С т еф а но ви ћ а Ве н ц ло ви ћ а. Ди ја л е к т о л о ш к и з б о р н и к С р п с ке к р а љ е в с ке а к а д е м и је, 2: Јо ва но вић, То ми слав /прир. / (2005). Ап о к р и ф и. Но в о з а в е т н и. Бе о град: Про све та Српска књи жев на за дру га. Ко ви ја н и ћ, Р и с т о (1953). О Гав рил у С т еф ановићу-ве н ц ло ви ћу. Зб о р н и к Ма т и ц е с рп с ке за књи жев ност и је зик, 1: М и ло в а но ви ћ, Че л и ца (1981). О и з во ри ма и к њи жев ном по с т у п к у Га в ри ла Ст е фа но ви ћ а В е н ц ло в и ћ а. Збор ник Ма ти це срп ске за књи жев ност и је зик, 29, 1: Мир ко вић, Ла зар (1961). Пра в о с л ав на л и т у р г и ка и л и На у ка о бо го с л у же њу Пра в о с л ав не и с т оч н е ц р кв е. Бе о град: Све ти ар хи је реј ски си нод Срп ске пра во слав не цр кве. М иш и ћ, М арија н (20 0 4). По ле м и ке о де л у Га в ри ла С т е фа но ви ћ а Вен ц ло ви ћ а ( I ). Св е с ке. К њи ж е в н о с т, ум е т н о с т, к ул т у р а, 72: Па вић, Ми ло рад (1972). Га врил Стефановић Венцло вић. Бе о град: Срп ска књи жев на за дру га. Па вић, Ми ло рад (1996). Цр ни би во у ср цу: ле ген де, бе се де, пе сме. Б е о г р а д: П р о св е т а. По по в и ћ, Д у ш а н Ј. и М и л и ц а Б ог д а но в и ћ (1956 ). Де в е т п и с а м а Га в р и л а С т е ф а но в и ћ а В е н ц ло в и ћ а. З б о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а к њи ж е в н о с т и је з и к, књ. IV V: С и н д и к, Н а де ж д а ; М и р о с л а в а Гр о з д а но в и ћ -П а ји ћ и К а т а р и н а М а но -З и с и (19 91). Опис р у ко п и с а и с т а р и х ш т а м п а н и х к њи г а Б и б л и о т е ке С р п с ке п р а в о с л а в н е е п а р х и је б у д и м с ке. Бе о град: На род на би бли о те ка Ср би је; Но ви Сад: Ма ти ца Срп ска. С т ојанов и ћ, Љуб ом и р (19 01). Кат ал о г р укоп ис а и с т а р и х ш т а м п а н и х к њи г а: з б и р к а С р п с ке К р а љ е в с ке А к а д е м и је. Бе о град: Срп ска кра љев ска ака де ми ја. Тол стој, Све тла на и Љу бин ко Раденковић (2001). Словенска митологија. Енциклопедијски реч ник. Бе о град: Zep ter Bo ok World. Ф и љ а с, Ге о р г и о с Н. (2015 ). Б л а г о в е с т и П р е св е т ој Б о г о р о д и ц и. Ка л е н и ћ 2, К р а г у је в а ц: С р п с к а п р а в о с л а в н а е п а р х и ја ш у м а д и ј с к а. Φίλιας, Γεώργιος Ν. (2008). Οἱ Θεοµητορικὲς ἑορτὲς στὴ λατρεία τῆς Ἐκκλησίας. Γρηγόρη. Ат и н а.

83 695 Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Про то је ван ђе ље Ја ко вље во. До ступно на: pravoslavlje.net /index.php?title=про - т о је в а н ђ е љ е _ Ја ко в љ е в о. П р и с т у п љ е но: OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R ORA TION OF JOHN OF DA MA SCUS ON THE FE AST OF AN NUN CI A TION IN EDI TION AND TRAN SLA TION OF GA V R I L ST E FA NO V IĆ-V E N C L O V IĆ by M I L E SA ST E FA NO V IĆ- BA NO V IĆ The In sti tu te of Et hno graphy of SA SA Knez Mi ha i lo va 36, Bel gra de, Ser bia k i m i a e r m a i l.c o m SUM MARY: Ga vril Ste fa no vić Ven clo vić is, in many ways, a uni que fi gu re in Ser bian li te ra tu re. To day, we know this tra vel ling pre ac her, hi e ro monk and scri be as the aut hor of a hu ge col lec tion of han dwri tings, out of which so me less than a half writ ten in folk lan gu a ge. Most of them are tran sla ti ons of Church-Sla vo nic ant ho lo gi es to Ser bian, with va lu a ble Ven clo vić s adap ta ti ons and ad di ti ons to the so ur ce text. A n A n nu n c i a t io n D ay o r a t io n by Joh n of D a m a s c u s i s p a r t i c ul a rly i nt er e s t i ng i n that sen se. By its di a log form, it was su i ta ble for Ven clo vić s li te rary met hod, as his nume r o u s a d d i t i o n s a nd a d a p t a t i o n s show. C o n ve r s a t i o n s b e t we e n A r ch a n gel G a b r iel a nd Vir gin Mary, and Vir gin Mary and Jo seph get dis tinct fol klo re cha rac ter in Ven clo vić s i n t e r p r e t a t io n. This pa per brings an over vi ew of Ven clo vić s edi tion of An nun ci a tion Day ora tion by John of Da ma scus. In or der to pro vi de a bro a der con text, we pre sent a bri ef hi story of A n nu n ci a t ion Day ce le br a t ion, a s wel l a s t he h i st o r i cal de ve lop me nt of t h is fe a st s or a t i on s i n C h r i s t ia n t r a d i t io n, w it h fo c u s o n Ve n clo v ić s l i kely s o u r c e s. To i l lu s t r a t e h i s o r i g i n a l li te ral cre a tion, seg ments wit ho ut matches in so ur ce text are ex trac ted. L a n g u a ge a nd c ol lo q u i a l t o n e of Ve n clo v ić s e d i t io n h a ve t he i r r o ot s i n t he s o u r c e text. Ho we ver, they are al so in li ne with his en lig hten ment en de a vo ur, ex pres sed in his ef fort to re ach his li ste ners in or der to pass the ora ti ons mo ral ef fi ci ently. For the se re a- sons, Ven clo vić s in ser ti ons in John s ora tion are nu me ro us and re pre sent a sketch of folk spi rit from the first half of 18 th cen tury, as well as an al ter na ti ve path along which the writ ten lan gu a ge co uld ha ve been de ve lo ped. K EY WOR DS: Joh n of Damascus, Gav r il Stefanović-Venclović, A nnu nciat ion, orat ion

84

85 UDC UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД СО ФИ ЈА ИСТИ НА О ПРЕД ВЕЧ НОМ ЛО ГО СУ ИЛИ ПРЕ ЛЕ СНА СКА СКА О ИДЕ АЛ НОЈ Л И Ч НО СТ И СВЕ ТА ЗД РА В КО П Е НО Ун и в е р з и т е т у Ис т оч ном С а р а је ву П р а в о с л а в н и б о г о с лов с к и ф а к у л т е т С в е т и Ва с и л и је О с т р о ш к и Фоча, Ре пу бли ка Срп ска, Бо сна и Хер це го ви на p e n o z d r av m a i l.c o m Не хва ли мо се му дро шћу и си лом и бо гат ством, већ То бом, Ипо ста сном Му дро шћу, Хри сте. (Ир мос 3. пе сме). СА Ж Е ТА К : С о ф и ј а Б о ж и ј а П р е м у д р о с т, ј е д н а ј е од в а ж н и х т е м а ру ске р е л и г и о зне р е не с а н с е која је т о ком д ру г е по ло ви не 19. и по че т ком 20. ве ка за хва ти ла зна ча јан број ми сли ла ца у Ру си ји. Ме ђу њи ма по себ но ме с т о з а у зи м а П а в ле Фло р ен ск и, ру ск и Ле о н а р до д a Ви н ч и, св е ш т е н и к ш и р о ке е ру д и ц и је, до бaр по зна в а ла ц па т ри с т и ч ке т е о ло г ије. Уп рко с т о ме, по зи в а њ е П а в л а Фло р ен ског и д ру г и х ру ск и х р е л и г и о зн и х м и с л и л а ц а н а све те оце у ве зи с те мом Пре му дро сти не ма за циљ про на ла же ње све до чанс т а в а у па т ри с т и чкој л ит ерат ури з а но во у че њ е о С о фи ји, не г о по к а зи в а њ е д а је оно одув е к пос т ојало у б ог ос лов с ком п р е д а њу Ц р к в е. С по т п у ном у ве ре но ш ћу мо же се т вр д и т и да т е о ло г и ја о Со фи ји код Фло рен ског не да је ни ка кав суштин ски до при нос хришћан ском ве ро у че њу и бо го сло вљу. Одс т у п а њ е Фло р ен ског од х ри с т о ло г и је о т а ц а Ц р к в е и п р е в л а д а в а њ е и де је со фиј но сти на пла ну ико но логије довели су до по гре шног од ре ђе ња хри шћанског и ден т и т е т а с лед б е н и к а ов ог у че њ а. У с р ж и с о фи ја н и зм а је с т е и де ја со фиј но сти која у споју с идејом свејединства задобија обе леж ја плурипо - тент ног пан софијанизма. Овим присту пом се, по ре чи ма Ге ор ги ја Фло ров - ског, н а д ру ско б о г о с ло в љ е н а д ви л а е с т е т ск а с а бл а з а н. И де ју с о фи ј но с т и к ри т и ко в а о је и С в. Јо в а н Ша н г ај ск и, с а в р е ме н и к Фло р ен ског, т в р де ћ и д а с у з а с о фи ја н и с т е, по р ед Х ри с т а, Б о г о р о д и ц а и Јо в а н К р с т и т е љ, п р ед с т а - в љ е н и н а Де и зи с у нов г о р од ске и ко не Пр е м у д р о с т и, би л и г о т о в о ис т о т о - л и ко нео пходн и за иск уп љење људског ро да ка о и Си н Бо ж и ји. Бо г о ро д и ц и и Јо в а н у К р с т и т е љу с ле де о с т а л и п р ед с т а в н и ц и чо в е ч а н с т в а и св акоме од њи х, са о бра зно сте пе н у сопст вене софиј но ст и, п ри па да од го ва ра ју ће ме сто

86 698 у и де а л ној л и ч но с т и чо ве ча н с т в а. Ц и љ јед и нс т в а с Б ог ом з а с офијан ис т е је с т и ц а њ е с о фи ј ног и ден т и т е т а, а не з а до би ја њ е о б о же њ а з а сно в а ног н а ре ал ном је дин ству са Хри стом у Ли тур ги ји. К ЉУ ЧН Е РЕЧ И: С офија, Пр е м у д р о с т, П а в ле Фло р е н ск и, р е л и г и ја, ве ра, ико на, лич ност, иден ти тет Уче њ е о С офи ји Пр е м у д р ос т и Б ож ијој, к р оз ис т орију б ог ос ловске м исл и, наилазило je на ра зл ич ита, понека д д ијамет ра лно суп ро тс тав љена ту ма че ња, за ви сно од то га ка ко су овој те ми при сту па ли тра га о ци за бо - ж а н ском м у д р о ш ћу. О н и ко ји су з а и с т а ок у си л и и видел и дар ове г оз б е Пре му дро сти (При че 9, 1 6) и у њој пре по зна ли Ло го са жи во та, за слу жили су зва ње и иден ти тет со фи о ло га [Сапронов 2000: 182]. Дру ги, ко ји ма је стран бо го слов ски ло гос ми шље ња, а при јем чив философски и религијск и, з а до би л и с у зв а њ е с о фи ја н и с т а. Ц и љ ов о г а ра да је с т е у к а зи в а њ е на осо бе но сти по је ди них приступа Софији Божијој, који су последица непре - мос т ивог јаза из ме ђу Бо ж и јег О т к ри ве ња и људ ск и х о т к ри ве ња, би ло да су у т е ме љ е на у ра ц и о на л н и м схе ма ма и л и р е л и г и ј ск и м насл ућ ив ањима. Те осо бе но сти на по љу уметности проузро ко ва ле су раз ли чи те кри те рију ме у ме т ни ч ког ства ра ња, та ко да су, с јед не ст ра не, на ста ја ла ау тен ти ч на де ла по б о ж но с т и ко ја с у но си ла пе чат м и н у л и х в е ко в а Пр е да њ а, а л и с у с дру ге стра не, под ути ца јем пи је ти зма, ства ра на де ла пре пу на ре ли гио зне фа н т а зи је. Ра з л и ке и з ме ђу д в а п ри с т у па до ла зе до п у ног и з ра ж а ја у по р е ђ е њу ви з а н т и ј ске и ко не С о фи је (14. в ек) и з ц рк в е посв ећене њ ој у С о л у н у и п р ед с т а в е нов г о р од ске Пр е м у д р о с т и (15. в ек). О п р е де љ е њ е з а је дан, а не за дру ги тип ико не пред ста вља по твр ду уну тра шње ре флексије к а ко с т в ара о ца, т а ко и по сма т ра ча. Ра д и спо зна је нај д у бљи х мо т и в а с т в а ра њ а и до ж и в љ а ја јед ног т а к в ог у ме т н и ч ког де ла к а о ш т о је и ко на Пр е м у д р о с т и Б о ж и је не о п ход но је у к а з а т и на ра з л и к у и з ме ђу в е р е, к а о са др жа ја От кри ве ња ко је је увек ја вља ње Бо га чо ве ку, и ре ли ги је ко ја, по - ла зе ћи од човека, представља наслућива ње о бо жан ском ко је ра ђа ди скут а би л не п р ед с т а в е о Б о г у. У ов ом ра д у п р ед ме т д и ск у т а би л но с т и би ће уче ње Па вла Фло рен ског о Пре му дро сти, с по себ ним освр том на ње гов од нос пре ма ико ни нов го род ске Со фи је. Је дан од кључ них кри те ри ју ма по и ма ња ве ре и ре ли ги је, ко ји је по - ста вљен још у 4. ве ку, ка да је во ђе на рас пра ва о при ро ди Пре му дро сти, је сте до след но раз ли ко ва ње не твар ног Бо га и ство ре ног све та, ко је ис кључу је њи хо во по и сто ве ће ње. Поред овог разграничења, неопходно је постављање ја сне границе између Богочовека Хри ста, са вр ше ног Бо га и са вр ше - ног чо в е к а [ Пено 2013: ], је д и ног по с р ед н и к а и з ме ђ у Бо га и љу д и (1. Тим 2, 5) и свих дру гих ме ди ја то ра ко ји ни су и не мо гу би ти на ме сту Хри с т о в ом. Ис т и ц а њ е јед ног и л и м но ш т в а по с р ед н и к а и з ме ђу Б о г а и љу ди ко ји се ско ро сли ва ју, ка ко је го во рио Па вле Фло рен ски, или су се по т п у но сл и л и са Бо гом, а поред божа нск и х и људск и х и мају и а нд рог ина св ој с т в а, п р ед с т а в љ а р е л и г и ј ск и до ж и в љ ај ко ји уда љ а в а од О т к ри в е њ а. За јед н и ч ко обе леж је сва ког ре л и г иј ског ис к у ст ва, псе у до хри ш ћан ског и л и

87 па г а н ског, је с т е з а сн и в а њ е на и н д и ви д у а л ном о с е ћ а њу, не по т в р ђе ном од з а јед н и це св е т и х и не у т е ме љ е ном н а е к л и си ја л ном дож ив љ ају Б ог а и и ден т и т е т у ко ји и з њ е г а п р о и з ла зи. П р ем а мет од у и кон и чне онт олог ије, јед ино лег ит им а н и и з в ор а н на чин уче ња о Бо гу је сте онај ко ји по ла зи од Ње го ве Ико не Ису са Христа (Кол. 1, 15) и од но са оства ре ног из за јед ни це с Њим, оних ко ји су с а зда н и п о и ко н и и жи ве п о п о до б и ј у (Пост. 1, 26). Су прот но ико нич ном до ж и в љ а ју Б о г а на ла зи мо т о ком бу р не ис т о ри је б о г ослов љ а пок ушаје да се о Бо г у го вори по обл и чју човека. Једно од так ви х нас тојања у ч ин ио је Ари је у 4. в е к у, т в р де ћ и у св о ји м сп и си ма да с т а р о з а в е т на С о фи ја ( је в р. H o k h m a) н е м а и д е н т и т е т в е ч н е и п о с т а с и, ј е д н о с у ш т н е О ц у и С в е т о м ду ху, те да је пр во са зда на твар, а не пред веч ни Ло гос (Јн. 1, 1). Со фи јан и з а м к а о б о г о с лов ск и п ра в а ц ко ји је з а х в а т ио ру ск у р е л и г и о зн у м и с а о у 19. и 20. ве ку пред ста вља но ви по ку шај да се о Со фи ји го во ри не из перспек т и в е и ко н и ч не он т о лог ије, библ и ј ск и, в ећ р а ц и о на л но, г но с т и ч к и, м ит олош к и, под и з г о во р ом ње ног п р о сла в љ а њ а, да к ле, у сла ву Со фи је, а у самој бити против Софије, против ње ног пред веч ног иден ти те та Ипо - с т а си Б о ж и је. Не раз ли ко вање нетварног и тварног, уну тар тро јич ног жи во та и на чина по с т о ја ња т во ре ви не, би ла је сла бос т Ари је вог бо г о сло в ља ко је је ра з- об ли чио Св. Ата на си је Ве лик и у списима Против Аријанаца [Μ. Ἀθανάσιος PG 26: ]. Исту сла бост на ла зи мо у бо го сло вљу Па вла Фло рен ског, с тим да ни он, као ни дру ги ру ски со фи ја ни сти, не иде отво ре но и све сно п ро т и в у чења о т а ца Ц р к ве, већ, на п ро т и в, на с т о ји да се на њи х надовеже, по ла зећи од гно стич ких, а не би блиј ских прет по став ки. По ста вља њем јасн и х и нед во см ис лен и х к рит еријума, у ч и т е љи п ра во с ла в не с о фи о ло г и је мо гли су да се из бо ре с ис ку ше њи ма ари јан ске смут ње у 4. ве ку. На исти на ч и н, но ви у ч и т е љи Прем уд рос т и, Геор г и је Фло ров ск и, Јо ва н Ша н г ај ск и [Свети Јо ван Шан гај ски 2006] и дру ги су че ли ли су се с но вим уче њем о С о фи ји, з а с т у п љ е н и м у де л и ма в о де ћ и х с о фи ја н и с т а, Фло р ен ског и њ е - г о в ог п р е т ход н и к а Вла д и м и ра С о ло вјо в а ( ), а л и и на с лед н и к а Сер ги ја Булгакoва ( ). И а ко, т ем а С офије н а п рви поглед и зглед а с амо ис т ори јск а, њ ен а а к т у ел нос т у Р у си ји, у а ка дем ск и м и бо г о слов ск и м к ру г о ви ма, не г у би на зна ча ју ни да нас, на по чет ку 21. ве ка. У на ше вре ме штам па ју се књи ге под на сло вом Pro et con tra Па вла Фло рен ског [Флоренски 1996] и Вла дим и ра С о ло вјо в а [С оловјов 1996], а сп и си Се р г и ја Булг аков а дож ив љ ав ају но в а и з да њ а на ру ском 1. Њи хо ва де ла ма хом су у це ли ни пре ве де на и на с рп ск и је зи к 2. О па сно с т и ма у но ше њ а м и т о ло ш ке св е с т и у б о г о с ло в љ е, за о де ва њу ста рог гно сти ци зма у но во ру хо и под ле га њу естет ској са блазни не цр кве них кон тем пла ци ја Со фи је Па вла Фло рен ског и дру гих со фија н и с т а, мо г у ће је су п р о т с т а ви т и с е п р е в а с ход но п ра ви л н и м т у ма че њ ем с о фи о ло ш к и х т ек с т о в а, к а ко би бл и ј ск и х, т а ко и св е т о о т ач к и х. 1 [Булгаков 1994; 1996; 2000]. 2 [Соловјов 1995; 1996; Фло рен ски 1997; 2000; 2007; Бул га ков 2011; 2013]. 699

88 700 CON TRA FLO RENSKY PRO EC CLE SI AE Уче ње о Со фи ји Па вле Фло рен ски излoжио је у сво јој књи зи Стуб и т в р ђа в а и с т и не 3, т ач н и је у де с е т ом п и см у т ог сп и с а. За јед н и ч к а ц р т а ко ја г а је спо ји ла с њ е г о ви м п р е т ход н и ком С о ло вјо ви м је с т е п ри да в а њ е Софији по с редн и чке улог е и змеђу Б ог а и свет а и, ис т овремено, п ризнање С о фи је к а о јед ног ж и в ог и с е б е с а зна ју ћег с у ш т а с т в а 4. И Фло рен ски се, као и Со ло вјов 5, за ни мао за те му све је дин ства, али је за раз ли ку од концеп ц и је С о ло вјо в а св е је д и н с т в а у ко јој с е по ла зи од А п с о л у т а к а св е т у, од гор њег ка до њем, он сво ју ми сао уз вео од до њег ка гор њем, од све та ка ње го вој осно ви у Ап со лу ту. Твар ни свет, пре ма Фло рен ском, пред ста вља це ло сно је дин ство мног о л и к и х су ш т а с т а ва ко ја и мају л и чносно, к вазил и чносно и п редл и чносно до с т о ја н с т во и и ден т и т е т. Сва кој л и ч но с т и (и л и к вазил и чнос т и) у нашем с т в о р еном св е т у од г о в а р а и де а л н а л и ч но с т у б ож а нском бићу. О в ај п ла т о н и с т и ч к и о бра з а ц код њ е г а и ма и јед н у о с о б е но с т ко ја с е с а с т о ји у то ме да је иде ал ни пр во лик сва ке тва ри у ви шем све ту љу бав иде ја мо на да. Тај ви ш и св е т о б је д и њу је у с е би с а бра њ е л и ч но сн и х и де ја мо н а д а у ви ше м но г о је д и но с у ш т а с т в о ко је по с т а је и деа лн а л и чно с т све т а. Ср е д и ш т е т ог б о ж а нског и деа лног све т а је с т е Со фи ја [ Ва си лен ко 1999: 202]. Фло рен ски раз ма тра све укупност свих монада које одговарају по - с е б нос т им а св ев р еменог и св еп р ос т о рног св ет а, ус т анов љ ав а св ојс т в а та квог са бра ња и на ла зи да је оно, бу ду ћи спо је но и ожи во тво ре но љу бав љу, са вр ше но је д и н с т во, ш тавише, не п ро с т о је д и н с т во не г о ор га н и за м, и опе т, не п р ос т о орг ан из а м нег о л и чно с т. Д руг и м р еч има, сабрање сви х з ам исл и Б о ж ији х јес т е и деа лна л и чно с т свет а, ч ија су и мена Муд р о с т Бо жи ја, Хок хма, Со фи ја или Пре му дрост. С о ф и ја је, п р ем а Флор е нс ком, В ел и к и Ко р е н це ло к у п не т в а р и... ко ји м она (т вар) ула зи у у н у тар -Тро ји ч н и ж и вот и к роз који задобија вечн и 3 О в а к њи г а п р ед с т а в љ а њ е г о ву м а г и с т а р с к у д и с е р т а ц и ју. З а м и ш љ е н а је к а о з б о р н и к д в а н а е с т п и с а м а у п у ћ е н и х п р и ја т е љу С е р а п и о н у М а ш к и н у (ко ји је у м р о 1910). Ра з л и ч и т е су оцене ове књиге, чак дијаметрално супротне. Бер ђа јев ју је ока рак те ри сао као сти ли зо - ва но пра во сла вље. Фло ров ски је пак ре као за њу да је то ти пич на књи га за пад ња ка ко ји се са њар ски и естет ски спа са ва на Ис то ку [Флоровски 1997: 532]. 4 Ова кво опре де ље ње Со фи је оста вља за со бом низ не ја сно ћа. Та ко, уко ли ко је Со фи - ја те сно по ве за на са Бо гом и исто вре ме но са твар ним би ћем, он да је те шко од ре ди ти њен с т а т ус. П р и з н а њ е С о фи је к а о с е б ес аз н ајућ е г с уш т ас т в а и л иц а и зис к ује неи зб еж но п ит ањ е: ка кав је њен од нос с Бо го чо ве ком Ису сом Хри стом и у че му се са сто ји по себ на уло га и ми си ја Со фи је, по ред или, пак, на спрам Хри ста? 5 Уч е њ е Фл о р е н с ко г о С о ф и ји п о м н о г о ч е м у м о ж е с е о к а р а к т ер ис ат и к а о а нт ит ез а С о л о вјо в љ е в о м у ч е њу. И п а к, м е ђу њи м а п о с т о је м н о г и з а јед н и ч к и е л е м е н т и ко ји с в е д о ч е о нео спор ном ути ца ју Со ло вјо ва на Фло рен ског. О свом од но су пре ма Со ло вјо ву Фло рен ски го во ри са мо на јед ном ме сту и то сле де ћим ре чи ма: Схва та ња Со ло вјо ва (о ʼсве је ди ном суш т е м ) м и у з им амо с амо ф о рм а лно, не с т ав љ ајућ и у њи х с о ло вјов ск и с а д р ж ај [Фло р е нск и й : 612]. По г л е д и д в о ји ц е ф и л о с о ф а, п р е м а р у с ко м и с т о р и ч а р у ф и л о с о ф и је С. Хо р у ж и ј у, су протствље ни су, би ло да је реч о кон цеп ци ји све је дин ства или о раз ра ди уче ња о Со фи ји [Хоружий 2000: 157]. Уче ње Фло рен ског он оце њу је као са вр ше но са мо стал но уче ње ко је ра сте из дру гих ко ре на и оно што је за јед нич ко са Со ло вјо вом ис цр пљу је се ми ни му мом пред ста ва нео дво ји вих од Со фи је [Хо ру жий 2000: 206].

89 701 жи вот од је ди ног Из во ра Жи во та [Флоренский 1996: 326]. Она је пр воса зда на при ро да тва ри и, као та ква, прет хо ди све ту [Флоренский 1996: 326, 332], пред по сто ји све ту у једној вишој за ми сли кон крет них су шта става. Софија, другим речима, предпостоји као богосаздано јединство идеалн и х од р е ђе њ а т в о р е ви не [Флор енск и й 1996: 34 4]. Ме ђу т и м, з а ра з л и к у од ц рк вене т ра д и ц и је ко ја Пре м у д рос т до ж и в ља ва као п ред веч н у л и ч нос т Ло го са и божанску енергију Свете Троји це, Фло рен ски, сле ду ју ћи Со ло - вјо ву, Софију сма тра за пред свет ско ипо ста сно са брање божанских прво - о бра за [Флоренский 1996: 348]. Чак и ка да би смо по ку ша ли ово ту ма че ње Фло р ен ског да до в е де мо у в е з у с у че њ ем Св е т ог Ат а на си ја о о бра зи ма Пре му дро сти (τύποι σοφίας) или, пак, ло го си ма би ћа (λόγοι τῶν ὄντων), наилазимо на непремостиву препреку, јер је Софија првосаздана приро да тва ри, а обра зи и ло го си су не твар ни, та ко да тво ре ви на на ста је не из њих, не го ни из че га. С о фи ја з а Фло р ен ског п р едс т ав љ а и чет в рт и и пос т а сн и е лемен т у Све тој Тро ји ци. О то ме он каже следеће: Софија учествује у животу Трии по с т а сног Б о ж а н с т в а, ула зи у ок ри љ е Тр о ји це и с у де л у је у Б о ж а н ској љу ба ви. А л и, бу д у ћ и да је чет врта, т вар на, дак ле не једносу ш тна Л и чнос т, ʼона не о бра з у је Б о ж а н ско је д и н с т в о, она ʼн и је Љу ба в, не г о с а мо с т у па у од но с Љу ба ви, омо г у ћ а в а да с е с т у п и у тај од нос кроз не из ре ци ву, непојм љи ву, не з а м и сл и ву Б о ж а н ск у см и р е но с т. К а о ʼче т в р т о Л и це, она по бла г о на к ло но с т и Б о ж и јој (а л и н и у ком с л у ча ју не по св о јој п ри р о д и!), уно си раз ли ку у од но су према себи промислитељске активности Тројичних Ипо ста си. По што је за Тро јич но Бо жан ство јед на иста, она је са ма у с е би ра з л и ч и т а у од но с у п р е ма И по с т а си ма ; и де ја о њ ој до би ја ову и л и ону ни јан су, у за ви сно сти од то га ко ју Ипо стас ми у пр вом ре ду со зер цав а мо [Флор енск и 1997: ]. Пр оже т а т р о ји ч ном Љу ба в љу, С о фи ја се ре ли гиј ски, а не ра зум ски, го то во сли ва са Реч ју и Ду хом и Оцем, као са Пре м у д ро ш ћу и Цар с т вом и Ро д и т ељ с т вом Бо ж и ји м; но ра зу м ск и, она је са свим дру го од оног што је сва ка од тих Ипо ста си [Флоренский 1996: 331]. Со фи ја, да к ле, н и је Љу ба в, је р је Фло рен ск и по и с т о ве т ио су ш т и н у Б о ж ију с љубав љу, а л и С офија к а о п р в о - с а зда на п ри р о да т в а ри је с т е т во рач ка Љу бав Бо ж и ја ко ја се из ли ла у ср ца на ша Ду хом Све тим (Римљ. 5, 5). Јед на у Бо гу, она је мно штве на у тва ри и ту се у сво јим кон крет ним ма н и фе с т а ц ијама дож ив љ ав а к а о и де а л на л и ч но с т чо в е к а, к а о њ е г ов А н ђе о -Чу в а р, тј. као сјај веч не вред но сти лич но сти и као лик Бо жи ји у чо ве ку [Флоренский 1996: 329]. Та ко, Со фи ја по ка зу је два аспек та посто ја ња: бо жан ск и и л и не т варн и, који се п ројав љује у њеном односу п рема Бо гу, и зе маљ ски или твар ни, ко ји се про ја вљу је у од но су пре ма тво ре ви ни. У од но су ка Бо гу Со фи ја је стра на ство ре ног све та, обра ће на ка веч но сти [Флоренский 1996: 344], тво рач ка љу бав Бо жи ја, а у од но су пре ма тва ри она је Ан гел-хра ни тељ тва ри, иде ал на лич ност све та [Флоренский 1996: 324], о с т в а р е на т в а р на љу ба в Б о ж и ја. К а о не т в а р на Б о ж и ја љу ба в, Со фи ја при па да су шти ни Бо жан ства, а као твар на, оства ре на љу бав Со фија п ри па да с т в о р е ном св е т у. Ве з а и з ме ђу т в а ри и њ е ног ко р е на (С о фи је) је сте онтолошка: у ко ли ко се твар одво ји од свог ко ре на, њу че ка не ми нов на

90 702 смрт: Онај ко ји је ме не на шао г о в о ри Пр е м у д р о с т на шао је жи вот и за до би ће бла го слов од Го спо да: но онај ко ји гре ши про тив ме не на но си ште ту ду ши сво јој: сви ко ји ме не во ле љу бе смрт (При че 8, 35 36). Све што је по ве за но са Со фи јом и што одр жа ва сво је је дин ство са њом, по Фло р ен ском, налази с е у п рави лном д у хов ном с т а њу. Чо в ек је л и ч но с т ка да је по ве зан са Со фи јом, а уко ли ко се одва ја од ње та да по чи ње сва ки бес по ре дак. Без Со фи је сав са зда ни свет се рас па да у ха ос. Са ма Со фи ја не ма свој соп с т ве н и из вор би ћа не за ви са н од Бо га, је р не за ви сна од Бо га она се ра си па у без број иде ја о тво ре ви ни [Флоренский 1996: 329]. С а спек т а х ри с т о ло г и је, з а дог мат ско од р е ђе ње Со фије в аж а н је њ ен од нос пре ма Ло го су и пре ма твар ној при ро ди. Кад је реч о пр вом аспек ту, Со фи ја је, по ре ч и ма Фло ренског: Вечна Невес т а Лог оса Б ож ијег, и зва н Ње га и не за ви сно од Ње га не ма би ће и ра си па се у рас цеп ка ност иде ја о тва ри; а у Ње му до би ја ства ра лач ку сна гу [Флоренский 1996: 329]. Ка да је реч о од но су пре ма Ико но ми ји тва ри, Со фи ја има чи тав низ зна че ња ко ји ра з би ја ју је д и н с т в е н у и де ју о њ ој на м но ш т в о дог мат ск и х пој мо в а. С оф ија је н ајп р е по че т а к и с р е д и ш т е и с к у п љ е не т в а р и, Те л о Го с п о д а Ису са Хри ста, тј. твар на при ро да ко ју је при хва ти ла Бо жан ска Реч; Со фија је Цр ква у не бе ском и у зе маљ ском аспек ту; да ље, она је Дух ко ји је обож ио т в ар и Пр е све т а Д је в а Ма ри ја, 6 јер је из Ње на ста ло Те ло Хри сто во 7. Све је т о сво је вр сн и па н со фи ја н и за м Фло рен ског, у ко јем се по ја м Со фи је по к ла па с ви ше у з а ја м но не и ден т и ч н и х с т в а р но с т и. СО ФИ ЈА И ХРИ СТОС Хри сто ло ги ја Флоренског остаје готово лишена христолошког садржаја и има са мо п ри ви д но хри ш ћан ско обе леж је. Кри ти ча ри су п ре ба ци ва ли Фло рен ском да у ње го вом нај ва жни јем де лу Стуб и твр ђа ва исти не нијед но по гла вље ни је по све ће но Хри сту. Фло рен ски је, на и ме, ње го ву апс т ра к т н у ис т и н у с т а вио ис п р ед Хри с т а, с у п р о т но До с т о јев ском ко ји је го во рио да би он, и ка да би му до ка за ли да је исти на из ван Хри ста, остао с Хри стом, а не с исти ном без Хри ста [Исупов 1996: 13]. Хри стос и Со фија не са мо да се не по и сто ве ћу ју у де ли ма Фло рен ског, не го се чак ни појмов но не до д и ру ју. Фло р ен ск и на зи в а С о фи ју в е л и к и м Ко р е ном т в а ри и ве зу је је за Бо га ко ји је Је ди ни Из вор Жи во та. На овај на чин, он ука зу је 6 Иа ко Со фи ју по ве зу је са Бо жи јом Ма те ром, Фло рен ски не на гла ша ва, у оној ме ри у ко јој Со ло вјов ис ти че, жен ску при ро ду Со фи је. Он је у свом уче њу о Цр кви на сто јао да сачу ва дис тан цу у од но су на Со ло вјо вље ву ми сао ко ја је не рет ко би ла у гно стич ком ду ху, или је на с т о ја о да и з б ег не р о ма н т и ч но м у че њ е в еч ном жен с т в е но ш ћу, ш т о је к а ра к т е ри с т и ч но за Со ло вјо ва. 7 Ако Со фи ја је сте чи та ва Твар, он да ду ша и са вест Тва ри Чо ве чан ство пре све га је с т е С о фи ја. А ко ч и т а в о Чо в е ча нс т в о јес т е С офија, он да д у ша и с а в е с т чо в е ча н с т в а Ц р к в а пре све га је сте Со фи ја. Ако Цр ква је сте Со фи ја, он да је ду ша и са вест Цр кве Цр ква Свет и т е љ а п р е с в е г а С о ф и ја. А ко је С о ф и ја Ц р к в а С в е т и т е љ а, о н д а д у ш а Ц р к в е С в е т и т е љ а Мо ли тељ ка и За ступ ни ца тва ри пред Реч ју Бо жи јом ко ја осу ди твар и рас це пи је на по ла, М ај к а Б о ж и ја ʼ Ч и с т и л и ш т е с в е т у, п о н о в о п р в е н с т в е н о је с т е С о ф и ја. А л и п р в о о б е л е ж је Б л аг од а т не М а рије је Њ ено Девич а нс т в о, Лепот а д уше Њ ене. То и јес т е С офија [Фло р е нск и 1997: ].

91 703 да је Со фи ја про из ве де на од Бо га, али и да од ње на ста је ство ре ни свет. Би т и п р в о с а зда на п ри р о да т в а ри и ула зи т и у у н у т а р т р о ји ч н и ж и в о т 8 зна чи би ти и чо век и Бог. Та кав је по би блиј ско-отач ком схва та њу Хри стос и ни ко дру ги. У је дин ству света и Бо га, Со фи ја као твар на при ро да се скоро слива са нетварном природом Божијом, тако да међу њима гото - во да не ма раз ли ке. Шта би мо гло да сто ји иза тврд ње да се две при ро де ско р о с л и в а ју, а ко не по тп ун а недор ечено с т и б е спомоћно с т м ис л и? Овим се уче ње Фло рен ског уда ља ва од Хал ки дон ског дог ма та о не сли ве - ном и не раз де љи вом је динству двеју природа, а Личност Христова остаје у с ен ц и С о фи је. Фло р ен ск и не сп р о в о д и н и к а к ву ра з ра д у св ог у че њ а с по зи ц и ја х а л к и дон ске т е о ло г и је, т е н и у јед ном св ом де л у не по м и њ е Х а л к и дон. 9 Хри с т о лог ије не ма код П ав ла Фло р ен ског, не с а мо к а о с а мо с т а л не бо го слов ске те ме, не го ни као чи та ве обла сти дог ма ти ке с ко јом су у ве зи и сви о с т а л и т е о ло ш к и п р о бле м и. Ст о г а с е с а сви м оп ра в да но по с т а в љ а пи та ње да ли мо гу бо го слов ске те ме, као што су бо го по зна ње, ис ку пље - њ е, о б о же њ е, т е ма о Пр е м у д р о с т и Б о ж и јој и д ру г е, би т и ра з ма т ра не б е з Лично сти Христове, мимо тајне Оваплоћења, Страдања и Васкрсења Хрис т о в о г. С а м а п о с е б и т е о д и ц е ј а С т у б а и т в р ђ а в е Ис т и н е, по лич ном т в р ђе њу Фло р ен ског, с а д р ж и т ај с у ш т и н ск и не до с т а т а к. Упра во сто га што ова књи га го во ри о хри шћан ству без Хри ста [Флоренский 1990: 638; Хо ру жий 1999: 91 93], Ге ор ги је Фло ров ски је тума че ћи уче ње Фло рен ског ука зао на то да се над ру ско бо го сло вље надви ла е с т е т ск а с а бла з а н 10. С е р г еј Ф у де љ је од с у с т в о х ри с т о ло г и је ви де о као за м и сао ау то ра, је р би тој тем и т ребало посвет ит и готово ис то дело по оби му као што је и са ма књи га Стуб и твр ђа ва Исти не [Хоружий 1999: 90 91]. У сва ком сл у ча ју, христолошк и коректив неопходан је у целоку пном с т ва ра ла ш т ву Фло рен ског, и на ро ч и т о у ве зи са ње г о ви м ра з м и ш љ а њи ма о Со фи ји, ко ја не са мо што код ње га исту па ис пред Хри ста, не го Га, штави ше, з а к ла њ а С о ф и ја је, п о Фл о р е н с ко м, п р в о с а з д а н а п р и р о д а т в а р и и у и с т о в р е м е Љу б а в Б о - ж и ја. И з м е ђу д в е ј у п р и р о д а С о ф и је п о с т о ји н е с л и в е н о с т и н е р а з д е љи в о с т. 9 Иа ко не по ми ње Хал ки дон у бо го слов ском сми слу, он пре ма јет ком за па жа њу С. Хо ру жег спомиње халцедон, у сво ме де лу При стань и бульбар где ка же: Ша ре ни про зрач - н и к а м и ч ц и п л а в о и љу б и ч а с т о с в е т л у ц а ј у ћ и х а л ц е д о н и... Ге о л о г и ј а с е о. П а в л у ч и н и не ка ко бли жа од хри сто ло ги је, за кљу чу је Сер геј Хо ру жиј. Ви де ти: [Хоружий 1999: 91]. 10 О п а с н о с т од в р а ћ а њ а м и т о л о ш кој с в е с т и т а ко н а г л а ш е н ој у с п ис им а С ол о в јев а и под ле га ња естет ској са бла зни, при сут ној у уче њу о Со фи ји код Фло рен ског, мо гу ће је от кло - ни ти са мо пра вил ним ту ма че њем со фи о ло шких тек сто ва Све тог пи сма, а то пре све га зна чи ус по с т а в љ а њ е м е р м и не в т и ч к и х мет од а које ћ е и м ат и з а пол аз иш т е б ог ос л уж б ено и ск ус т в о Ц р к в е о Пр е м у д р о с т и. О в о је в а ж но на гла си т и п р е св е г а и ма ју ћ и у ви д у с т а но ви ш т е Бул г а- ко в а да м у д р о сне к њи г е не с а мо ш т о не по т в р ђу ју п р е да т о т у ма че њ е о т а ца Ц р к в е о С о фи ји, не го, тре ба да то при хва ти мо, оне ни су ни са гла сне са њим [Булгаков 1927: 253]. 11 И п а к, н и с у с в и р у с к и ф и л о с о ф и и ш л и п у т е м Фл о р е н с ко г, бу д у ћ и д а н и с у п р а в и л и о н т о л о ш к и ја з и з м е ђу С о ф и је и Х р и с т а. И з к р и л а р у с ке р е н е с а н с н е ф и л о с о ф и је и з р а с т а о је и је д а н с о ф и о л о г у п р а в о м с м и с л у Е в г е н и ј Тр у б е ц кој. Њ е г о в а с о ф и о л о г и ја н е о д в о ји в а је од х р и с т о л о г и је, т а ко д а о н т в р д и д а С о ф и ја, у с т в а р и, н и п о ш т о н и је п о с р ед н и ц а и з м е ђу Бо га и тва ри, јер Хри стос се не по сред но сје ди њу је са чо ве чан ством. Она је Бо жи ја Пре мудост и Си ла нео дво ји ва од Хри ста [Трубе цкой 1994: 101]. Кнез Тру бец кој сма тра да из ме ђу

92 704 СО ФИ ЈА И ЦР КВА По себ ност уче ња Фло рен ског огле да се у не до стат ку ико нич не он то - ло ги је и ка да је реч о ње го вом до жи вља ју Цр кве. По ла зе ћи од ве зе Со фи је и Ц р к в е, Фло р ен ск и је г о в орио и о р ођењу Ц р к в е у ис т о ри ји, не ве зу ју ћ и га за Ова пло ће ње Хри сто во не го за Гол го ту. Кр ште ње Цр кве би ло је при Си ла ск у Св е т ог д у х а. О ву и де ју п р е у з е о је од св ог д у хов н и к а Иси до ра, ко ји је г о в о рио да с е з е ма љ ско р о ђе њ е Ц р к в е де си ло ис т о че њ ем к р ви и во де из ре бра Хри с т о вог. То је до га ђај у ко јем је Бо г о ма т е р за до би ла ра не у ср цу. Сле ду ју ћи том пи је ти стич ком обра сцу ми шље ња, Фло рен ски до - ла зи до с та ва да Бо го ма те р, по ред Ису са Хри с та, по с та је с ре д и ш те ж и во та Ц р к в е. Л и к Б о г о ма т е р е и Ц р к в е с л и в а ју с е у не по р оч ном т е л у Б о ж и јем, у о с т в а р е ном О в а п ло ће њу Б ож а нс т в а. Б о г о м а т е р је с је д и н и л а у с е би Цркву. Кроз лик Бо го ма те ре ус хо ди се ка Ли ку Со фије, од земаљске, све - те и не по роч не Цр кве Бо жи је уз ла зи мо ка Цр кви не бе ској, јер су оне јед но [Фудель 1996: 129]. Р уков ођен њ е м у св ој с т ве ном ма ри о ло г и јом, Фло р енск и је ис т ин ит у ико ну Цр кве на шао у пред ста ви Ваз не се ња Хри сто вог. По ње му је то слик а Ц р к в е ко ја оче к у је Д ру г и до ла з а к Хри с т ов. У сце н и Ва з не с е њ а цент ра л на фи г у ра с а д р ж и зна че њ е и Ц р к в е на з е м љи и Б о ж и је Ма т е р е, и л и Лик Цр кве, кон крет но дат у ли ку Ма ри је [Флоренский 1997: 771]. Флорен ск и, ме ђу т и м, н и је наша о а дек в ат а н п ри ме р сл и ке Ц р к ве п ри Д ру г ом До л а ск у Х рис т о в ом, бу д у ћ и д а је и ко н а Ц р к в е п р ед П арусију н ајб ољ е ис к а з а на у п р ед с т а ви Пе де с е т н и це. На ов ој и ко н и с а бра н и с у а по с т о л и, она ко ка ко ће би ти оку пље ни око Хри ста при Дру гом До ла ску, ка да ће зајед но с а нђел и ма по све до ч и т и ис т и н и т ог Ме си ју. Е с ха т о ло ш к а за м и са о те ико не је очи глед на, јер је на њој пред ста вљен апо стол Па вле ко ји ни је био при су тан ка да се збио до га ђај Си ла ска Све тог ду ха (Д. ап. 2, 1 4). Та и ко на и ма и св о је л и т у р г и ј ско оп р а в да њ е, бу д у ћ и да дож ив љ ај Д руг ог До ла ска Цр ква из о бра жа ва на сва кој Ли тур ги ји пре ко епи ско па ко ји је на ме с т у Хри с т о в ом и п р е зви т е ра ко ји г а ок ру ж у ју, и ко н и з у ју ћ и а по с т о ле. И з е с х а т о ло ш ке пе р спек т и в е мо г у ће је, с ле де ћ и н п р. ек л и си о ло г и ју Св. Ма к си ма Ис по в ед н и к а, с а гле да т и и по р е к ло Ц р к в е и њ е но по с т о ја њ е у историји. Црква, пре ма Св. Мак си му Ис по вед ни ку, има пу но ту би ћа у Буду ћем ве ку, а у са да шњем ве ку она ико ни зу је ста ње Бу ду ћег ве ка [Μάξιμος т в а р н о г с в е т а и н е т в а р н е С о ф и је п о с т о ји о н т о л о ш к а д и с т а н ц а : С в е т, ко ји н а с т а је у в р е м е - н у, ј е с т е н е ш т о д р у г о у од н о с у н а С оф иј у. Вид ет и : [ Ис т о]. У у ч е њу Т р у б е ц ко ј а п о с т о ј е е л е м е н т и х р и ш ћ а н с ко г п л а т о н и з м а, је р С о ф и ја к а о Б о ж и ја П р е м у д о с т и С и л а н е о д в о ји в а од Хри ста је још и свет веч них иде ја [Трубе цкой 1994: 107]. Сва кој лич но сти од го ва ра у св е т у и де ја, не к а л и ч н а и де ја. Чов е к је п риз в а н д а о с т в а ри у св о јој с ло б о д и в еч н у б о ж а н ск у и д е ј у [ Тр у б е ц ко й : 10 4]. С в а ов а м е с т а п о т р е бу ј у од г о в а р а ј у ћ е т у м а ч е њ е, у п р а в о о н о ка ко јем је те жио сâм Е. Тру бец кој, а то је ту ма че ње са по зи ци ја уче ња Св. Мак си ма Ис пов ед н и к а о л о г о с и м а би ћ а, ко ји к а о одр аз и Б ож ије в ољ е п р е тход е с в аком бићу и у којим а с в а б и ћ а н а л а з е ко н ач н о н а з н а ч е њ е. О в о т у м а ч е њ е је м о г у ћ е у п р а в о з б о г п р а в и л н о г п о и с т о в е - ћењ а Лог ос а и С офи је, ш т о је т е ме љ п ра в о с ла в не с о фи о ло г и је. И ма ју ћ и у ви д у т о на с т р о је њ е С о ф и о л о г и је Тр у б е ц ко ја, м о же м о р е ћ и д а с е њ е г о в о у ч е њ е о С о ф и ји п о к а з а л о к а о в р е д а н по ку шај у пре мо шћа ва њу ја за између безличне пла тоновске онтологије свејединства и лич - н о с н е х р и ш ћ а н с ке о н т о л о г и је Тр о ји ч н о г Б о г а.

93 705 Ὁμολογητής PG 4, 137 D]. Пер спек ти ва Св. Мак си ма је обр ну та од ес хат олог ије к а п рот олог ији, а не од п рот олог ије к а е схат олог ији, к ак ва је код Фло р ен ског ко ји је не с у м њи в о под ле г а о у т и ца ју п ла т о н и зма. И КО Н А П РЕ М У Д РО СТ И На кра ју де се тог пи сма о Со фи ји, Фло рен ски пре ла зи на ана ли зу ра зних ико на Пре му дро сти Бо жи је, на сто је ћи да на гла си осо бе но сти ико - не Пре м у д р о с т и у од но су на свет о от ач ко б о г о сло в ље о Пре м у д р о с т и. О н се не упу шта де таљ но у уче ње све тих ота ца о Со фи ји, не го са мо ка же: Не ма сум ње да се код све тих ота ца под реч ју Со фи ја ве о ма че сто под раз у ме в а Реч Б о ж и ја, Д ру г а И по с т а с Пр е св е т е Тр о ји це; ис т о с е мо ра р е ћ и и у ве зи са бо го слу жбе ним мо ли тва ма и цр кве ним пе сма ма. Пот кре пљив а т и ов ај оп ш т е по зна т и с т а в ц и т а т и ма зна ч и ло би к у ца т и на о т в о р е на вра та. Али, ако [...] има мо у ви ду по себ ну иде ју Со фи је, он да ми до дат но ог ра н и ча ва мо обла с т сво је паж ње на ч ињен ице и коноп иса, је р се оно ш т о с е н а з и в а ʼС о ф и ј а код с в е т и х о т а ц а н е п о д у д а р а у в е к с а с ад рж аје м т о г име на у ико но пи су [Флоренски 1997: 268]. Ту ма че ћи икону Софије Новго - род ске он ис ти че да су древ ни Ру си у њој ви де ли оте ло тво ре ње ап страктне осо би не Бож ије, ат рибута Његове м уд ро ст и, а ли не Л и ч не, не И по ста сне Му д ро ст и Бо ж и је, не го м у д ро ст и i n ab st rac to. 12 Сходно овак вом т умачењу, Со фи ја ни у ком слу ча ју ни је Ипо стас у стро гом сми слу ре чи и ни је идентич на са Ло го сом [Флоренски 1997: ]. По што го во ри о два раз лич и т а и ден т и т ет а, Прем уд рос т и и Лог оса, у т еолош ком см исл у, Флоренск и из но си ста во ве за ко је се, у нај ма њу ру ку, мо же ре ћи да су су прот ста вље ни уче њу ота ца Цр кве, ко је му је нео спор но би ло по зна то. Исто та ко, ни је мо г у ће н и п р е т по с т а ви т и да г е н и ја л н и Фло р ен ск и н и је зна о з а ви з а н- т и ј ск у п р ед с т а ву Пр е м у д р о с т и Б о ж и је с а и н и ц и ја л и ма ИС-ХС, т и м п р е што пи ше о Ју сти ни ја но вом хра му Све те Со фи је. Пред ста ве Хри ста као Ан ге ла Ве ли ког Са ве та, иа ко рет ке у ви зант и ј ској и коно г ра фи ји, н и су к роз ис т о ри ју на и ш ле на одобравање вел ик и х бо го сло ва, ка кви су нпр. би ли Те о дор Сту дит [Θεόδωρος Στουδίτης PG 99, 957 C] и Јеф ти ми је Зи га вин [Εὐθύμιος Ζιγαβίνος PG 130, 1301 C], бу ду ћи да је у њи хо в о в р е ме био на снази п р еобр ажен и јев а нђеоск и р еал из а м, п ро п и са н и 82. п ра ви лом Трул ског са бо ра (691. г.). 13 У вре ме Па ле о ло га, с ја ча њем символизма у иконографији све се ви ше сли ка и пред ста ва Хрис т а к а о А н г е ла Ве л и ког С а в е т а, ш т о п р ед с т а в љ а од с т у па њ е од з а да т ог о бра сца. У зна к у си м в о л и зма с у, и з ме ђу о с т а л и х, и фр е ско п ри к а зи Пр е - м у д р о с т и у с рп ск и м в е л и к и м з а д у ж би на ма, у Ви с о к и м Де ча н и ма ( у наосу), у Грача н и ц и ( у ол т а ру), а л и и м и н и ја т у р на п р ед с т а в а Пр е м у д р о с т и 12 Фл о р е н с к и м е њ а к р и т е р и ј у м у од р е ђ е њу и с т и н и т о с т и С о ф и је. По с л е с в е т и х о т а ц а т о н е п р икос н ов е н о п р а в о п р и п а д а д р е в н и м Р у с и м а (и л и п а к Фл о р е н с ко м ко ји с е з а к л а њ а и з а ау т о р и т е т а л о к а л н о г п р е д а њ а). 13 О дат ум у од р жа ва њ а Пе т о ше с т ог ( Трул ског) са бо ра ви де т и: [Све ш т ени ка но ни Ц р кве, Б еог р а д : , н ап ом ен а 3]. О с ад рж ин и 82. к а н о н а Тр у л с ко г с а б о р а и т у м а ч е њ е истог од епи ско па Ата на си ја (Јев ти ћа) видeти: [С в е ш т е н и к а н о н и Ц р кв е: 187].

94 706 у хи лан дар ском Је ван ђе љу (рукопис бр. 572). Ове тра ди ци је су у ко ре спонденцији с библијским текстовима из Прича Соломонових (крај 8. и поче - так 9. гла ве), као и са жи ти јем Кон стан ти на Фи ло со фа (Св. Ки ри ла) ко ји је, као вр ло млад де чак са се дам го ди на, имао сан у ко јем је ви део и ме ђу мно штвом де во ја ка иза брао јед ну Со фи ју, за жи вот ну са пут ни цу и по - моћ ни цу. Овај сан опре де лио је цео ње гов жи вот, та ко да је по стао љу бит ељ божа нске м уд рос т и, оне м уд рос т и о којој г овори к њиг а Прем уд рос т и: Њу за во лех и исках од мла до сти сво је и тра жих да је до ве дем се би за не вје сту и за љу бље ник по стах ље по те ње не (Прем. Сол. 8, 2). Дру ги пра вац ту ма че ња Пре му дро сти, на ко ји се по зи ва Па вле Фло - р ен ск и, о с л а њ а с е н а и коног р а фск у т р ад и ц и ју ол и че н у у нов г о р од ској С о фи ји ко ја п р ед с т а в љ а св о је в р сн и де и зис, с а А н г е лом Ве л и ког С а в е т а у сре дини, Пресветом Богородицом с јед не, и Јованом Крститељем с друг е с т ра не. Уво ђе ње си м во л и зма, п ре ко п ред с та ве А н г е ла Ве л и ког Са ве та, п рема м иш љењу Флор овског означ ило је ра спа д и кон и чног п исма. С т и м у в е зи, он је Фло р ен ског ок а ра к т е ри с а о к а о с а мо з а т в о р е ног до ш љ а к а у п ра во сла в ном све т у ко ји је за ме н ио мо ра л и с т и ч ко иск ушење једн и м још опа сни јим естет ским [Спек торски 1937: 87]. Ико на је по ста ла све ви ше л и те рар н и п рика з, буд ућ и да изображава не тол ико л икове, кол ико и деје [Флоровский 1998: 406], а у њој је све ви ше до ла зио до из ра жа ја по вра так Ста ром за ве ту, обра сци ма и сен ка ма [Флоровский 1998: 407]. Мо гло би се, сва ка ко, го во ри ти и о враћању јелинским предхришћанским обрасц и ма пе р с о н и фи к а ц и је С о фи је [ Вра нешеви ћ 2012: ]. На с у п р о т хри сто ло шког ре а ли зма ра ђа се ре ли ги о зна уо бра зи ља, не свој стве на виз а н т и ј ској у ме т но с т и. На нов г о р од ској и ко н и Пр е м у д р о с т и ви д љи в је з а па дн и у т ицај, п р е св е г а с л и к а њ а Хри с т о в ог ра спећ а под видом б елог С ерафима на К рс т у (сим бол Ису со ве ду ше), што је био чест мо тив ко ји је ко ри стио Ђо то, а био је по вод и за пред ста ву Хри ста као Ан ге ла [Флоровский 1998: 406]. За тим, нео спо ран је ути цај не мач ког ми сти ка Су зоа, слу ге Веч не Пре - м уд рост и, како је се бе на зи вао. Он је Со фи ју по и сто ве ћ и вао и са Хри стом и са Воз љубље ном ко ја под жен ск и м л и ком п ри вла ч и се би људ ска ср ца 14. Лик Со фи је код ње га се дво ји, реч је и о Хри сту и о Бо го ма те ри. Још у м ла до с т и, С у з о је на пе р г а мен т у на с л и к а о л и к Пр е м у д р о с т и у не ж ној к расо т и и воље ном л и к у (i n m i n nen k lic her Schӧn he it u nd li e plic her Ge st alt) [Флор ов ск и й 1998: 410]. Њ е г о в а де ла, и н сп и ри с а на т е мом С о фи је, ви ше су чи та на у 15. ве ку од књи ге О угле да њу на Хри ста То ме Кем п и ј ског ( ), а не сум њи во, пре ма уо ча ва њу Фло ров ског, ње гов ути цај стигао је и до Нов го ро да и Пско ва (ода кле су би ли сли ка ри ове ико не), гра дова ко ји су би ли у те сним ве за ма са за па дом [Флоровский 1998: 410]. То је вре ме на гла ше н и х а по ка л и п т и ч к и х оче к и ва ња Д ру гог Хри с то вог до ла ска, 14 У с в о јој ау т о б и о г р а ф и ји С у з о о п и с у је с в о је п р в о в и ђ е њ е С о ф и је: О н а с е у з д и з а л а ви со ко над њим, се да ју ћи на трон на обла ци ма. Она је си ја ла као ју тар ња зве зда. Би ла је слична сун цу у свом ње го вом си ја њу. Она је има ла веч ност за свој ве нац... Учи ни ло му се да ви ди пред со бом Пре кра сну Дје ву, али то је био бла го род ни мла дић... So er iez wan de ha ben ein schӧn jun gfro wen, geschwind van er ei nen stol zen jung her ren [Флоровский 1998: 409].

95 707 бу д у ћ и да с е на в р ша в а ло г о д и на од по с т а њ а св е т а, т а ко да с у по - се бан зна чај има ле ре чи из От кри ве ња (14, 4) о чи сто ти иза бра них. У то време, зб ог а по к а л и п т и ч н и х г и ба њ а и з а па д на м и с т ик а д у шe која вол и (m i n ne n de Se e le) мо гла је би т и п ри јем ч и в а и на п ра в о с ла в ном Ис т о к у [Флоровский 1998: 411]. По све му су де ћи, то је био пра ви мо ме нат за пок л ап ањ е по г р еш н и х и пов рш н и х д уховн и х т енденц ија у б ог ос лов љу и у ме тно с т и, време за њихово сл ивање у но ви к ва зи хри ш ћа н ск и и ден т и т е т. На к ра ју, т р е ба р е ћ и да иа ко т е ма С о фи је з а у зи ма с а мо је да н р е лат и в но ма л и де о, и на че оп с еж ног на у чног оп ус а Пав ла Флор енског, она је о с т а ви ла в е л и к и у т и цај на по к р е т с о фи ја н и с т а, п р е в а с ход но на С е р г и ја Бул га ко ва, нај ве ћег си сте ма ти ча ра ове обла сти. Ба вље ње овом про бле мат и ком и з а зи в а ло је по до з р е њ е м но г и х п ра в о с ла в н и х т е о ло г а, а н и с а мог Фло р ен ског н и је ис п у њ а в а ло спо кој с т в ом. Та ко т р е ба ра з у ме т и њ е г о в е р е ч и ис к а з а не у Ст у бу и т в р ђа в и Ис т и не: Уко ли ко ов де, у мом спи су пос тоје било ка к ви ʼмо ји по гле д и то је са мо због недо м иш љено с т и моје, не зна ња или не схва та ња [Флоренский 1997: 360] 15. По с ле д и це не ц р к в е - ног до ж и в љ а ја С о фи је п р е св е г а с у уоч љи в е на п ла н у с о т и ри о ло г и је, је р нем ат и л и чн и с у с р е т и д о ж и в љ ај П р е м у д р о с т и з н а ч и не м а т и уде л а у Го з би ко ју је она, с а гла сно би бл и ј ском у че њу и б о г о с ло в љу Св. Ма к си ма Ис по вед н и к а, т а ја н с т ве но у п р ош лос т и п рип рем ила. О н и који, било зб ог с о фи ја н и с т и ч ког к ри в о в е р ја, не мо г у да о с т в а р е ис т и н ск и и ден т и т е т с а С о фи јом Хри с т ом, је д и но р од н и м Си ном Б о ж и ји м, до ла з е у опа сно с т л и ша ва ња да ра м у д ро с т и, који је заједно са да ром до бро т е на ме њен сви ма ко је је Бог удо сто јио веч ног до бро би ти ја. 15 Ис т о т а к во значење и мају и р еч и Се рг ија Бул г а ко в а: Од г о в а ра ју ћ и на к а ра к т е ри са ње мог по гле да на свет као ʼпа ган ског и ʼгно стич ког од го вор но из ја вљу јем, да, као пра во славн и с в е ш т е н и к, и с п о в е д а м и с т и н и т е д о г м а т е П р а в о с л а в љ а. Мо ја с о ф и о л о г и ја с е н и н а ко ји н а ч и н не однос и н а с ад рж ај т и х д огм ат а, нег о с амо н а њи хо ву б о г о с лов с к у и н т е р п р е т а ц и ју. Она је мо је лич но бо го слов ско убе ђе ње ко је ја ни ка да ни сам уз во дио и не ћу уз во ди ти на сте пен оп ште о ба ве зног цр кве ног дог ма та [Зандер 1948: 110].

96 708 При лог 1. Нов го род ска ико на Пре му дро сти Бо жи је (15. век) При лог 2. Ико на Пре му дро сти Бо жи је (крај 14. ве ка), Ви зан тиј ски му зеј у Со лу ну По ре кло: Цр ква Све те Со фи је у Со лу ну

97 709 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА И з в о р и: Ἀθανάσιος Ἀλε ξανδρείας, Κατὰ τῶν Ἀρειανῶν, PG 26, Εὐθύμιος Ζιγαβινός, Πα νοπλία δογματική, 27, 8, PG 130, Θεόδωρος Στουδίτης, Ἐπιστολή, 1, 15, PG 99, Μάξίμος Ὁμολογητής, Σχόλια εἰς τὸ περὶ τῆς ἐκκλησιαστικῆς ἱεραρχίας, PG 4, С в еш т ен и к ан о н и Ц р кв е, (2005) пре вод са грч ког и сло вен ског епи ско па Ата на си ја, уми ро вље ног хер це го вач ког), Бе о град: Пра во слав ни бо го слов ски фа кул тет Бе оград ског уни вер зи те та ; Це ти ње: Ми тро по ли ја цр но гор ско -при мор ска ; Срп ско Сара је во: М и т ро по л и ја да бро бо сан ска; Ч и ка го: М и т ро по л и ја но во г ра ча н и ч ка ( Ч и ка го); Но ви С а д: Еп а р х и ја б ач к а ; Тр е би њ е: Е п а р х и ја з а х у м ско -хе р це г о в ач к а ( Тр е би њ е); Тр е би њ е: М а н а с т и р Тв р д ош ; Вр њ ач к а Б а њ а : И н т е р к л и м а - г р а фи к а. Л и т е р а т у р а : Бул га ков, Сер гей Н. (1927). Ку и на нео а л и м а я. Па рижь, YMCA press. Бул га ков, Сер гей Н. (1994). Све н е в е ч е р н и й. Мо сква, Ре спу бли ка. Бул га ков, Сер гей Н. (1996). Ти хие думы. Мо сква, Ре спу бли ка. Бул га ков, Сер гей Н. (2000). А нец Бо жий. Мо сква: Общедо ступный пра во славный универ си тет осно ванный про то и е ре ем Алек сан дром Ме нем. Бул га ков, Сер геј (2011). Ја г њ е Б о ж и је. Бе о град: ПБФ Ло гос. Бул га ков, Сер геј (2013). Ут е ш и т е љ. Бе о град: ПБФ Ло гос. Ва си лен ко, Ле о нид И. (1999). Вве де ние в рус скую ре ли и о зную фило софию. Мо сква: Прав о с л а в н ы й С в я т о -Ти хо нов с к и й б о г о с лов с к и й и н с т и т у т. Вра не ше ви ћ, Бра н к а (2012). Му з а Б о ж а н ск а п ре м у д р о с т: је да н а н т и ч к и мо т и в и ње г о в а т р а н с ф о р м а ц и ја у х р и ш ћ а н ском кон т е к с т у. Ни ш и Ви з а н т и ја X (з б о р н и к р а д о в а), Зан дер, Лев А. (1948). Бог и мир (М и р о с о з е р ц а н и е о ца Сер ия Бул а к о в а). Па риж: YМСА-Pre es. Ису пов, Кон стан тин Г. (1996). Па вел Фло рен ский: на сле дие и на след ни ки. Фл о р е н с к и й: Pro et con tra, Санкт-Пе тер бург, РХ ГИ, Јо ван (Мак си мо вич) Шан гај ски (2006). Жи т и је, ч у д а, Б е с е д е и п о у ке. П р и р е д и л и: В. Ди ми три је вић и Ј. Ср буљ, Бе о град: Пра во слав на ми си о нар ска шко ла... Пе но, Здрав ко (2013). Догм ат ика К ра тко и зл о ж е ње п ра в о с л а в н е в е ре ( Х р и с т о л о г и ја), књ. 2. Бе о град: Ви со ка шко ла Ака де ми ја СПЦ за умет но сти и кон сер ва ци ју. Са про нов, Пе тр A. (2000). Р у с с к а я ф и л о с о ф и я. Санкт-Пе тер бург: Цер ковь и Кул ту ра. Со ло вјов, Вла ди мир В. (1995). С м и с а о љу б а в и. Бе о град: Ло гос; Ор то дос. Со ло вјов, Вла ди мир В. (1996). Пр е д а в а њ а о Б о г о ч о в е ч а н с т в у. Б е о г р а д: Ло г о с. В л а д и м и р В. Со ловьев : Pro et con tra ( ). С а н к т -Пе т е р бу р г : Р ус с к и й Х р и с т и а н с к и й г у м а н и т а р н и й и н с т и т у т. С пе к т о р с к и, Е в г е н и је В. (1937 ). Но в а к њи г а о ру с ком б о г о с ло в љу. Х р и ш ћ а н с к а м и с а о, 6 7. Тру бец кой, Ев ге ний Н. (1994). Смысл жи зни. Мо сква: Ре спу бли ка. Фло рен ский, Па вел А. (1990). С ол и у в е р ж д е н и е Ис и н и. Мо сква: Прав да. Фло рен ски, Па вле (1997). Стуб и твр ђа ва исти не. Бе о град: Ло гос Ант. Фло рен ски, Па вле (2000). С м и с а о и д е а л и з м а. Бе о град: ΠΛΑΤΩ. Фло рен ски, Па вле (2007). Ико н о с т а с. Ник шић: Ја сен. П. А. Фло рен ский: Pro et con tra (1996 ). Санкт -Пе тер бург: Рус ский Хри сти ан ский гу ман и т а р н и й и н с т и т у т. Фло ров ски, Ге ор ги је (1997). П у т е в и р у с ко г б о г о с л о в љ а. Под го ри ца: ЦИД.

98 710 Фло р овск и й Гео р г и й В. (1988). О по ч и т а н и и С о фи и, Пр е м у д р о с т и Б о ж ие й, в Ви з а н т и и и на Ру си. У: До ма и ис о рия, Мо сква: Свято -Вла ди мир ское Брат ство, Фу дель, Сер гей И. (1996). Об о. Па вле Фло рен ском ( ). У: П. А. Фл о р е н с к и й, Pro et con tra, Санкт-Пе тер бург: РХ ГИ, Хо ру жий Сер гей С. (2000). О с а ром и но вомь. Санкт-Пе тер бург: Алетeйя. Хо ру жий Сер гей С. (1999). Ми р о с о з е р ц а н и е Фл о р е н с ко о. Томск: Во до лей. ORIGINAL SCIENTIFIC PAPER SOP HIA THE TRUTH ABO UT THE PRE-ETER NAL LO GOS OR A BE A U TI FUL FA IRYTA LE ABO UT THE THE WORLD S IDEAL PE R SO NA LI T Y by Z DR AV KO PE NO Uni ver sity of East Sa ra je vo The Fa culty of Ort ho dox The o logy St. Va si li je Ostro ški Foča, Re pu blic of Srp ska, Bo snia and Her ze go vi na p e no z d r av m a i l.c o m SUM MARY: Sop hia the Wis dom of God is an im por tant the me in Rus sian r e l i g i o u s r e n a i s s a n c e, wh ich e n c om p a s s e d m a ny Ru s sia n i n t el le ct ua l s by t he e nd of 19 th and the be gin ning of 20 th cen tury. Par ti cu larly im por tant fi gu re among them was Pa vel Flo rensky, nic kna med Rus sian Le o nar do Da Vin ci, who was a pri est of gre at eru di tion and ex pert in pa tri stic the o logy. Ho we ver, Pa vel Flo rensky s and ot her Rus sian thin kers ef forts to de ve lop the the me of Sop hia in ac cor dan ce to the Fat hers of the Church do es not mean that they we re trying to find evi den ce for the exi sten ce of Sop hia in pa tri stic li te ra tu re; they we re ac tu ally trying to pro ve that this te ac hing had al ways exi sted in theo lo gi cal tra di tion. One might con fi dently cla im that Flo rensky s the o logy of Sop hia was not an es sen tial con tri bu tion to Chri stian fa ith and the o logy. Flo rensky s dis tan cing from p a t r i st ic C h r i st olog y a nd h i s e mp h a si z i ng of t he ide a of sop h i a n it y i n ic onolog y p rod uc e d an in cor rect de fi ni tion of Chri stian iden tity among the sympat hi zers of this te ac hing. In the very es sen ce of sop hi a nism the re is the idea of sop hi a nity that, when com bi ned with the id e a of a b s o lu t e u n it y, t r a n sfo r m s i n t o plu r i p o t e nt p a n s o p h i a n i s m. Ac c o r d i ng t o G e o r ge Flo rovsky, this ap pro ach was an est he tic temp ta tion for Rus sian the o logy. The idea of sop hi a nity was al so cri ti ci zed by Sa int John of Shang hai, Flo rensky s con tem po rary, who cla i med that, for sop hi a nists, The o to kos and Sa int John the Bap tist, de pic ted in de e sis of the Church of Sop hia in Nov go rod, we re al most as ne ces sary for the sal va tion of man kind as was the Son of God. The o to kos and John the Bap tist are fol lo wed by the re ma in der of hu ma nity, and all of them, ac cor ding to the me a su re of the ir own sop hi a nity, oc cupy cor re spon ding pla ces in the ideal per son of hu ma nity. For s o p h i a n i s t s, a c c om pl i s h i ng u n it y w it h God me a n s a c com pl is h i ng ide n t it y of soph ian it y, a nd not a ccompl ish i ng t heosis in real unity with Christ in the Euc ha rist. KEYWORDS: Sop hia, wis dom, Pa vel Flo rensky, re li gion, fa ith, icon, per so na lity, id e n t it y

99 UDC 7.041(495.02) UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ИКО НИЧ НОСТ И КА У ЗА ЛИ ТЕТ: О УЛО ЗИ И Н Д ЕК СН И Х СЕ М И О Т И Ч К И Х ОБРА ЗА Ц А У РАЗ ВО Ј У ВИ ЗА Н Т И Ј СК Е У М ЕТ НО СТ И ТО ДОР М И Т РО ВИ Ћ Ви со ка шко ла Срп ске Пра во слав не Цр кве за умет но сти и кон сер ва ци ју Кра ља Пе тра 2, Бе о град, Ср би ја a n a i t o d o m a i l.c o m СА Ж ЕТА К: Не и з б е ж а н о т по р п р ем а с л ик ам а, који је т оком р ађ ањ а спе ц и фи ч но х ри ш ћ а н ске (с л и ков не) к у л т у р е н а ме т н у л а би бл и ј ск а с т р а н а њ е н о г п р а п о р ек л а, р ан ов из а нт и јс к а у м е тн о с т м ор ал а је п р ев аз ил аз и т и о с л а њ а ју ћ и с е н а р е л и г и о зне и к у л т у р не о б р а сце ко ји н и с у и м а л и м но г о в е з е с до м и н а н т н и м у ме т н и ч к и м т о ко ви м а. Ме ђу ови м о б р а сц и м а с а в р е - ме на те о ри ја је као кључ не препознала: 1) култ реликвија и 2) прак су отис к и в а њ а п е ч а т а. П р е т п о с т а вк а д а с е у п р а в о о н о ш т о с е м и о т и к а д а н а с под ра зу ме ва под ка те го ри јом индексног знака може препо знати као је динс т в е н и с а зн ај н и мо де л ко ји с т о ји и з а ов е д в е к у л т у р но - р е л и г и о зне п р а к с е модел ко ји је нај пре пот по мо гао уво ђе ње сли кар ства у спе цифич но хришћан ске ре ли ги о зне окви ре, те за тим (на из глед па ра док сал но) по сле ико - ноб о рс т в а мо р а о би т и е л и м и н и с а н и з у ме т но с т и у ч и је м је к у л т ( у р) ном кон ститу и са њу уче ство вао по ка за ће се као вр ло ко ри сна теориј ска алат - к а, н е с а м о п р и т у м а ч е њу н ач ин а н а који је и кон об р ан ит е љс к а т еор ија пок уш а л а д а п р е о б л и к у је од но с х ри ш ћ а н а сп р а м ви з у е л н и х у ме т но с т и, в е ћ и п ри т ум ачењу нек и х позн ији х ком п р о м и с а ко је је ви з а н т и ј ск а ц р к в а б и л а п р им ор а н а д а с п р о в е д е к ако б и ов и т е о р и ј с к и п о с т у л а т и ус п е ш н о за жи ве ли у бо го слу жбе ној прак си. Тек на осно ву са зна ња да је, ни ма ње ни ви ше него не ру ко тво ре ни Мандилион упркос статусу палади јума по - б е де н а д и ко но б о р с т в ом мо р а о би т и у к ло њ ен и з б о г о с л у ж б е ног ж и в о т а п р е с т о н и це, по с т а ће ја сно у ко јој је ме ри до с лед н а де т е кц ија и нде ксн и х а спе к а т а в а ж н а п ри ист р аж ив ању спе ц и фи ч но ви з а н т и ј ског од но с а п р е м а и ко н и ч ком п р ед с т а в љ а њу. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: и ко н а, р ел ик в ија, печ а т, и коноб о рс т в о, и нде кс н и зн а к, Те о до р С т у д и т, М а н д и л и он Пе ч а т и с у, г о т о в о н а п о р е д о с п и с м ом, јед н а од д р е в н и х кон с т а н т и људ ске кул ту ре. Ко ри шће ни су у ве о ма уса вр ше ном об ли ку већ у Ме со -

100 712 по т а м и ји и на Ира н ској ви с о ра в н и (не з а ви сно), по ло ви ном 4. м и ле н и ју ма пре Хри ста [Col lon 2010: ]. Од нај ста ри јих про на ђе них, ко ји су дато ва ни у крај 6. ми ле ни ју ма [Col lon 1997: 12 21], па до сред њег ве ка, 1 упо тре бља ва ни су у раз личитим социјал ним окви ри ма, али и као дра го - це на ме т а фо ра у л и т е ра т ури од д ревн и х ме со по т а м и ј ск и х и би бл и ј ск и х т е к с т о в а, п р е ко П л а т о н а и А р ис т от ел а, д о п ат р ис т и чке к њиже внос т и [ B e d o s - Rez a k 2 011: 55]. ( Н а д) мо ћ коју ч в р с т п р ед м е т (к а л у п /м а т р и ц а) т рен у тно демон с т ри ра на не де фи н и са ној ме кој ма т ерији (која ће се одма х по слу шно пре тво ри ти у оти сак) при род но је по ста ла па ра диг ма ства ралач ке мо ћи, ка ко у ре ли ги о зном та ко и у по ли тич ком је зи ку. А ова два, че шће ме ђу за ви сна не го супарничка језика на без број не кон крет не на чине нај д и р ек т н и је су у т и цал и на спец ифи ч но х ри ш ћ а н ск у п ред с т а в љ ач к у ло г и к у. Од о б р ед ног и н и ц и ја ц и ј ског с фра г и с -а [σφραγίς = печат], ко ји је у ра ној па т ри с т и ц и био ко ри ш ћен (ме то н и м иј ск и) као сво је вр сн и си но н и м с а мо г а к р ш т е ња, 2 п р е ко кон цеп т у а л не а лат ке з а на гла ша в а њ е не ра с к и- д и в о с т и и кон и ч не в е з е и з ме ђу п р в ог и д ру г ог л и ц а С в е т е Тр о ји це, 3 па све до прак се оти ски ва ња све ти тељ ског ли ка у гли ни, сфра ги стич ка проц е д у р а н а п р о с т о н и је мо г л а и з б е ћ и и н т е р ф е р е н ц и ј у с н о в о н а с т а ј у ћ ом х риш ћ а нском (визуе лном) к улт ур ом. Ст о г а не и з не на ђу је ш т о са в р е ме на ис т о ри ја /т е о ри ја ви з а н т и ј ске у ме т но с т и св е у пор н и је и н си с т и ра на у т и- цају који су прак са оти ски ва ња пе ча та, као и раз ли чити ме та фо рич ки де рив а т и ко ји ће с е на њ е ној ш и р о кој ра с п р о с т ра њ е но с т и з а сн и в а т и, мо ра л и остварити у процесу дефинисања специфич но хри шћан ског од но са пре - ма сли ка ма. С д ру г е с т ра не, т о ком д ру г е по ло ви не 20. ве ка ис т о ри чари у ме т но с т и с ло ж и л и с у с е око с т а в а да је п р е и ко но б ор с т в а и ко но по ш т о в а њ е би ло у в е л и кој ме ри ис п р е п ле т ено с к у лт ом р е л и к ви ја. И а ко ће ов а х и по т е з а, ко ју је пр ви из нео Гра бар по ло ви ном сто ле ћа [Gra bar 1946: ], дожив е т и и по к у ша је о спо ра в а њ а, 4 не ке од к љу ч н и х с т у д и ја с а в р е ме не ис т о - ри је ви з а н т и ј ске у ме т но с т и у по т п у но с т и су је по д рж але од К иц и нг ера [Kit zin ger 1954: ], пре ко Ви ка на [Vi kan 1982: 3 6, 10 14], 5 до Белтин га [Bel ting 1994: 59 62] и Бар бе ра [Bar ber 2002: 23 29]. Ки цин гер је, по др жа ва ју ћи не дво сми сле но ову прет по став ку, у чувеној студији посве - ћеној доиконоб о рач кој у ме т но с т и су г е ри са о да форме које је к ул т и кона 1 И ка сни је, сва ка ко, али ова рас пра ва не ће ићи да ље од ис тра жи ва ња њи хо вог сред њо - в е ков н о г с а з н ај н о г ко н т е к с т а. О п о т о њ е м н а ч и н у у п о т р е б е в и д и у к р а т ко у : [Joh n s t o n : ]. 2 Тех нич ки, реч (с фр а г и с) је у ов ом кон т е к с т у о з н а ч а в а л а о б р ед с т а в љ а њ а з н а к а к р с т а н а ч е л о н о в о к р ш т а в а н о г а, ко ји с е у с к л о п у с в е т е т ај н е к р ш т е њ а м о г а о од и г р а в а т и у р а з л и - ч и т и м т р е н у ц и м а, у з а в и с н о с т и од л о к а л н е п р а к с е. Не к и од р а н и х о т а ц а в е з у ј у σφραγίς и за об ред м и ро по ма за њ а, а мо г а о се од и г ра ва т и ча к и ви ше п у т а у т о к у хри ш ћ а н ске и н и ц и ја ц и је [Даниелу 2009: 47 53]. 3 Видeти: [Бичков 1991; Barber 2002; Ladner 1953; Де Вогел 2012; Бошковић 2010]. 4 О овим по ку ша ји ма ви де ти у: [Kit zin ger 1954: 115]. 5 М и мо ок ви р а т е о ри ј ск и х д и сц и п л и н а по св е ће н и х ис т р а ж и в а њу ис т орије виз а нт и јске у м е т н о с т и, п р е Ви к а н о в е с т у д и је, н а К и ц и н г е р о в е з а к љу ч ке ћ е с е о с л а њ а т и П и т е р Б р а у н, укла па ју ћи их, у јед ном члан ку об ја вље ном 1973, на вр ло ин вен ти ван на чин у сво ју чу ве ну рас пра ву о Све том чо ве ку ка сне ан ти ке [Brown 1982, ].

101 пре у зео упа дљи во на ли ку ју они ма са ко ји ма се су сре ће мо у кул ту ре ликви ја [Kit zin ger 1954: 116]. Отва ра ју ћи у, не ма ње чу ве ној, сту ди ји из г о д и не по св е ће ној по к ло н и ч кој у ме т но с т и, но в о по гла в љ е у ис т ра ж и в а- њу ра но ви зан тиј ског од носа према сли ци, Га ри Ви кан ће по ну ди ти ве лик у ко л и ч и н у кон к р е т ног ма т е ри ја ла ко ји ће мо ћ и ја сн и је да у к а же и на механ изме ко ји ма су и ко не и ре л и к ви је до ве де не у з а јед н и ч к и са знај н и кон текст. По што се сти че ути сак да су упра во ова ис тра жи ва ња до ве ла до п реломн и х з а к љу ча к а, бе з ко ји х п ред с т о је ћ а ра с п ра ва не би би ла мо г у ћ а, додел и ћемо и м с т ат ус својев рсног т еори ј ског и з вор н и к а, т е п р ед с т а ви т и не ш т о дет а љн ије он ако к ако и х је с â м аут о р јез г р овит о и у б ед љив о су ми рао у јед ном од ка сни јих ра до ва. И де ја д а је с ам а и кон и чк а с л и ч но с т до в ољ н а з а п ри бл и ж а в а њ е мо ћи (ма ) све тог спо ро се раз ви ја ла у ви зан тиј ском уму. Тек ће у шестом и сед мом ве ку би ти до бро при хва ће на мно го доц ни је не го што је учвр шће на ве ра да све ште ни објек ти (ре ли кви је) и све та ме ста (по к ло н и ч к и цен т ри) мо г у д а у т и ч у н а н а с т а ја њ е ч у де сн и х до г а ђ а ја. Шта ви ше, из не на ђу ју ће је да се чак и у том, ре ла тив но ка сном, пе рио д у з а с л и ке в е р о в а ло д а с у св е т е п р е в а с ход но з а т о ш т о с е з а њи хову су п с тан ц у ве ро ва ло да је све та. Ова х и бри д на вр с та објек та, ко ју би смо мо гли на зва ти ʼре ли кви ја -ико наʼ, по ја вљу је се у нај ма ње два раз личи та, (али) бли ско по ве за на об ли ка. Са јед не стра не по сто ја ло је не ко - л и ко ч у в е н и х a c h e i ro p o i e tai, и ко на ʼне ру ком с т в о р е н и хʼ, ме ђу ко ји ма је најпо зна ти ји био Ман ди ли он из Еде се: Хри стос је обри сао ли це убрусом, на ко ме је чу де сним пу тем оста ла ње го ва сли ка. Због те сли ке го во ри мо о ико ни, ко ја је исто вре ме но и ре ли кви ја за то што је би ла у кон так ту са Хри стом. (Та ко ђе је чи ни ла чу да, као што је по раз перси ј ске в ојске п р ед в р а т и ма Едес е.) С а д ру г е с т р а не, по с т о ја ло је ви ше т и п о в а п о к л о н и ч к и х e u l o g i a i (ʼб л а г о с л о в аʼ) ко ји с у т а д а п ос т ајал и по пу лар ни. Обич но су то би ле ма ле ко ли чи не зе мље, во ска, уља или во де ко је су би ле осве ће не кроз до дир са ре ли кви јом или све том лично шћу, на ко је је за тим ме ха нич ки оти снут пе чат (на сам чвр сти мат е ри ја л, и л и на по су д у у ко јој је т ечно с т пох рањ ена) с а одг ов арајућом сли ком оно га што је, или оно га ко је био из вор осве ће ња. Због те сли ке го во римо о иконама, које су истовреме но би ле и ре ли кви је, за хва љују ћ и све ш те ном до ди ру. Нај ка рак те ри ст и ч н и ји п ред став н и ц и ове д ру ге к а т е г о ри је р е л и к ви ја -и ко н а с у С и ме о но ви т о ке н и ко м а д и о с у ше не зе м ље (гл и не) са ʼЧу до т вор не п лан инеʼ Си ме о на Ст ол п н и ка, осве ће н и д ирек тн и м до д и ром са све т и т е љем (и л и са ње г о ви м с т у бом), на ко је је ути сну та сли ка све тог Си ме о на на вр ху ње го вог сту ба [Vi kan 2003: I /6]. 713 Нај зад, за хва љу ју ћи овим ис тра жи ва њи ма, у Бел тин го вој не за о би лазној с т у д и ји, ко ја св а к а ко п р ед с т а в љ а јед н у од нај опш т ији х п р ек р е тн ица у ис тра жи ва њу сред њо ве ков не ви зу ел не кул ту ре, ни је би ло ни ма ло про - с т о р а з а д в о у м љ е њ е: О н е [с л и ке] п о с т а ј у е к в и в а л е н т р е л и к в и ја м а. (...) Сли ка је, и у сво јој фи зич кој ствар но сти и као све до чан ство ау тен тич ности, пре у зе ла функ ци је ко је су ина че (би ле) спе ци фич не за ре ли кви је. По - ста ла је (п ре)носилац високо акт уализованог п рисуст ва свет итеља [Belting

102 : 59]. По себ но ва ж ном за ра с п ра ву ко ја сле д и по ка за ће се спе ц и фи ч на ( р е)кон т ек с т у а л и з а ц и ја р ез улт ат а Вик ано ви х ис т ра ж и в а њ а у ок ви ри ма сту ди је ко ју је Чарлс Бар бер по све тио те ми ико но бор ства. До та да већ општеприхваћену претпоставку да иконе ула зе на ка сно ан тич ку кул тур - н о - р е л и г и о з н у п о з о р н и ц у, о с л а њ а ј у ћ и с е н а к у л т р е л и к в и ја, ов ај ау т о р ту ма чи из пер спек ти ве по тре бе за на гла ша ва њем те ме при су ства-ар хе типа-у-и ко н и, к а о п р о бле ма ко ји ће с е п р е т в о ри т и у јед н у од нај о с е тљи вији х неура лг и чн и х т ачак а пот оње и конобо рач ке к ри зе [ Ba r be r 20 02: 23 37, 76 81, ]. Мог уће је, с т ог а, а рг у мент ов ано п р е тпос т авит и д а је и ко на, у ве к у који је п ре тход ио и коноборс т ву, сх ва та на у ок ви ри ма ко ји су одређе н и к улт ом рел ик вија. Означавала је т ра г кон т и н у и ра ног п ри су с т ва светог у свету и др жа на за истин ску ма те ри јал ну ма ни фе ста ци ју исто ријск и х л и ч но с т и и до г а ђа ја [ Ba r b e r 20 02: 36]. С а ов а к в е и н т е р п р е т а т и в не по з и ц и је и у лог а с ф р аг ис т и чк и х п р оцед ур а у п р ед иконоб ор ачкој у ме т - но с т и би ће до дат но по ја ш њ е на, т е ће по с т у па к ме х а н и ч ког о т и ск и в а њ а и ко не у з по моћ ма т ри це (пе ча т а) на по ме н у т и м т о ке н и ма /бла г о с ло ви ма и ч у в е н и м по к ло н и ч к и м а м п у л а м а ч и ји с е б р ој и р а с п р о с т р а њ е но с т за и ста не мо гу за не ма ри ти [Bar ber 2002: 60; Гендл 2008: 251; Török 2005: ] бит и доведен у јасн ију сазнајн у ве зу с п ре т по с т а в ка ма ве за н и м з а о с л а њ а њ е р аног к у лт а и кон а н а к у л т р е л и к в и ја. А н а ло г и ја с а а к т ом пе ча ћења је круцијална за разумевање на чи на на ко ји је ико на функ ци о - н и са ла у овом пе ри о д у. Мо же се су г е ри са т и да п ри ме ри Си ме о но ви х ме - да љ о на-зна ко в а о т е ло т в орују лог ик у ов е в р с т е р е п р е з ен т а ц и је. О в а к а в мо дел (за из ражавање) преображаја материје праћен је усвајањем принципа по но вљи во сти (re i te ra t ion) при пред ста вља њу. Ико на не са мо да по тврђу је по сто ја ње исто риј ске ли чности већ, за оно га ко ико н у гле да, т у ли ч ност и опри сут њу је [Bar ber 2002: 36]. На на ведене зак љу чке, чију је убе д љивост данас, чини се, заиста тешко спо ри т и, на до в е з а ће мо с е сп ра м по т р е ба ис т ра ж и в а њ а ко је с ле д и и з јед ног спе ци фич ног, мо гло би се рећи прагматичнијег, методолошког оквира. По с т о ји л и, на и ме, не ка т еори јска п латформа са које је мог уће: 1) јасно са гле да т и оно ш т о по ве зу је са знај н у ло г и к у ре л и к ви је и пе ча та, 2) ра з л у- ч ит и ра злог е због ко ји х су у п ра во ови са знај н и ме ха н изм и пос т ал и важ н и з а д ис т ри буц ију ра не х ри ш ћ а н ске с л и ке, т е 3) п ла сират и ов ак в а с азнањ а у да љу те о риј ску упо тре бу? Оно што је Бел тинг пре познао као сведочанство ау тен тич но сти, а Бар бер озна чио као истин ску ма те ри јал ну ма нифе ста ци ју исто риј ских лич но сти и до га ђа ја, са вре ме на се ми о ти ка би, по - к у ша ће мо ов де да по к а же мо, п ре по зна ла к а о ин де к сн и тип зна ка. Ова пак зна ков на к а т е г о ри ја в о д и св о је по р е к ло и з ч у в е не т а к со но м и је з н а ко в а коју с ав р емен а с е м и о т и к а п р е у зи м а и з ис т р а ж и в а њ а Ч а р лс а С а н де р с а Пе р са, с поче тка 20. века. А ко се ослон имо на ову кат егоризац ију, знакови по п и та њу од но са из ме ђу зна ка и озна че ног мо гу би ти: 1) ин дек си, 2) ико не или 3) сим бо ли [Mer rell 2001: 31 39]. Иа ко пред ста вља са мо је дан од аспек а т а с ло же не т а к с о но м и је до ко је је у сво ји м ис т ра ж и в а њи ма до ша о, сâ м б о с т он ск и п ра г ма т и ча р у п ра в о је ов ај н и в о к а т е г о ри з а ц и је зна ко в а сматрао н а јт ем е љ н и ј и м [ most fun da men tal ; Pe ir ce 1994: 2.275], док ће га

103 715 с а в р е м е н а т е о р и ј а с в а к а к о с м а т р а т и н а ј у т и ц а ј н и ј и м [S e b e o k : 5 0 ; Da ne si 2004: 27; Ja kob son 1971: ]. С об зи ром на то да ов де не ма мо п ро с т ора з а њено дет а љн ије п редс т ав љ ање, усмерићемо се на онај а спек т ч у ве не т ри пар т и т не ка т е г о ри за ц и је ко ји осве тља ва се м и о т и ч ке п ро бле ме с ко ји ма смо се го ре су сре ли. Тер мин ин декс (in dex) у овом те о риј ском сис т е м у у к а з у је на он у к а т е г о ри ју зна ко в а у ко јој и не р п р е т а т ор п р о на ла зи в е з у и з ме ђу зн ак а (rep rese nt am e n) и озна че ног (o b je c t), на осно ву не ког к а у з а л ног, фи зи ч ког, п ри р од ног (...) од но с а. 6 На при мер: дим ука зу је на ва тру, му ња на гром, траг сто пе у бла ту на вр сту жи во ти ње ко ја га је остави ла... Без број не те ле ви зиј ске се ри је о по ли цај ци ма фо рен зи ча ри ма ве ро - в ат но д у г у ју св о ју по п у ла р но с т ч и њ е н и ц и да је св е т у ко јем ж и ви мо (и к р еће мо с е, на п ри ме р) у по т п у но с т и п р о ша ра н ов а к вом в рс т ом знаков а, те да онај ко ји уме да их ту ма чи мо же по се до ва ти огром ну моћ (над људским суд би на ма, на при мер) без об зи ра на то да ли је с ове или оне стра не за ко на. Дру гим ре чи ма, ова вр ста зна ко ва има до ка зну/по ка зну моћ. Нара в но, у кон вен ц и о на л н и јој у по т р е би и н дек си нај чеш ће фу н кц ион иш у у конт екс т у сло же не зна ков не ра з ме не ( у сп ле т у са зна ко ви ма и з д ру г е д ве к а т е г о ри је), т е је к у д и к а мо в а ж н и је о т к ри ће да с е н и нај ш и ра зна ков на раз ме на не мо же за ми сли ти без ова кве вр сте зна ко ва. Иа ко је био склон и ји за х т ев ном ло г и ч ком п ре ц и зи ра њу сво ји х кон це па та, 7 Перс је умео да их из не се и на нај све де ни ји мо гу ћи на чин: ин декс но си по сто ја ње тре - нут ног ис ку ства [Pe ir ce 1994: 4.447; уп. Short 2004: 220]. Ма ка ко то на ма да на с и з гле да ло не о би ч но, т е о ри ј ско д и фе р ен ц и ра њ е ов е в р с т е зна ко в а да на с с е п р е по зна је к а о јед на од ( Пе р с о ви х) п р е суд н и х и но в а ц и ја ко је су омо г у ћ и ле по т о њи ра з в ој на у ке о зна ко ви ма [Se b e ok 20 01: 8 4]. На ов ај је н а ч и н с е м и от ик а ( још у св ојој пос т а в ц и) в е з а н а с а сви м не по с р ед но з а жи во ис ку ство: це ло куп ној се ми о зи обез бе ђе на је (фи зич ка) ве за са (ма те - ри ја л ном) с т в ар но ш ћу. У ок вирима уопш т ене знаковне ра змене, и ндекси су нај че ш ће не за н и м љи ви сва к и п у т к а да по к а зу јемо п рс т ом (погледом, гла вом...) на не што, пра ви мо (у не ком сло же ни јем се ми о тич ком кон текс т у) и ндексн и зна к ко ји обе з бе ђу је ка у за л н у ве зу и змеђу одређене људске сазнај не а к ц ије и неког конк ре тног објект а /субјект а. Пе р с ће, дак ле, бит и п ре познат као онај који је п рви констато вао да је и нд икац ија (показивање, у п у ћ и в а њ е) нач и н означав ањ а који је ис т о оно л и ко не о п хо да н, ко л и ко је и не сво див (на дру ге) [Se be ok 2001: 85]. Ове иде је чи ји је до при нос у по п ла ви (по с т) с о си р ов ског кон в ен ц и о на л и зма з а ев р оп ск у т е о ри ју д у г о в р е ме на о с т а о са к ри вен аут ор је понек а д и з ра ж а в а о в р ло су г е с т и в н и м, 6 У кон тек сту го вор ног срп ског је зи ка ве ро ват но би бо ље зву ча ло ако би као пре вод/ т ра н с л и т е ра ц и ја и з вор ног Пе р с о вог т е р м и на (in de x) би ле упо тре бље не ре чи као што су ин диц и ја или и н д и к а ц и ја, а л и је њи хо в о у в о ђ е њ е ов д е и з б е г н у т о з б о г п о т е н ц и ја л н о з бу њу ј у ћ и х с е м а н т и ч к и х и н т е р ф е р и р а њ а. Е н г л е с к и ко р е с п о н д е н т ов и м т е р м и н и м а (i n d i c e) Перс че сто ко р и с т и с и н о н и м н о с р е ч ј у и н д е кс (i n d e x). Де таљ но о кон цеп ту и н д е к с н о г з н а к а, ви де ти у: [Se be ok 1991: ]. 7 На при мер, ин декс је: A sign... which re fers to its ob ject not so much be ca u se of any si mila rity... nor [by as so ci a ti on]... as be ca u se it is in dyna mi cal (in clu ding spa tial) con nec tion both with the in di vi dual ob ject, on the one hand, and with the sen ses or the me mory of the per son for whom it ser ves as a sign, on the ot her [Pe ir ce 1994: 2.305].

104 716 го то во по е т ск и м, ре че н и ца ма. И н декс, ка же он, не из ја в љу је н и ш та; он са мо ка же ʼта мо!ʼ Пре у зи мајућ и конт рол у на д наш и м оч има, он и х на сил у усме ра ва пре ма кон крет ном објек ту, и ту се за у ста вља [Pe ir ce 1994: 3.361; у п. Se b e ok 20 01: 85]. Б е з ов а ко сх в а ће н и х и н д и к а ц и ја, н и нај кон в ен ц и о - нал ни ји мо гу ћи зна ко ви, по пут ре чи, не би ни ка ко мо гли да уђу у оп ти цај: ако бисмо сва ки пут ка да детету покажемо пр стом на ча шу (ин дек сно укази в а њ е на о бјек т) и з г о в о ри л и р еч с т о л и ц а, те ако би, по том, сва ки пут к а да ча ш у д рж и мо у ру ц и (и о с т в а ру је мо по но в љ ен и физи чк и конт а к т који ре ц и п и јен т мо же п ре по зна т и к а о и н дек сн у озна к у) по но во ре к л и реч с т ол иц а, створили би неупотребљиву кон вен ци ју ко ју са мо два ре ци пијен т а мо г у ра з у ме т и. Б е з (пе р с ов ског) и н де к са се са зна ком и озна че ним као што смо се уве ри ли кроз разноврсне постструк ту ра ли стич ке са знајне екс пе ри мен те за и ста мо же мо по и гра ва ти до ми ле во ље. У кон т ек с т у ов о г а ис т ра ж и в а њ а, па к, у п ра в о не св о д и в а по т р е ба з а ин дек сним аспек ти ма зна ков не про дук ци је мо же би ти пре по зна та као се - м и о т и ч к и ок ви р ко ји је омо г у ћ ио си м ул т а но по в е зи в а њ е к ул т а и ко на с а к улт ом ре л ик вија и са сфраг ис т и чк и м п ра ксама /мет афорама. Везивањем з а т и п и ч но и н дек сн у ло г и к у озна ча в а њ а, ко ју п р е по зна је мо у к а у з а л ној ве зи ре ли кви је са све ти(те ље)м или пак у ка у зал ној ве зи пе ча та са сво јим оти ском, ико на је се би обезбеђивала пре ко потребну сазнајну верификаци ју, у ц р к ви ко ја на сле ђу ју ћ и ста ро за ве т не п ред ста вљач ке за бра не ни је ла ко усва ја ла и де ју да је са ма и ко н и ч ка сл и ч нос т до вољ на за п ри бл и жав а њ е мо ћ и(м а ) с в ет ог. Пот р еба з а н агл а ш а в а њ ем и н дек сн и х а спе к а т а ов о г а ме д и ја, да к ле, на с т а је к а о по с ле д и ца ба зи ч не по т р е б е з а по т в р дом с а знај не ис т и н и т о с т и ра но ви з а н т и ј ске и ко не. И з ов о г а у гла мо г у на м, с д ру г е с т ра не, по с т а т и ја сн и ји и ра з ло зи з б ог ко ји х ће по с т и ко но б о рач к а умет ност имати по тре бу да из до тич них са знај них оквира буде измештена. Вра ћ а ју ћ и с е на Б а р б е р о ву с т у д и ју, ко ја је по н у д и ла нај у б е д љи ви ју р е к а п и т у л а ц ију н ач ин а н а који је ов а в р с т а с а зн ај не ло г и ке у в о ђ е н а у ви з а н т и ј ско с л ик арс т во, подс ет ићемо с е да је већ и де о дот и чне ра сп раве з а п ра в о по св е ћен п р о на ла же њу ра з ло г а з б ог ко ји х је ч в р с т а в е з а и з ме ђу кул та ре ли кви ја и кул та ико на мо ра ла да бу де на пу ште на. С њом је, као што је Мегвајер по ка зао, на пу ште на и ло ги ка пе ча та која је на крајње приро дан на чин ку мо ва ла тој ве зи [Ma gu i re 1996: ]. Раз ло ге за ове до га ђа је су оба ау то ра про на шли, са свим оче ки ва но, у ико но бо рач кој кризи. Ме г в а је р о в о т у ма че њ е з а сно в а но је на п р о бле м и ма ко ји с у п ра т и л и пре и ко но бо рач ку иде ју неконтролисане, ма трич не ите ра бил но сти све - т и т е љ ског л и к а и ње г о вог след с т ве ног у к ла па њ а у маг и јск и одно с п р ема ве ри (п ре ц и зн и је, и ко но по ш т о ва њу) [ Ma g u i re 1996: ; у п. и Ma g u i re 1995: 66 71]. Барберово објаш њење је, па к, ра зјасн ило конфузију до које је до ве ла у по т ре ба и ко н и ч не т е рм инолог ије у до и ко но бо рач ком бо г о сло в љу, као и раз ло ге за по то ње сазнајно дистанци ра ње кул та ико на и кул та ре лик ви ја. На и ме, у т ре н у т к у ка да је све т и Јо ва н Да ма ск и н осла ња ју ћ и се на ико нич ку логи ку ра них три ја до ло шких ра спри увео кон цепт есен цијал не сли ке у рас пра ву [Bar ber 2002: 73], по ка за ло се да је ова на сле ђе на и не п ре ра ђе на т е р м и но ло ш ка а па ра т у ра и де а л но ору ж је за и ко но бо рач к и

105 717 про тив на пад. Ње на сла ба тач ка би ла је у то ме што је обез бе ђи ва ла те о ло - шки оквир за бо го слов ски кон цепт пу не ре-п ре зен т а ци је у ико ни, ко ји је у п ра к си ре зул т о вао опа сно ш ћу од п ре ја ке и ден т и фи ка ц и је и ко не с ње н и м пр во ли ком, што ју је пак као што су про тив ни ци ико на и твр ди ли приближа ва ло сазнајној логици идолопокло нич ких вре ме на. Ово је ико но бор - ци ма омо гу ћи ло да оспо ре ико ну као нео д го ва ра ју ћи ме ди јум за те о ло - г ију. Пош т о је на т ри ја до ло ш к и м ви си нама на ко јима је ра н ије кориш ћен кон цеп т и ко н и ч но с т и под ра з у ме в а о с у ш т и н ско на л и ко в а њ е п р о т о т и па (Бо га Оца) и ње го ве сли ке (Хри ста), ико но бор ци су са свим до след но зак љу ч и л и д а и с к љу ч и в о е вх ар ис т ија и м а т у п р и в и л е г и ј у д а п р ед с т а в љ а ис т и н ск у (е с ен ц и ја л н у) с л и к у Хри с т а [ Ba r b e r 20 02: 77 79]. Пос ле т ак в ог удар ца, ико но бра ни те љи су би ли при мо ра ни да сво је сна ге са хри сто ло - ш ке а р г у ме н т а ц и је усме р е н а о б л и ко в а њ е с оп с т в е не т е о р и је с л и ке. У овој фа зи рас пра ве Цр ква ће те мељ но пре и спи та ти сâм на чин на ко ји је и ко н и ч к а т е р м и но ло г и ја ко ри ш ће на и по к а з а т и да њ е но п р е у зи ма њ е и з т ри н и т а р н и х ок ви ра з а х т е в а зна чај н у т е о ри ј ск у р е ви зи ју: Јед но је п рирод на ико на, а д ру го је икона (настала) по д ра жа ва њем до п у нио је, нај зад, ка па док и јске форм улац ије свет и Теодор Ст уд и т [2011: 169]. Сада је, дак ле, било нео п ходно нагласити како се (материјална) икона по природи (су штинск и, е с ен ц и ја л но) ра з л и к у је од п р о т о т и па. Пр е ма б о ж а н ском п р о т о т и п у о снов н и к а мен спо т и ца њ а, на р а в но, п р е по зна је мо у Хрис т ов ој и кон и било је мо г у ће з а д р ж а т и ис к љу ч и в о од но с с л ич но с т и [ομοίωμα] фор ме [είδος, μορφῆς]. Са мо је фор ма за јед нич ка и њу ће умет ник ути ски ва ти у ма т еријале којима је дефин исана п рир ода и коне [ Ba rb e r 20 02: ]. За ра з л и к у од а р би т ра р не с л и к а р ске и г р е с а че т к и цом и б о ја ма, о т и ск и- ва ње пе ча та чи ни ло се као не у по ре ди во по год ни ја ме та фо ра за овај бо - г о словск и п р ојек ат: и с л ичнос т и форм а, к а о и њихов а ч в рс т а међус о бна в е з а у ов ој ме т а ф о ри ц и б е с п р е кор но с у фу н к ц и о н и с а л и. Зб ог т о г а н и је с л у чај но ш т о је у п р а в о ов ај мот и в био по с е б но д р а г о цен нај ч у в е н и јем ме ђу с т у д и т ск и м и г уман има [ Pe nt cheva 20 06/07: 10 13; T horne 20 03: ]. Док је, ме ђу тим, у три ни тар ном бо го сло вљу пе чат ко ри шћен као ме - т а ф о ра не рас к и д и ве (е се н ц и ја л не) ве зе из ме ђу Оца и Си на, 8 но в а т е о ри ја с л и ке мо ра ла је да о б ја сн и не п ре м о с т и в у (е се н ц и ја л н у) ра з л и к у и з ме ђу т и п а и а р хе т и п а, те ће из си ло граф ске прак се би ти из ву чен са др жај на ко ји нико рани је ни је обра ћао па жњу. На ша древ на ме та фо ра ће, до сти жућ и св о је в р сн и ма к си м у м и з ра ж ај н и х по т ен ц и ја ла, би т и ис ко ри ш ће на да би се нагласило како се матрица и отисак за пра во не пре мо сти во (по прир о д и) ра з л и к у ју. У чу ве ном Пис м у П лат о н у, све т и Те о дор к а же: Узм и мо опет [за пример] пр стен на ко јем је на цр тан лик ца ра, па не ка се оти сне у вос ку, у смо ли, у гли ни. Пе чат (са ли ком) ће на сви ма ма те ри ја ма би ти један исти и неп роменљив, а материја ће се јед на од д ру ге ра з ли ко ва ти. Лик пе ча т а н и је н и мо г а о не о с т а т и не и з ме њ ен у ра з л и ч и т и м ма т е ри ја ма, је р н ије и ма о н и ш т а за јед н и ч ког са т и м ма т е ри јама; л и к је у зам исл и од војен 8 Упо ре ди у: [Бичков 1991: 135; Bar ber 2002: 75; Lad ner 1953: 8; Де Во гел 2012: ; Бо шко вић 2010: 233].

106 718 од њих, и он оста је у пр сте ну. Та ко би ва и са ли ком Хри сто вим: не ка је на би ло к а к вој ма т е ри ји на сл ик а н, он нема н и че г а з а јед н и ч ког са ма т е ри јом на ко јој се по к а зу је, ос т а ју ћ и у Хри с т о вој И по с т а си, ч ије и јес т е својс т во [Те одор Ст уд и т 2011: ]. У својев рсном зен ит у у пот ребе, мет афори пе ча т а ће, зна ч и, би т и до де љ е на јед на с а сви м не о че к и в а на уло г а. Док је не ка да слу жи ла за по тен ци ра ње ду бо ке (есен ци јал не) везе између слике/ т и па и п расл ике/п р о т о т и па, са да је би ла по г од на да би с е на гла си ло к а ко је ова ве за (иа ко и као та ква крај ње дра го це на) вр ло сла ба ис кљу чи во формал на. Тач ни је, на по ре до са по сто ја њем (фо р мал не) ве зе ва ља ло је пре позна т и и не п р е мо с т и ву (е с ен ц и ја л н у) ра з л и к у из ме ђу сли ке и про то ти па. Уз до зу уоп шта ва ња, мо гло би се ре ћи да је кроз при ме ну у ико но бран и тељ ском бо го сло в љу и ко н и ч ка те р м и но ло г и ја и н ве р то ва ла сво ју уло г у: оно ш т о је нек а да г о во ри ло о су ш т и н ском је д и н с т ву и по с т а сн и х ра з л и к а са да је у ка зи ва ло на су ш т и н ске ра з л и ке из ме ђу и ко не и ар хе т и па [T hor ne 2003: ]. Ка ко у слу ча ју е с е н ц и ја л н е и ко н е та ко и у слу ча ју (с њом не у по ре ди ве) рукотворене иконе метафо ра пе ча та игра ла је уло гу адво - к а т а ко ји је по ма г а о у ра з ја ш њ а в а њу на ч и на фу н к ц и о н и са њ а и ко н и ч ког пој мов н и к а. Мо ж да м у је у п ра в о ов а в р с т а зна чењ ског п р о м и ск у и т е т а и о б е з б е д и ла с у м њи ву/не г а т и в н у ко но т а ц и ју ко ја је по т по мо гла по т о њу е л и м и на ц и ју сфра г и с т и ч к и х п р о це д у ра и з и ко но г ра ф ске п ра к с е. И л и је па к, и м и мо св а ке по т р е б е з а по е т и з а ц и јом и ко н и ч ког д ис к у р с а, мо г у ће су ге ри са т и, на осно ва ма ко је је Бар бе р по с та вио у своји м ист раж ивањима, к а ко је кон цеп т не по с р ед ног п ри с у с т в а /оп ри с у т њ е њ а а р хе т и па у и ко н и по сле и ко ноб ор с т в а на п р о с т о мо ра о да бу де о сла бљен [ Ba rbe r 1993: 7 16; Bar ber 2002: 130, ]. Ве ро ват но баш за то што је од дав ни на но си ла ова кво зна чењ ско бре ме, тач ни је за то што је и у прак си и у те о ри ји кор и ш ћ е н а у п р а в о д а б и с е г р а н и ц а с л и к а - а р хе т и п з ам ут ил а а п р ис ус т в о ар хе ти па у сли ци на гла сило, метафора отиска /печата није могла да се безб ед но в ра т и и з т е о ри је ( у ко јој је т а ко успе ш но з а ж и в е ла) не по с р ед но у по с т и ко но б о рач к у у ме т н и ч к у п ра к с у. Ч и т а в м и ле н и ју м п р е р о ђ е њ а с а в р е ме не с е м и о т и ке, св е т и Те о до р Ст уд и т је, ч ин и се, п репознао да у п раво и н дек сна ло г и ка п ред ста вља је дан од к љу ч н и х к а ме но в а спо т и ца њ а у и ко но б о рач ком спо ру. Не са мо ш т о је ме т а ф о ри к у пе ча т а и з т ри н и т а р н и х ви си на сп у с т ио на з е м љу, с т у д и т - ск и и г у ма н п р ви ће сх в а т и т и да је по и с т о в е ћ и в а њ е (на ч и на по к ло њ е њ а ко је је прак ти ко ва но у окви ри ма) кул та ико на и кул та ре ли кви ја пред став ља ло фа к тор ри зи ка ко ји је у оч и ма и ко но бо ра ца да вао у т и са к (ма ње и л и ви ше оп ра в да н) о и до ло по к ло н и ч ком од но су Ц р к ве сп ра м и кона [ T horne 20 03: ]. Ут и сак да су Теодорови кон цеп т и у м но го ме п ре ва зи ла зи л и са знај не ок ви ре епо хе у ко јој су на с та ја л и мо ћ и ће мо да по т вр д и мо (и по - ја сни мо) ана ли зом нео би ч ног на чи на на ко ји је ц р к ва би ла п ри мо ра на да и х при мени у бого слу жбе ној прак си, у слу ча ју јед ног од нај ва жни јих ико ничких фе но ме на с ко ји ма се исто ри ја ви зан тиј ске ви зу ел не кул ту ре су сре ла. Спе ц и фи ч на вр с та и ко не која и ма ка па ц и т е т да од и г ра к љу ч н у уло г у у т у ма че њу односа ц рк вене сл ике п рема и ндексној лог иц и како п ре, тако и после и ко ноб ор с т в а ол и че на је у нај по зна т и јем ме ђу не р у ко т в о ре н и м

107 719 о бра з и м а Ма н д и л и о н у (убру су) из Еде се. Сви ма је по зна то пре да ње по коjeм је краљ Ав гар из ово га гра да из ле чен деј ством убру са на ко ме је чуде сн и м п у т ем ос тао т ра г/о т и са к Хри с то вог л и ка. Нај с та ри ји п и са н и по мен о Aвгаровом убру су п р о н ал азимо у Уч ењу ап ос т ол а Адаја с по чет ка 5. ве ка, где се го во ри о то ме да је пор трет на сли кан ру ком кра ље вог еми са ра и двор ског сли ка ра Ха на на [2010: 25 29]. Кра јем 6. ве ка по ја вљу је се преда ње да је лик не р у ко т в о ре н, што ће се се ка сни је раз ви ти у те о ло шку на ра ци ју по ко јој сли кар за пра во ни је мо гао да на сли ка пор трет због блиста ња Хри сто вог ли ка, те је из тог раз ло га би ло нео п ход но да на ста не не руко тво ре ни образ на убру су ко јим је Ме си ја обри сао сво је Ли це [Brock 2004: 46 56; Gu scin 2009: 7 69, ]. Још нај ма ње два Хри сто ва пор тре та, за ко је је пре да ње по твр ђи ва ло да су на ста ли на сли чан на чин те су сто га но си ли озна ку ахе и ро по е тос [ἀχειροποίητος=не-ру ко-творен] по ја вљују с е т а ко ђе у д ру г ој по ло ви н и 6. в е к а, у в р е ме н у спе ц и фи ч ног п р о ц в а т а к улт а и кона у до и ко но б о рач кој Ви з а н т и ји [ K it z i n ge r 1954: ]. Те ма Не ру ко тво ре ног обра за кра јем 20. и по чет ком 21. ве ка при ву кла је на се бе до с та т е о риј ске па ж ње, а ис т о ри ча ри у ме т но с т и су јој п ри с т у па л и из (сасви м) ра з л и ч и т и х у гло в а /ра з ло г а. 9 Овде ће би ти посебно значајна чиње ни ца да на не ру ко тво ре ним ико - на ма до ла зи до нај г у ш ћег п ре к ла па ња сви х се м и о т и ч к и х п ро це д у ра ко је су би ле ва ж не у до и ко но бо рач кој у ме т но с т и. Ма н д ил ион је и 1) реликв ија, и 2) с л и ка и, нај зад, 3) о т и сак [Di di-hu ber man 2005: ; Bel ting 1994: 3 9]. Сто га не чу ди што су пи са на пре да ња о овој ар хи-ико ни по че ла да се умно жа ва ју упра во у 6. ве ку, на по ре до са умно жа ва њем чу ве них благо с ло в а /ме да љо на све т ог Си ме о на Ст ол п н и к а, на п ри ме р [Ca me ron 1998: 37 39; K it z i n ge r 1954: , ]. Кон цеп т ма т е ри ја л ног до к а з а, на ко ме је ос та в љен фи зи ч к и траг (ис т о риј ског) п ри с у с т ва Све т ог у об л и к у с л ике, јасно пок азује т енденц ије и пот р еб е доиконоб орачке с ем иот ике : и Ман ди ли он и ме да љо ни де фи н и ш у и ко н и ч к у ло г и к у п ре ва с ход но у и н- дек сним (ка у зал ним) оквирима. Међутим, кон цепт ме ха нич ког ре пли ко - в а њ а све т и т е љ ск и х л и ко в а п у т ем о т и ск и в а њ а у гл и н и (на п ри ме р) по с ле ико но бор ства је, као што је већ на гла ше но, био пот пу но на пу штен, док ће по т р е ба з а р е п л и ко в а њ ем не ру ко т в о р е н и х о бра з а, на с у п р о т, по с т а т и јед но од пре по зна тљи вих обе леж ја ове епо хе ви зан тијске уметности. Наме ће се, ипак, јед на очи глед на ди стинк ци ја: за раз ли ку од медаљона, Манди ли он ни је мо гао би ти репродукован ме ха нич ки. По што је на чу до фо то - -хе м и ј ског, и н дек сног ви з у е л ног з а п и с а т р е ба ло че к а т и ви ше од х и љ а д у 9 Ова тема свакако се не може заобићи при упо зна ва њу са исто ри јом ви зан тиј ске умет - н о с т и, а л и с е ч и н и д а је њ е н а п о п у л а р н о с т п о ч е л а д а р а с т е п о с л е п о ја в е ч у в е н е Б е л т и н г о в е с т у д и је (Bild und Kult) из 1990 (и ње ног ен гле ског пре во да из 1994), у којој је аут ор а нал изира о ов ај ис т о ри ј ско - б о г о с лов ско - е с т е т ск и ф е но мен н а в р ло и н сп и р а т и в а н н а ч и н [ Bel t i ng 1994: 49 57, ; са ста ри јом ли те ра ту ром на: ]. По сле то га те ма је об ра ђи ва на у: [Cormack 1997: ], да би на по ре до (1996) био одр жан сим по зи јум, те по том об ја вљен збор ник п о с в е ћ е н и с к љу ч и в о ов ој т е м а т и ц и [ Ke s sle r e t a l ]; м е ђу т а д а о б ја в љ е н и м р а д о в и м а с е по по т о њ е м у т и ц а ју, ч и н и с е, и з д в аја с т уд ија: [ Ke s sle r 19 98: 59 62]. Н а с ло в е н ском г о в о р ном под руч ју на ро чи ту па жњу при ву кле су сту ди је: Пе јић 2003: 73 94; Ли дов 2009: ; Смирно ва 2007: Да нас Ма н д и л и о н има и сво ју мо но граф ску сту ди ју: [Gu scin 2009].

108 720 го ди на, сли ка на дво ди мен зи о нал ној по вр ши ни мо гла је би ти пре не та иск љу ч и во к р е а т и в н и м а к т ом: 1) самог Творца у сл учају нерукот вор ен и х ико на, или 2) сли ка ра у слу ча ју свих оста лих ре пли ка. Иа ко је, на пр ви по глед, са сви м ло г и ч но да би непоуздано људ ско ау т ор с т во (2) т е о ло зи ма мо гло за да ти без број са знај них про бле ма, чи ни се да ће се у пр вим ве кови ма по с т и ко но б о рач ког ра з в о ја он и м но г о т е же но си т и с по с ле д и ца ма иницијалног, не бе ског ау тор ства ко је је ста ја ло иза нерукотворених ико - на (1). На и ме, од 944. го ди не, ка да је цар Кон стан тин VII пре нео убрус са не ру ко тво ре ним Хри сто вим ликом из Едесе у Цариград, потреба за предс т ав љ ањем Ма н д и л и о на у ц р к ве ној у ме т но с т и је у с т а л ном по ра с т у. Овај до г а ђај не с у м њи в о је озна ча в а о з а в р ш н и пе чат ко ји м с у б о г о с л у ж б е на и умет нич ка пракса дефинитивно закључале Пан до ри ну ку ти ју ико но бо рачк и х спо р о в а, а л и на је да н по ма ло па ра док с а ла н на ч и н. У п р е с т о н и ц у је до не сена инау гу ра тив на хри шћан ска ико на ко ја је већ са ма по се би предста вља ла је дан од кључ них аргумената Победе православља. Њен не свак ид аш њи с в еч ан и д оч е к, ч уд ес н а и сц ељ е њ а ко ја с у с е т о ком п р е но с а до г а ђа ла, к а о и по т о њ а б о г о с л у ж б е на у по т р е ба, св е до ч и л и с у о зна ча ју ње ног при су ства у цар ском гра ду [Ca me ron 1998: 33 35]. Ме ђу тим, по каза ло се да је упра во овај чу де сни па ла ди јум по стао нај про бле ма тич ни ја мо гу ћа ико на, по што је у бо го слу жбе ном и бо го слов ском сми слу, за хваљу ју ћ и св о ме и н дек сном по р е к л у, на ру ша в а о у п ра в о он у т е о ри ју с л и ке ко ју су ико но бра ни те љи мукотрпно изгра дили. Наиме, ко год би се покло - н ио овом парче т у п лат на ко је је би ло у не по с ред ном до д и ру са Хри с т о ви м ли цем, и при том но си ло трагове/доказе овога догађаја, није могао да преду пре ди чи ње ни цу да се кла ња ре ли кви ји, а не сли ци. Ма те ри ја ко ја је носила ову сл ик у н ије могла у ск лад у с и ко но бра н и т е љ ском т е о ри јом да буде сх ва ће на као било која материја у ко ју је у т и сн у та фор ма све ш те ног л и к а. За ма т е ри ја ле од ко ји х је с а ч и њ е на н и је с е н и к а ко мо гло р е ћ и да су не би т н и, по ш т о су на п лат но с т и гл и ч у де сн и м п у т ем не пос р едно с а Спа си т е љ е в ог л и ца. Уо с т а лом, п лат но ко је је би ло у до д и ру с Њ е г о ви м ли цем сва ка ко би, чак и без оти ска, мо ра ло би ти схва ће но као ре ли кви ја п р в о г а р е да. За х в а љу ју ћ и с т и ца ју ис т о ри ј ск и х окол но с т и ов а и ко н и ч к а ма т е ри ја би ла је п р е ви ше с а к ра л но з а си ће на да би с е мо гла у к ла па т и у но во на с т а л и си с т ем ви зу е лне д ис т рибуц и је б о г о с ло в љ а: до д и р са л и цем Си на Бо ж и јег, ко ји је од тканине начинио најд рагоценију мог ућу релик вију, да ле ко је за се њи вао ч и ње н и ц у да сл и ка ко ја је на њој о т и сн у та у че с т в у је [μετεχειν] у про то ти п у од но сом слич но сти [ομοίωμα] фор ме [είδος] кон цепт о ко ме је ви си л а це л а и коноб р ан ит е љск а т е о ри ја с л и ке, к а о и с т о т и н у го ди на су ко ба кроз ко је је она му ко трп но по ро ђе на. Као ш то смо ви де л и, и н тер фе рен ц и ја из ме ђу сл и ке и ре л и к ви је и л и, је зи ком са вре ме не се ми о ти ке ре че но, из ме ђу ико нич ког и ин дек сног на чина озна ча в а њ а п р ед с т а в љ ала је с ем иот и ч к и ок ви р на ко ме х ри ш ћ а н ск а умет ност је сте до би ла онај по лет ко ји јој је по мо гао да пре кр ши ста ро - заве тне забране п ред с та в ља ња, а л и је, с д ру г е с т ра не, о т во ри ла мо г ућ нос т за зло у по тре бе и не спо ра зу ме ко ји су на кра ју до ве ли до, је ди ног у истори ји, ра т а по св е ће ног с л и к а ма. Ода в де по с т а је с а сви м ја сно з б ог че г а је

109 721 до но ше њ е Ма н д и л и о на у Ца ри г ра д о т в о ри ло не о че к и в а н и с е м и о т и ч к и п р о блем. И н т е р ф е ри р а њ е и з ме ђу с л и ке и р е л и к вије у п р ав о је н а ов ом ма лом пар че ту плат на, као што смо ви де ли, би ло нај гу шће, и след стве но, н ај о п а с н и је. О в а оп а с н о с т кон с т а т о в а н а је т е к у т е о л о ш к и м с п о р о в и м а (с и ко но б о рач к и м а спек т и ма) ко ји с у у д ру г ој по ло ви н и 11. в е к а по но в о отво ре ни, и ко је је цар Алек си је I вр ло ефи ка сно су збио на са бо ру са званом го д ине. [ Kessler 1998: ]. Архет и пска и кона-рел ик вија за ко ју ис т о ри ј ск и и з во ри сведоче да је ч ит ави х с т от ињ а к г од ина од доласк а у п ре с т о н и ц у, за јед но са ос та л и м ре л и к ви ја ма из цар ске ка пе ле, би ла изно ше на на по кло ње ње, па чак и ко пи ра ње [Лидов 2009: 117] мо ра ла је по с ле ови х дог ађаја да о с т ане ск лоњ ена од оч и ју ја в но с т и и з а р о бљ е на у ц р к ви ко ја је п ред с та в ља ла нај д ра г о це н и ји ре л и к ви јар ко ји је и ка да по - сто јао у хри шћан ском све ту. Чу вао ју је (и мо гао да ви ди) сâм Цар у сво јој п ри в ат ној к а пе л и, Ц р к ви Б о г о р о д и це Фа р о ске. На с у п р о т о с т а л и м р е л и- к ви ја ма из овог ч у ве ног хра ма, најка сн и је од д ру г е по ло ви не 11. ве ка, н и је ви ше по с т о ја о зв а н и ч н и б о г о сл у ж бе н и ок ви р у ко ме је ар хе т и п ск а и ко на мо гла би ти из не се на на јав но по кло ње ње [Kes sler 1998: 142]. Чин ње ног са кри ва ња од очи ју јав но сти, и по ве ра ва ња на чу ва ње ца ру 10 као недо д и р љи вом (псе у до)све ш те н и к у ко ји је био га ран т соц ија лног и ц рк веног м и ра п ред ста вљао је, за к љу ч у је мо, сво је вр сн и (одоцнел и) и науг урат и вн и мо ме нат кон с т и т у и са њ а нове т еорије сл ике, у ч ијем сем иот и чком ок виру је ин дек сни асп ек т не дво с мис лено морао да бу де све ден на ми ни м ум. Овај гест, као и рас пра ва и са бор ко ји су до ње га до ве ли, пред ста вља ју, за прав о, п р о лон г и ра н у з а в р ш н и ц у и ко но б о рач ке ра с п ра в е т ач н и је, п р о лонг и ра н у и мп ле мен т а ц и ју т е о ри је и ко не ко ја је ра с п ра вом ис п р о во ц и ра на. Се м и о т и ч к и п ре о к ре т ко ји су и Мег ваје р и Бар бе р по с ред но ре г и с т ро ва л и у з по моћ а на л и за у ме т н и чк и х и т еолош к и х за п и са по к у ша ће мо, нај за д, да по ста ви мо у ме то до ло шки оквир ко ји је ов де пред ло жен. Чи ни се да је, за хва љу ју ћи бо го слов ским про бле ми ма ко ји су се наме т н у л и к а о по с ле д и ца б о ж а н ског ау т ор с т в а не ру ко т в о р е н и х и ко на, до с ем и от и чко г р а зд в ајањ а /п р ер ас п од ел е и зм еђу и нд е кс н о г и и кон и чн о г а спек т а ц р к в е не у ме т но с т и мо ра ло да до ђе на јед ном г о т о в о зв а н и ч ном ни воу. Украт ко, култ ико на је п о свак у цену морао бит и ра зд војен од к улта ре ли кви ја. Иа ко ни је из ра же на ре чи ма ко је су ов де упо тре бље не, се ми о - ти ка ико не је сте ина у гу рисана кроз опи са не до га ђа је: не ка да та ко дра го - це на, ин дек сна при ро да ико не мо ра ла је да бу де скло ње на у дру ги план. Ка да су по к ло н и ч к и бла го сло ви /ме да љо н и и л и а м п уле бил и у п итању ово је, из гле да, би ло вр ло јед но став но из ве сти п рак са механи чког отиск ивања све ти тељ ског ли ка у осве ће ној ма те ри ји, ко ја је ве зи ва ла сли к у и ре ли к ви ју 10 Н а р а в н о, с ке п т и ч к и у м ћ е с е б р з о д о с е т и т и д а п р е т п о с т а в и к ако је м ож д а ч ит ав а п р и ч а о М а нд ил ион у и сф аб р иков ан а и ф а лс иф иков ан а, а л и т им е н е б и б ил и о бј аш њ ен и с е м и о т и ч к и п р о б л е м и ко ји н а с ов д е и н т е р е с у ј у. Н а з а п а д н ој с т р а н и м е д и т е р а н с ко г б а с е н а, на пример, у кул ту ри ко ја ни је де ли ла за бри ну тост с ко јом се Ис ток од но сио пре ма све ште - н ој у м е тн ос т и, Т у р и н с к и п о к р ов је б е з н е к и х в е ћ и х п р о б л е м а и з н ош е н н а ја вн о п ок л оњ ењ е (из тех нич ких раз ло га не пре ви ше че сто), чак и ако је већ та да ло кал ни ви со ки клир сма трао да се ра ди о фал си фи ка ту [Cor mack 1997: ].

110 722 (у је дин ствен ин дек сни траг), на про сто је на пу ште на. Ме ђу тим, Ман дил и он је, оч и глед но, п р ед с т а в љ а о м но г о в е ћу с е м и о т и ч к у и б о г о с лов ск у з а г о не т к у, на ч и је с е р е ша в а њ е мо ра ло че к а т и б е з ма ло д в а с т о ле ћ а. Н и ма ње ни ви ше од ова два сто ле ћа би ло је по треб но да би по у ке ве ли ких те олога и коне, ко ји су бу д у ћ и п ро блем на сл у т и л и већ то ком и ко но бо рач ке рас пра ве, би ле при ме ње не у прак си по што ва ња ко је је ука зи ва но не ру ко - т в о р е н и м и ко на ма. У п р вој фа зи спо ра, за све тог Јо ва на Да ма ск и на, не сва к и да ш ње пар че т к а н и не и з Еде с е п р ед с т а в љ а ло је п р е в а с ход но ре л и кв и ј у [Thor ne 2003: ]. 11 Д ру г а фа з а и з г ра д њ е т е о ри је и ко не до не ла је, ме ђу т и м, јед н у де л и к ат н у а л и в р ло в а ж н у п р о ме н у с а знај ног а к цен т а. Хе р б е р т Ке с ле р ју је ре ги стровао већ на почетку 9. века, у специфичном теоријском трет - ма н у ко ји је и ко н и и з Еде се до де л ио све т и А н д реј Кри тск и, означав ајућ и је пој мом п р е у з е т и м и з д уг е т р ад иц ије у по т р е б е с л и ков н и х т е р м и на у те о ло ги ји. Ка да је за ико ну из Еде се ко ри стио тер мин ἐκμαγεῖον, ко ји је у ве ли кој ме ри си но ни ман пој му ико не, ве ли ки хим но граф за пра во је инд и р ек т но по к у ша в а о да п р е ба ц и а к це нат с а р е л и к ви је о св е ће ног п лат на на с ам у с л ик у ко ја је з а и ко но бра н и т е љ ск у п ра к су била в аж н ија [ Ke ssle r 1998: ]. Још ће п ре ц и зн и је ово из ра зи т и Све т и Те о дор Ст у д и т ко ји ка ко би на гла сио по т ре бу за ра з д ва ја њем (к ул та) и ко на од (к ул та) ре л и- к ви ја у не ру ко т во ре ном образу, насуп р о т свет ом Јован у, п репознаје п ре све га и ко н у. У сво ме ма си в ном п и са ном оп у су он пом иње нерукот ворен и обра з са мо једном, у П и см у На у к ра т и ју, об ја ш њ а ва ју ћ и да се к ра љ А в г ар п о к л он и о у б р ус у з б о г с л ике кој у с а Х р ис т ом в ез ује одн о с с л и чн ос т и (ὁμοιωματικῶς), игноришући потпуно чињеницу да је и само платно осве - ће но у до д и ру са л и цем Спа си т е ља [T hor ne 20 03: ]. Са да је ја сн и је з б ог че г а Те о до р о в а љу ба в п р е ма сфра г и с т и ч кој ме т а ф о ри ц и н и је мо гла да ути че на ели ми на ци ју сфра ги стич ких про це ду ра из по сти ко но бо рачк и х у ме т н и ч к и х п ра к си. За ов о г а м и с л и о ца, ме т а ф о ра пе ча т а је с т е би ла ј е д н а од р а д о к о р и ш ћ е н и х б ог ос л о вс к и х а л а тк и (с д уг о м т р ад иц иј о м), а л и с у њ е г о в е б о г о с лов ске и н т ен ц и је си с т ем ск и ок р е н у т е у с у п р о т ном прав цу: и н де ксн у, каузалну везу с прототипом требало је подредити иконич ним од но си ма за сно ван и м на сл и чнос т и ча к и п ри л и ком по к ло ње њ а та квој ико ни ка кав је Мандилион! Његов се ми о ти ч к и т ре т ман ар х и-ико не представљао је крунску потврду теоријске доследности иконобранитељских ставова. И, што је нај ва жни је, упра во овај (пророчки) аспект Теодо - ро ве бо г о слов ске за о с т а вш т ине јес т е се овап лот ио у и конопош т овалачкој п ра к си (по с ле г о т о в о д в а с т о ле ћ а): з а т в а ра њ е Ма н д и л и о н а у злат ни царски реликвијар пред ста вља озва ни че ње јед не са знајне операције с дубо - к и м и с т ор и јс к и м п о с л е д и ц а м а. И ко н а в и ш е н и је с м е л а б и т и в е з а н а с п р о т о т и п ом к а у з а л н и м, и нд е кс н и м в ез ам а т е, с л едс т в ен о, н ије с м ел а и н т е р ф е р и р а т и с к у л т ом р ел и к в и ја ч а к и по ц е н у од р и ц а њ а од ја в ног 11 По ми ња ња не ру ко тво ре ног убру са из Еде се у де ли ма Све тог Јо ва на Да ма ски на ко - ри шће на су у на у ци као ва жна ка ри ка у ис тра жи ва њу ли те рар не исто ри је пре да ња о Ман дили о ну [Gu scin 2009: ; Ca me ron 1998: 40 41].

111 723 п ри су с т в а јед не т а ко в а ж не ре л и к ви је к а о ш т о је не ру ко т во ре н и обра з и з Еде с е. За ш т о се, ме ђу т и м, на а п л и ка ц и ју п ре ц и зне и до след не и ко но бра н и- т е љ ске т еори је че к а ло т о л и ко д у г о? На п р о с т о з а т о ш т о је моћ и ндексног до ка за Бо жи јег при су ства у ико ни на ро чи то та квој ико ни ка ква је био убрус из Еде се би ла не што че му од дав ни на ни је би ло ла ко одо ле ти. Стро ги те о лог по пут све тог сту дит ског игу ма на био је у ста њу да за рад в а ж н и јег и оп ш т и јег ц и љ а и г но ри ше по да т а к ко ји је г о в о рио о фи зи ч кој (ис т о риј ској, ка у за л ној... и н дек сној) ве зи из ме ђу п лат на и Хри с т о вог л и ка, али дру ги ма то ни је ла ко по ла зи ло од ру ке. Иа ко је тер мин ἐκμαγεῖον ко јим је А нд р еј Кри т ск и а н т и ц и п и ра о Те о до р о ву б о г о слов ск у и н вен ц и ју јед но вре ме био у у по т ре би, т е о ло г и ја и ц р к ве на ре т о ри ка вр ло бр зо су га за ме - н и л и т е р м и ном μ α νδ ηλί ο ν, ко ји је п р е у з е т и з а ра п ског је зи к а (Mandīl) и у к а з у ју ћ и ус п у т на ори јен т а л но по р е к ло озна ча в а о на п р о с т о убрус. Да к ле, пој мов н и а к це нат с е с а с л и ке (ἐ κμ α γε ῖ ο ν), у п р ко с у по з о р е њи ма в ел ик и х т е оло г а, по но в о п р е ме с т ио (в р а т ио) н а р е л и к ви ју ( μ α νδ η λ ί ο ν) [Kes sler 1998: ]. Тек по што је ова кво схва та ње иза зва ло но ве (тачн и је, об но ви ло с та ре) п ро бле ме, по т ре бе спон та не по бо ж но с т и мо ра ле су да бу д у под р е ђе не оз би љн ији м б ог ос лов ск и м з а х т е ви ма, а по у ке о т а ца и ко но бра н и те ља за и с та сп ро ве де не у п рак си. Одав де ја сно ви д и мо ко л и ко је з а хт евна би ла п ри ме на и ко но бра н и т е љ ског б о г о сло в љ а у (об но в ље ној) п р а к си и ко но по ш т о в а њ а, т е пот в рђује мо у т ис а к да с е и ндексна лог ик а н и је мо гл а повућ и и з ис т орије ц рк в ене у ме т но с т и л а ко и б е з о т по р а. На ра в но, ов а в р с т а о т по ра н и је би ла ф ор м у л и с а на к а о не к а к в а х и по с т а- зи ра на а к т и в но с т а п с т ра к т ног пој мов ног а па ра т а, н и т и к а о па р о ла не ке по ли тичке /иде о ло шке гру па ци је, већ је пред ста вљала онај вечито прис у т н и п ри т и с а к пот р еб е з а п ра вном в ерифик ац ијом п р оцес а п р еношењ а зна чења, који се (од да в н и на) бр зо и ефи ка сно мо г ао у бла ж и т и осла ња њем на ин дек сне аспек те тих истих про це са. Ис тра жи ва ње на чи на на ко је је (с а знај на /п ра в на) в е ри фи к а ц и ја п р е не т а и з ови х (спон т а н и х /к а у з а л н и х) и н дек сн и х у (кон вен ц и о на л не/со ц и ја л не) бо г о слов ске ок ви ре ч и н и се к а о за да так од изузетне важности за разумевање онога што ће бити препознат о к а о по с т и ко но б о рач к и ви з а н т и ј ск и с л и к ар ск и си с т ем. Пр ви спон т а н и ко рак тог про це са пре по зна ли смо у ак ту за тва ра ња не ру ко тво ре них ико - на у ца р ске р е л и к ви ја р е, ме ђу т и м, сна г у и н дек сног а р г у мен т а, к а о ш т о смо мо гл и з а к љу ч и т и, н и је би ло мо г у ће з а и с т а у н и ш т и т и: т р е ба ло ју је за пра во су блимирати и преусмерити или бо го слов ским реч ни ком пре - о бра зи ти. Овај преображај представљаће пр ви пред у слов из град ње естет - ско - бо го слов ско - се ми о тич ког си сте ма ко ји да нас пре по зна је мо као пост - и ко но б о рач к у ви з а н т и ј ск у у ме т но с т.

112 724 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Бич ков, Вик тор В. (1991). Ви з а н т и ј с к а е с т е т и к а. Бе о град: Про све та. Б о ш ко ви ћ, Б о ја н (2010). И ко н и ч нос т у М и с т а г о г и ји св. Ма к си ма Ис по вед н и к а. О т ачн ик, IV, 1 2: Гендл, Ни ко лас (2008). Уло га ви зан тиј ског све ти те ља у раз во ју кул та ико на, у: Сер геј Хекл (ур.), Ви з а н т и ј с к и с в е т и т е љ. Б е о г р а д: П р а в о с л а в н и б о г о с лов ск и ф а к у л т е т БУ, Да ни е лу, Жан (2009). С в е т о Пи с м о и л и т у р г и ја. К р а љ е в о: Е п а р х и ј с к и у п р а в н и од б о р Е п а р х и је ж и ч ке. Де В о г е л, Ко р не л и ја Јо х а н а (2012). П л а т о н и з а м и х р и ш ћ а н с т в о: оч и глед н а с у п р о т с т а - вљеност или ду бо ка за јед нич ка уте ме ље ност? Те о ло шки по гледи, XLV, 2: Л и д о в, А л е к с е й М. ( ). М а нд ил ио н и кер ам и о н: И ко н и ч е с к и й о б р а з с а к р а л ьн о г о про стран ства, у: Алек сей М. Ли дов, Иер от оп и я: Пр ос т р а нс т в е н н ы е и ко н ы и образы - парадигмы в византийской культуре. Мо сква: Фе о рия / Ди зайн. Ин форма ция. Кар то гра фия / Тро и ца, Пе ји ћ, С в е тл а н а (20 03). М а н д и л и он у по с ле в и з а н т и ј с кој у ме т но с т и. З б о р н и к Ма т и ц е срп ске за ли ков не умет но сти, 34 35: Смир но ва, Энге ли на С. (2007). «Смот ря на обра з древни х ж ивоп исцев...» Тема почитани я икон в ис кус стве Сре дне ве ко вой Ру си. Мо сква: Се верный Па лом ник. Те о дор Сту дит, Све ти (2011). Пи смо Пла то ну, сво ме ду хов ном оцу, о по што ва њу ико на (пре вод: Ата на си је Јев тић), у: Ра до мир В. По по вић (ур.) Се д м и в а с е љ е н с к и с а б о р: о д а б р а н а д о к у м е н т а. Бе о град: Ви со ка шко ла Ака де ми ја СПЦ за умет но сти и кон с е р в а ц и ју, Уч е њ е а п о с т о л а Ад а ја (2010). Пре вод са си риј ског, увод и бе ле шке, Не бој ша Ту ма ра. Бе о град: Отач ник. Bar ber, Char les (2002). Fi g u r e a n d Li k e n e s s; O n t h e Li m i t s o f Re p r e s e n t a t i o n i n B y z a n t i n e Ic o n o c l a s m. Prin ce ton and Ox ford: Prin ce ton Uni ver sity Press. B e d o s - Re z a k, Br i g it t e M i r i a m (2011). When Ego Was Ima go; Signs of Iden tity in the Mid dle Ages. Le i den and Bo ston: Brill. Bel ting, Hans (1994). Li ke ness and Pre sen ce, A Hi story of the Ima ge be fo re the Era of Art. Chi ca go and Lon don: The Uni ver sity of Chi ca go Press. Brock, Se ba stian (2004). Tran sfor ma ti ons of the Edes sa Por tra it of Christ. Jo ur nal of Assyrian Ac a d e m i c S t u d i e s, 18, 1: Brown, Pe ter (1982). A Dark Age Cri sis: Aspects of the Ico noc la stic Con tro versy, у: Pe ter Brown, So ci ety and the Holy in La te An ti qu ity. Ber ke ley and Los An ge les: Uni ver sity of Ca lifor nia Press, Ca me ron, Ave ril (1998). The Mandylion and Byzan ti ne Ico noc lasm, у: H. Kes sler and G. Wolf (eds.) The Holy Fa ce and the Pa ra dox of Re pre sen ta tion (Vil la Spel man Stu di es, vol. 6). B o log n a : Nu o va A l f a E d i t o r i a le, Col lon, Do mi ni que (2010). Babylo nian Se als, у: Gwen dolyn Le ick (ed.), The Babylo nian World. New York and Lon don: Ro u tled ge, C o lo n, D o m i n i q u e (19 97 ). Anc ie n t Nea r E as t e r n S ea l s, у: D o m i n i q u e C o lo n (e d.), 7000 Years of Se als. Lon don: Bri tish Mu se um Press, Cor mack, Ro bin (1997). Pa in ting the Soul: Icons, De ath Masks, and Shro uds. L on don: Re a k t ion B o ok s. Da ne si, Mar cel (2004). Mes sa ges, Signs, and Me a nings: A Ba sic Tex tbo ok in Se mi o tics and C o m m u n i c a t i o n T h e o r y. To ron to: Ca na dian Scho lars Press Inc. D i d i - Hu b e r m a n, G e o r g e s ( ). C o nf r o nt i n g I m age s: Q ues t ion i n g t h e E n d s o f a C e rt a i n Hi story of Art. Uni ver sity Park, PA: The Pennsylva nia Sta te Uni ver sity Press. Gra bar, An dre (1946). Martyri um: Rec her ches sur le cul te des re li qu es et l art chre tien an ti que, vol. 2. Pa ris: Col lège de Fran ce.

113 725 Gu scin, Mark (2009). The Ima ge of Edes sa. Le i den and Bo ston: Brill. Ja kob s o n, Ro m a n (19 71). Q u e s t fo r t h e E s s e n c e of L a n g u a ge, у : Ro m a n Ja kob s o n, S e le c t e d Wri tings II, Word and Lan gu a ge. The Ha gue and Pa ris: Mo u ton, Jo h n s t o n, Ro ge r G. ( ). Ta mp e r- I nd ic at i n g S e a l s: Fr o m t h e e a r l i e s t c i v i l i z a t i o n s t o t h e p r es e nt, s e a l s h ave p rov id ed ev id e nc e of u n a u thor iz e d a cc e s s. A m e r ic a n S c ie nt i s t, 94, 6 (No vem ber-de cem ber 2006): Kes sler, Her bert L. (1998). Con fi gu ring the In vi si ble by Copying the Holy Fa ce, у: H. Kes sler and G. Wolf (eds.) The Holy Fa ce and the Pa ra dox of Re pre sen ta tion. B o log n a : Nu o va Al fa Edi to ri a le (Vil la Spel man Stu di es, vol. 6), Kes sler, Her bert L. and Ger hard Wolf /eds./ (1998). The Holy Fa ce and the Pa ra dox of Re pres e n t a t i o n. Bo log na: Nu o va Al fa Edi to ri a le (Vil la Spel man Stu di es, vol. 6). Kit zin ger, Ernst (1954). The Cult of Ima ges in the Age be fo re Ico noc lasm. D u m b a r t o n O a k s Pa pers, 8: Lad ner, Ger hart B. (1953). The Con cept of the Ima ge in the Gre ek Fat hers and the Byzan ti ne Ic o n o c l a s t ic C o n t r o ve r s y. Dum bar ton Oaks Pa pers, 7: Ma gu i re, He nry (1995). Ma gic and the Chri stian Ima ge, у: He nry Ma gu i re (ed.) B y z a n t i n e m a g i c. Was hing ton: Dum bar ton Oaks (Tru ste es for Har vard Uni ver sity), M a g u i r e, He n r y ( ). The Icons of The ir Bo di es; Sa ints and the ir Ima ges in Byzan ti um. Prin ce ton and New Jer sey: Prin ce ton Uni ver sity Press. Mer rell, Floyd (2001). Char les San ders Pe ir ce s Con cept of the Sign, у: Paul Co bley (ed.) Ro u t le d ge C o mp a n i o n t o S e m i o t i c s a n d Li ng u i s t i c s. Lon don and New York: Ro u tled ge, Pe ir ce, Char les San ders (1994). The Col lec ted Pa pers, Vols. I-VI II (the elec tro nic edi tion: ed. John Deely). C h a r lot t e s v i l le, VA: I n t e lex C o r p o r a t io n. Pen tche va, Bis se ra V. (2006/07). Pa in ting or Re li ef: The Ideal Icon in Ico nop hi le Wri ting in By z a n t i u m. Зо граф, 31: Se be ok, Tho mas A. (1991). A Sign is Just a Sign. Blo o m i ng t on a nd I n d i a n a p o l is: I n d i a n a Un i- ver sity Press. Se be ok, Tho mas A. (2001). S ig n s: a n i n t r o d u c t i o n t o s e m i o t i c s. Tor o nt o e t c.: Un ive rsit y of To r o n t o P r e s s. Short, Tho mas L. (2004). The De ve lop ment of Pe ir ce s The ory of Signs. у: Cheryl Mi sak (ed.) Cam brid ge Com pa nion to Pe ir ce, Cam brid ge etc.: Cam brid ge Uni ver sity Press, Török, László (2005). Tran sfi gu ra ti ons of Hel le nism: Aspects of La te An ti que Art in Egypt AD Le i den and Bo ston: Brill. Vi kan, Gary (1982). B y z a n t i n e P il g r i m a ge Ar t. Was hing ton: Dum bar ton Oaks (Tru ste es for H a va r d Un i ve r sit y). Vi kan, Gary (2003). Sac red Ima ge, Sac red Po wer, у: Gary Vi kan, Sac red Ima ge and Sac red Po wer in Byzan ti um. Ader shot and Bur ling ton: As hga te, I/1 11. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Thor ne, Gary Wayne Al fred (2003). T he ascending prayer to Christ: T he o do re Sto u di te s de fen ce of the Christ-εἰκών aga inst ninth cen tury ico noc lasm. D u r h a m : D u r h a m Un i ve r sit y. ( д о к т о р с к а т е з а); До с т у п н о н а : h t t p: //e t h e s e s.d u r. a c.u k / 3158 /. П р ис т уп љ ен о:

114 726 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R ICON(ICITY) AND CA U SA LITY: ON THE RO LE OF IN DE XI CAL SE MI O TIC MO DES IN DE VE LOP MENT OF BYZAN TI NE ART by TO D OR M I T RO V IĆ Aca demy of Ser bian Ort ho dox Church for Fi ne Arts and Con ser va tion Kra lja Pe tra 2, Bel gra de, Ser bia a n a i t o d o m a i l.c om SUM MARY: De ter mi ned by its bi bli cal ori gins, the birth of spe ci fi cally Chri stian vi sual cul tu re had to be gi ven thro ugh over co ming the ine vi ta ble re si stan ce of early church to wards ima ges. In or der to find its sta ble pla ce on la te an ti que cul tu ral sce ne, early byzan ti ne art, thus, had to rely on sup port of re li gi o us and cul tu ral pat terns re mo te of m a g i s t e r ia l a r t i s t ic t r e nd s. A mo ng t ho s e, c o n t e m p o r a r y t he o r y r e c og n i z e s a s e s p e c i a l ly i mp or t a nt: 1) c u lt of r e l ic s a nd 2) s e a l i ng p r a c t i c e s. Cr o s si ng t he p o ssibil it y of t heor et ic a l de f i n i t ion of u n i que se m i o t ic mo del st a n d i ng be h i nd t ho se t wo cu l t u r al-re l i g i o u s pr a c t i ce s with the fact that af ter ico noc lasm byzan ti ne art will be syste ma ti cally dis tan ced from both of them, this re se arch at tempts to ex plo re the re la tion bet we en ico nop hi le the ory and by z a n t i n e a r t i s t ic p r o d u c t io n f r om a ye t u n ex plo r e d i n t e r p r e t a t i ve p o si t io n. Hy p ot he si s that ca te gory of i n d e x i c a l sig n, a s it i s p r o p o s e d by c o n t e m p o r a r y s e m i o t ic s ( b a s e d o n Pe ir cean le gacy), can be used for ex trac ti on of this uni que se mi o tic mo del is used he re as a spe ci fic met ho do lo gi cal tool for re-ap pro ach to both 1) the pre-ico noc la stic need for ac cen tu a ting the in de xi cal aspects of ico nic ima ges and 2) the mystery of post-ico noc lastic ra di cal dis tan cing to wards such a se mi o tic need. On the ba sis of such an in te gra ted ap pro ach it is pos si ble not only to se arch for mo re pre ci se ex pla na ti on of co-re la ti ons bet we e n a rt ist ic pr a c t i ce s a nd con t em po r a ne o u s (ico nop h i le) t heor y, but t o explai n cur iou s h i st o r i c a l de lay i n ap pl i c a t ion of t h i s t heor et ic k nowle dge i n a rt ist ic a nd l it u rg ic a l r ea l m s, to get her with a la te out burst of ico noc la stic be ha vi o ur pro vo ked by this very de lay. Na mely, one of the most pro mi nent in car na ti ons of pre-ico noc la stic need for in de xi ca li sa ti on of ico n ic me d i u m, t he myst e r i o u s Mandylion f rom E de s sa, ha d ve r y cu r i o u s ro le i n h i st o r i cal d e v e l o p m e n t of p o s t - i c o n o c l a s t i c p l a s t i c a r t s i n B y z a n t i u m. T h i s s p e c i f i c o b j e c t w a s m i r a c u l o u s l y a n d u n d i v i d e d l y u n i t i n g b o t h k e y i n d e x i c a l a s p e c t s of p r e - i c o n o c l a s t i c cog ni ti ve set tings in one icon ca u sally con nec ted with the ar chetype him self. Ho we ver, exactly this kind of synthe tic, re lic-seal-ima ge sta tus tur ned out to be the spe ci fic se mi o tic stum bling sto ne in the pro cess of ap pli ca tion of ico nop hi le the ory in li tur gi cal arts. This is why in XI cen tury byzan ti ne church de ci ded to re frain Mandylion from pu blic li fe for good and lock it in co urt cha pel, un der the pro tec tion of the em pe ror him self. As one of the mo s t c u r i o u s t he o lo g i c a l d e c i si o n s of me d i e va l C h r i s t i a n it y, t h i s ex t r a o r d i n a r y s e m i o t ic con ver sion was, ac tu ally, the fi nal step in ap pli ca tion of the most advan ced ac hi e ve ments of the la te ico nop hi le the ory, which was, at the sa me ti me, the first step in de ve lop ment of ar ti stic system re la xed from the pres su re of need for le ga li stic, ca u sal va li da tion of pic t o r ia l l a n g u a ge. K E Y WO R D S: i c o n, r e l i c, s e a l, i c o n o c l a s m, i n d e x i c a l s i g n, T h e o d o r e S t o u d i t e, Mandylion

115 UDC 738(038) UDC 7(038) UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД КА САН ДРА ХР ЛИ У СМРТ: СЛ И К Е У ЕУ РИ П И ДО ВИ М Т РО ЈА Н К А М А И НА ЈЕД НОЈ АТИЧ КОЈ ВА ЗИ ЂУ Р ЂИ Н А Ш И ЈА КО ВИ Ћ Ет но г р а ф с к и и н с т и т у т СА Н У К не з М и х а и ло в а 36, Б е о г р а д, С р би ја djur dji СА ЖЕ ТАК: Овај рад у фо ку су има је дан па саж Еу ри пи дове трагедије Т р о ја н ке (415. го ди на пр. Хр.) и је дан при зор на сли кан на атич кој ва зи (око 430. го ди не пр. Хр.). У ра ду се ис тра жу је на ко ји на чин тра ге дио граф Еу ри пид (у име драм ске умјет но сти) и сли кар атич ке ва зе (у име ли ков не у мје т но ст и) у п ри ка зу јед не ми т ске еп и зо де, ко ри сте мо т и ве об ред не п рак се д а би п р ед с т а ви л и св о је и н т и м не з а м и с л и и д а би ко м у н и ц и р а л и с он и м а до ко ји х њи хо ва у м је т нос т с т и же на је да н из ра зи т о ра фи н и ра н на ч и н. У т ој м и т ској еп и з о д и т р о ја н ск а п р о р о ч и ц а К а с а н д р а зн а д а јој с л и је д и к р а т а к ж и вот л и ч не ро би ње г рч ког к ра ља А га мем но на, а за т и м м у ч ка см рт од ру ке А г а мем но но в е же не К л и т ем не с т р е. Тр а г е д и о г р а ф с е од в а ја од н а с ле ђ е не тра ди ци је и иновира мит, па његова Касандра слави своју уда ју за Агамемно на ко ме је за пра во ро би ња, иа ко зна да ће јој тај роп ски брак до ни је ти см р т. Ко рис т е ћ и мо т и ве из сва дбеног обреда, Еурип и д даје сво јој јунак ињи лич ну сло бо ду да же ли епи лог ко ји јој сли је ди, пред ста вља ју ћи њен прис та на к ври јед н и м. Сл и кар п ред с та в ље не ва зе ко ри с т и ат мос фе ру ж р т ве ног об ре да да кон тек сту а ли зу је од нос из ме ђу Ка сан дре и уби це. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: К а с а н д р а, с в а д б е н и о б р ед, ж р т в е н и о б р ед, г рч к а т р а г е д и ја, а т и ч к а ке р а м и к а По р ед с т а н да рд н и х д и хо т о м и ја ко је ч и не кон с т и т у т и в не е ле мен т е сва ке античке трагедије, Еурипидову драму Тројанке одликује једна спе - ци фи ч на опо зи ци ја: из ме ђу Тро јан к и ко је оп ла к у ју и лиј ск у п ро паст и сво ју бу дућ ност у роп ству, и са мо јед не ко ја не ту жи ни над со бом, ни над Тро јом. 1 1 Т р о ја н ке оби лу ју ме тром, то ном и сти лом ту жба ли це као ма ло ко ја ан тич ка дра ма. Мо гло би се ре ћи да је ко мад од по чет ка до кра ја јед на ве ли ка ту жба ли ца. Из ана ли зе фор малн е с т р у к т у р е и м е т р и ч ко г, с т и л с ко г и л е к с и ч ко г р е г и с т р а Т р о ја н к и, мо гло би се за кљу чи ти да су го то во сви сти хо ви (осим, на рав но, оних ко је из го ва ра ју Гр ци Тал ти би је и Ме не лај, и

116 728 То је тро јан ска прин це за Ка сандра, аполон ска про ро чи ца у чи ја пред сказ ањ а н и ко н ије вје р о в а о. 2 Она зна да ће уско ро сти ћи у Грч ку као ро би ња ино ча кра ља Ага мем но на, и та мо би ти муч ки уби је на у скло пу осве те к ра љи це К л и т ем не с т р е. Ка сан дру рат за ти че као Аполонову свештеницу која живи дјевичан ским жи во том, а по свр шет ку ра та Ага мем нон је би ра као сво ју иночу и пли јен. Ка сан дри ном уде су је у про ло гу да то нај ви ше про сто ра (ст. 41b 44), на кон два сти ха по све ће на По лик се ни (ст ), и све га по ла сти ха При ја му и си но ви ма (ст. 41а). 3 ΠΟΣΕΙΔΩΝ ἣν δὲ πα ρθένο ν μεθῆκ Ἀπόλλων δρομάδα Κασάνδραν ἄναξ, τὸ τοῦ θεοῦ τε παραλιπὼν τό τ εὐσεβὲς γαμεῖ βιαίως σκότιον Ἀγαμέμνων λέχος. ПО С Е Ј ДОН А м а х н и т у К а с а н д р у ко ју је го спо дар Апо лон пу стио да дје ву је, Ага мем нон, оглу шив ши се о бо жи ју све ти њу, си лом узи ма у не за ко нит брак. с т и хо в а а г о на Хе ле не и Хе к а б е) на и з вје с т а н на ч и н т у же њ е. О в а к а в см је р а на л и з е н у д и рје - ше њ е п р о бле ма је д и н с т в а ов е д ра ме [Su t e r 20 03: 1 28]. О т у же њу з а р о бљ е н и ца у Т ро ја н ка м а, т а ко ђ е вид јет и: [ D ué 2010: ]. По с т о је м и ш љ е њ а д а К а с а н д р а с а сви м си г у р но не т у ж и, м а д а ко р и с т и р и т у а л н и је з и к [C r o a l ly : 73], у п р ко с уо ч е н и м е л е м е н т и м а н а р и ц а љ ке у ње ној пје сми [Dué 2010: ]. Ау тор ка ко ја се не сла же за сни ва сво ју тврд њу о Ка санд р ином т ужењу г о т о в о и с к љу ч и в о н а о с но ву ко р и ш ћ е н и х м е т р и чк и х и с т и лс к и х с р едс т ав а [Su ter 2003: 8 10]. Сти хо ви су у ра ду на во ђе ни пре ма из да њу [Mur ray 1913], а кон сул то ва ни су ен гле ски пре во ди [Co le rid ge ] и [Sha pi ro and Bu rian 2008]. 2 К а с а н д ри на п р о р оч к а моћ не по зна т а је Хо ме ру; он К а с а н д ру по м и њ е к а о нај љ еп ш у При ја мо ву кћи [Хомер, Или ја да ], по доб ну злат ној Афро ди ти, а ко ја је пр ва угле да ла свог оца са Хек то ро вим ле шом (24.699sqq). Ње на про роч ка моћ пр ви је пут на ве де на у Ки п а р с кој пје с ми, Проклo фр. 1 [Ho me r i Ope ra 1946: 103], и Пин дар [Оде, Пи т иј ска 11.33] је на зи ва μάντιν κόρα ν. Ес х и ло ву ве р зи ју п ра т и л и су ка сн и ји ау т о ри: Ка са н д ра је обе ћа ла сво је т и је ло А по ло н у у з а м је н у з а п р о р оч к и д а р, а њ е н о к а с н и је н е и с п у њ е њ е о б е ћ а њ а д о в е л о је д о Б о ж и је к л е т в е [Есхил, Ага ме м нон ; Апо ло дор, Б и бл и о т е ка ; С е р ви је, Ко ме н т а р и уз Ене и д у 2.247]. Та ко у ње на про ро чан ства, иа ко исти ни та, ни ко ни је вје ро вао [Есхил, Ага ме м нон 1213; Л и ко фрон, А лек сандра ; Апо ло дор, Библиотека ; Ве р г и л и је, Ене и да 2.246; Хи гин, Фа бу ле 93]. Пре ма Се р ви ју (Се р ви је, Ко мен т а ри уз Ене и ду 2.247), Апо лон је Ка сан дру ка знио (та ко да н и ко не вје ру је у ње на п ророча нс т ва) п љувањем у ус та. По д ругој ве рзији, род итељи су бл и за н це Хе ле на и Ка са н д ру ос тавил и да п реноће у А по ло но вом хра м у. Су т ра да н су и х на ш л и упле те не са зми ја ма, ко је су им ли за ле чул не ор га не да би дје ца мо гла чу ти зву ке при ро де, гласо ве пти ца, те са зна ва ти бу дућ ност [Јевстатије, Ко мен та ри уз Или ја ду 7.44: 663; Це цес, Ко мент а ри уз Ли ко фро на: 266sqq]. Кад је као од ра сла од би ла Апо ло но во удва ра ње у ње го вом хра му, Бог ју је про клео да у ње на про ро штва ни ко не вје ру је [Хигин, Фа бу ле 93]. О ства ра њу и раз во ју ле ген де о т ро јан ској п ри н це зи у л итерарној т рад иц ији ви д је т и по д роб н у ст у д и ју: [Da v re u x 1942: 1 26]. За и н т е р п ре та ц и је Ка са н д ри ног м и та с на гла ском на Ес х и ло вој и Еу ри п и до вој ви д је т и [Ma son 1959: 80 93]. Кћер ка При ја ма и Хе ка бе има ла је још јед но име: Алек сан дра [Паусанија, О п и с Хе л а д е , ]. Ли ко фрон из Хал ки де је спје вао крип тич ну пје сму Алек сан дра, у ко јој се суд би на тро јан ских и грч ких ју на ка при по ви је да из за го нет них уста про ро чи це. 3 Еу р и п и д с е у в и је к п о с т а р а д а н а п о ч е т к у ко м а д а с т а в и д о з н а њ а ко ј у в е р з и ј у м и т а ко р и с т и и ко је с у њ е г о в е и н о в а ц и је д а и х г л е д а л и ш т е бу д е с вје с н о, н е н а ја в љу ј у ћ и о н е ко је т р е б а д а и з не н а де. Ме ри до р т у м а ч и д ио п р о ло г а (с т ) т а ко д а По с е ј до но в е ри је ч и ја сно од ре ђу ју вер зи је ми та у од но су на (ра ни ју) тра ге ди ју Хе ка ба и от казују неке верзије коришће - не у њој. Та ко се на гла ша ва да је По лик се на већ мр тва (док у Хе к а б и њ е н о ж р т в о в а њ е ч и н и ве ли ки дио рад ње), по лу сти хом о по ги ну лим си но ви ма и При ја му не оста вља се про стор за По л и до ра и з Хе ка бе ко ји је Еу ри п и до в а и н вен ц и ја, по ме ном К а с а нд ри ног п р едс т о јећег удес а с е т акођ е н а ја в љује р а зл ик а, буд ућ и д а је у Хек аб и она већ Ага мем но но ва ино ча. Из о ста нак по ме на А н д р о ма хе у п р о ло г у и ма з а св р х у и з бје г а в а њ е под сје ћ а њ а на не ко л и ко в е р зи ја м и т а већ по зна тих из еп ске по е зи је и иден ти фи ко ва ње пу бли ке са Хе ка би ном на дом у ма лог Астија н а к т а и бу д у ћ н о с т Тр о је; т а ко о б ја в а с м р т н е к а з н е з а Хе к т о р о в о г с и н ч и ћ а с н а ж н о р у ш и ову илу зор ну на ду [Me ri dor 1989: 17 35].

117 729 К а с а н д ру у Еу ри п и до ви м Т ро ја н ка м а Бог је п у с т и о да дје ву је (уп. ст. 253sq), а њен мит ски пре ступ пре ма Апо ло ну ни гдје се не по ми ње. 4 Гла г ол μεθῆκε ( пу стио је, ст. 42) па жљи во је иза бран та ко да но си двознач нос т, а и м п л и ц и ра ча к и ра в но д у ш нос т. 5 Ње г о вом не у т ра л но ш ћу избје га ва се при пи си ва ње од го вор но сти Ка сан дри ( у од но су пре ма Апо ло - н у), и т а ко се по с т и же по тп уно т ерећење г рч ког к ра ља. Док Бог К а са н д ри до пу шта дје ви чан ски жи вот, Грк јој та кав жи вот од у зи ма на сил но и бо - г о х ул но. Еу ри п и д, мај с т ор д в о знач но с т и, на м је р но у по т р е бљ а в а гла г ол γαμεῖ (ст. 44). У овом кон тек сту на си ља, γαμέω зна чи узе ти за љу бав ницу и од но си се са мо на пол но оп ште ње. 6 Но, овај гла гол пр вен стве но се од но си на сту па ње у брак, на же нид бу и удад бу, те се ње го вом упо тре бом, видјећемо ка сни је, пра ви увод у Ка сан дрин мо но лог и ње но са мо о дре ђе - њ е сп р а м к р а љ е в е по с т е љ е. По с т е љ а мо же д а п р ед с т ав љ а и но сил а з а м р т в ач к и ков чег. 7 Сва ки стих сво јом се ман ти ком стре ми ка епи ло гу Кас а н д ри ног бра к а. И док ће остале Тројанке свој потен ци јал уло жи ти у оче ки ва ну женску суд би ну ино ча и слу шки ња, да кле у пре жи вља вање, Касан дрин прис т а н а к н а з а јед н и ц у с а А г а мем но ном је не ш т о по св е д ру г о. О н а сла ви брак са грч ким кра љем (ст ). И ма да њен при ста нак ни не игра уло гу у оства ре њу тог од но са, сла вљем се оста вља ути сак да је ње но дјела ње од зна ча ја. ΚΑΣΑΝΔΡΑ Ἄνε χε: πάρε χε. φῶς φέρ, ὤ: σέβω: φλέγω ἰδού, ἰδού λαμπάσι τόδ ἱερόν. ὦ Ὑμέναι ἄναξ: μακάριος ὁ γαμέτας: μακαρία δ ἐγὼ βασιλικοῖς λέκτροις К А СА Н Д РА По д и г н и, п р е д ај. По не си ба кљу, ој! Бо го слу жим, гле, с в е т и њу б а к љ а м а о с вје т љу је м. Го с п о д а р у Х и м е н е ј у : б л а же н м л а д о же њ а, и бла же на ја ко ја се уда јем 4 Ме ђу драм ским ли ко ви ма Ка сан дре при је ове у Т р о ја н ка м а, о си м Е сх илов е К ас а нд р е и оне у Еу ри пи до вој Хек аб и која с е з ап р ав о с амо пом ињ е, п ос т оји и К ас а н д р а Еу р ип ид ов ог и з г у б љ е ног Алек сан дра, п рв е д р аме т р илог ије ко јој с у п р и п а д а ле Т р о ја н ке. У р а з л и ч и т о с т и об ра де Ка сан дри ног ли ка у пр вој и тре ћој дра ми мо гли би се ви дје ти кон тра ар гу мен ти теорији о повез аној, ор г а н ској т ри ло г и ји. К а са н д ри с к ра ја п р ве д ра ме А ле ксан дар, ко ју је Апо лон к а з н и о (ш т о је п о з н а т о и з т р а д и ц и о н а л н о г м и т а), с у п р о т с т а в љ е н а је К а с а н д р а н а ч и је м с е с в е т о м д је в и ч а н с т в у к а о б л а г о д е т и и н с и с т и р а в е ћ у п р о л о г у Т р о ја н к и (што ни је тра ди ци о- н а лн и е лемен а т м и т а в е ћ ау т о р о в а и но в а ц и ја) [ Me ri dor 1989: 28]; овај став се, ма ње раз ра ђен и и м п л и ц и т а н, м о же н а ћ и и у : [ Ko n i a r i s 19 73: ]. О К а с а н д р и н ој у л о з и, п р о р о ко в а њу о Па ри су и па ду Тро је у Алек сан дру, к а о и п р о б л е м и м а х и п о т е з е К а с а н д р и н о г п р о ф е т с ко г го во ра у про ло гу, ви дје ти: [Ko vacs 1984: 69; и, Han son 1964: ]. О про бле ми ма те зе о о р г а н с кој т р и л о г и ји / т е т р а л о г и ји в и д је т и: [ Ko n i a r i s 19 73: ]. 5 Ов дје је μεθῆκε схва ћен као ао рист од μεθίημι (п у с т и т и, о с л о б о д и т и) и к а о в е з а н з а πα ρθένο ν: пу стио ју је да оста не дје ви ца. Упо тре бље ни гла гол мо гао би би ти и им пер фект од μεθήκω ( би ти у по тра зи за ). О Нил ве зу је гла гол у овом дру гом зна че њу за δρομάδα, при дјев ко ји пре во ди мо као мах ни та, по лу дје ла, али чи је је основ но зна че ње та ко ђе присут но ( ко ја тр чи / бје жи од, од гла го ла τρέχω, пф. δέδρομα) [O Ne ill 1941: 310]. У том слу ча ју има мо Апо ло на ко ји тра жи Ка сан дру, а она бје жи од ње га што је ја сна алу зи ја на по зна ти е ле мен т м и т а ко ји з б ог по т р е б е д ра м ске с т ру к т у р е н и гд је н и је екс п л и ц и т но по ме н у т. О в о је и з у з е т а н п р и м је р ко н о т а т и в н е в р и јед н о с т и Еу р и п и д о в о г је з и к а. 6 LSJ s.v. γαμέω 2. За исто зна че ње гла го ла уп. [Хомер, Од и с е ја 1.36]. 7 Уп. [Хомер, И л и ја д а , ; Еу ри пид, Хи п о л и т 835; LSJ s.v. λέχος].

118 730 κατ Ἄργος ἁ γαμουμένα. Ὑμήν, ὦ Ὑμέναι ἄναξ. ἐπεὶ σύ, μᾶτερ, ἐπὶ δάκρυσι καὶ γόοισι τὸν θανόντα πατέρα πατρίδα τε φίλαν καταστένουσ ἔχεις, ἐγὼ δ ἐπὶ γάμοις ἐμοῖς ἀναφλέγω πυρὸς φῶς ἐς αὐγάν, ἐς αἴγλαν, διδοῦσ, ὦ Ὑμέναιε, σοί, διδοῦσ, ὦ Ἑκάτα, φάος, πα ρθένων ἐπὶ λέκτροις ᾇ νόμος ἔχει. у ар гив ску кра љев ску ку ћу. Х и м е н е, о Х и м е н е ј у, г о с п о д а р у. По што ти, мај ко, су за ма и ту жба ли ца ма по кој ног оца и о т а џ б и н у м и л у о п л а к у је ш, ја са ма на сво јој свад би п а л и м л у ч у у бли стај, у сјај, д а ј у ћ и т и, Х и м е н е ј у, д а ј у ћ и, Хе к а т о, с вје т л о с т, на дје ви ној свад би, к а ко о б и ч ај н а л а же. Пр е т ход не д в о см и с ле не а л у зи је на бра к (с т. 4 4, 252) п ри п р е ма ју з а ову К а с а н д ри н у л и р ск у мо но д и ју (с т ), ко ја је би з а р н и к в а зи х и- ме неј. За ш т о х и ме неј? 8 Од г о вор је у еу ри п и дов ској ви ше знач но с т и и си м- б о л и ц и. Међ у е т ап ам а г р чк е с в а дб ен е с в еч ан ос т и б ил а ј е г оз б а у к ућ и не вје с т и ног оца, на ко јој је м ла да да ри в а ла м ла до же њу. За т и м је по в ор к а у в е че к р е т а ла к а м ла до же њи ној к у ћ и, а п у т је бу к т и њ а ма о свје тљ а в а ла мла ди на мај ка. Зва ни це су упу ћи ва ле уз вик (μακαρισμός) мла ден ци ма нази ва ју ћ и и х бла же н и ма, a п лес је био п ро п рат н и еле мен т сви х фа за сла в ља [Оakley and Si nos 1993: 22 38; OCD s.v. mar ri a ge ce re mo ni es]. У Тро јан ка ма су ри т у а л ни еле мен ти из об ли че ни. Овај к ва зи х и ме неј ис п ра ћа к ва зи м ла д у из ру ше ви на Тро је, гдје је не кад би ла па ла та ње ног оца. Оца не ма, а не ма ни сва то ва, те мла да са ма ша ље че стит ке мла до же њи и се би (ст. 312sq, 329, 338). Ти пич ни свад бе ни уз вик μακαρισμός св о јом а м би в а лен т но ш ћу пре пли ће кон текст свад бе са кон тек стом смр ти, јер би жи ви мо гао да поме не у м р лог к а о бла же ног: μακάριος. 9 К а к ве је ко б не да р о ве п ри п р е м и ла за м ла до же њу, т о са мо Ка са н д ра зна. А по ш т о је м ла д и на мај ка за у зе та на ри ца њем з а и з г у бље н и м, не вје с т а мо ра са ма па л ит и св а дбене бак ље. С и ф о рд у по р е ђу је ову Еур ип ид ову е ксп л и ц и т н у а л у з и ју н а с в а д б е н и ри т у а л с Е с х и ло в ом и м п л и ц и т ном на ис т ом м је с т у [Se a ford 1987: 128]. 10 Еу ри п и д је и шао ко ра к да ље од с та ри јег т ра г е д и о г ра фа, до би в ш и та ко на бру т а л но с т и сце не и би з а р но с т и л и к а п р о р о ч и це. 8 Х и м е н е јо м (ὑμεναίος) су мла ден ци ис пра ћа ни на пут у њи хов за јед нич ки дом и он се раз ли ко вао од оп ште свад бе не пје сме (γαμήλιος ), пје сме из го ва ра не /пје ва не пред дје во - јач ком со бом (ἐπιθαλάμιος) и пје сме пред со бом мла де на ца (κατευναστικός). За хи ме неј уп. [Хомер, Илијада ; Ари сто фан, Мир ]. За тра ди ци о нални узвик у грчким свадбе ним пје сма ма Ὑμήν, ὦ Ὑμέναιε уп. [Аристофан, Мир ]. 9 [Se a ford 1987: 128; Pa pa do p o u lou : 522]. Уп. к а ко Ме де ја Ја с о но ву не вје с т у на зи в а μακαρία зна ју ћи да ће ова уско ро мри је ти [Ме д е ја ст. 957]. 10 Е с х и л о в а с ц е н а А г а м е м н о н о в о г и К а с а н д р и н о г д о л а с к а у А р г н е п р е с т а н а је а л у з и - ја н а р и т у а л и н е г а т и в н е е л е м е н т е п о з и ц и је н е вје с т е, п р и м је ћу је н а и с т о м м је с т у С и ф о рд. Ка сан дра је угра бље на из оче ве ку ће и с мла до же њом сти же у за пре зи; от ми ца и смрт у ње ном слу ча ју ни су ме та фо ра већ ствар ност; ту жи као што би мла да, и као мла ду је до че ку ју ис пред мла до же њи не ку ће; Кли тем не стра и хор је убје ђу ју да си ђе и уђе, упо ре ђу ју ћи је са тек ујармљ еном ж и в о т и њ ом; К а с а н д ра ће, з а св о ју по т р е бу да г о в о ри, у по т р е би т и с л и к у ск и да њ а ве ла с а м л а д и н о г л и ц а [S e a fo r d 1987: 128]. С а м о д је л и м и ч н о п р о т и в н о С и ф о р д у, м о же с е ч и т а т и да је мла до же ња Ес хи ло ве Ка сан дре Апо лон, не Ага мем нон [Mitchell-Boyask 2006: ].

119 731 Ако има мо у ви ду да се хи ме неј уоп ште, у нор мал ним свад бе ним околнос т има, може сх ват ит и као сва дбена т ужбал ица, 11 о тк ривамо нову димензију Ка сан дри не пје сме. Она се као ква зи-ква зи-тужбалица на изне - на ђу ју ћ и на ч и н з а п ра во у к ла па у ову д ра м у-на ри ца љ к у. К а са н д ра з а зи в а Хи ме не ја, бо га вјен ча ња ко ји је на стао пер со ни фи ка ци јом пр во бит не свадбе не пје сме х и ме не ја; за зива ње бога ко ји је по г и н уо у сво јој п р вој брач ној но ћ и а н т и ц и п и ра суд би н у ове м ла де. 12 Ка са н д ра за зи ва и з ло коб н у Хе - ка ту, бо ги њу ма ги је и ноћ них ство ре ња, што на ро чи то уз не ми ра ва и указ у је н а и зоп ачен у п рир од у х именеја. Р и је ч и д а ју ћ и, Хе к а т о, свје тло с т ба к ље (с т. 323) ја сна су а л у зи ја на јед н у м и т о ло ш к у еп изод у. Хекат а је п ра т и ла Де мет ру у њеној пот рази са Пер се фо ном, ба к ља ма освје тља ва ју ћ и пут до Ха да [Хомерска Хи м на Де ме т ри (2) 50sqq]. На кон што је мај ка прона ш ла к ће р к у, Хе ка та је ос тала у Подзем љу као Пе р се фо н и на д ру жбе н и ца [Хомерска Хим на Де ме три (2) 436sqq ]. За зи ва њем Хе ка те Ка сан дра на јав љу је св о је п у т о в а њ е у ц а р с т в о сјен к и. И н а че, н ај че ш ћ а п р ед с т а в а ов е бо г и ње је у п ра во ка ко но си д ви је бу к т и ње. 13 У Ка сан дри ној пје сми пу ној ц р не си м бо л и ке сва д бе на бу к т и ња мо же би т и си м бол оп ш т ег у н и ш т е ња, а има осно ва да се она схва ти као пред ста ва мо ти ва де с т ру к т и в не ва т ре 11 O ту же њу за мла дом / мла ди ном ту же њу ви дjе ти у пи о нир ском ра ду о грч кој ту жбали ци: [A le xi ou 2002 (1974): 58, ]. Бу ду ћи да је овај хи ме неј пје ван у дох миј ском ме тру, по сто ји иде ја да би се Ка сан дри но сла вље по ме трич ком осно ву за и ста мо гло схва ти ти као ту же ње, ко је би би ло у истом ме тру [Su ter 2003: 9]; сва ка ко да има про сто ра за ова кво чи та ње, но дох миј ски ме тар је уоп ште био упо тре бља ван за ста ње уз не ми ре но сти ма ко јим по во дом. Раш Рем се бавио управо анализом моти ва уда је -за -смрт (mar ri a ge -to -de ath) у траге ди ји, те је ис пи тао и Ка сан дрин слу чај [Rehm 1994: ]. На ни воу ри ту а ла, слич ност с м р т и и в ј е н ч ањ а п е р ц и п и р а н а ј е к а к о с п о љ а ( у к р а ш а в а њ е т и ј е л а в и ј е н ц е м и п о с е б н и м од и је л о м, к у п а њ е, м а з а њ е т и је л а уљи м а), т а ко и и з н у т р а (п р е л а з и з јед н е фу н д а м е н т а л н е ж и в о т н е ф а з е у д р у г у). Пе р ц е п ц и ја у д а је к а о с м р т и п о з н а т а је и у д р у г и м п а т р и ја р х а л н и м ин до е вроп ским кул ту ра ма, у ко ји ма је уда ја зна чи ла одва ја ње дје вој ке од по ро ди це. Функц и о н и с а л а је и о б р н у т а п е р ц е п ц ија п р ем ин ул е д је в ој ке к а о у д а т е з а с м р т à l a Пе р с е ф о н а [Bertolín Cebrián 2006: 91 92]. Ри чард Си форд об ја шња ва мо тив ве зе вјен ча ња и смр ти у траге ди ји. У свад бе ном ри ту а лу са позитивним и нега тив ним тен ден ци ја ма (у ко ји ма се пре слик а в ај у р еа лн и п оз ит и вн и и н ег ат и вн и е л ем е нт и н а г л е п р о м је н е у ж и в о т у м л а д е), н е г а т и в н а тен ден ци ја не сми је би ти по рек ну та. Она на про тив мо ра би ти при зна та и по том пре ва зи - ђ е н а, р а д и ус п је ш н о г з а в р ш а в а њ а о б р е д а п р е л а с к а. Не у с п је х и и з о с т а н а к п р е л а с к а (а с м р т п р и ј е у д ај е / ж ен и д б е ј е ј е д а н т а к а в н е у с п ј е х p a r e x c e l l e n c e) з а п о с л е д и ц у и м а с о ц и ј а л н у дез о ри јен ти са ност, те је ова кав по ре ме ћај жи вот ног кон ти ну и те та при род но у фо ку су траг е д и је [S e a fo r d 1987: ]. В ез у и змеђу вје нч ањ а и см рт и з ан им љив о и л ус т рује моде рн а грч ка на род на из ре ка: Δεν υπάρχει γάμος άκλαυτος και νεκρός αγέλαστος. / Не ма бра ка без су за ни мр тва ца без сми је ха. 12 Х и м е н е ј је п р в о б и т н о с а м о с в а д б е н а п је с м а [ Хо м е р, И л и ја д а ; Хе си од, Хе р а клов штит 274; Ес хил, А г а м е м н о н 707]. У Пин да ро вом фраг мен ту Хи ме неј је већ пер со нифи ко ван као је дан од тро ји це бра ће ко ји су умр ли пре ра но. Пин дар на во ди да се по њи ма р а з л и к у ј у т р и т и п а п је с а м а п о ко ји м а с е п а м т е м р т в и ; Х и м е н е ј је у м р о у с в о јој с в а д б е н ој но ћи, па је ње го ва свад бе на пје сма по ста ла ту жба ли ца за њим (Пин дар, фр. 126). Ово мје сто у Т р о ја н к а м а јед н о је од н ај р а н и ји х с а ч у в а н и х с вје д о ч а н с т а в а п е р с о н и ф и к а ц и је Х и м е н е ја (о с т а л е в е р з и је о Х и м е н е је в ој р а н ој с м р т и н а с в о јој и л и с в а д б и Д и о н и с а и А л т е је д а т и р а ј у и з м но г о к а с н и је г в р е ме н а). З а п р е г л ед т р а д и ц и је о Х и ме н е ју, в и д јет и: [ DDD s.v. Hy m en aio s (437 8) и OCD s.v. Hyme na i os]. Ви дје ти и: [A le xi ou 2002[1974]: 58; Bertolín Cebrián 2006: 91]. 13 Хо м е р с к а Хи м н а Де м е т р и (2) 52. Уп. епи тет уз Хе ка ту φωσφόρος ко ји се од но си на но ше ње бук ти ња у: [Еурипид, Хе л е н а, 569] и [Аристофан, Те з м о ф о р и ја с у с е 858]. Хе ка та је н а ке р а м и ц и т и п и ч н о п р ед с т а в љ е н а д вје м а е л е у с и н с к и м в а т р а м а [OCD s.v. He ka te].

120 732 ко ји се п ро вла чи к роз ци је л у т ри ло ги ју. 14 У том сми слу, бук ти ња мо же носи т и а с о ц и ја ц и ју на Ери н ије. Једном од т ри Осв е т н и це К а с а н д ра ће с е б е за и ста и на зва ти на кра ју сво је сце не, опра шта ју ћи се од сви ју (ст. 457). 15 Из вр та ње ри ту а ла и оп шта ин вер зи ја су у Еу ри пи до вој дра ми по прави л у у ве зи са д и о н и ском ат мос фе ром д и о н и ска нада хн утос т п ророч ице у пот пу но сти је Еу ри пи до ва ино ва ци ја и то је за себ на те ма. Бак хич ка инв е р зи ја уо би ча је не ж и в о т не еп и з о де је ја ко д ра м ско с р ед с т в о, Еу ри п и д у оми ље но. Паро дич ност свад бе не пје сме на гла ша ва контраст између нор - мал них жи вот них при ли ка (ка ква је про сла ва вјен ча ња) и оних ко је су з а де си ле Тр о ја н ке. Не п ри м је р е н и к в а зи х и ме неј, з а ко ји не ма св а т о в а, у ф о к ус с т ав љ а К а с а н д ри н у с у ш т и н ск у ус а м љ е но с т и њ ено спец ифи чно психолош ко с т а њ е. То с т а њ е је на јед ном н и в оу у мо б ол 16 и пат ња, а на д ру г ом л у ц и д но с т и да ле ко ви до с т. Ми то ло шка епи зо да Кли тем не стри ног и Еги сто вог уби ства Ага мемно на и Ка сан дре, ко јој сли је ди епи зо да Оре сто вог и Елек три ног ма те ро - у би с т ва, по зна т а је сви ма до јед ног у гле да л и ш т у Т ро јан к и, т е Еу ри п и д мо же да за д р ж и Ка сан д ри н п ро роч к и, не до ре чен го ворн и ст и л. Тако се (у з ја сне а л у зи је) и ме на ар г и в ске по ро д и це оси м А га мем но но вог не по м и њу. Из о ста вља њем екс п ли ци т не ве зе Ифи ге ни ји не ж р тве са К ли тем не ст ри ним гњевом и смак ну ћем Ага мем но на ау тор да је сав про стор Касандриној уло - зи, ње ној осве ти и пат њи, Ка сан дри ном би ћу и сми слу. 17 Сто га она мо же ре ћи мај ци: τοὺς γὰρ ἐχθίστους ἐμοὶ καὶ σοὶ γάμοισι τοῖς ἐμοῖς διαφθ ερῶ / ду шма не сво је и тво је сво јим бра ком уни шти ћу (ст. 404sq; уп. ст. 362sqq). На кон п р о р о ча н с т в а Од и с е је ви х ја да (с т ), К а с а н д ра с е до - с т о ја н с т ве но 18 вра ћа соп стве ном уде су (ст ). Ст аложено х рл ит и 14 За де с т ру к т и в н у си м б о л и к у ба к ље у д рам и и ч ит авој т рилог ији вид јет и: [Sco del 1980: 76 79] и [Pa pa do po u lou 2000: 519]. У: Алек сан дру, п рвој и и зг убљ еној д рам и т рилог ије, Хек аба труд на с Па ри сом Алек сан дром са ња да ра ђа плам те ћу бук ти њу; исту сли ку је ви дје ла Касан дра ка да је угле да ла Па ри са по ње го вом по врат ку у Тро ју; у Т р о ја н к а м а Хе л е н а к р и в и При ја ма што ни је убио ди је те-бук ти њу (ст. 921sq). 15 О м е т а ф о р и ч кој в е з и и з м е ђу бу к т и њ а и Е р и н и ја у Е с х и л о в о м А г а м е м н о н у в и д је т и: [Fer ra ri 1997: 19 24]. Бју ри ен [Sha pi ro and Bu rian 2008: 88 ad 533/457] упу ћу је на Ди гла (J. Dig gle) ко ји је про чи тао да се три Ери ни је у ст. 457 од но се на три осо бе ко је ће игра ти освет нич ку уло гу. То су Кли тем не стра, Егист и Ка сан дра. 16 Чак и Ка сан дри на ма ти њен на ступ ви ди као по сле ди цу лу ди ла (ст ); хор н е к р и је н е п о вје р е њ е п р е м а п р о р о ч и ц и (с т. 3 41s q, s q ); Та л т и б и је је с а с в и м е к п л и ц и т н о на зи ва умо бол ном (ст. 417) и сто га је иро ни чан пре ма Ага мем но но вом из бо ру (ст. 420). 17 Е с х и л о в а К л и т е м н е с т р а к а о н е п о с р е д а н и је д и н и р а з л о г з а с м а к н у ћ е А г а м е м н о н а н а в о д и њ ег ов о ж рт в ов ањ е Иф иг ен иј е [Агамемнон , ] и с ње ном смр ћу на уму ка же: смр ћу си пла тио оно што си за по чео (ст. 1530). Ка сан дрин до ла зак је са мо додат но ра з г ње вио к раљиц у, која т роја нск у робињу нази ва по сла с т и цом / παροψώνημα, ст [Агамемнон ]. У Еу р и п и д о в ој Е л е к т р и (на ста лој око пет го ди на при је Т р о ја н к и), међу тим, Кли темне стра екс пли цит но ка же ка ко је сте би ла би је сна због жр тво ва ња Ифи ге - ни је, али ка ко не би уби ла Ага мем но на да ни је до вео Ка сан дру [Елек тра ]! У Еу рип и д о в ој Иф и г е н и ји у Ау л и д и (н а с т а л ој д е с е т а к г о д и н а н а ко н Т р о ја н к и) К а с а н д р а н е ћ е б и т и по ме ну та јер то ме, с об зи ром на хро но ло ги ју до га ђа ја, ни је мо гло би ти мје ста. Кли тем не стра ћ е с а м о с в о јој к ћ е р и н а р а с т а н к у р ећ и д а з б о г њ е, Иф и г е н и је, А г а м е м н о н а оч е к у ј у с т р а ш н а и с к у ш е њ а (διὰ σὲ / због те бе, ст. 1455). 18 На кон јам пског три ме тра, одав де (од ст. 444) пре ла зи се на тро хеј ски те тра ме тар ко ји м с е п о с т и же с в е ч а н о с т [Sh a pi r o and Bu rian 2008: 87 ad 512/444]. За ме трич ко-стил ску а н а л и з у К а с а н д р и н е р о л е в и д је т и: [Su ter 2003: 8 10].

121 733 у Хад (ст. 445, ст. 455sq) ок си мо рон је ко ји Ка сан дра ди је ли с дви је ж р т в о в а не д је ви це: Ифи г е н и јом и По л и к с е ном. 19 Ус у д и ћу с е да ов о не с т р п љи в о и ш ч ек и в а њ e см р т и код Еу ри п и до в е К а с а н д р е ви д и м а н т и ц и п и ра но на с л и ц и јед не в а з е ко ја п р е т хо д и Еу рип и до в ој т ра г е д и ји. У п и т а њу је ат и ч к и ц р в е но фи г у ра л н и к и л и кс и з око 430. го ди не ко ји је осли као тзв. сли кар Мар леј. Пе хар је на ђен у не кро по ли на се ља Спи на, лу ке на сје ве ру Ја дран ског мо ра, а да нас се чу ва у На ционал ном ар хе о ло шком му зе ју у Фе ра ри (под бро јем 2.482). При лог 1. Фо то гра фи ја ва зе с при ка зи ма Кли тем не стре и Ка сан дре ( Egi sto Sa ni). На в а зи с у п р ед с т а в љ е не К л и т ем не с т ра с а з а ма х н у т ом сје к и р ом и К а с а н д ра ко ја је у к ле че ћем по ло ж а ју ис п р ед и ис под св о је у би це. О в д је п ри ло же н у фо то г ра фи ју љубазно м и је ус т у п ио њен ау тор, го спо д и н Са н и (име на Еги сто!), на че му сам му ве о ма за хвал на. А по лон ск а о би љ е ж ја и п ри бје г а р ск и с т а в п р о р о ч и це ја сн и с у и в ећ пре по зна ти [Ber nal 1997: 98; McNi ven 2000: 77 78]. Ка сан дра, чи ја је гла ва у к ра шена ловор ови м вијенцем и д ио г руд и о бнажен, к леч и на с т епен ик у о л т а р а и з а / п о р е д к о г а ј е л о в о р о в о д р в о; њ е н а д е с н а р у к а с о т в о р е н и м 19 Ста ложе но хр ли ти ни је до слов це Еу ри пи дов ок си мо рон. Скова ла сам га подстакну та сна жним ути ском о Ка сан дриној достојанствености за вријеме њеног луцидног перио - да, а ко ја се су сре ће са ње ном не пре ста ном жур бом да кре не на суд бо но сно пу то ва ње, наро чи то уоч љи вом у ст. 445 и 455sq. К а с а н д р а, Иф и г е н и ја и По л и к с е н а, н а р а в н о, н е д и је л е мо т и в е з а в о љ н и од л а з а к у см р т: По л и к с е н а у Еу ри п и до в ој Хе ка б и же ли смрт да би из бје гла н е п одн о ш љ и в р о п с к и ж и в о т, а Иф и г е н и ј а ћ е у и с т о и м е н ој Еу р и п и д о в ој д р а м и х т је т и д а умре за сла ву Грч ке.

122 734 д ла ном ис п ру же на је п ре ма К л ит емнес т ри која у у билачком замах у руш и т р о но ж а ц. И з в р сно с т ком по зи ц и је ле ж и у т о ме ш т о је л и це си л н и к а по - к ри ве но ру к а ма ко је ће би т и ок а љ а не, а л и це ж р т ве је о тк ривено, јасно и чи сто. Ло во ров ви је нац и др во, ол тар и тро но жац сце на оди ше апо лонском и па ро ди ра ном жр тве ном ат мос фе ром: уби ством Апо ло но ве све ште - нице К л и темнест ра у мјесто богоугодне ж р т ве чи ни све то г р ђе. Овај п ри зор на с л и к а н на кон п ри к а зи в а њ а Е с х и ло в е О р е с т и је (и г ране 458. п рије Хр.), ко ји го то во директ но су прот ста вља Кли тем не стру и Апо ло на, ну ди ико но - г рафск у ле генд у за т умачење вел ике т рило г и је, на ро ч и то д ра ме Еу ме н и де. Ако чвор на Кли тем не стри ној ха љи ни под сје ћа на онај за ве зан на од је ћ и св е ш т е н и к а ко ји о ба в љ а ж р т в о в а њ е ж и в о т и њ е [ Be r n a l 1997: 98], д а л и и К а с а н д ри н а о б н ажен а кож а си гн ал изир а п рис т ан а к ж рт в е (-не ж ив от ињ е) ко ја д аје п р ос т ор а с јеч иву? 20 К ас а нд рин а под и гн ут а десн а ру к а с о т во ре ном ша ком је, на ра в но, п ри бје г ар ск и г е с т (слабије рит уа лне мо ћ и од оног ко ји м п ри бје гар до д и ру је мо ље ног, а л и ис тог зна че ња [Go uld 1973: 77]). О н у ов а к ви м окол но с т и ма нор ма л но под ра з у м и је в а оча ја њ е и не моћ, мол бу за ми лост и сце на сли ка ра Мар ле ја би се мо гла та ко т у ма ч и т и. Ме ђу т и м, п р о р о ч и ца већ зна да по ш т е де и ж и в о т а не ма ; њ е на (п ри бје г ар ск и) исп ружена рук а з аједно с г ол и м г рлом и погледом у п рт и м уби ци пра во у ли це као да до з в о ља в а оно што сле ду је, као да ох ра бр у је, као да п оз ив а и п о дс т ич е н а з ам а х с јек ир ом. О в а М а рлејев а К ас а нд р а као да ра до хр ли у смрт по пут Еу ри пи до ве ју на ки ње. С м р т и Еу ри п и до в е К а с а н д р е п р е т хо д и ће г у би т а к д јевич а нс т в а и сто га ра ста нак са апо лон ским оби љеж ји ма. Она че зну тљи во ски да ви је - нац са гла ве и вра ћа га нај дра жем бо гу (ὦ στέφη τοῦ φιλτάτου μοι θεῶν, ст. 451sqq), док је још не так ну та и док му се још као та ква мо же обра ти ти. 20 Уп. сце н у у Еу ри п и до вој Хе ка би (ст ) у ко јој По лик се на, при став ши на смрт, ого љу је пр са по ка зу ју ћи на мје сто гдје је тре ба убо сти но жем. У п р в ој, п р и п р е м н ој ф а з и ж р т в е н о г о б р е д а ж и в о т и њу с у у п о в о р ц и в о д и л и к а о л т а р у уз низ све тих рад њи: уче сни ци би у об ред ној во ди опра ли ру ке и по пр ска ли жи во ти њу да би она клим ну ла гла вом или се стре сла у знак одо бра ва ња, глав ни ак тер би јој од сје као не што дла ке и ба цио у ва тру на ол та ру, из го ва рао би мо ли тву, сви би ба ца ли је чам-жи то. П р и с т ан а к ж рт в е је д р е в н и е л е м е н а т о б р ед н е р а д њ е, од с у ш т и нс ке в аж н ос т и з а н ас т ав а к о б р е д а. Вје р о в а л о с е д а ћ е о б р ед н а р а д њ а п р о п а с т и и л и ч а к и м а т и ко н т р а е ф е к а т у ко л и ко жр тва про тив сво је во ље оде у Хад по сто ја ла је бо ја зан од од ма зде ср ди те ду ше на сил но п р е м и н у л о г, н а р о ч и т о к а д а је р и је ч о љу д с кој ж р т в и. Чу в е н је н а з и в ко м е д и ја н е в и н о с т и ко ји је Карл Мој ли дао овој фик ци ји жр тви ног при стан ка [Me u li 1946]. У сво јој сту ди ји Маг и ч н и с м е ј В е с е л и н Ч ај к а н о в и ћ п и ш е д а је ж р т в а м о р а л а б и т и д о б р о р а с п о л о же н а, гд је к а д чак на сми ја на, за рад пло до но сно сти жр тве ног об ре да [Чајкановић 1994(1924): 55 64]. У мно гим ми то ви ма фи гу ри ра дје ви чан ска жр тва ко ја се оба вља уз дје вој чин при ста - нак: она до бро вољ но иде у смрт за рад до бро би ти дру штва. (Ови ми то ви углав ном су по ве за ни с од р е ђ е н и м с в е т и л и ш т и м а и њи хо в и м ж р т в е н и м о б р е д и м а ; з а п р и м је р е в и д је т и [ B u r ke r t 2007(1972): 83 84; Hug hes 1991: ]. Ифи ге ни ји ну од лу ку о до бро вољ ном од ла ску у смрт код Еу ри пи да (Ифи ге ни ја у Ау ли ди ст ) мо же мо по сма тра ти као сим бо лич ки еквив а лен т в а ж ном ри т у а л ном мо мент у п рис т а нк а ж рт ве п ри је ко г а с е н и по ш т о не в р ш и к ла њ е ж и в о т и њ е. Иф и г е н и ја н а о л т а р у к а же: σιγῇ παρέξω γὰρ δέρην εὐκαρδίως / ћут ке и крот ко п од м е ћ е м г р л о (ст. 1560). Упра во по во дом Иф и г е н и је М и о д р а г П а в л о в и ћ п о м и њ е у б и ја њ е биков а у ко р и д и, см а т р а ју ћ и д а је ч и т а в по с т у п а к не к а в р с т а и з н у де п р и с т а н к а ж и в о т и њ е на смрт: бик се пр во за ма ра, оша му ћу је, при је по след њег удар ца се пу шта да ис кр ва ри као да се че ка да жи во ти ња до бро вољ но умре [Pavlović 1987: 43].

123 735 За К а са нд рино ск идање а полонск и х ознак а Еурип и д је паж љиво и з абра о тре ну так не по сред но пред од ла зак на ла ђу, јер то је по след њи трен ка да је К а с а н д ра К а с а н д ра: 21 бо гом на дах ну та не так ну та дје ви ца, са да ром про ро ко ва ња, без да ра да јој вје ру ју. Свад бе на по вор ка од дје во јач ке ку ће ка ње ном но вом до му у грч кој т ра д и ц и ји је ја в н и до г а ђај, који је позив а о ш иру з аједн иц у да посвједоч и сје ди ња ва ње па ра [Оakley and Si nos 1993: 26, 28]. Бу ду ћи да се ка мла доже њи ној к у ћ и к р е т а ло у в е че, по ход с е о свје тљ а в а о д а би био уоч љи в, у па д љи в, из ло жен. Бу к т и ње су ч и н и ле до га ђај ви д љи ви м, ја в н и м и с т о га ле г и т и м н и м, п ри зна т и м спо љ а, а л и и п ри зна т и м и з н у т ра, од с т ра не по - р о д и це: бу кт и њу су о би ч но но си ле мај ке м ла де на ца, ш т о је си м б о л и са ло при ста нак обје по ро ди це на но ви са вез. 22 Ка сан дри не свад бе не бук ти ње не но си ње на мај ка на про тив, Хе - к а ба јој и х од у зи ма (с т. 347, 351). Не п ри к ла д но с т ба к љи п р ед с т а в љ е на је та ко што их но си ква зи мла да, и не но си их ус прав но (ст. 348). Од но ше ње свје тлост и знач и изостанак одобрења и у чеш ћа пород ице (коју п редстав ља Хе ка ба као је ди ни жи ви члан) и јав но сти ко ја би сту па ње у брак ви дје ла, по свје до ч и ла и озв а н и ч и ла. Ка сан дра се про ти ви на мет ну тој сјен ци. Она раз от кри ва и обје лода њу је: по бјед н и ке и по ра же не у ра т у, бу д ућ но с т, св о ју с уд би н у и св р х у бра ка. Ни су по бјед ни ци Гр ци ко ји ма бо го ви из про ло га спре ма ју уни ште - ње. По бјед ник (νικηφόρος, ст. 460) је она јер ће уни шти ти Атре је ви ће; сто га она од мај ке тра жи по бјед нич ки ви је нац (ст. 353). Ипак, про ро чи ца остаје у та ми, јер, не за бо ра ви мо њој ни ко не вје ру је. Ка сан дра успи је ва да ви ди и бу де ви дљи ва, не и ви ђе на. Њен про фет ски дар дру штве но је ја лов и од г у р н у т. Ка сан дри но (у драм ском вре ме ну) по след ње бо гом на дах ну то про - ро чан ство, ча сак при је не го што скине Аполонов/невјестински/мртвачки/ по бјед н и ч к и ви је н а ц, г о в о ри о с уд би н и њ е ног т и јел а н акон см рт и (с т ): ΚΑΣΑΝΔΡΑ κἀμέ τοι νεκρὸν φάραγγες γυμνάδ ἐκβεβλημένην ὕδατι χειμάρρῳ ῥέουσαι, νυμφίου πέλας τάφου, θ η ρσ ὶ δώσο υσιν δάσασ θαι, τὴν Ἀπόλλωνος λάτρ ιν. К А СА Н Д РА А ме не ће, мр тву и го лу, ба че ну ки шни ци и ото пље ном сни је гу, во да из ја ру ге, н а д о м а к м л а д о же њи н о г г р о б а, пре да ти зви је ри ма да међ со бом по ди је ле. С л у ш к и њу А п о л о н о в у. 21 Д а г у би т а к д је ви ч а н с т в а зн а ч и г у би т а к а по лон ск и х о би љ е ж ја, свједо ч и Хек аб а. Ч и м је са зна ла Ка сан дрин удес, по ру чу је јој да стрг не све те озна ке (ст. 256s q ). Уп. К а с а н д р и н е ри је чи у ст. 453: хај те, стр жем вас са мо је ко же, док ти је ло је још не так ну то. Ес хи ло ва Ка сан дра ски да ова зна ме ња тек при је не го што ће Кли тем не стра до ћи по њу, и уни шта ва их у би је су [Агамемнон, ст. 1264sq]. 22 О бу кт ињ ам а у с в а дб еном р ит уал у и њихо в ој с и м б о л и ц и, в и д је т и [Оakley and Si nos 1993: 26, 31 34] и [Eb bott 2003: 23 26]. Е б о т и х на зи в а т и п и ч н и м е ле мен т ом мен т а л не/ви з у- е л н е с л и ке вје н ч а њ а ( у п о е з и ји, т р а г е д и ји, в а з н о м с л и к а р с т в у) и м е т о н и м о м з а вје н ч а њ е и брак [E bott 2003: 23].

124 736 Сл и к а на г ог т ијела међу зви јери ма у д ив љин и доис т а је у жасавајућ а. У овој са мо п р о јек ц и ји, Еурип идов а К аса н д ра с е б е ви д и л и ше н у по г р е ба и од је ће: на зо ви мо то нај н уж н ији м конвен ц и ја ма људ ског д ру ш т ва. 23 Проро чи ца гле да сво је мр тво ти је ло не на го јер н а гос т под ра з у м и је в а мо - гућ ност соп стве ног из бо ра, већ го ло јер го ло т и ња под ра зу м и је ва т рп њу на си љ а, с ра мо ће њ а, не п ра в де од с т ра не д ру г о г а. 24 Као што ње но ти је ло па да ка во да ма и зви је ри ма у овој сли ци, та ко са ма слика климактерично по ни ре од пр вог до по след њег пој ма: κἀμέ τὴν Ἀπόλλωνος λάτριν / мене слушки њу Апо ло но ву. Мо жда Ка сан дра ви ди у смр ти опет ау тент и ч н у се бе, бо ж и ју иза бра н и ц у, на кон ш т о је т о с т а ње си лн и к А г амемнон на крат ко на ру шио: дру га чи ју и ни кад, чак ни у смр ти, при хва ће ну у нор - ма л ном с о ц и ја л ном кон т ек с т у. 25 ЗА Х ВА Л НО СТ Овај чла нак ре зул тат је ра да на про јек ту Стра те ги је иден ти те та: савре ме на кул ту ра и ре ли ги о зност (бр ), ко ји фи нан си ра Ми ни стар - с т в о п р о св е т е, на у ке и т ех но ло ш ког ра з в о ја Ре п у бл и ке Ср би је. Ц И Т И РА Н И И ЗВОРИ И Л И Т Е РА Т У РА И з в о р и А по ло до р, Б и бл иот ека (1921). Ap ollod or u s, T h e Li b r a r y. With an En glish tran sla tion by Sir Ja mes Ge or ge Fra zer, 2 vols., Lon don: Wil li am He i ne mann, New York: Put nam. А р и с т о ф а н, Мир (1906). Ar i s t o p h a n e s, C o m o e d i a e. edd. F. W. Hall, W. M. Gel dart, 2 vols., vol. 1, Ox ford: Cla ren don Press. Ари сто фан, Те змо фо ри ја су се (1906). Ari stop ha nes, Co mo e di ae. Edd. F. W. Hall, W. M. Gel dart, 2 vols., vol. 2, Gel dart, Ox ford: Cla ren don Press. Ве р г и л и је, Ене и да (1900). Bu co lic s, Aeneid, a n d G e or g ic s of Ve r g il. J. B. Gre e no ugh, Bo ston: Ginn. Е с х и л, А г а м е м н о н (1926). Aeschylus. With an En glish tran sla tion by Her bert We ir Smyth, 2 vols., vol. 2: Aga m e m n o n, Li b a t i o n -b ear e r s, E um en id e s, F r a gm e n t s, London: Heine - mann, New York: Put nam. Еу р и п и д, Е л е кт р а (1904). E u r i p i d i s Fa b u l a e. Ed. Gil bert Mur ray, 3 vols., vol. 2: S u p p li c e s, Her cvles, Ion, Troiades, Electra, Iphigenia Tavrica, Ox ford: Cla ren don Press, 21908, Еу р и п и д, Иф и г е н и ја у Ау л и д и (1909). E u r i p i d i s Fa b u l a e. Ed. Gil bert Mur ray, 3 vols., vol. 3, He le n a, Ph o e n i s s a e, O r e s t e s, B a cc h a e, Iph igen i a Avlid e ns i s, R h e s v s, Ox ford: Claren don Press, По в о д о м г о р е н а в е д е н и х с т и хов а п р им и ј ећ ен о ј е д а с хол иј а с т у з sqq ка же да н и је д а н и з в о р н е с вјед оч и о К ас а нд р ин ом т ијел у б а ч е н ом б е з п о ко п а [ M a s o n 1959: 93]. Д а је ова кав Ка сан дрин крај Еу ри пи до ва ино ва ци ја, са свим је из глед но. 24 Уп. По лик се нин из бор да об на жи гру ди при је не го што ће је Грк жр тво ва ти; на кон з а д о б и ја њ а с м р т о н о с н о г у б о д а, По л и к с е н а (о п е т) б и р а д а п р и к р и је с в о ј у н а г о т у [ Еу р и п и д, Хе к аб а ст ]. П р и ж р т в о в а њу и по г р е бу Еу р и п и д о в а По л и к с е н а з а д о би ја по ш т о в а њ е и уљу д а н т р е т м а н, Еу р и п и д о в а К ас а нд р а з в ијер и у м је с т о љу д и и д и в љу п р и р о д у у м је с т о п о г р е б а. 25 Оп шир ни ја вер зи ја овог ра да на ла зи се у мо јој док тор ској те зи [Шијаковић 2016: ].

125 737 Еу р и п и д, Ме д е ја (1994). E u r i p i d e s, C y c lo p s, Al c e s t i s, Me d e a. Ed., tr. Da vid Ko vacs, Cambrid ge, Lon don: Har vard Uni ver sity Press. Еу р и п и д, Т р о ја н ке (1904). E u r i p i d i s Fa b u l a e. Ed. Gil bert Mur ray, 3 vols., vol. 2: S u pp lic e s, Her cvles, Ion, Troiades, Electra, Iphigenia Tavrica, Ox ford: Cla ren don Press, 21908, Еу р и п и д, Хе к аб а (1902). E u r i p i d i s Fa b u l a e. Ed. Gil bert Mur ray, 3 vols., vol. 1: Cyclops, Al ce sti da, Me dea, He rac li dae, Hippolyt vs, Andromacha, Hecvba, Oxford: Clarendon Press. Еу ри пид, Хе ле на (1909). Eu ri pi dis Fabulae. Ed. Gil bert Mur ray, 3 vols., vol. 3: He lena, Phoe nissae, Ore stes, Bac chae, Ip hi ge nia Avli den sis, Rhesvs, Ox ford: Cla ren don Press, Еури п и д, Хип оли т (1995). Eur ipide s, Children of He rac le s, Hip polyt u s, An dro mac he, He c u ba. Ed., tr. Da vid Ko vacs, Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press. Је в с т а т и је, Ко м е н т а р и у з И л и ја д у (2010). E u s t a t h i i C o m m e n t a r i i a d Ho m e r i I li a d e m. Ed. J. G. Stall ba um, vols. 4, vol. 2 (1828), Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press [ ]. Кипарскa пјесмa (1912). Ho me r i O pe ra. Ed. Tho mas W. Al len, 5 vols., vol. 5, Ox ford: Cla rendon Press. Л и к о ф р о н, А л е к с а н д р а (1921). C a l l i m a c h u s, H y m n s a n d E p i g r a m s. Ly c o p h r o n. A r a t u s, Tran sla ted by A. W. & G. R. Ma ir, Lon don: Wil li am He i ne mann, New York: Put nam. П а у с а н и ја, О п и с Хе л а д е (1903). Paus an ia e G r aec i a e D e s c r i p t i o, еd. Fri e drich Spi ro, 3 vols., L e ip z ig: Te u b n e r. П и н д а р, Оде (1915). The Odes of Pin dar in clu ding the Prin ci pal Frag ments with an In troduc tion and an En glish Tran sla tion by Sir John Sandys, Lon don: Wil li am He i ne mann, New York: Mac mil lan. Пин дар, фр. 126 (1935/ ): P i n d a r i C a r m i n a c u m f r a g m e n t i s, ed. C. M. Bow ra, Ox ford: Ox ford Clas si cal Text. Се р ви је, Ко ме н т а р и уз Ене и д у ( ). Ma u r u s S e r v i u s Ho n o ra t u s, In Ve r g i lii c a r mi n a co men ta rii, Ser vii Gram ma ti ci qui fe run tur in Ver gi lii car mi na com men ta rii, edd. Ge org i u s T h i lo, He r m a n nu s H a ge n, 3 vol s., vol. 1: Ae n e i d o s l i b r o r u m I V c o m m e n t a r i i, e d. G e o r g i u s T h i lo, L e ip z ig: Te u b n e r Хе си од, Хе ра к л ов ш т и т (1914). Hesio d, T h e Homer ic Hy m n s a n d Homer ic a, with an En glish Tran sla tion by Hugh G. Evelyn-Whi te, Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press, Lon don: He i n e m a n n. Х иг и н, Фа бу ле (1934/ / ). Hyg i ni Fa bu lae, ed. Her bert Jen nings Ro se, Le i den: Sij thoff. Хо м е р, И л и ја д а (1902, ). Ho m e r i O p e r a, edd. Da vid B. Mon ro, Tho mas W. Al len, 5 vols., vol. 1 2, Ox ford: Cla ren don Press. Хо мер, Одисејa (1919). Ho mer, The Odyssey, with an En glish Tran sla tion by A. T. Mur ray, 2 vols., Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press, Lon don: He i ne mann. Хо м е р с к а Хи м н а Де м е т р и (2) (1914). Th e Ho m e r i c H y m n s a n d Ho m e r i c a with an En glish Tran sla tion by Hugh G. Evelyn-Whi te, Cam brid ge: Har vard Uni ver sity Press, Lon don: He i n e m a n n. Цец е с, Ком е нт а р и у з Л и ко ф р о н а (1811). Isa a ki ou kai Iōannou tou Tzet zou Scho lia eis Lykop hro na, ed. Chri stian Gottfried Müller, vol. 1, Le ip zig: F. C. G. Vo gel. C o le r id ge ( ). T h e Pl a y s o f E u r i p i d e s. Тranslated in to En glish pro se from the text of Pa ley by E. P. Co le rid ge, 2 vols., Lon don. Ge or ge Bell. Sha pi ro, Alan and Pe ter Bu rian (2008). Eu ri pi des, The Tro jan Wo men. Tran sla tion by Alan Shapi ro, In tro duc tion and No tes by Pe ter Bu rian, New York, Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press. Л и т е р а т у р а Чај к а но ви ћ, Ве с е л и н (1994[1924]). Ма г и ч н и смеј. Са бра на де ла и з срп с ке ре л и г и је и м и т о л о г и је, књ. 1: С т у д и је и з с рп с ке р е л и г и ја и ф ол к л о р а ( ). Б е о г р а д: С К З, БИГЗ, Про све та, Пар те нон, Ши ја ко вић, Ђур ђи на (2016 ). Пат ња же не у Еу ри пи до вим тра ге ди ја ма. Док тор ска дис е р т а ц и ја. Б е о г р а д: Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у, Ф и ло з о ф с к и ф а к у л т е т.

126 738 A G r e e k- E n gli s h L e x i c o n (LSJ) (1843, 1968, 1996). Com pi led by He nry Ge or ge Lid dell and Ro bert Scott, Re vi sed and Aug men ted thro ug ho ut by Sir He nry Stu art Jo nes with the As si stan ce of Ro de rick McKen zie and with the Co-ope ra tion of many Scho lars, New (ninth) Edi tion Com ple ted 1940, With Re vi sed Sup ple ment, Edi ted by E. A. Bar ber with the As si stan ce of P. Ma as, M. Schel ler and M. L. West (1968), Re vi sed Sup ple ment, Edi ted by P. G. W. Gla re with the As si stan ce of A. A. Thomp son, Ox ford: Cla ren don Press, New York: Ox ford Uni ver sity Press B e r n a l, Fr a n c i n e Vi r e t ( ). W h e n Pa i n t e r s E xe c u t e a Mu r d e r e s s: T h e Re p r e s e n t a t io n of Cly t a i m ne st r a on At t ic Va ses, Na k e d Tr uth s: Wo me n, S e x u a lit y, and Ge nde r in Cla ssical Art and Ar cha e o logy, eds. Ann Ol ga Ko lo ski-ostrow, Cla i re L. Lyons. Lon don, New York: Ro u tled ge, Bur kert, Wal ter (2007[1972]). Hom o Nec a n s: I nt e r p r e t a c i je s t a r o g r č k i h ž r t v e n i h o b r e d a i mi t o v a, p r ev. Na t a š a Fi l i p a šić, Ni no slav Zu b o v ić. Z a g r eb: Br e z a. ( Wa lt e r Bu rke r t. Hom o Ne c a n s: In t e r p r e t a t i o n e n a l tg r i e c h i s c h e r O p fe r r i t e n u n d M y t h e n. Ber lin: de Gruyter 1972.) Cebrián, Reyes Bertolín (2006). Sin ging the Dead: A Mo del for Epic Evo lu tion. New York: Pe ter Lang. Cro ally, Neil T. (1994). Еuripidean Po le mic: The Tro jan Wo men and the Fun ction of Tra gedy. C a m b r id ge: C a m b r id ge Un i ve r sit y P r e s s. D a v r e u x, Ju l i e t t e (19 42). La Légen de de la prophétes se Cas san dre d a près les tex tes et les mo nu ments. Liè ge: Fa culté de Phi lo sop hie et Let tres. Dic ti o nary of De i ti es and De mons in the Bi ble (DDD) (1999). Eds. Ka rel van der To orn, Bob Bec king, Pi e ter Wil lem van der Horst, Le i den: Brill, Grand Ra pids: Eerd mans. 2 nd ed. Dué, Ca sey (2010). The Cap ti ve Wo man s La ment in Gre ek Tra gedy. Au s t i n : Un i ve r sit y of Te xas Press. Eb bott, Mary (2003). Im a g i ni ng I l le g i t i m a c y i n Cla s si c al G re e k Li terat ure. L a nh a m, Bou ld e r, New York and Ox ford: Le xing ton Bo oks. Fer ra ri, Glo ria (1997). Fi gu res in the Text: Me tap hors and Rid dles in the Aga me m non, Cla s si cal Phi lo logy XCII, 1: Go uld, John (1973). Hi ke te ia, Jo ur nal of Hel le nic Stu di es 93: Han son, de Graft O. (1964). Re con struc tion of Eu ri pi des Ale xan dros. Her mes XCII, 2: Hug hes, Den nis D. (1991). Hu man Sac ri fi ce in An ci ent Gre e ce, London, New York: Routledge. Ko n i a r i s, G e o r ge L e o n i d a s (19 73). Ale x a n d e r, Pa l a m e d e s, Tr o a d e s, Sisyphus A Con nec ted Te t r a log y? A C o n n e c t e d Tr i log y?. Har vard Stu di es in Clas si cal Phi lo logy 77: Ko vacs, Paul Da vid (1984). On the Ale x a n d r o s of Eu r i pi d e s, Ha r v a r d S t u d i e s i n Cl a s s i c a l Phi lo logy 88: M a r g a r e t, A le x i ou (20 02[1974]). The Ri tual La ment in Gre ek Tra di tion (2002[1974]). Ox ford: Row m a n & Lit t le f i eld. Ma son, P. G. (1959). Kas san dra, The Jo ur nal of Hel le nic Stu di es 79: McNi ven, Ti mothy J. (2000). Be ha ving li ke an Ot her: Tell ta le Ge stu res in At he nian Va se Pa in ting. In: Not the Clas si cal Ideal: At hens and the Con struc tion of the Ot her in Gre ek Art, ed. Beth Co hen. Le i den: Brill, Me r i dor, R a anana (1989). Eur ipides Troade s and the An dro mac he Sce ne. T he Amer ican Jo ur nal of Phi lo logy CX, 1: Me u li, Karl (1946). Gri ec hische Opferbräuche, Phyllo bo lia: Festschrift für P. von der Mühll z u m 6 0. G e b u r t s t a g. Ba sel: Schwa be, (Rеprint: G e s a m m e l t e S c h r i f t e n, hg. v. Tho mas Gel zer. Ba sel: Schwa be 1975, Bd. 2, ). Mitchell-Boyask, Ro bin (2006). The Mar ri a ge of Cas san dra and the O r e s t e i a: Text, Ima ge, P e r f o r m a n c e, Tr a n s a c t i o n s o f t h e A m e r i c a n P h i l o l o g i c a l A s s o c i a t i o n CXXXVI, 2: Mu r r ay, G i l b e r t (1913). Eu ri pi des and his Age. Lon don: Wil li ams and Nor ga te. Oa kley, John Ho ward and Re bec ca H. Si nos (1993). The Wed ding in An ci ent At hens. M ad is on: Uni ver sity of Wi scon sin Press.

127 739 O Ne ill Jr. Eu ge ne G. (1941). The Pro lo gue of the Tr oad e s of Eur ipid e s. Tr a ns a ct io n s a n d P r o c e e d i n g s o f t h e A m e r i c a n Ph i lo lo g i c a l A s s o c i a t i o n 72, Pa p a d o p o u lou, T h a l i a (20 0 0). C a s s a n d r a s R a d i a nt Vi go u r a n d t h e I r o n ic O p t i m i s m of Eu r i- pi des Tr o a d e s. Mne mosyne, Fo urth Se ri es LI II, 5: Pa vlo v ić, M i o d r a g (1987). Po e t i k a ž r t v e n o g o b r e d a. Be o grad: No lit. Rehm, Rush (1994). Ma r r i a ge t o D e a t h: T h e C o n f l a t i o n o f We d d i n g a n d Fu n e r a l R i t u a l s i n G r e e k Tr a ge d y. Prin ce ton: Prin ce ton Uni ver sity Press. Sco del, Ruth (1980). The Tro jan Tri logy of Eu ri pi des. Göttingen: Van den ho eck & Ru precht. Se a ford, Ric hard (1987). The Tra gic Wed ding, The Jo ur nal of Hel le nic Stu di es 107: Su ter, Ann (2003). La ment in Eu ri pi des Tr o ja n Wo m e n. Mne mosyne, Fo urth Se ri es LVI, 1: T h e O x fo r d Cl a s s i c a l D i c t i o n a r y (OCD) (1996). Eds. Si mon Hor nblo wer and An tony Spawforth, Ox ford and New York: Ox ford Uni ver sity Press. 3 rd ed. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R CAS SAN DRA RUS HES TO DE ATH: IMA GERY IN EU RI PI DES T RO A DE S AND IN ON AT TIC VA SE by ĐU R ĐI NA ŠI JA KO V IĆ I n s t i t u t e of Et h no g r a phy SA SA Knez Mi ha i lo va 36, Bel gra de, Ser bia djur dji na.s@gmail.com SUM MARY: This pa per fo cu ses on a pas sa ge from Eu ri pi des tra gedy Troad e s (415 BC) and an ima gery from an at tic va se (cca 430 BC). In the pa per I re se arch in what man ner the tra gic po et Eu ri pi des (for the sa ke of the a tre art) and the pa in ter of one at tic va se (for the sa ke of vi sual art), in the ir re pre sen ta tion of a mythi cal epi so de, both use mo tifs from ri tual prac ti ce in or der to pre sent the ir in ti ma te tho ughts and thus com muni ca te with tho se to whom this art co mes in an ex cep ti o nally re fi ned way. In the afo remen ti o ned mythi cal epi so de, Tro jan prop he tess Cas san dra knows that what fol lows is a short li fe of a per so nal sla ve to Gre ek king Aga mem non and then a vi o lent de ath by the hand of Aga mem non s wi fe Clytem ne stra. The tra gic po et di ver ges from the in he ri ted tra di tion and in no va tes the myth, so his Cas san dra pra i ses her mar ri a ge with Aga memnon to whom he is ac tu ally a sla ve, even tho ugh she knows that this sla ve mar ri a ge will bring her de ath. Using mo tifs from mar ri a ge ri tual, Eu ri pi des gi ves to his cha rac ter the per so nal fre e dom to want the epi lo gue that fol lows, thus ma king her agre e ment me a- ning ful. The pa in ter of the re pre sen ted va se uses the at mosp he re of the sac ri fi cial ri tual i n o r d e r t o c o n t e x t u a l i z e t h e r e l a t i o n s h ip b e t we e n C a s s a n d r a a n d t h e mu r d e r e s s. T h i s pa per puts toget her per pec ti ves of dif fe rent aca de mic di sci pli nes that derive from anthro - p olog y, cl a s sic s, ge n d e r s t u d i e s, t he a t r e s t u d i e s. It s s p e cia l va lue a nd r eleva nc e l ie s i n t he fact that it si tu a tu es the tex tu al analysis wit hin the fra me work of so cial and cul tu ral a n t h ro po log y, con si de r i ng t he cu r re nt i n t e r d i sci pl i na r y ap pro a ch i n hu ma n i t i e s i n ge ne r al and in clas sics in par ti cu lar. K E Y WOR DS: C a s s a n d r a, m a rr iage r it u a l, s a c r i f i c i a l r i t u a l, G r e e k t r a ge d y, a t t ic c e r a m ic s

128

129 ПРИ КА ЗИ / BO OK RE VI EWS UDC 393.2:316.7(497.11)(049.32) СМ Р Т И И Д Е О ЛО Г И ЈА (А лек с а н д ра П а ви ће ви ћ, Пламена тела. Спа љи ва ње мр твих у Ср би ји: Од па ган ског ри ту а ла до мо дер не кре ма ци је, Ет но граф ски ин сти тут СА НУ и Clio, Бе о град 2016, 274 стр.) Књи га Пла мен те ла, је по ред број них радо ва по све ће них смр ти, дру га књи га Алекса н д ре Па ви ће ви ћ /п рва је Време (бе з) с мрт и, Б е о г р а д 2 011/ ко ја с е м е т о д о л о ш к и у п и с у је у ан тро по ло ги ју смр ти, при па да ју ћи та на то - ло шким сту ди ја ма. Ова мо но гра фи ја ре зултат је посвећеног ду го го ди шњег ис тра жи - в ач ко г р а д а ко ји је А л е к с а н д р а П ав ић ев и ћ по све ти ла из у ча ва њу смр ти. Осим пре да но - с т и, р а д ау т о р ке од л и к у је и и з в е с н а п а с и ја, ко ј у, ч и н и м и с е, д ел е и ст р аж ив ач и с м рт и. О в ак а в п р ис т у п т а н а т о л о г и ј и, т ј. б р о ј н и м т ема ма ко је с у з а е т но ло ш ке и а н т р о по ло ш ке а н а л и з е с м р т и в е з а н е, з а п р а в о л е ж и у у з буд љив ос т и и ш ири н и с а ме т е ме. Н ај п р е, см р т је неш т о ш т о на с, у ег зи с т ен ц и ја л ном см и сл у, све за о купља иако неизоставни део живо - та, те шко је појм љи ва. Дру го, сâм кон цепт смр ти, као и ри ту а ли ко ји се ве зу ју за смрт н е и з б е ж н о с у у п и с а н и у р а з л и ч и т е и д е о л о - г и је, п а м о ж е м о, с јед н е с т р а н е г о в о р и т и о п о с м р т н и м и д е о л о г и ја м а, ко је с е од н о с е н а иде је и ве ро ва ња о оно ме што до ла зи или не до ла зи након смрти. Поред посмрт них идео - л о г и ј а, м о ж е м о г о в о р и т и о и д е о л о г и ј а м а с м р т и у ш и р е м с м и с л у, ш т о п од р а з у м е в а различите концеп те смр ти ми мо са мог по - смрт ног ри ту а ла, у сва ко дне ви ци у по пул а р н ој к у л т у р и, м е д и ји м а, п о т р ош њи и с л. Д а к л е, и а ко с м р т п р ед с т а в љ а к р ај ж и в о т а, а н т р о по ло г и ја см р т и је и з у з е т но у з бу д љи в о и жи во дисциплинарно усмерење које запра - в о и з у ч а в а д р у ш т в е н и ж и в о т и р а з л и ч и т е и д е о л о г ије које г а о бл ик ују. У т ом с м ис л у и број не ри т у а л не п ра к се, ко је се к роз ис т о ри ју и л и на р а зл ич ит и м г е о г р а ф ск и м под ру ч ји ма п о к л ап ај у, ч ес т о и м ај у п о тп ун о р а з л и ч и т а з н а ч е њ а. Упра во у том сми слу, књи га Пла ме на те ла п р о у ч а в а п р а к с у к р е м а ц и је, т ј. с п а љ и в а њ а мр твих у Ср би ји и то сме шта њем овог ис тражи ва ња у ши ри, европ ски кон текст кра ја 18. и по че т ка 19. ве ка, у коjeм ау т ор ка п ре по зна је сла бље ње ин сти ту ци о нал не ре ли ги је и ја ча - ње рома нт ичарск и х и деја, наглашавајућ и ка о кљу чан раз вој при род них на у ка, теорију ево - л у ц и је и уоп ш т е ра з ви ја ње ве ре у бес ко нач н и про грес. По ред то га ау тор ка се бави и мења - њем од но са пре ма те лу по кој ни ка ко ји је, у кон тек сту стал них дру штве них про ме на, до - вео и до про ме не од но са пре ма жи вом те лу. Јед ну од зна чај них те ма ове књи ге предс т а в љ а и о тпо р п р ем а к р ем ац ији, ко ји је био н а јс н аж н иј и у ц рк в и. П р от ив љ е њ а о в о м н а ч ин у с а х р а њ ив ањ а и п а к с у п о п у ш т а л а (п р е с в ег а у р а зл ич ит и м п р от ес т а н т с к и м и

130 742 К а т о л и ч кој ц р к ви, док с у п р а в о с л а в не ц р к в е најд уже ч увале сво ја с та но ви ш та) и то сход но кремационистичким тврдњама да у кремацији не по сто ји ни шта што би се ко си ло са хришћан ском ве ром. Це н т р а л н и де о к њи г е је по св е ће н р а з в оју и проширивању идеја кремациониста у Србији, а ка сни је и у Ју го сла ви ји. И као што је чит а в о ов о ис т р а ж и в ањ е у ме т н у ла у к улт у рн и, исто риј ск и и на у ч н и кон текст Европе 19. века, т а ко ау т о р к а д а је с л и к у е п о хе и с р п с ке к у л - ту ре у ко ју ове иде је сти жу и раз ви ја ју се. Јед н а од м е т о д о л о ш к и х о с о б е н ос т и о в е ана ли зе је и спе цифи чан вид ау то ет но гра фије. На и ме, сâм увод књи ге по све ћен је по род и ч н ој е т н о г р а ф и ји н е м а л о г б р о ја ч л а н о в а п о р о д и ц е ко ји с у с е од л у ч и л и з а к р е м а ц и ј у. А књи га, тј. круг овог ис тра жи вач ког ра да затва ра се ка да ау тор ка из но си сопствени не - га т и ван став о п рак си спаљи вања тела. Дак ле, и а ко А л е к с а н д р а П а в и ћ е в и ћ н е с л е д и с т а н - дард ни ау то ет но граф ски ме тод ко ји под раз у м е в а и с т р а ж и в ач ко од р е ђ и в а њ е в л а с т и т е по зи ци је на самом по чет ку, она то чи ни, екс - пли цит но, тек на кра ју. По ред то га, кроз ус пос т а в љ а ње ве зе с к ре м и ра н и м по кој н и ц и ма и з по ро ди це, ау тор ка ука зу је на нит ко ја је по - ве зу је с п ре ц и ма и ко ја у ау т ор к и ном сл у ча ју п р едс т ав љ а не с амо с ме н у г е не р а ц и ја, в е ћ и про ме ну иде ја. За о с л и к а в а њ е ат мо с фе р е у Ср би ји 19. в е к а н а р о ч и т о је з а н и м љи в о п о г л а в љ е у ко је м је пред стављено срп ско ро ман ти чарско песништво oве епо хе, а чи та во пот по гла вље у овом де лу ана ли зе по све ће но је две ма пе сма ма Јо - ва на Јова но ви ћа Змаја у којима се ба ви про - мо ви са њем кре ма ци је. Ина че, ту жна чи ње - ни ца ве за на за жи вот овог ле ка ра и пе сни ка к о ј и ј е н а п и с а о н е к е од н а ј л е п ш и х д е ч и ј и х пе са ма, је сте да су му умр ли же на и пе то ро де це. На кон то га он је об ја вио збир ку Ђу л и ћи уве о ц и у ко јој се на ла зе две пе сме ко је се одно се на кре ма ци ју. У пр вој, на би је ној емо ција ма, пише о неподнош љивости и де је т ру ље ња и бацањ а зем љ е на ковчег и зг убљ е не д ра г е, због че га се од лу чу је за кре ма ци ју. Дру га пе - сма, ко ја је ма ње емо тив на и ви ше про грамска, представља манифест покре та кре ма цио ни ста (пе сма бр. 17). Осим што се у по ме ну том по гла вљу поз а б а в и л а п е с н и ш т в о м, у к њи з и А л е к с а н д р е П а в и ћ е в и ћ по е т ско је п р и с у т но н а још је д а н н а ч и н. И а ко с е р а д и о н а у ч н ој м о н о г р а ф и ји ко ја ис п у ња ва све за хт еве а кадемског п и са ња, с т и л А л е к с а н д р е П ав ић ев и ћ ј е п ов р ем ен о по ет ски, па чак и ху мо ри стич ки, што овај в р е да н а н т р о по ло ш к и р а д ч и н и у з бу д љи ви м и леп шим за чи та ње. Д р Ла д а С т е в а н о в и ћ Ет н о г р а ф с к и и н с т и т у т СА Н У Б е о г р а д

131 743 UDC 39(=163.41)(031)(049.32) UDC 316.7(=163.41)(031)(049.32) МА ЛИ ЛЕК СИ КОН ВЕ ЛИ КИ ПО ДУ ХВАТ И З ЕТ НО ЛО Г И Ј Е И А Н Т РО ПО ЛО Г И Ј Е (Етнологија и антропологија: 70 иза бра них пој мо ва, уред ник то ма: Љи ља на Га ври ло вић, ЈП Слу жбе ни гла сник и Ет но граф ски ин сти тут СА НУ, Бе о град 2017, 455 стр.) Н а у ч н и т и м Е т н о г р а ф с к о г и нс т ит ут а СА НУ по но сно је до че као пр ву књи гу из едиц ије Мал и лексикон с рпске к улт уре, коју је по кре нуо Слу жбе ни гла сник и от по чео предс т а в љ а њ е м з н а ч а ј н и х п о ј м о в а и з о б л ас т и етнологије и антропологије. Седамдесет изаб р а н и х пој мо в а ов ом п ри л и ком п р ев а сходно сим бо ли ше се дам де сет го дина активног рад а Етно г р а ф ског и нс т ит ут а САН У које с у с е на вр ши ле у го ди ни, што је такође доприн е л о п о с е б н о с т и ов о г и з д а њ а. И п а к, з н ач ај с а мог лек си ко н а је м но г о ш и ри бу д у ћ и д а он у св о јој к ар а кт ери с т и ч ној ф о р м и, п а р а ле л но с прегледом прет ход них и са вре ме них ет но - лош ко - а нт р ополош к и х ист р аж ив ањ а, зн ањ а и идеја, даје и приказ српске културе тумаче - не кроз њи хо ву при зму, те ти ме сто ји ра ме уз ра ме с р е т к и м до ма ћ и м и з да њи ма ов е в р с т е у о к в и р и м а е т н о л о г и је и а н т р о п о л о г и је. У лек си ко н у је к роз се да м де се т ода бра н и х пој мо ва об ра ђе но се дам кључ них ан тро по ло - шких обла сти ко је су ујед но и по ља ду го год иш њи х п р оуч ав ањ а с ар а дн ик а и с ар а дн иц а Ет но г раф ског ин ст и т у та СА Н У. Та ко ђе, по ред о б р а ћ а њ а н а у ч н ој з а јед н и ц и и с т у д е н т и м а, осми шље но је да лек си кон бу де на ме њен и ши рој пу бли ци, па је из бор пој мо ва сле дио и к рит ерију м з а н и м љи во с т и. На т ај нач и н су с т р у ч н о, а л и и п р и ј е м ч и в о, п р е д с т а в љ е н е обла сти као што су исто риј ска ан тро по ло гија и кул тур но на сле ђе, ан тро по ло ги ја ре ли гије, мита, ле ген ди, оби ча ја и об ре да, антропо - ло г и ја у ме т но с т и, а н т р о по ло г и ја с а в р е ме не и по п у л а рне к у лт ур е, е тн иц ит е т, м и г р а ц и је и ма њин ске гру пе, ан тро по ло ги ја сва ко днев - ног жи во та, те ди ги тал на и при ме ње на ан тро - по ло ги ја. Уз то, у лек си ко ну су уну тар пој мов а с а д р ж а н и по да ц и о и з да в ач кој де лат но с т и и ње ној улози у процесу развоја домаће етно - ло г и је и а н т р о по ло г и је, з а т и м о ре ле ва н т н и м е т н о л о ш к и м и а н т р о п о л о ш к и м ус т а н о в а м а у С р б и ј и, д о к ј е ј е д н а од р е д н и ц а п о с в е ћ е н а б и о г р а ф и ј а м а и р а д у е м и н е н т н и х с р п с к и х е т н о л о г а и а н т р о п о л о г а. Са ми пој мо ви су фор му ли са ни та ко да по - к а з у ју ра зно в р сно с т и зна чај с а в р е ме н и х е т - но ло ш ко - а н т р о по ло ш к и х ис т р а ж и в а њ а, а л и и у ц и љу р а з б и ј а њ а у в р е ж е н и х с т е р е о т и п а о ет но ло ги ји и ан тро по ло ги ји као ди сци плин а м а к о ј е п р о у ч а в а ј у и с к љу ч и в о р у р а л н о, т р а д и ц и о н а л н о, а р х а и ч н о и л и н а ц и о н а л н о. За то су у лексико ну по ред уо би чајених појмо ва с ел о, о б ич а ј, р ит уа л, р ел иг и ја, т р а д и ц и ја, н а р о д н а м е д и ц и н а, м а г и ја или о б р е д н е по вор ке, под јед на ко за ст у п ље ни и пој мо ви као што су са ј бе р к ул т ура, град, у рба н и ф ол к л ор, филм, м е д и ји /м е д и ј с к а к ул т у р а, д и ја с п о р а,